Završavam, gospodine Arsiću.
Mi propisivanjem i davanjem obaveze ministru da bliže propiše uslove za sprovođenje javne nabavke, uslove koji mogu da se pročitaju u „Službenom glasniku Republike Srbije“, otklanjamo bilo kakvu mogućnost zloupotrebe i bilo kakvu mogućnost korupcije.

Kad se Saša Radulović zamori, onda nastupa Nemanja Šarović. Sada je izgleda njegovo vreme. Sada nas malo on zabavlja i pravi performanse u Narodnoj skupštini.
Ja vas molim, gospodine Arsiću, dajte vi reč kome hoćete, ali nemojte da dozvolite da ministri u Vladi Republike Srbije budu vreća za udaranje kad kome padne napamet i da se ministri u Vladi Srbije, nazivaju stranim špijunima, da se ovde licitira sa predsedničkim izborima ko će da pobedi. Neka pobedi Vojislav Šešelj, gospođo Radeta, hiljadu puta, ako narod za to glasa, ali narod je glasao za Aleksandra Vučića i glasao je za SNS.
Ja koliko vidim, a to su već primetili građani Srbije i o tome je i Aleksandar Vučić, više puta govorio. Vi ste izgleda svi pobedili na predsedničkim izborima. Vojislav Šešelj je pobedio, Šutanovac je već pobedio, Saša Janković je pobedio, Radulović je pobedio, Tadić je pobedio, svi ste pobedili. Super. Ja vam svima čestitam, hajde sačekajte samo da RIK prebroji glasove i da vam kaže da ste vi svi pobedili i da ponovo uvedemo institut kolektivnog predsedništva, jer ste vi svi pobedili, a može da bude samo jedan predsednik, pa ćemo imati predsedništvo kao u SFRJ, pa se menjajte na svakih godinu dana. Godinu dana neka bude Šešelj, drugu godinu Šutanovac, treću godinu Saša Radulović, sve je to moguće.
Nemam ništa protiv toga, samo vas molim, gospodine Arsiću, da sednicu vodite onako kako je to propisano Poslovnikom, inače će se svi poslanici SNS javiti za reč, jer ovo što se sada radi je nedopustivo. To je kršenje dostojanstva Narodne skupštine. To da se vređa ministar u Vladi Republike Srbije, da se iznose insinuacije. Da li ćemo sada da pričamo ko je šta rekao oko tunela, te ne možete da prođete, ne može da prođe. Šta ćemo sada kada je prošao? Da li će neko da se izvini gospođi Zorani Mihajlović…

… za sve one uvrede kako je bilo nameštanje tendera sa ovom, onom firmom, dovlačene mašine iz Rusije, ne znam ni ja šta. Šta je sada, prošao kamion i sad svi ćutite o tome?
(Vjerica Radeta, s mesta: Ko je pominjao da ne može?)
Ko je pominjao? Pominjali ste vi iz vaše poslaničke grupe.

Te ne može da prođe šleper, te Zorana namestila ovo, te Zorana namestila ono. Svi smo mi čuli šta je ko rekao i šta sad? Šta sada kada je kamion prošao? Sad puj pike ne važi.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Pre svega, ako bismo ovaj posao dodelili Vladi, onda zamislite sve moguće oblasti društvenog života u kojima bi Vlada morala putem uredbi ili putem drugih podzakonskih akata da interveniše u pravnom sistemu Republike Srbije. Praktično, Vlada ništa drugo ne bi mogla da radi, sem da donosi različite vrste podzakonskih akata. Mi hoćemo da rasteretimo Vladu, a istovremeno hoćemo da, primenjujući Zakon o državnoj upravi, omogućimo ministrima, i to kao što se kaže „ministru resornom uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministra nadležnog za poslove vodoprivrede“ da donose ovaj pravilnik. To je potpuno u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi.
Uporno pokušavam da skrenem pažnju kolegama koji kritikuju i koji su nezadovoljni radom gospođe Zorane Mihajlović da tema dnevnog reda nije Zorana Mihajlović i da tema dnevnog reda nije aktuelna ministarka. U pitanju su institucije. Mi govorimo o normativnom uređivanju institucija. Za mene je, a verujem i za moje kolege druge iz poslaničke grupe SNS, prilično neuverljiv argument da nije dobro da stoji reč „ministar“, pa „ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine“, pa „ministar nadležan za poslove vodoprivrede“, zato što navodno može da se promeni naziv ministarstva. Može da se promeni naziv ministarstva, uopšte nije sporno, ali kako god da se ministarstvo zove, dakle, kakav god da je naziv ministarstva, u svakoj pravnoj, demokratskoj i civilizovanoj zemlji imate ministarstvo koje je nadležno za poslove zaštite životne sredine, tako i stoji u tekstu Predloga zakona. U svakoj zemlji, demokratskoj, pravnoj i civilizovanoj, imate ministra koji je nadležan za poslove vodoprivrede.
Ne mora ministarstvo da se zove Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ne mora u nazivu ministarstva da stoji uopšte termin vodoprivreda, ali postoji organ državne uprave koji se zove ministarstvo u čijem delokrugu rada je oblast zaštite životne sredine, odnosno oblast vodoprivrede.
A pro po toga, moram da kažem kolegama koji se bave ne suštinom nego terminološkim nedoumicama, pa ne mora ni Vlada da se zove Vlada, nekada se Vlada u Srbiji zvala Ministarski savet. Šta to sad znači? Hoćemo li onda da izbrišemo reč Vlada zato što eventualno nekim zakonom može da se propiše da se organ izvršne vlasti ne zove Vlada nego se zove Ministarski savet.
Ali, to nas ne bi nigde odvelo, ovde se radi o suštini. Ovde se radi o pravilnicima. Pravilnici se donose, gotovo mislim na dnevnom nivou, na nivou svakog ministarstva. Imate, na kraju krajeva, u pravnom sistemu Republike Srbije i svakom pravnom sistemu daleko više podzakonskih akata, nego zakona. Zakoni su najopštiji posle Ustava pravni akt i oni samo treba načelno da regulišu određena pitanja. Sva druga tehnička pitanja, pitanja koja olakšavaju primenu zakona u praksi se rešavaju podzakonskim aktima koje donose nadležni ministri. Tu apsolutno nije sporno. Uđite u bilo koji registar propisa. U Republici Srbiji ili u bilo kojoj drugoj zemlji videćete da pretežu podzakonski propisi u odnosu na zakonske.
Inače biste imali kao u doba Hamurabija, kada je donošen Hamurabijev zakon, tada je Hamurabijev zakon bio sadržan u hiljadama i hiljadama članova. Mi danas smo savladali nomotehniku mnogo više nego pravnici iz tog doba. Mi danas putem opštih pravnih normi uređujemo vrlo precizno i na opšti način određene situacije koje u životu mogu da se dese, a ne kao u vreme Hamurabija. Ko ukrade kokošku kazniće se tom i tom kaznom. Ko ukrade kravu, ko ukrade tele, ko ukrade jaje, ko ukrade ovo ili ono. Zamislite kada bismo mi tako postupali onda bi ovi naši zakoni koji uređuju nadaleko, koji uređuju jednu mnogo delikatniju materiju, ove zakone ne samo pravnici nego ja mislim da pravni fakulteti, trust pravničkih mozgova ne bi mogao da protumači jer bismo imali zakone od hiljadu članova. Takvi zakoni bi bili nepraktični. Neprimenjivi u praksi. Zbog toga svaki zakon prati odgovarajući broj podzakonskih akata.
Ako bismo ovo u nadležnost poverili Vladi, onda bi Vlada praktično svaki dan imala sednice, ne bi mogla da bude motor pre svega ekonomskog razvoja države, ne bi mogla da radi onaj posao koji je definisan Ustavom, a to je da vodi unutrašnju i spoljnu politiku Republike Srbije nego bi Vlada po ceo božiji dan morala da sedi i da donosi pravilnike iz najrazličitijih mogućih oblasti društvenog života.
Onda se postavlja jedno drugo pitanje, ako to radi Vlada šta će nam ministarstvo? Šta će nam ministri? Šta će nam državni sekretari, šta će nam pomoćnici ministara i šta će nam kompletna organizaciona struktura državne uprave? Onda lepo da izaberemo Vladu i Vladi da poverimo sve poslove državne uprave. Da li je to moguće? Teorijski možda i jeste, ali u praksi nemoguće. U praksi ni jedna država tako ne funkcioniše i svi ovi amandmani uz svo dužno poštovanje njihovih podnosilaca, mislim da imaju samo jednu svrhu, a to je da se amandman podnese, uvek u istovetnom tekstu i da se dobije pravo da se diskutuje. Malo o temi dnevnog reda, malo van teme dnevnog reda, ali u svakom slučaju suština ovih amandmana je da oni i kad bi bili prihvaćeni, kada bi ih ministarka Mihajlović prihvatila …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Vreme.)
Ko kaže vreme? Kena? Gde mi je onaj citat?
Dakle, kada bi ovaj amandman bio prihvaćen on ne bi bio praktično moguć da se sprovede.
A onaj što kaže vreme, gospodine Arsiću, evo da vam malo ulepšam dan, znam da vam nije bilo jednostavno, teško je izaći na kraj sa ljudima koji žele da vam zagorčaju život i da opstruišu rad parlamenta, ovaj što dobacuje vreme i što misli da je jako pametan i koji je sad maločas komentarisao nekakve brakorazvodne parnice, e taj genije je rekao sledeće. Ako mi kažete šta ovo znači, častiću vas ne pivom ali kafom.
Kaže, genije ovako – ja sam dao predlog da se posete određene službe, ne bih sada ovde da istačinjem koje ali kaže SNS može da odbije, prosto, imaju većinu i da kažu da nema potrebe da se te službe posećuju. Drugo, odgovor na koji u vremenskom periodu za koji treba da dobijemo taj odgovor je 30 dana. Ko razume shvatiće i završava – to je izuzetno dug vremenski period što ostavlja prostor za raznim mahinacijama.
Evo, to su genijalci koji su do juče vodili Srbiju.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine. Ne znam da li je prethodnom govorniku ovaj istorijski govor pisao Krešimir Macan svojevremeno Tuđmanov savetnik za medije, a u 2016. godini kreator kampanje DS, ali moram da ukažem da jedno brutalno kršenje dostojanstva Narodne skupštine.
Ovde je rečeno da je SNS odgovorna za nekakve zločine, za ratna dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, pa samo želim da podsetim prethodnog govornika da je 1992. godine njegova stranka usvojila tzv. sokobanjsku deklaraciju u kojoj se DS navodno zalaže za ujedinjenje svih srpskih zemalja, a u toku ratnih dešavanja u BiH DS je imala svoju paravojnu formaciju koju je vodio čuveni Ljubiša Savić Mauzer, a koliko su se brinuli o bezbednosti građana Srbije najbolje govori činjenica da 2003. godine nisu uspeli da spreče ubistvo ni premijera, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije.
Što se tiče stanja u Ministarstvu odbrane, da su manje krali bilo bi više para i za vojnike i za oficire i za podoficije i za sve građane Republike Srbije.
Ovde je bilo reči i o bivšem ministru odbrane, gospodinu Gašiću. Ne znam kako prethodnog govornika, poznatog pivopiju nije sramota dok je krao sopstvenu opštinu, ministar odbrane Bratislav Gašić je 2014. godine sve vreme bio na terenu u Smederevskoj Palanci i iz Smederevske Palanke nije izašao dok nije završena do kraja asanacija terena koji je bio izložen poplavama.

Ne tražim da se glasa, ali nećemo dozvoliti da kriminalci koji su upropastili Srbiju, koji su inače doveli do teškog stanja u Vojsci Srbije pljuju po SNS i po ministru odbrane.

Javio sam se za povredu Poslovnika. Ne znam ko je ovom čoveku iz DS pisao govor, pretpostavljam Krešimir Macan, pa je u svom govoru, koji mu je neko drugi pisao, pomešao izgleda Franju Tuđmana, Dragana Šutanovca, pošto je Krešimir Macan radio i za jednog i za drugog, 1995. godine je bio načelnik Odseka za informisanje Ministarstva odbrane Hrvatske, a 2016. godine, ne znam ni ja, za nekih 60, 70 hiljada evra radio kampanju za DS, pa pošto gospodin ne može valjda da popamti sve te podatke i činjenice, onda je sve to izmešao.
Situacija u Ministarstvu odbrane je bila takva da, nadam se da će gospodin Đorđević samnom da se složi, toliko katastrofalno nasleđena od strane aktuelnog predsednika DS, da 2014. godine mi nismo imali dovoljno čamaca, vojnih čamaca da spašavamo ljude u područjima koja su bila pogođena poplavama, a nismo imali čak ni pumpe za vodu, odnosno pumpe koje su trebale da ispumpavaju vodu iz poplavljenih područja, pa smo morali da te pumpe kao donaciju nabavljamo iz Slovenije.
Dakle, ne samo što su nam upropastili tenkove, avione, ne samo tako što su nam upropastili bezbednosni sistem unutar Vojske Srbije, nego su nam upropastili i one najelementarnije stvari koje treba da ima ne Vojska nego Civilna zaštita. Mi nismo imali dovoljno gumenih čamaca i pumpi za vodu.
Što se tiče rušenja ovog objekta Vojske u Smederevskoj Palanci, kada je gospodin bio zamenik predsednika opštine, znate šta su uradili? Proglasili su da je objekat sklon padu. Objekat koji je u sebi imao armaturu FI-20, dakle, koji ni bombardovanjem nije mogao da se sruši.

Znate li šta su napravili od tog Doma Vojske Smederevske Palanke? Maksi prodavnicu za Miroslava Miškovića.

Gospodine Arsiću, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre svega, gospođa Marija Obradović nije nikakva spikerka, nego je narodni poslanik, odnosno narodna poslanica Narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Dok je govorio gospodin Delić gospođa Marija Obradović ga ni na koji način nije prekidala, niti je na bilo koji način pokušala da ga dekoncentriše uprkos činjenici da se sa dobrim delom onoga što je gospodin Delić rekao mi iz SNS ne slažemo, ali nikome nismo dobacivali, nikoga nismo vređali, i nismo nikome lepili bilo kakve etikete da je spikerka, da je ovo ili da je ono. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovde je očigledno reč o tome da se stvara jedna neprincipijelna koalicija stranaka koje između sebe nemaju ništa zajedničko sem što koriste svaku moguću priliku da udare po poslaničkoj grupi SNS. Mi poštujemo svaku poslaničku grupu, poštujemo svakoga ko je ušao u ovaj parlament. Kao što ste videli nismo nikome dobacivali dok je iznosio svoje stavove, ali nećemo dozvoliti da dok govori Marija Obradović ili bilo koji narodni poslanik iz poslaničke grupe SNS da se neko vređa na ličnoj osnovi. To je vređanje na ličnoj osnovi.

Dakle, da li je neko u svom životu radio ovaj ili onaj posao, radio je častan posao, radio je posao za platu, a sada smo svi narodni poslanici, i ovi što dobacuju da je vreme, njihovo vreme je prošlo.
Dakle, Narodna skupština Republike Srbije je mesto za 250 narodnih poslanika bez obzira na to šta su oni po struci, šta su po zanimanju i čime su se u životu bavili. Ovde smo svi jednaki i dužni da poštujemo Poslovnik.

Član 27, gospodine Arsiću.
Ja vas najljubaznije molim, pogledajte šta se dešava. Dakle, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Ovo što DS radi je najbrutalnije gaženje Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, juče je gospodin Mirčić rekao da pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. On je tako protumačio Poslovnik i to je njegovo pravo. Predsedavajuća mu je rekla da to pravo ima ovlašćeni predstavnik, i to je tačno, i to ste danas i vi ponovili.
Ovo što danas radi DS – e, sada je malo Ćirić ovlašćeni predstavnik, sada je malo Kena. Hoćemo li sada svi tako da radimo? Hoćemo li na svakih pet minuta da izlazimo iz sale na mig predsednika poslaničke grupe, pa da ja danas imam, ne Mariju Obradović, nego 50 poslanika iz poslaničke grupe SNS i da u svakom momentu svako od njih bude ovlašćeni predstavnik, jer ću ja svakom od njih da kažem – sada ti izađi napolje ili ću ja da izađem napolje i imaćete danas 50 ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe SNS.
Ovde sede tri poslanika DS i sada tri poslanika DS treba da na najbrutalniji način urušavaju dostojanstvo Narodne skupštine i da se igraju sa svima nama kada raspravljamo o učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama širom sveta pod zastavom UN, pod istom onom zastavom pod kojom štitimo suverenitet i nezavisnost Republike Srbije na KiM. Ko treba da nam se smeje u lice? Goran Ćirić, koji je posle mesec dana direktorovanja u Pošti kupio stan u Takovskoj ulici od 220.000 evra. Od plate? Kena, Veroljub Stevanović.
Dakle, ja vas molim, gospodine Arsiću, tu tehnologiju, lopovsku i kriminalnu, možemo i mi da primenimo i da danas imate 50, 60, 70 poslanika SNS koji će u svakom momentu biti ovlašćeni i da niko ovde ne može da dobije reč zato što ovlašćeni predstavnik ima prednost. Nemojte to da dozvoljavate. Ili imaju ovlašćenog predstavnika ili nemaju. Ne može u toku sednice njih troje na svakih pet minuta da se menjaju kao ovlašćeni predstavnici.

Ja sam vam skrenuo pažnju gospodine Arsiću da ćemo mi da dođemo u ovu situaciju u koju smo došli.
Dakle, ovo je treći ovlašćeni predstavnik DS. Ovlašćeni predstavnik DS je bio, ako se ne varam gospodin Milojičić, pa je onda ovlašćeni predstavnik šef poslaničke grupe Ćirić, sad vidim da je ovlašćeni predstavnik Dejan Nikolić. Znači ispada da je…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ti dobro čuješ, ali ne vidiš dobro.)
Ne vidim dobro, u pravu si Keno, malo sam čovek u godinama, ja sam već seda glava…

Ne vidim baš dobro to ste u pravu, ali umem da brojim i ja sam do sada izbrojao tri ovlašćena predstavnika DS. Troje poslanika DS i sede u sali. Ja koliko vidim svi su ovlašćeni.
Ja vas molim gospodine Arsiću, ili će princip koji kaže – da je ovlašćeni predstavnik bilo koje poslaničke grupe onaj ko vam se ujutru nađe na papiru, potpisan od strane predsednika poslaničke grupe ili ćemo da pravimo leteće izmene. Ako ćemo da pravimo leteće izmene, ja ću sada kao predsednik poslaničke grupe SNS da uradim,, izbrojaću sad sve poslanike koliko nas ima ovde i svi će u istom momentu biti ovlašćeni i kad god neko spomene Aleksandra Vučića i SNS svako od mojih kolega će moći da se javi za reč, zato što će moći da bude ovlašćeni predstavnik.
Ja vas molim, najljubaznije vas molim, uz svu kurtoaziju političku koju treba imati prema nekome ko je manjina, to razumem, ali ne mogu da razumem da se krši osnovni princip, da svaku poslaničku grupu predstavlja ili predsednik poslaničke grupe ili zamenik ili ovlašćenih predstavnik koga je odredio predsednik poslaničke grupe. Ovo je ja mislim presedan u radu Narodne skupštine.

Samo kratko.
Dobro je, gospodine ministre, što se vama nije uvalio ovakav kao što je Saša Radulović. Dobro je za vas. Nažalost, takvu sreću kao vi nije imao gospodin Željko Sertić, nije imao gospodin Dušan Vujović i nije imao gospodin Goran Knežević, pošto mu se ovakav koji sad upravo izlazi iz sale uvalio…