Moguće je da nisam bio dovoljno jasan. Pravo je koleginice Čomić da podnese amandman i da ga povuče i da ona sama odluči o tome kada će to da uradi, ali ovde se ne radi o tome. Ovde se radi o tome da amandman koji je Vlada prihvatila i amandman koji je podnela koleginica Čomić nisu identični. To je suština naše debate, a ne i mi i vi smo podneli identični amandman, pa hajde sada da se dogovorimo ko će da povuče da bi ostao samo jedan amandman.
Dakle, mi nismo na pijaci i amandmani nisu predmeti kojima se trguje i mi oko toga nemamo šta da se dogovaramo. Amandman koji sam ja podneo ispred poslaničke grupe SNS sadržinski nije identičan sa amandmanom gospođe Čomić. Tu je stvar vrlo jednostavna. Mi smatramo, i Vlada je našu argumentaciju prihvatila, da je naš amandman više u duhu sa Predlogom zakona, i ono što je takođe veoma bitno, da više odgovara pravima samih studenata, jer neće fakulteti onda moći da procenjuju kojim doktorantima će izlaziti u susret, kojim ne, čija disertacija zahteva višegodišnji rad. Svi su jednaki. Zakonom ih sve izjednačavamo. Isti je pravni režim za sve studente, osnovnih, magistarskih i doktorskih studija.
Kod nas nema zapete, pa nastavak - ukoliko doktorska disertacija itd. Kod vas toga ima, i to ste trebali da kažete. Dakle, nismo se mi dogovarali ko da odustane od dva amandmana koji su isti. Ne. Amandmani su različiti. Slični jesu, ali su suštinski drugačiji jedni od drugih, zato što mi smatramo i naše je legitimno pravo da imamo takav stav.

Evo, završavam, da ovaj amandman koji je Vlada prihvatila, više odgovara pravima studenata nego vaš amandman, ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da odustanem od dokazivanja istine, jer neću da dozvolim da poslanička grupa SNS, da resorni ministar i Vlada Republike Srbije budu vreća za udaranje kad se kome dopadne.
Dakle, amandmani nisu isti. Ovo što ste vi rekli je logički kontradiktorno – hajde da se dogovorimo ko da povuče amandman, a amandmani nisu isti. Kako da se dogovorimo? Vi ste podneli amandman sa jednom sadržinom 6. oktobra. Ja sam podneo amandman sa drugom sadržinom 10. oktobra. Mi smatramo da je naš amandman više u skladu sa pravima studenata. Vlada je našu argumentaciju prihvatila i vaš amandman je odbila.
Nije vaš amandman odbijen, ni vaš ni kolege Marka Milenkovića, ne vidim sad sve tu narodne poslanike, zato što sam ja podnosilac amandmana, pa eto, Vlada želi meni da izađe u susret i da pokaže koliko sam ja politički bitan, pa će sve ostale amandmane da odbije. Ne. Moj amandman se suštinski razlikuje od vašeg amandmana i to je razlog zašto ga Vlada nije prihvatila. Ako su dva amandmana suštinski različita, sadržinski različita jedan od drugog, ne možemo da se dogovaramo oko toga ko da povuče koji amandman, pa da imamo samo jedan amandman koji je isti sa onim drugim amandmanom koji je povučen.
Dakle, to što vi govorite, gospođo Čomić, jednostavno je kontradiktorno, nelogično je, nema smisla. Pokušavate da obmanete građane Srbije kako ste vi 6. oktobra podneli amandman koji je isti kao moj. Ja sam podneo 10. oktobra. Pa onda, hajde da se dogovaramo ko da povuče koji amanmdan, a pri tome su oba amandmana ista. Nisu ista. Naš amandman je bolji. To kažem ne zato što sam ga ja napisao, nego zato što mislim da je Vlada dobro postupila što je uvela i prihvatila ideju istog, identičnog pravnog režima za sve studente osnovnih, magistarskih i doktorskih studija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna pesma, ako se ne varam, Prljavog kazališta „Heroj ulice“ i ja mislim da većina poslanika iz opozicije hoće da budu heroji i sada je muka živa zašto je prihvaćen amandman poslanika iz SNS, a nije prihvaćen neki od njihovih amandmana koji, uzgred bude rečeno, nisu identični ni po formi, a ni po sadržini sa amandmanom koji je prihvaćen.
Molim kolege sa Galerije i sve studente, zaboravite da postojim ja, zaboravite da postoje moje kolege, za svoje heroje uzmite ove od preko puta. Ja nemam protiv toga ništa, ali to nije suština ove rasprave.
Suština rasprave je u obrazloženju koji je Vlada dala da ne prihvata amandmane drugih kolega zato što je prihvaćen moj amandman, ne zato što su njihovi amandmani identični sa mojim, nego zato što je amandman koji je Vlada prihvatila bolji za studente od svih ostalih amandmana. To je suština cele priče.
Još jednu stvar da naglasim, ovde je bilo napada na ministra i na resorno Ministarstvo i na Vladu Republike Srbije - zašto pre dve godine nešto niste, a sada jeste? Prošlo je dve godine. Pre dve godine ti rokovi su, kako se to pravnički kaže, bili još u toku, bili su održani, bili su živi. Studenski život, univerzitetski život je nešto što je dinamično, nešto što se menja i to vam je najbolje pokazao profesor Marko Atlagić. Za ove dve godine 12.000 studenata, kojima pre dve godine nismo produžili rok, uspeli su da završe studije. Znači, to je imalo efekta. Neprestano produžavanje rokova može da deluje destimulativno na studente.
(Saša Radulović, s mesta: Dva trideset pet, dva trideset osam, dva četrdeset.)
Mi imamo ideju. Nadam se da se ministar slaže sa nama. Imamo ideju da ovim produženjem roka od godinu dana stimulišemo studente da sednu, da zagreju stolicu, da završe osnovne studije, da završe svoje magistarske radove, da završe svoje doktorske disertacije i da postanu diplomirani pravnici, ekonomisti, fizičari, matematičari, magistri, doktori.

Ovo se u krivičnom pravu, ako se ne varam, zove iznuđivanje iskaza. Kaži, kaži, kaži, brani se, što se ne braniš.
Od koga ministre da se branite? Da se branite od poslaničke grupe SNS koja je podnela amandman? Da se branite od sopstvene Vlade koja je amandman prihvatila? Pa to je besmisleno. Ja veću besmislicu u životu nisam video.
Pa branite se, pa kažite, pa što ćutite, pa izvinite, jeste vi izvršili neko krivično delo što ste prihvatili amandman SNS? Jeste vi sad neki politički zlikovac zato što mislite da je naš amandman bolji od svih drugih? Pa naravno da niste.
Ja samo želim da kažem kolegama od prekoputa, vaše je pravo da ovu Vladu volite, ne volite, pojedine ministre u njoj, predsednika Vlade, da svaki dan izmišljate kojekakve afere, da ljude optužujete za to što je neke devojke udario grom, zato što je pao helikopter, to je vaše političko pravo. Za mene je to nemoralno, ne ljudski, ali imate na to političko pravo. Ali, neću da dozvolim i neće vaša biti poslednja da ovi ljudi iz Vlade kad dođu ovde budu vreće za udaranje vas, koji ste upropastili ovu državu.
Ovde pričate o produženju rokova, pa hoćete da vam nabrojim 50 zakona od 2008. do 2012. godine, kada ste svake godine produžavali rokove? Pa jel ste produžavali rokove za vozačke dozvole, koliko puta? Jel ste produžavali rokove za izdavanje pasoša? Šta ćemo sa tim?
I sad dođe ministar prosvete, čovek pristojan, kulturan, čeka da dobije pravo da govori dve minute, treba da se brani od nekog? Kaže – što ne branite amandman?
Niti se amandman napada, niti amandman ima potrebe da se brani. Amandman se ili prihvata ili ne prihvata. O amandmanu se glasa ili se ne glasa, i tu je stvar vrlo jednostavna.
A ovo meni liči, izvinite, to je sad malo onako ulični žargon, rekla-kazala. Eto ja sam jutros čula da ministar ćuti zato što neko ima ideju da napravi jedan jedini univerzitet u Srbiji. To je ista ona priča, ako se sećate gospodine ministre, neko ima neku mračnu ideju, valjda Marko Atlagić koji predaje u Kosovskoj Mitrovici da integriše Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici u obrazovni sistem tzv. republike kosovo.
Sada pazite, drage moje kolege iz SNS, nemojte da nasedate na ovu provokaciju. Šta oni žele? Svaki dan dođu u Skupštinu sa nekom novom laži i sada mi treba iz dana u dan da se branimo od nečega što jednostavno nije istina. Sutra ćete da dođete u Skupštinu – znate ja sam jutro čula da je Aleksandar Vučić ubio čoveka, zato nije došao u Skupštinu. Šta ćete na to da kažete? A prekosutra sam čula da je pao avion po naređenju ministra odbrane i sada mi svi iz SNS treba svakoga dana da se upinjemo iz petnih žila da dokazujemo nešto što nije istina.
Mi na to nećemo da nasednemo. Ako ste vi mislili da će ovi ljudi ovde da sede, da ćute i da trpe uvrede i neistine koje vi iznosite na račun SNS i ministara u Vladi, mi vam to nećemo dozvoliti, pa trajala ova sednica tri dana, ali neće vaša biti poslednja. Ne može da bude poslednja reč onih koji su upropastili Srbiju, onih koji su doveli na kraju krajeva i Vladu RS i nas iz poslaničke grupe SNS da uopšte moramo da produžavamo rokove.
Ko se našao da nam drži predavanja? Vi ste gospođo Tepić, ako se ne varam, bili pokrajinski sekretar. Šta su radile vaše kolege, pokrajinski sekretari preko ko je kakvih fondova za nove tehnologije, preko fondova za razvoj, preko Fonda za školovanje mladih talenata? Kako ste izvlačili pare? Kako su vam ljudi vraćali te vaše pare koje ste im davali za razvoj novih tehnologija? U četkicama za zube, u mrtvačkim sanducima, u vinu.
Vi da nam držite predavanja? Nećete. Srpska napredna stranka vam to neće dozvoliti. Pokušavamo da ovu zemlju izvučemo iz ambisa, da visoko obrazovanje izvučemo iz ambisa. Šta ste znali i umeli, vi ste pokazali, ali ne može vaša da bude zadnja. Ne može zadnja da bude onih koji su doveli državu do ivice bankrotstva i propasti, koji su upropastili naše visoko obrazovanje.
(Balša Božović, s mesta: Nema veze sa temom dnevnog reda.)
Itekako ima veze sa temom dnevnog reda. Nije država nastala juče i nisu ovi problemi u visokom obrazovanju nastali juče i nije SNS na kraju krajeva donela Zakon o visokom obrazovanju i nismo mi krivi što visokobrazovne institucije u Srbiji nisu bile spremne da do kraja implementiraju bolonjske principe u sistem visokog obrazovanja. To su neke druge vlade uradile, vlade u kojima ste vi sedeli.
Nama sad dolaze na naplatu menice koje ste vi potpisivali i to je prava istina i to i ovi ljudi koji sede gore treba da znaju. To svi studenti treba da znaju.
Najlakše je sada uzeti na nišan Mladena Šarčevića – e, ti Mladene Šarčeviću, ti si kriv što produžavamo rokove, ti si kriv što je prihvaćen amandman tamo onog zlikovca Aleksandra Martinovića, a nije moj, ti si kriv što nam ne valja ovaj ili onaj fakultet. To je najlakše, ali to nije istina i mi ćemo ministra i Vladu da branimo i da podržavamo u naporima da poboljšaju naš obrazovni sistem.
Ovde je bilo reči o tome zašto se ministar navodno nije branio kada se vodila načelna rasprava. Čovek vam je lepo rekao – na dnevnom redu su izmene Zakona o visokom obrazovanju. O čemu ste vi pričali? O toaletima u osnovnim školama, o udžbenicima, spočitavali ste ministru, i to da vas podsetim, i to neka čuju ove kolege sa galerije. Ministare Šarčeviću, jeste vi znali, gospodine ministre, vi ste krivi što ste uveli tržište udžbenika u Srbiji. Pa, to su oni uradili. Oni su uveli sistem da se istorija u jednom razredu u istoj školi uči po jednom udžbeniku, u drugom razredu po drugom, u trećem razredu po trećem udžbeniku. To su njihove genijalne ideje. Ko je kriv? Mladen Šarčević? Pa, neće biti. Vi ste krivi. Vi, vi, vi iz DS, iz LSV, svi redom. Svi ste vi krivi. Ovi iz DSS.
U čije vreme je usvojen Zakon o visokom obrazovanju? Ko je bio ministar prosvete? Mladen Šarčević ili neko drugi? Nemojte da se pravimo naivni i da sad mi svi treba da počnemo da patimo od kolektivne amnezije. Svi problemi su počeli od vremena kada je predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, a ministar prosvete Mladen Šarčević. Pa, neće biti. Ti problemi traju godinama, da ne kažem decenijama. Mi sad pokušavamo korak po korak te probleme da rešimo, ali nećemo da ćutimo kada nam lekcije o tome šta valja a šta ne valja u zakonima drže oni koji su upropastili sve što im je bilo pod rukom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću za neke koji izgleda ne čuju dobro da ponovim da amandman koji je Vlada prihvatila nije istovetan sa amandmanima koje je Vlada odbila.
A sad ja da pitam, u ime poslaničke grupe SNS, vas koji nikada niste bili na vlasti, koji niste odgovorni ni za šta, koji ništa niste upropastili, koji ste sve super uradili od 2000. godine, čiji su kadrovi bili, evo, samo da se zadržimo u oblasti obrazovanja, svi oni genijalci poput Gaše Kneževića, poput Srbijanke Turajlić, poput Slobodana Vuksanovića? Čiji su to kadrovi bili? Ko je to uneo probleme u srpski obrazovni sistem – i u osnovne škole i u srednje škole i u oblast visokog obrazovanja? Vučić? Mladen Šarčević? Marko Atlagić? Ili neko drugi?
Nije tačno da vi ni za šta niste odgovorni. Vi ste najodgovorniji za situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi, pa i za situaciju u kojoj se nalazi naše visoko obrazovanje, jer ste vi tim visokim obrazovanjem, prvo, vi ste ovaj princip uveli i vi ste imali obavezu da ga implementirate do kraja. Nikada vam to nije pošlo za rukom. Zakon o visokom obrazovanju je donet, da građani Srbije znaju, 2005. godine. Za šta je Aleksandar Vučić bio odgovoran 2005. godine? Zato što je donet Zakon o visokom obrazovanju? Zato što su produžavani rokovi za završetak osnovnih, magistarskih i doktorskih studija konstantno od 2005. godine pa naovamo. O problemima u osnovnom i srednjem obrazovanju neću sada da govorim jer nemamo dovoljno vremena.

Osnovni razlog zašto je visoko obrazovanje u Srbiji danas u ovako teškoj situaciji, neću da kažem haotičnoj, ali dosta teškoj i delikatnoj, je nasleđe svih vlada od 2000. do 2012. godine, a kada je u pitanju visoko školstvo u Vojvodini, praktično do pre nekoliko meseci.

Moram da reagujem zato što mi se čini da je izlaganje gospođe Čomić bilo upućeno, između ostalog, i meni. Ja sam rekao da sam amandman podneo u ime poslaničke grupe SNS. Jesam, rekao sam, i to je tačno. Ja politiku doživljavam kao timski rad. Ja ovde nisam izabran kao pojedinac. Dakle, izabran sam sa izborne liste koja se zvala „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, a stožerna stranka te koalicije je bila SNS. Kao predsednik poslaničke grupe SNS, ja sam dužan da u Narodnoj skupštini promovišem program i politiku SNS, ne sebe lično. Za razliku od nekih drugih, u SNS se zna ko je predsednik stranke.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je?)
Zna se ko je predsednik poslaničke grupe.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je?)
Zna se ko je…
Dobro, gospodine Krasiću, razumeo sam da biste vi hteli da ukinete plate profesorima u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, to je genijalna ideja.

Pričam o amandmanu.
Dakle, deo sam jednog tima ljudi koji je dobio u nasleđe ogromne probleme, između ostalog i probleme u oblasti visokog obrazovanja. Ne znam kako vi zamišljate politiku, ja je zamišljam kao saradnju unutar poslaničke grupe, jer kada smo pripremali ovaj amandman, dakle, nisam ga ja izvukao iz malog mozga, nego smo prethodno obavili konsultacije unutar poslaničke grupe, pre svega sa onim poslanicima SNS koji su i profesori univerziteta, odnosno koji rade u sistemu visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Ne znam kako vi doživljavate politiku, ja sam ponosan na činjenicu što sam zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe politički saveznik Vlade Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić. Ja nemam nikakav problem da kažem da podržavam politiku ove Vlade, nemaju taj problem ni moje kolege, i ponosan sam na činjenicu što je Vlada imala razumevanje da prihvati naš amandman. Znam da je danas popularno u Srbiji biti protiv Aleksandra Vučića, zato što Aleksandar Vučić, zajedno sa svojim kolegama iz Vlade, vrlo često mora da provlači nepopularne poteze, ali mi politiku suštinski doživljavamo na drugačiji način od vas.
Ja vas potpuno razumem. Vi tako govorite zato što je vaša politička stranka u situaciji u kakvoj jeste. Ronili ste gorke suze nad sudbinom studenata, plakali ste kako nemaju para da studiraju, kako im država uskraćuje ovo ili ono. Evo, malo osvrnite se oko sebe, gde su vam te vaše kolege iz poslaničke grupe koje su plakale nad sudbinom studenata i koje su htele da linčuju ministra prosvete zato što je, zamislite, prihvatio amandman predsednika poslaničke grupe SNS?
Da, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe. Ne želim da ovaj amandman pripišem sebi. Nije ovo amandman iza koga stojim samo ja. Ovo je amandman iza koga stoji cela poslanička grupa. Ovo je amandman koji je prihvatila Vlada Republike Srbije. Parlamentarizam podrazumeva sinergiju, saradnju parlamenta i Vlade. Mi nismo neprijatelji ovoj Vladi. Mi smo prijatelji ovoj Vladi. Ova Vlada će u nama uvek imati saveznika da popravi stanje stvari u svakoj oblasti društvenog života, kao što danas ministar Šarčević ima našu podršku da popravi stanje u oblasti visokog obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja, tako će i ministar privrede Goran Knežević imati našu podršku da rešimo sve probleme koje imamo u javnim preduzećima, da rešimo problem sa preduzećima koja su u restrukturiranju, kao što će Vlada Srbije imati podršku u nama da otvaramo nova radna mesta.
Vi ste se smejali, vi ste pravili viceve na račun Aleksandra Vučića i njegovog spavanja u kasarni u Nišu. Čovek je uspeo da obiđe ceo jug Srbije, sumnjam da je ikome od vas pošlo za rukom, da otvori nove pogone, da potpiše nove ugovore, da pruži život, da pruži nadu, i ljudima u Nišu, u Beloj Palanci i u Svrljigu i u Vranju i u Pirotu i Vranjskoj Banji i u Kuršumlijskoj Banji, a videli ste kako izgleda, to je vaših delo, bolje rečeno nedelo, ruku.
Dakle, mi imamo suštinski sukob između dve političke koncepcije. Zbog stanja u vašoj stranci, vi mislite da ste slobodni strelci, i budite, ja nemam ništa protiv toga, ali SNS, odnosno njena poslanička grupa, deluje kao tim. Ja, kao predsednik poslaničke grupe, stojim iza svakog amandmana koji je podneo bilo koji poslanik iz SNS, braniću svaki amandman poslanika iz SNS, kao što ću da budem politički saveznik Vlade Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić, sviđalo se to vama ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde pojedine poslaničke grupe iz opozicije, čini mi se, pokušavaju da stvore strah kod onih građana Republike Srbije na koje će ovaj zakon da se odnosi. I onda govore o tome da ovaj zakon unosi pravnu nesigurnost, da ovaj zakon ima povratno dejstvo. Jedan od nedostataka ovog predloga zakona, po njima, je taj što ne postoji odredba o povratnom dejstvu zakona, ali ono što me je naročito zaintrigiralo i zbog čega sam se i javio za reč, to je stalno ponavljanje sintagme – završen je upisni rok, a vi donosite zakon u oktobru mesecu. Izvinite, o kakvom upisivanju vi govorite?
Član 123, ovo ću da pročitam zbog studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Član 123. stav 1, na koje se i odnose izmene i dopune Predloga zakona o visokom obrazovanju, će da glasi, nakon što izglasamo predlog zakona, studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama, do stupanja na snagu ovog zakona, mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Šta ovde nije jasno? Kakvo upisivanje, kakav upisni rok? Kakav 30. septembar?Ljudi nastavljaju sa započetim studijama koje su već upisali. Možete vi da mašete glavom koliko hoćete. Ja priznajem da sam glup čovek, ali elementarno sam pismen da umem da pročitam šta će pisati u zakonu kad ga usvojimo. Nema nikakvog upisivanja. Ljudi su već upisani. Dakle, studenti upisani na osnovne studije. Znači, ljudi su već upisani, nema šta ponovo da se upisuju.
(Dušan Pavlović, s mesta: Nisu upisani.)
Kako nisu upisani? Gospodine Pavloviću, ja razumem da vi imate potrebu da plašite narod, vi imate potrebu da plašite narod, vi imate potrebu da plašite studente, jer vi, odnosno vaša poslanička grupa ništa drugo i ne ume da radi.

Ovde se ne radi o upisivanju. Ovde se radi o tome da su ljudi već upisani. Dakle, već su upisani, već imaju indekse, već studiraju, već polažu neke ispite, a sad im se samo rok za završetak upisanih studija produžava do kraja školske 2017/2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Dragi studenti, nemate potrebe ničega da se plašite, niko vam neće napraviti bilo kakav problem, nema nikakvog retroaktivnog upisivanja, nema ničega od onoga što opozicija danima besomučno priča, ne bi li vam ulila strah od jedne strašne Vlade koja vam želi zlo, a koja u stvari pokušava da vam izađe u susret i da vam ostavi dodatno vreme da završite vaše već, ponavljam, upisane studije.
I otišli smo i korak dalje. Vlada je imala sluha i razumevanja da to isto pravo, koje smo dali po Predlogu zakona studentima osnovnih studija, da i za studente magistarskih studija i za studente doktorskih studija. Dakle, i studenti osnovnih studija i magistranti i doktoranti su već upisani. Upisani su ljudi. Nema nikakvih novih prijemnih ispita, nema nikakvog izdavanja novih indeksa. Ministar je tu, neka me ispravi ako grešim. Ljudima se samo ostavlja dodatni rok da završe već upisane studije. To je jedna stvar koju želim da kažem.
Druga stvar, ono što kolege iz opozicije neće da kažu, a evo ja ću da kažem, nije nikakva mudrost, samo ću da pročitam iz Predloga zakona. Nikako da dođete do člana 4. Predloga zakona – samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoje opšte akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, neće moći da bude tih fakulteta koji će moći ovim studentima na koje se ovaj Predlog zakona, odnosno zakon, kada ga budemo izglasali odnosi da pravi bilo kakve probleme, jer imaju zakonsku obavezu da sve svoje opšte akte, koji su podzakonskog karaktera, usaglase sa odredbama ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji imaju rok od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ne studira se, i to želim da istaknem, ne studira se našim fakultetima, kako da vam kažem, neposredno na osnovu Zakona o visokom obrazovanju. Valjda na fakultetima i univerzitetima, da li je tako prof. Stojimiroviću, valjda postoje neki pravilnici, valjda postoje opšti akti na osnovu kojih se sprovode osnovne studije, magistarske studije, doktorske studije, itd. Svi ti opšti akti niži od zakona, koji važe u samostalnim visokoškolskim ustanovama, moraće biti usaglašeni sa odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u roku od tri meseca od dana njihovog stupanja na snagu.
Prema tome, dragi studenti, dragi roditelji i dragi građani Srbije, nema potrebe da vas bilo ko plaši. Nema nikakvog novog upisivanja. Imate samo šansu koju vam daje država, dakle i Narodna skupština i Vlada, da završite vaše studije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, tj. do kraja školske 2018/2019. godine kada su u pitanju integrisane studije iz oblasti medicinskih nauka. Tu je cela priča završena.
Mi ovim davanjem dodatnog roka želimo da stimulišemo studente koji su započeli studije po tzv. starom programu, u međuvremenu ih je zateklo donošenje Zakona o visokom obrazovanju, da studije koje su upisali i završe u dodatnom roku koji im ovaj zakon ostavlja, to je 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019. godina.
Šta je intencija predlagača zakona sa kojom se i mi, poslanici SNS slažemo? To je da ovo bude neka vrsta injekcije ljudima koji nisu završili svoje studije, a započeli su ih i osnovne i magistarske i doktorske, da ih završe do ovih rokova koji su zakonom propisani.
Nije tačno da ovi rokovi nemaju stimulativni karakter. Imaju. Zna to dobro ministar. Bilo je o tome reči i vodile su se diskusije i unutar poslaničkih grupa i unutar ministarstva i unutar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, da ovi rokovi budu i duži, ali je Vlada odlučila i mi smo sa tim saglasni, da je ovo optimalan rok, jer davanje predugačkog roka nekako opušta ljude – a, imam vremena završiću.
U međuvremenu život ide svojim tokom i umesto da ljudi završavaju fakultete, oni bi da nema ovog relativnog kratkog roka. ovo nije naročito dug, da nema ovog relativnog kratkog roka, pitanje je da li bi svi oni završili svoje studije. Verovatno neće svi ni završiti, ali mi mislimo, realna je pretpostavka, da će većina od njih da završi. Na kraju krajeva, profesor Marko Atlagić je dao egzaktne podatke koliko je studenata u onom dodatnom poslednjem roku koji je produžen uspelo da završi svoje studije, pre svega osnovne studije. Dakle, ovo davanje rokova nije idealno rešenje, nije najsrećnije rešenje, ali jeste jedno rešenje za jedan deo građana Srbije koji su se objektivno našli u problemu.
Kada govorite o pravnoj nesigurnosti i retroaktivnom dejstvu, kako ja gledam na taj problem? Povratno dejstvo i problem sa pravnom sigurnošću, kada je nastao? Kada je donet Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine. Tada ste imali situaciju da je neko već upisao studije po programu koji je važio po Zakonu o visokom obrazovanju, ako se ne varam, iz 2002. godine, pa je u međuvremenu donet novi zakon. Pa, su ljudi došli u jedan pravno prazan prostor - započeo sam po jednom programu u međuvremenu me dočekao novi zakon. Budući da je zakon koji je važio pre ovog iz 2005. godine, donet 2002. godine, od 2002. godine do 2005. godine imali ste tri godine. Šta sa ljudima koji su upisali studije 2002. godine ili 2003. godine? Ko je mogao da završi fakultet do 2005. godine da ne potpadne pod primenu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine? Skoro niko.
Dakle, morate da razumete da, znate, o tome su govorili i rimski pravnici – pravo prati fakte, a ne fakti pravo. Činjenice, život su stariji od pravnih normi. Vi ne upodobljavate život pravnim normama, nego pravne norme upodobljavamo životu. Mi sada upravo to činimo izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, činjenica je, to je društveni život u Srbiji, da imamo jedan broj ljudi koji je započeo svoje studije osnovne, magistarske i doktorske pod tim tzv. starim programima, u međuvremenu je donet novi Zakon o visokom obrazovanju sa svim svojim prednostima i nedostacima, o tome sada neću da govorim, ali to je život. Šta da radimo sa tim ljudima? Da im kažemo – vi za nas ne postojite, baš nas briga za vas, to je jedna opcija, jedna krajnost. Druga krajnost je bila da im damo rok od pet godina.
Vaš kolega je spominjao rok od deset godina. Toliko o ozbiljnosti rasprave. Da im damo dodatni rok od deset godina da završe svoje osnovne, magistarske, odnosno doktorske studije. Ovde se radi o meri, o meri. Vlada Srbije i Narodna skupština ili bar većina u Narodnoj skupštini procenjuju da je rok za završetak studija, dakle do kraja školske 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019 godine prava mera da se te studije završe. Naravno, vreme će pokazati da li je to zaista prava mera. Nama u ovom trenutku izgleda da jeste.
Što se tiče ministra prosvete, možete vi da promenite hiljadu ministara prosvete i hiljadu ministara prosvete može da se promeni na toj poziciji, ne može niko da vam da apsolutnu garanciju da će do te i te godine svako od studenata ko je započeo po starom programu da završi studije i verovatno neće, ali ne može niko blanko unapred da vam da garanciju – evo, ja garantujem da će svi studenti da završe. To je neozbiljno, to nije ni moguće.
Ono što vi gubite iz vida, stalno tražite od ministra zašto u zakonu nema statistike, zašto nema ovoliko studenata, pa, to onda nije zakon. Zakon je skup pravnih normi koje imaju opšti karakter. Zakon nije studija. Zakon nije analitički izveštaj. Zakon nije statistički izveštaj. Zakon je opšti pravni akt. To o čemu vi govorite, to je statistika, ali ta statistika nije nepoznanica. Nije tačno da se u Srbiji ne zna koliko je studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Ti podaci postoje, o tim podacima vam je govorio i prof. Marko Atlagić, nego vaš je problem što nećete da slušate.
Vaš problem, generalno, ne mislim samo vaš lično, cele opozicije, što vi od svega pokušavate da napravite dnevno političku temu. Mi predložimo amandman koji ide u korist i studentima osnovnih studija i magistrantima i doktorantima, e sad ne valja što je Vlada prihvatila amandman koji je potpisao tamo neki Aleksandar Martinović.
Dakle, ne radi se o tome da od svake teme morate da pravite dnevno političku igru. Možete vi to da radite, ali mi to ne želimo da radimo. Mi želimo da rešavamo probleme, a mi mislimo da je ovo način da se problem reši. Kada će problem biti konačno rešen? Biće rešen onda kada se donese potpuno novi Zakon o visokom obrazovanju i Ministarstvo prosvete i ministar Šarčević, na kraju krajeva, to od naroda i ne krije.
Dakle, nemamo mi iluziju da će ovim izmenama i dopunama da se reše svi problemi u visokom obrazovanju, sa, koliko ima, pet članova predloga zakona. Nema šanse da se reše svi problemi u našem visokom obrazovanju, ali ministar je u obrazloženju predloga zakona naveo - probleme u primeni zakona nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona o visokom obrazovanju. Dakle stvar je vrlo jasna. Problemi će u potpunosti biti rešeni kada donesemo novi Zakon o visokom obrazovanju, ali do tada život mora da ide dalje i mi pravne norme upodobljavamo životu tako što studentima koji su već upisani, dakle ne moraju ponovo da se upisuju, samo ostavljamo dodatno vreme da završe svoje osnovne, magistarske i doktorske studije. Evo, ja sam se trudio, gospodine Arsiću, da objasnim koliko je to do mene.

Ono što vi uporno pokušavate da predstavite kao vašu tezu, to je – 30. septembar 2016. godine je „ded lajn“. Tog dana smak sveta, studenti više nisu studenti, moraju ponovo da se upisuju, itd. To nije tačno. Tako ne piše u zakonu. Tako vi zakon tumačite na pogrešan način da bi predstavili građanima Srbije kako Vlada i resorno Ministarstvo ne rade u korist studenata, a to nije tačno.
Da je tačno gospođo Nikolić, onda vas ja pitam, evo vaš kolega Pavlović ako se ne varam je vanredni profesor, kolega Pavloviću - je li kod vas na fakultetu ima ispitni rok koji se zove Oktobar dva? Ima. Ima Oktobar dva. Kako je onda moguće da ima Oktobar dva, a školska godina počinje 1. oktobra? Kako je moguće da studenti polažu ispite iz prethodne godine, a počela je školska godina?
Šta hoću da vam kažem? Nemojte da budete smešni. Nemojte da budete smešni i nemojte da se ljudi smeju onome što govorite. Ovde se ne radi ni o kakvom novom upisu. Ovde se radi o nastavku već upisanih studija.
Razlog zašto je Ministarstvo predložilo da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja nije zato što ljudi moraju da se upišu nego da bi se što pre omogućilo izvođenje nastave.
Izvinite gospodine ministre ako nisam u pravu. Dakle, da bi se što pre omogućilo izvođenje nastave za studente na koje se zakon odnosi, za studente osnovnih magistarskih i doktorskih studija koji su svoje studije već započeli i već su upisani i nema nikakvog novog upisivanja.
Ono što vi ili ne razumete ili nećete da razumete, jedno je upis na fakultet, a drugo je …

… studiranje na drugoj, trećoj ili četvrtoj godini. Ne postoje svi studenti na koje se ovaj zakon odnosi koji se nalaze na istoj godini studija. Neke će ovaj zakon da zatekne na trećoj godini studija, neke na drugoj, neke na četvrtoj, ali bez obzira na to, ti ljudi su upisani i nema nikakvog novog upisa. O tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, Aleksandar Vučić, koga prethodni govornik toliko mrzi, danas je bio u Kikindi na otvaranju nove fabrike koja će da zaposli 2.000 nezaposlenih ljudi. U proteklih nekoliko dana posetio je ceo jug Srbije. Potpisani su novi ugovori. Vi iznosite neistine, klevećite, lažite, mrzite, sve je to ljudski. Mi ćemo da radimo, mi ćemo da reformišemo Srbiju, mi ćemo da otvaramo nova radna mesta.

Ja sam svašta radio u životu i dobro i loše. Evo, gospodine Obradoviću šta ste vi radili pre nekoliko meseci.

Evo, gospodine Obradoviću, šta ste vi radili pre nekoliko meseci. Evo fotografija kako tučete ženu. Evo fotografija kako sa galerije dobacujete. Evo, opet kako tučete ženu u zgradi Kralja Milana.

(Boško Obradović, s mesta: To me zanima.)

Koga zanima? Pa, zanima naučnu javnost Srbije, na primer. Pošto većeg Srbina, od Prote Mateje Nenadovića, do danas, od Boška Obradovića, nema. Evo, šta je taj čuveni, veliki Srbin izjavio u izbornoj noći. On je citirao mene, pa hajde red je da ja i citiram i njega.

Kaže veliki Srbin Boško Obradović sa sve svojom Jasminom Vujić, koja radi u NASI: „Kako te nije sramota? Kako te nije sramota Đurđeviću? Hoćeš sa tim da izađeš pred narod? Kako te nije sramota čoveče, bre? Sada su počeli da šteluju rezultate. Sram vas bilo. Kradete glasove naroda. Lopovi, bre, sram te bilo…“

„…gde bežite?“ ili kako bi rekao Boško Obradović - „gde bežite?“ „Što bežite? Što bežite od naroda koji kradete? Kako vas nije sramota? Pa, što bežiš, ako si u pravu? Dođi. Što bežiš? Sram te bilo. Kradeš glasove naroda, kaže, bruko jedna i sramoto. Sedamdeset godina imaš, sramoto. Izađi pred narod P. jedna.“