Kada su na jednoj konferenciji za novinare neposredno posle Drugog svetskog rata pitali jednog visokog komunističkog funkcionera, da li u vašim zatvorima biju političke neistomišljenike. On je rekao, ne. Pa, šta im kaže – rade. Mi ih ne tučemo, samo razdvajamo žito od kukolja.
Eto, otprilike tako vam izgleda izjava Boška Obradovića. Nije on nikome zavrtao ruku, nije on nikog tukao, on je čovek samo utvrđivao izborne nepravilnosti, tako što je Maji Pejčić, pokušao da polomi ruku, govorio joj je đubre, lažove, ko zna kakve sve uvrede nije iznosio i na taj način se bavio utvrđivanjem izbornih nepravilnosti i onda u mržnji prema SNS, ne znajući više šta će da kaže, pa kaže – vi ste to pričali u izbornoj kampanji. Čuj, mi pričali u izbornoj kampanji, a on tukao ženu kada su izbori već završeni.
Vi ste gospodine Obradoviću, tukli Maju Pejčić kad su izbori već završeni. O kakvoj izbornoj kampanji vi govorite i odakle vama pravo da vi nama držite lekcije o pravima žena, o pravima majki. Vi imate neki papir da ste vi ekskluzivni zastupnik prava žena i prava majki u Srbiji. O čemu se ovde radi?
Otac sam dve ćerke od deset godina, šta vi više volite moju decu od mene? Vi da ih štitite? Pa, vi biste kada one porastu njima isto zavrtali ruke kao što ste zavrtali ovoj Maji Pejčić, pa i ona je nečija ćerka, i ona je nečije dete, i ona je nečija majka, i ona je nečija supruga, samo vi cokćite? Šta, vi imate sertifikat da ste vi ekskluzivni Srbi, ekskluzivni porodični ljudi? Niko ne voli Srbiju sem vas? Super, samo onda što ne dobiste više glasova na izborima.
Vi imate samo jedan problem. Nemate vi problem sa SNS, vi imate problem sa narodom. Narod vas ne prepoznaje za takve kakvima se predstavljate.