… u Ministarstvo odbrane.

Dakle, zato ste vi, između ostalog, gospodine ministre uspešni, zato što vam se nije uvalio ovakav parazit koji je pojeo sve što je moglo da se pojede i da uništi sve što je moglo da se uništi. Profesionalni stečajni upravnik, čovek koji je uspeo da mu nešto pođe za rukom što nije pošlo za rukom ni Al Kaponeu, a to je da prevari američku državu za porez. Zbog toga ste vi imali sreće.
Naravno, poslanička grupa SNS će apsolutno glasati za predlog i jedne i druge odluke. Našim vojnicima širom sveta želim puno zdravlja, sreće i da se svojim porodicama vrate živi i zdravi, da sačuvaju obraz Srbije i srpske vojske i čast nam je svima nama koji ćemo glasati za ove odluke, što će naši vojnici da se bore za mir u svetu pod zastavom UN, pod istom onom zastavom pod kojom smo se borili i u Drugom svetskom ratu i pod istom onom zastavom pod kojom danas čuvamo naš suverenitet i teritorijalni integritet, a pogotovo na KiM.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Neću ja pominjati ničije ime i neću pominjati nijednu stranku, ali želim samo da kažem sledeće. Niti je SNS za NATO pakt, niti mi želimo da budemo stranka koja će državu da dovede u situaciju da njeni građani gube živote za bilo čije tuđe interese. Mi Srbi smo u 20. veku, nažalost, izgubili premnogo glava, misleći da od nas zavisi sudbina sveta.
Vlada Srbije vodi politiku takvu da pre svega očuvamo mir i bezbednost u našoj sopstvenoj zemlji, da sačuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji i da pomognemo na svaki mogući način da opstane Republika Srpska kao entitet u sastavu Bosne i Hercegovine. I nije tačno da Vlada Srbije nema definisanu spoljnu politiku. Imamo vrlo jasnu spoljnu politiku. Formula te politike je vrlo jednostavna, a to je – voditi brigu o srpskom nacionalnom interesu, gledati na svet srpskim očima i misliti srpskom glavom, ničijom tuđom i gledati na svet ničijim tuđim očima.
Ovde je bilo reči o tome da treba da idemo u Siriju. Nemam ništa protiv, pod uslovom da onaj ko je to rekao prvi krene u Siriju i pomogne da se reši kriza u Siriji. Ali, mi smo se nagledali u 20. veku mnogo onih koji su bili dobrovoljni davaoci tuđe krvi.

Srpska napredna stranka to ne želi da radi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, grubo je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što niko ovde nema nameru da izda Republiku Srbiju i niko nema nameru da ni direktno niti indirektno prizna da je AP Kosovo i Metohija bilo kakva država.
Gospodin Ristić je rekao jednu neverovatnu stvar, da je ovo prvi zakon o ratifikaciji jednog međunarodnog sporazuma gde se pominje Kosovo. Gospodine Ristiću, 2006. godine…

Izvinjavam se, gospodine Arsiću, evo, obratiću se vama.
Dakle, 2006. godine, vi se toga dobro sećate, Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala tzv. CEFTA sporazum. Dakle, 2006. godine, kada je stranka gospodina Ristića, doduše ne znam da li još toj stranci pripada ili ne, ali to sad i nije toliko bitno, zaključila CEFTA sporazum i onda je krajem 2006. godine taj CEFTA sporazum došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a jedna od strana ugovornica je bila Kosovo-UMNIK. Pa, kako to 2006. godine, vi gospodine Ristiću i DSS, niste izdali Republiku Srbiju, a sada mi koji ćemo da glasamo za to da se formira fond za zapadni Balkan, sa deklaracijom koju smo priložili uz ovaj sporazum, da za nas Kosovo i Metohija nije nezavisna država, nego je sastavni deo Republike Srbije, sada ćemo mi navodno u 2016. godini da izdamo Republiku Srbiju. Je li to možda zato što ste vi 2006. godine bili funkcioner DSS na Kosovu i Metohiji, ako se ne varam, bili ste predsednik opštine, pa kad ste na vlasti i potpišete neki sporazum sa tzv. Kosovom onda niste veleizdajnik, a kad više niste predsednik opštine, onda odjedanput se brinete za interese Srbije i Srba sa Kosova i Metohije?

Saša Radulović nam nije objasnio šta je on učinio dok je bio ministar privrede da se reše problemi u Azotari i da se reše problemi u „Petrohemiji“.
(Saša Radulović, s mesta: Po kom osnovu?)
Nije nam objasnio da li je platio porez u Sjedinjenim Američkim Državama. Vidim da se razume u američke dolare. Vidim da se razume u kursne razlike. Nije nam objasnio…
(Narodni poslanici poslaničke grupe DJB aplaudiraju.)

Mislim, u toku je performans, pa red je da ljudi završe sa tim, a možda i snimaju spot.

Dakle, gospodin Saša Radulović nam nije objasnio šta je učinio kao ministar privrede da se reše problemi u preduzećima koja je spominjao i do dan-danas nismo dobili odgovor na pitanje zašto je i zbog čega izvlačio kapital iz preduzeća koja su bila u stečaju i zašto je sam sa sobom zaključivao ugovore, odnosno sa svojom sopstvenom firmom i sa firmom svoje supruge, o pružanju računovodstvenih usluga preduzećima koja su se nalazila u stečaju. Zbog toga poslanička grupa SNS, ne želi da joj lekcije o tome kako i pod kojim uslovima treba zaduživati državu Srbiju drže lopuže poput Saše Radulovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.
Ja vas molim, gospodine Arsiću, nemojte da dozvolite Saši Raduloviću, poznatom kriminalcu koji je upropastio srpsku privredu, da upropasti i dostojanstvo Narodne skupštine, jer to što on radi iz sednice u sednicu nije ništa drugo nego nastavak rušenja ugleda Narodne skupštine.
(Poslanička grupa Dosta je bilo aplaudira.)
Kao što vidite, gospodine Arsiću, u slaboj su formi, nisu u stanju da aplaudiraju čak ni 20 sekundi.
(Saša Radulović, s mesta: Sram vas bilo!)
Evo, čujete šta govori gospodin Saša Radulović. Dobacuje i vređa. To je njegova borba za prosperitet Srbije. To je ta njegova borba za evropsku i demokratsku Srbiju. Dakle, vređanje, uvrede i klevete.
Što se tiče onoga, ja se nadam da mi aplaudiranje ove kriminalne poslaničke grupe nećete računati u vreme za diskusiju po povredi Poslovnika. Ja želim…

… da podsetim gospodina Marka Đurišića, koji nam iz sednice u sednicu drži lekciju o tome šta smemo a šta ne smemo da spojimo u raspravu, da su on, Boris Tadić i Demokratska stranka, dok su bili na vlasti od 2009. do 2011. godine, spajali 22 tačke, 50 tačaka, 64 tačke, 5. maja 2010, godine 94 tačke dnevnog reda, 18. oktobra 2011. godine 40 tačaka dnevnog reda, 29. februara 2011. godine 28 tačaka dnevnog reda itd.
Imali su ukupno 18 sednica sa 20 i više tačaka dnevnog reda i sada se našao Marko Đurišić da nam drži lekcije o tome da li nešto možemo ili ne možemo da spojimo u raspravu.
Još samo jednu stvar, gospodine Arsiću, objasnite gospodinu Bošku Obradoviću da ne postoji vladajuća većina i vladajuća manjina. Postoji većina i postoji manjina. To što bi Boško Obradović hteo da bude vladajuća manjina i da on sa pet ili šest poslanika određuje šta će da se radi u Narodnoj skupštini, to jednostavno ne može, ne može po Poslovniku, ne može po osnovnim demokratskim principima.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Ja vas molim gospodine Arsiću da ovu sednicu uvedete u tokove onako kako je to propisano Poslovnikom, jer je očigledno da pojedine poslaničke grupe ne žele da se radi po dnevnom redu. Poslanička grupa SNS hoće da se radi po dnevnom redu, mi želimo da se pređe na raspravu i da raspravljamo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu.
Što se tiče Saše Radulovića, drago mi je pošto je napustio salu, pronašao svoje političke advokate da ga brane, ali zbog javnosti želim da kažem da Saša Radulović nikada nije bio Vučićev ministar privrede. On je bio ministar privrede u periodu ako se ne varam, od septembra do decembra 2013. godine, kada je predsednik Vlade bio Ivica Dačić, pri čemu naravno, ne želim da kažem ni da je bio ni Dačićev, ni Vučićev ministar. Bio je ministar tri meseca. Kada su ljudi u Vladi shvatili šta Saša Radulović radi, Saša Radulović je najuren iz Vlade RS zbog katastrofalne ekonomske politike koju je vodio. To je puna istina.

Mislim da je povređen član 27. Poslovnika zato što je gospodin Dušan Petrović trebao da replicira gospodinu Blaži Kneževiću, a ne da ulazi u debatu sa onim što je prethodno govorila gospođa Zorana Mihajlović.
Uzgred budi rečeno, sve ono što je rekao gospodin Blaža Knežević je tačno, a ono što je rekao gospodin Dušan Petrović nema blage veze sa istinom zato što ta japanska kompanija, istina, dolazi u Šabac, ali ne zahvaljujući njemu i gradonačelniku Zelenoviću, već zahvaljujući Vladi Srbije i Aleksandru Vučiću.
Ja mislim da bi svi građani Šapca voleli da vide koja je to najveća industrijska zona na Balkanu koju je izgradio gospodin Dušan Petrović. Ja je nisam video. Znam samo da je Šabac bio poprište neviđenih pljačkaških privatizacija i da ni jedna zdrava firma u Šapcu, posle vlasti gospodina Dušana Petrovića, nije ostala, a svaka firma, svaka kompanija koja ubuduće bude dolazila u Šabac doći će, ne zbog gospodina Dušana Petrovića, ne zbog gospodina Zelenović, nego zato što su imali dobar prijem u Vladi Republike Srbije i upravo ono što je rekla gospođa Zorana Mihajlović, zato što je Srbija značajno porasla na duing biznis listi, zato što investitori vide u Srbiji zemlju u kojoj sigurno mogu da investiraju svoj kapital.

Ne znam zašto su poslanici iz DS tako nervozni. Javio sam se za povredu Poslovnika. U pitanju je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, zato što gospodin Dušan Petrović nema pravo da bilo koga proziva zato što je u jednom momentu morao da ide u bolnicu i nema pravo da bilo koga vređa po osnovu toga što je morao da traži zdravstvenu pomoć. Dakle, mislim da je to nešto što apsolutno ne priliči debati u Narodnoj skupštini.
Što se tiče Grada Šapca, koliko ste sposobni gospodine Petroviću, da nije bilo Vlade Srbije, Šabac bi 2014. godine bio potopljen. Niste imali lopate. Lopate niste imali, a kamoli džakove sa peskom. Vaša lokalna samouprava je najgori mogući primer kako se nedomaćinski upravlja jednim gradom.
Dakle, Vlada Srbije vas je 2014. godine spasila od poplava, odnosno građane Šapca, jer je blagovremeno intervenisalo i resorno ministarstvo i „Srbijavode“, bez njihove pomoći Šabac bi bio potopljen. Sava je već došla do „Zorke“, to vrlo dobro znate. Vaš gradonačelnik je sedeo u kancelariji. Nije imao spremne ljude, nije imao spremnu opremu iako je bio blagovremeno upozoren kolike nas padavine očekuju i koliki je vodostaj reke Save.
Dakle, kao što je Vlada 2014. godine učinila sve što je moguće i nemoguće da spasi Grad Šabac od poplava, tako je Vlada 2015. i 2016. godine učinila sve da japanska kompanija o kojoj govorite dođe baš u Šabac, jer Vlada Srbije time hoće da pokaže da su joj svi građani jednaki i ravnopravni, uključujući i Grad Šabac u kome SNS nije bila na vlasti. A vi kada ste bili na vlasti radili ste sve suprotno, ni jedna opština u kojoj DS nije bila na vlasti nije mogla da dobije apsolutno ni jednu jedinu investiciju.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Pre svega dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da pozdravim naše kolege, sa Beogradskog univerziteta. Želim im da budu dobri i uspešni studenti i da na vreme završe svoje studije i da svojim akademskim znanjem pomognu da Srbija bude bolje i uspešnija zemlja nego što je danas.
Želim da se zahvalim i vama, gospodine ministre kao resornom ministru, naravno. Da se zahvalim Vladi Republike Srbije, zato što je prihvatila ovaj amandman i mislim da je to dobar primer kako Narodna skupština i Vlada mogu dobro da sarađuju kada je u pitanju nešto što se zove javni, odnosno opšti interes.
Želim da dam nekoliko napomena prosto da i kolege koje prate sa galerije ovu sednicu i svi studenti u Srbiji i na kraju krajeva svi građani Srbije ne bi bili u nekoj vrsti zabune ili nedoumice.
Pre svega, amandman sam potpisao ja i ja sam ga predložio i ja sam ga predao na pisarnicu, ja sam ga i formulisao, ali ja sam to učinio u ime poslaničke grupe SNS, ne u svoje lično ime. Dakle, iza ovoga stoji stav SNS da treba izaći u susret i studentima koji su upisali magistarske, odnosno doktorske studije, po tako zvanom starom programu i omogućiti im dodatni rok da svoje magistarske, odnosno doktorske studije okončaju.
Još jedanput, gospodine ministre, želim da vam se zahvalim zato što ste ovaj amandman SNS, ne amandman Aleksandra Martinovića, nego SNS, prihvatili i na taj način smo svi zajedno i mi poslanici i vi iz Vlade eliminisali mogućnost da bilo ko kaže da je eventualno diskriminisan zato što je nekome omogućeno da, odnosno nekome je ostavljen dodatni rok od godinu dana, studentima osnovnih studija, a da magistrima, odnosno magistrantima i doktorantima taj rok nije ostavljen.
Dakle, došli smo do jednog zajedničkog rešenja i poslanička grupa SNS i resorno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije da treba primeniti isti pravni režim i na studente osnovnih studija i na studente magistarskih studija i na studente doktorskih studija i mislim da je dobro što smo to uradili.
Ja sam bar očekivao i moje kolege iz poslaničke grupe SNS i to je prof. Ljubiša Stojimirović lepo objasnio, mislim da je ovo tema koja poslednja zaslužuje da bude predmet dnevno političkih prepucavanja. Ispalo je da je i ovo tema na kojoj treba linčovati poslaničku grupu SNS, na kojoj treba linčovati predsednicu Narodne skupštine, Maju Gojković, i na kraju krajeva, tema na kojoj treba linčovati Vladu RS. Zašto to kažem? Sada je Vlada RS napravila ogroman politički zločin zato što je, zamislite, prihvatila amandman narodnog poslanika koji se zove Aleksandar Martinović i koji je sticajem okolnosti predsednik poslaničke grupe SNS i sada ispada da je Vlada eto prihvatila ovaj amandman ne zbog njegove suštine, ne zbog njegove prirode, ne zbog njegovog duha, ne zbog toga što je on u javnom ili opštem interesu, pre svega u interesu studenata i osnovnih i magistarskih i doktorskih studija, nego zato što ga je, zamislite, podneo Aleksandar Martinović, kao da sam ja, zamislite, gospodine ministre, politički mnogo važan čovek u ovoj zemlji, od mene zavisi da li će Vlada nešto da prihvati ili ne.
Pošto sam ja podneo, Vlada nije imala kud pa je morala da prihvati amandman. Da ga je podneo neki drugi kolega amandman ne bi bio prihvaćen. Time se nivo rasprave devalvira, time se studenti dezavuišu i time se građani Srbije dovode u zabunu. Zamenjuje se suština sa formom.
Kada smo već kod forme, i to želim da naglasim, nije tačno da su amandmani drugih kolega odbijeni samo zato što su identični sa mojim amandmanom. Nije apsolutno nijedan amandman narodnog poslanika iz bilo koje druge poslaničke grupe identičan sa amandmanom koji sam u ime SNS podneo i to želim da naglasim.
Ovde se ne radi o tome da su svi drugi amandmani odbijeni zato što su po formi i sadržini identični sa molim amandmanom. Nijedan nije identičan.
Kao dokaz toga, želim da pročitam prvi naredni amandman koji nije prihvaćen. Nadam se da moja uvažena koleginica Gordana Čomić ovo što ću sada reći neće uzeti za zlo, odnosno zaista ne želim da budem maliciozan. Nema potrebe da na ovoj temi zaoštravamo političku atmosferu u Srbiji.
Ja sam predložio u ime poslaničke grupe SNS i Vlada je imala razumevanje za taj predlog da izjednačimo studente osnovnih studija, studente magistarskih studija i studente doktorskih studija.
Da ne čitam sad ceo moj amandman, ali evo samo stav koji se odnosi na studente doktorskih studija da bi ove kolege sa galerije, da bi studenti, da bi građani Srbije videli o čemu se ovde radi. Nisu amandmani identični i nije Vlada prihvatila moj amandman samo zato što je on moj, tj. poslaničke grupe SNS, nego zato što je Vlada procenila da amandman suštinski najbolje odgovara duhu Predloga zakona, a amandmani drugih narodnih poslanika nisu ni po formi, ni po sadržini identični sa mojim amandmanom.
Dakle, stav u kome se spominju studenti upisan na doktorske studije u amandmanu koji sam ja u ime poslaničke grupe SNS podneo glasi – studenti upisani na doktorske studije, odnosno kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do stupanja na snagu ovog zakona imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu u uslovima i pravilima studija, odnosno da steknu naučni stepen doktora nauka najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine. Tako glasi deo amandmana koji se odnosi na studente doktorskih studija.
Deo amandmana uvažene koleginice Čomić, koji se takođe odnosi na studente doktorskih studija, glasi: „Studenti upisani na doktorske studije, odnosno kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do stupanja na snagu ovog zakona imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, odnosno da steknu naučni stepen doktora nauka najkasnije do kraja školske 2018/2019. godine“, ovo je važno da se naglasi, „ukoliko je priroda disertacije takva da zahteva višegodišnji naučno-istraživački rad ili upišu treću godinu školske 2016/2107. godine“.
Izvinite, ovo nije identičan amandman. Dakle, ne radi se o tome da je Vlada prihvatila ovaj amandman o kome sada raspravljamo samo zato što ga je potpisao Aleksandar Martinović, nego zato što je on drugačiji od svih ostalih amandmana koji su podneti na član 1. Predloga zakona. Zašto mislim da je amandman suštinski različit? Prvo, evo, neka me kolege isprave ako grešim. Sve ih uvažavam, sve ih poštujem. Ima među njima doktora nauka. Ima među njima ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom, radom na fakultetima, radom na univerzitetima. Prvo, ne mogu da prihvatim da postoji neka doktorska disertacija koja ne zahteva višegodišnji naučno-istraživački rad.
(Marko Đurišić, s mesta: Evo, Stefanović je završio za svega par meseci.)
Evo, vidite, kolege, kako se jedna ozbiljna tema pretvara u nešto što bi trebalo da izgleda kao šou program. Poslanička grupa SNS neće nasesti na ovu provokaciju. Mi ćemo se truditi, sve moje kolege će se truditi da argumentovano, smireno, bez bilo kakvih dnevno-političkih razmirica, raspravimo svaki amandman jedan po jedan i da na kraju vidimo da li smo mi i Vlada u pravu ili su u pravu podnosioci amandmana.
Dakle, ne postoji doktorska disertacija, po mom skromnom mišljenju, koja ne zahteva višegodišnji naučno-istraživački rad. Mi bismo ovde mogli da postavimo jedno pitanje hipotetičko – ko će da procenjuje koje su to doktorske disertacije koje zahtevaju, a koje ne zahtevaju višegodišnji naučno-istraživački rad i šta znači višegodišnji naučno-istraživački rad? Za mene je višegodišnji naučni rad sve ono što je duže od jedne godine. Onda uvodimo fakultete u prostor da mogu arbitrarno da odlučuju. Za nekoga će višegodišnji naučni rad biti pisanje disertacije u trajanju od dve godine, za nekoga će višegodišnji naučni rad biti pisanje disertacije u trajanju od tri godine, za neke pet godina, za neke deset godina itd. U potpunosti prihvatam argumentaciju koleginice Bogosavljević Bošković iz poslaničke grupe SPS. Dakle, zaista postoje doktorske disertacije iz određenih, pre svega prirodnih i tehničkih, nauka koje zahtevaju nekoliko godina da bi se kvalitetno napisale. Sada, koliko je to nekoliko? Onda ostavljamo jedan slobodan prostor fakultetima da oni to sami procenjuju.
Zato mislim, to je opet moje skromno mišljenje, da je Vlada dobro postupila što je prihvatila ovaj amandman, a ne amandman koleginice Čomić, koji, ponavljam, nije identičan sa mojim amandmanom, tj. amandmanom poslaničke grupe SNS jer mi na taj način u stvari olakšavamo studentima, sve studente u Srbiji dovodimo u siti položaj, nikome ne stavljamo onu zapetu – ukoliko izrada disertacije zahteva višegodišnji naučni rad.
Ovde smo slušali mnogo priča o tome kako su studenti diskriminisani, kako skupo plaćaju svoje studije, kako im se roditelji zadužuju, uzimaju kredite da bi finansirali njihove studije itd. Sada je povika na ministra gospodina Šarčevića i na Vladu Republike Srbije što je prihvatila amandman koji eleminiše pre svega mogućnost bilo kakve diskriminacije između studenata osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, a onda, što je, gospodine ministre, po meni, takođe jako bitno, eliminiše mogućnost diskriminacije i samih studenata doktorskih studija jer neće sada fakulteti moći po svojoj slobodnoj proceni da utvrđuju šta je to višegodišnji naučno-istraživački rad, da li su to dve, tri, četiri, pet ili više godina.
U tom smislu, mislim da moj amandman, malo je degutantno da to stalno spominjem, moj amandman, dakle, amandman koji ste vi prihvatili, više odgovara pravila studenata nego amandman mojih uvaženih kolega iz nekih drugih poslaničkih grupa. Evo, gospođo Čomić, trudio sam se koliko god sam mogao da budem fer i korektan prema vama, nisam vam dobacivao. Što se mene tiče, vi slobodno nastavite da dobacujete, ali ako hoćete da vodimo jednu ozbiljnu raspravu, mi smo na to spremni. Mislim da tim svojim dobacivanjem vi samo pokazujete da vam nije stalo do interesa studenata i da sve te žalopojke o pravima studenata su u stvari iz dnevno-političkih razloga.
Još jednu stvar želim da naglasim, prosto da građani Srbije i studenti koji slušaj ovaj prenos i gledaju ga ne bi bili u nedoumici. Jedna koleginica je rekla, čudi je zašto je Vlada prihvatila ovaj amandman poslaničke grupe SNS, kada amandman nije obrazložen i nema obrazloženja. To jednostavno nije tačno. Dakle, ovaj amandman koji sam ja u ime poslaničke grupe SNS podneo i te kako ima obrazloženje. To možete svi da vidite. Dakle, obrazloženje amandmana postoji. Obrazloženje glasi – poslanička grupa SNS smatra da je u društvenom i obrazovnom smislu celishodno da se rokovi za završetak studija produže kada su u pitanju studenti upisani na osnovne, magistarske i doktorske studije. Amandman je u skladu sa duhom zakona i ciljevima koji se predloženim zakonom žele ostvariti. Takođe, amandmanom se eliminiše mogućnost diskriminacije u pravima između studenata osnovnih studija, te studenata magistarskih i doktorskih studija.
Dakle, nije tačno da je Vlada prihvatila amandman bez obrazloženja. Amandman ima obrazloženje i Vlada je to obrazloženje poslaničke grupe SNS uvažila. Još jedanput, gospodine ministre, koristim ovu priliku da vam se zahvalim što ste uvažili argumentaciju ovog amandmana. Takođe, nije tačno da prihvatanje amandmana nije praćeno obrazloženjem. Vlada je lepo rekla – amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Te razloge sam ja upravo pročitao. Dakle, ispunjeni su svi poslovnički uslovi da ovaj amandman postane sastavni deo Predloga zakona.
Još jednu stvar moram da kažem, kao predsednik poslaničke grupe SNS, koja je ovde izložena jednoj baražnoj vatri. Sada smo najveće hulje na svetu zato što je, zamislite, prihvaćen naš amandman. Dakle, koleginica Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, jednim delom je već objasnila zašto nisu prihvaćeni amandmani na član 1. Predloga zakona koje su predložile neke druge kolege. U pitanju je pre svega momenat predaje amandmana. To je nešto što je poslovnički relevantno.
Druga stvar koja je takođe jako bitna, amandmani, to sam već rekao, ali želim još jedanput da ponovim, nisu identični sa amandmanom koji je Vlada prihvatila. Dakle, postoje samo dva amandmana, zarad javnosti govorim, da ne bi ljudi bili u nedoumici i zabuni, postoje samo dva amandmana koja su i po formi i po sadržini identični. Na član 1, u istovetnom tekstu, amandmane su podneli narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Marko Milenković i na član 1. su, u istovetnom tekstu, amandman podneli narodni poslanik Miladin Ševarlić, narodni poslanik Jasmina Nikolić i zajedno narodni poslanici Ivan Bauer, Milorad Mijatović, Vladimir Marinković i Predrag Jelenković. To su jedini amandmani koji su podneti u istovetnom tekstu. Dakle, ne postoje drugi amandmani koji su identični, a pogotovo ne postoji ni jedan amandman koji je identičan sa amandmanom koji je Vlada prihvatila.
Ovde je bilo reči, po meni, krajnje neprimereno, krajnje degutantno, te reči su bile upućene mom uvaženom kolegi Marku Atlagiću, jednom renomiranom profesoru univerziteta, čoveku iza koga stoje godine naučno-istraživačkog i pedagoškog rada. Gospodin Atlagić je, potpuno argumentovano i iz srca, pokušao da objasni da postoje studenti kojima se rokovi za završetak studija produžavaju, bez obzira bili oni studenti osnovnih studija, magistarskih ili doktorskih, zbog životnih okolnosti u kojima su se našli.
Neko je smatrao da to nije tema dnevnog reda. To je i te kako tema dnevnog reda, zato što je kolega Atlagić veoma dobro procenio i uočio da za neke studente, da za neke ljude, na kraju krajeva, moramo da produžimo rok za završetak studija, jer ih je život na to naterao. Nekima je to bilo smešno. Neki su smatrali da je to povreda Poslovnika. A ja sam smatrao da je ono što je rekao profesor Atlagić život. Nekoga je život pomerio sa njegovog vekovnog ognjišta. Pomerio je i samog Marka Atlagića, koji je iz Zadra prešao u Republiku Srpsku Krajinu, danas živi u Beogradu a profesor je, između ostalog, i na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.
Ovde su nam neki držali lekcije iz patriotizma – evo, vi iz Srpske napredne stranke ukidate, pokušavate na mala vrata da ukinete Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, pokušavate da integrišete naše obrazovne institucije u obrazovni sistem nepostojeće države Kosovo. Evo vam živog čoveka, profesora Marka Atlagića, koga ste pokušali da izložite linču, Srbin iz Krajine, predaje na srpskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.
Imate još jedan primer. Nije tu, moja uvažena koleginica, dr Aleksandra Tomić, takođe predaje na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. Zamislite sad kakvi smo mi zlikovci iz Srpske napredne stranke, neki od ovih ljudi koji ovde sede, dakle, ljudi koji ovde sede, Marko Atlagić, Aleksandra Tomić, su neprijatelji srpskog naroda, oni su izdajnici Srbije, oni hoće ovim predlogom zakona i glasanjem za ovaj predlog zakona na mala vrata da ukinu obrazovne institucije Srbije na Kosovu i Metohiji, a predaju na tim institucijama, od tih plata izdržavaju sebe i članove svojih porodica.
Vidite kolika je besmislena ta diskusija o tome da neko iz SNS pokušava da ukine obrazovne institucije Srbije na Kosovu i Metohiji. Ne da ne pokušavamo da ih ukinemo, nego ćemo učiniti sve da ih ojačamo. Između ostalog, i time što šaljemo najbolje kadrove, najbolje naše ljude da predaju srpskoj omladini na Kosovu i Metohiji. Šaljemo im ljude poput Marka Atlagića, poput Aleksandre Tomić, koji imaju zavidan naučno-istraživački rad. I hvala vam, gospodine Atlagiću, što školujete i što obrazujete srpsku omladinu na Kosovu i Metohiji i što vam nije teško da posle završetka sednice, u kasne noćne sate, autobusom putujete u Kosovsku Mitrovicu, ne bi li ujutru stigli na predavanja i tim našim studentima u Kosovskoj Mitrovici držali vrhunska predavanja o srpskoj istoriji.
Pitam neke druge kolege koji su nam držali lekcije o patriotizmu, o ukidanju srpskih institucija na Kosovu i Metohiji – gde su u dva sata ujutru, kada Marko Atlagić autobusom putuje u Kosovsku Mitrovicu? Gde se oni nalaze u tom momentu? Verovatno spavaju ili su u nekoj kafani. Marko Atlagić ne spava, nije u kafani, nego putuje u Kosovsku Mitrovicu, ne da ukine obrazovne institucije Srbije na Kosovu i Metohiji, nego da ih sačuva, da ih ojača, a pruži podršku srpskoj omladini da ostane u južnoj srpskoj pokrajini.
Na kraju, ovde je bilo reči o tome kako smo zabrinuti, odnosno kako su neki zabrinuti za mlade ljude da ne odlaze iz Srbije. Svi smo zabrinuti. Ja sam kao otac zabrinut. I moje kolege su zabrinute. Svi mi imamo, ili većina od nas ima decu, neki imaju i unuke. Ja ne priznajem to da neko voli našu decu više od nas samih. Svi mi hoćemo da naša deca ostanu u Srbiji i svi mi hoćemo da plod svog obrazovanja, i kroz osnovno i kroz srednje obrazovanje i na fakultetima, kapitalizuju ovde, u našoj zemlji. Ali, to nećemo postići praznim pričama. To nećemo postići neprestanim napadima na predsednika Vlade, na ministra, na kolege narodne poslanike, kao što je gospodin Marko Atlagić. To ćemo postići na jedan jedini način – radom, kao što smo otvorili fabrike u Nišu, kao što smo otvorili fabrike u Vladičinom Hanu, kao što je danas otvorena nova fabrika u Kikindi ili sutra u Kruševcu, to je jedini način da sačuvamo mlade ljude u Srbiji, da im obezbedimo radna mesta i da im pružimo šansu da svoje znanje, stečeno u Srbiji, ostvare u Srbiji i da nam Srbija konačno krene napred.
Hvala vam, gospodine ministre, što ste za sve ove argumente poslaničke grupe SNS pokazali razumevanje.