… dovoljno medijskih sloboda i da su političke stranke koje su nekada vodile Srbiju u sunovrat i propast danas medijski blokirane i da ne mogu da dopru do građana Srbije. Koliko je to tačno, evo ja ću pokušati da odgovorim jezikom brojki.
Informativna služba SNS je u periodu od 27. aprila 2014. godine, kada je formirana prva Vlada Aleksandra Vučića, pa do leta 2016. godine, zabeležila, odnosno registrovala 6.732 negativna medijska priloga o Aleksandru Vučiću, članovima njegove porodice, ministrima u Vladi Republike Srbije i funkcionerima SNS.
Kada je u pitanju Andrej Vučić, rođeni brat predsednika Vlade, koji uopšte nije funkcioner SNS, u ovom periodu, dakle od 27. aprila 2014. do leta 2016. godine, Andrej Vučić je bio tema tekstova i naslovnih strana 730 puta. Dakle, 730 puta je rođeni brat predsednika Vlade bio na naslovnim stranama i u tekstovima dnevnih novina u Srbiji, tabloida, mesečnika itd. samo iz jednog razloga - zato što je rođeni brat Aleksandra Vučića.
Pre nekoliko dana lažni promoteri demokratije i slobode izražavanja plakali su nad tužnom sudbinom još jednog navodno ugnjetenog novinara karikaturiste „Politike“, gospodina Petričića. Sam predsednik Vlade je rekao da nema potrebe da gospodin Petričić napušta „Politiku“ i da njemu karikature koje je Petričić crtao o Aleksandru Vučiću apsolutno ne smetaju, i o tome postoje egzaktni podaci.
Gospodin Petričić je od 2009. do 2012. godine, dakle, za pune tri godine, dok je Boris Tadić bio predsednik Republike, u „Politici“ objavio 174 karikature, dakle, 174 karikature, a od te 174 karikature, Boris Tadić je u jednom nekad negativnom, nekad neutralnom kontekstu bio prikazan svega 18 puta.
E, sad, taj isti gospodin Petričić je u periodu od 2014. do 2016. godine nacrtao u „Politici“, dakle u „Politici“, koja je navodno režimski medij, medij Aleksandra Vučića, objavio 117 karikatura, pri čemu je Aleksandar Vučić u krajnje negativnom kontekstu nacrtan u čak 62 puta, dakle, više od polovine svih karikatura u „Politici“ od 2014. do 2016. godine su karikature koje se odnose na predsednika Vlade Republike Srbije, Aleksandra Vučića.
E, sad, koliko su mediji u Srbiji neslobodni, koliko su ograničeni, koliko je Aleksandar Vučić veliki diktator i tiranin, o tome takođe govore egzaktni podaci, naslovne stranice dnevnih novina, nedeljnika, raznih mesečnih časopisa itd, pri čemu se najveći broj njih finansira ovako ili onako iz inostranstva.
Evo npr. ja ću vam pročitati samo neke primere medijske satanizacije Aleksandra Vučića. U „Kuriru“ kaže: „Osveta Slobinog ministra“, „Vučić opet teroriše medije“, pa onda „Danas“: Aleksandar Vučić nacrtan kao prostitutka koja skida fantomku i piše „Tužilaštvo ćuti i čeka šta će Vučić da odluči“, pa onda opet „Kurir“: „Vlast hoće mrak“, pa onda u „Politici“ karikatura koju je nacrtao gospodin Petričić, gde je Aleksandar Vučić prikazan sa fantomkom na glavi. Zamislite kakva cenzura u Srbiji kada se u „Politici“ objavljuje karikatura predsednika Vlade sa fantomkom na glavi. Pa, onda „Nin“, takođe medij koji je na jakom udaru Aleksandra Vučića, kaže: „Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale“. Pa, onda, takođe u listu „Danas“, evo vam fotografija ako ne verujete. Dakle, u listu „Danas“, ne znam šta je ovo slika, fotografija, karikatura, tri krsta koja treba da simbolizuju ona tri krsta na Golgoti, na jednom krstu se nalazi Aleksandar Vučić, na drugom Nikola Selaković, na trećem Aleksandar Vulin i gore piše veliki naslov: „Oni neće u raj“. Ako je ovo cenzura, ako je ovo nesloboda, kažite mi onda šta je sloboda?
I, najmonstruoznije, ja u životu nisam pročitao nešto, kako da vam kažem, što ima više veze sa patologijom nego sa politikom, da za živog čoveka objavite čitulju. To se desilo, takođe, u jednom tabloidu. Evo, ako ne verujete, fotografija Aleksandra Vučića, koji drži sveću u ruci i piše: „Obaveštavamo građane Srbije da je prerano 13. oktobra ove godine u Briselu, okliznuvši se na amandman nastradalo naše veliko dete, naše čedo, Aleksandar F, zamislite, Vučić.“ Zašto F? Pa, kažu ovi zagovornici slobode, demokratije, ljudskih prava, i tako dalje, „Izraze iskrenog saučešća upućujemo njegovim očevima Anđelku, Fahriji i Tomi“. Kažite mi da li je igde u jednoj zemlji, koja je navodno diktatorska, tiranska, nedemokratska, moguće da se objavljuju ovakve stvari? Možemo da se osvrnemo i na komentare pojedinih glasnogovornika slobode medija u Srbiji.
Čuveni glasnogovornik Slobodan Georgijev, koji je dobio samo jednom prilikom jednu tranšu od 36.500 evra, inače on je urednik čuvene Balkanske istraživačke novinarske mreže BIRN, koja nam svaki dan drži lekcije o slobodi i o demokratiji, reagovao je na naslovnu stranu „Večernjih novosti“, septembra meseca ove godine.
Naime, na naslovnoj strani „Večernjih novosti“, 8. septembra, ako se ne varam, bio je tekst – Vučić od EU traži da osudi ustaštvo. I onda komentar gospodina Georgijeva, glasnogovornika slobode medija: „A šta ako ne osudi? Kakve gluposti mladog Dmitrovića“, valjda je Aleksandar Vučić mladi Ratko Dmitrović, ako sam ja dobro razumeo, „a EU je, za razliku od Srbije, antifašistička tvorevina.“ Šta to znači? Da je Srbija u 2016. godini fašistička tvorevina? I to kaže čovek koji vodi organizaciju koja se zove BIRN.
Možemo da idemo i dalje. Isti taj Slobodan Georgijev, koji svakog meseca uredno prima, kao što vidite, ne mali novac, nekad 36, nekad 50, nekad 86.000 evra mesečno. Dakle to su mesečni iznosi novca. Evo vam, na svom „Tviter“ nalogu objavi fotografiju Džihadi Džona koji drži nož u ruci pre nego što će da prekolje jednog taoca u Siriji i kaže: „Sledeći put rušim po danu“, misleći na Aleksandra Vučića, koji je po njemu najodgovorniji za slučaj Savamale.
Onda imate jednu neverovatnu stvar. Sećate se kampanje koja je vođena protiv Bratislava Gašića. Zbog jedne njegove nesmotrene izjave koju je on skupo politički platio, time što je odstupio iz Vlade RS i više nije bio ministar odbrane, i sticajem okolnosti, baš tih dana, još jedna ugledna, reprezentativna, nedodirljiva, jedna organizacija kojoj čak ni naziv ne sme da se spomene, jer odmah smo mi, srpski naprednjaci, neki zlikovci i diktatori, CINS, za obične građane – Centar za istraživačko novinarstvo, dakle, baš tih dana, 21. maja 2015. godine, legne uplata od jedne privatne fondacije od 39.884 dolara. Kao osnov za plaćanje je navedeno – nasledstva, izdržavanja i drugi pokloni i pomoć.
Od te iste fondacije BIRN je dobio 610.000 dolara, CINS 227.000 dolara, KRIK, e oni su stvarno mučenici, oni su ljudi dobili najmanje, 13.000 dolara. Sve u svemu, suma sumarum, ukupno 850.000 dolara.
Zašto ja sve ovo govorim? Mogu samo da ponovim reči Aleksandra Vučića – ljudi, nastavite sa upumpavanjem deviza u Srbiji. Te devizne doznake su dobre za srpsku ekonomiju, samo moraju više para da vam daju, više para moraju da daju ovima iz DS, iz „Žute patke“, iz „Ne davimo Beograd“ i svih drugih njihovih koalicionih partnera, jer je 4,5 miliona evra na mesečnom nivou nedovoljno da se sruši Aleksandar Vučić.
Znači, kažite tim vašim mentorima, tim vašim glasnogovornicima, tim vašim učiteljima demokratije, moraju malo više da se otvore, moraju malo više para da vam daju, malo je ovo. Sa 4,5 miliona evra ne možete da skupite 200 ljudi na protestima protiv Aleksandra Vučića. Znači morate više para da izdvojite ne bi li makar malo spustili popularnost Aleksandra Vučića i SNS u narodu i kod građana Srbije.
Dakle, vi samo nastavite dalje sa ovim deviznim upumpavanjem u Srbiju. To je dobro, biće više novca, platiće valjda neko i neki porez. Sve su ove organizacije registrovane, imaju obavezu da prijave svoje prihode. Imaće država Srbija od toga i te kakve koristi.
Što se tiče Saveta REM-a, već sam rekao, nama je ovde spočitavano da je ovaj ili onaj naš kandidat, da ćemo mi sigurno glasati za ovog ili onog, da je naša odgovornost zašto REM nije dobro funkcionisao u proteklom periodu. To naprosto nije tačno. Dakle, REM je ustanovljen 2003. godine. Mi imamo kao stranka, kao poslanička grupa, velike primedbe na rad REM-a, jer ja mislim da je Srbija jedina država u Evropi, a možda čak i u svetu u kojoj stranka koja je vlasti i koja uživa podršku više od polovine biračkog tela u Srbiji manje prisutna i u elektronskim i u štampanim medijima, nego što je to slučaj sa SNS.
Što se tiče elektronskih medija, o tome kako mi cenzurišemo elektronske medije, najbolje govori sledeća činjenica. Vi se sećate, gospodine Milićeviću, kada se predsednik Vlade RS obraćao srpskom narodu i građanima Republike Srpske u mestu koja se zove Donja Gradina.
Donja Gradina je jedno mesto, jedno selo na obali reke Save preko puta varošice Jasenovac u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata postojao najmonstruozniji ustaški koncentracioni logor u kome je ubijeno preko 700.000 ljudi, a najveći broj upravo na potezu Donje Gradine. Kada se Aleksandar Vučić, i ne samo Aleksandar Vučić, i Milorad Dodik i svi drugi koji su govorili na skupu u Donjoj Gradini, obraćao građanima Republike Srpske, građanima Republike Srbije, na kraju krajeva, građanima sveta da čuju šta se to desilo srpskom narodu u vreme Drugog svetskog rata u vreme Ante Pavelića i ustaškog režima…