Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đorđe Komlenski

Đorđe Komlenski

Pokret socijalista

Govori

Uvaženi predsedavajući povređen je član 103, 108 i 109. Na povredu člana 103. niste mogli da utičete ali ste obzirom da je klasična zloupotreba Poslovnika u pitanju, bili dužni da primenite odredbu člana 108. i 109. jer, konstantna zloupotreba Poslovnika od strane veštaka za sitan i krupan kriminal iz Smederevske Palanke, se ponavlja iz sednice u sednicu. Hvala.
Gospodine predsedavajući, povredili ste član 108. Poslovnika, jer zaista na više dnevne i uzastopne uvrede, dostojanstva ovog doma od strane gospodina Balše Božovića, vi mu niste izrekli opomenu.

Zaista mogu da razumem frustraciju onih koji su hteli da unište Vojsku Srbije, kojima je to za dlaku uspelo. To što njihove frustracije, Vojska Srbije nije uništena, već staje na noge, jača svakog dana, pojačava nervozu kod njih, ali nije razlog da ih vi ne opomenete.

U ostalom, ako već izmišljaju najgrublje laži kojima na svaki način pokušavaju da degradiraju uspeh ove Vlade i ministarstva intenzivno rade na tome, red bi bio da bar jednom odgovore na pitanje – da li novac za Vračarski pašnjak i zgrade sa Vračarskih pašnjaka, potiče od gotovo uspešne realizacije uništavanja vojnih efektiva? Hvala vam.
Predsedavajući, povredili ste član 96. stav 1. alineja 3. i član 98. stav 3, koji jasno kažu da predsednik, predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta u jednom, može da podeli eventualno u dva dela, ali to se ne odnosi na ovakav način deobe vremena, nego pre početka rasprave poslaničkih grupa i na kraju. U krajnjem slučaju, čak i ako preširoko tumačite ovo što ste danas vi skloni da široko tumačite Poslovnik, već su bila dva javljanja, to je maksimalan broj javljanja koji može da bude šefa poslaničke grupe od strane uvaženog gospodina Nenada Čanka.

Da vas podsetim, član 98. stav 3, kaže da poslanička grupa, to se naravno primenjuje i na šefove poslaničkih grupa, ne mora da koristi svoje vreme. Znači, diskusija je limitirana do 20 minuta. Gospodin Čanak je iskoristio svoje vreme i ja vas molim da vi ne kršite Poslovnik dalje, jer kršenje Poslovnika, odnosno preširoko tumačenje njega, videli smo do kojih nas je sve faza dovelo. Zahvaljujem.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre, sa svojim saradnicima Pokret socijalista, Narodna ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje glasati za ova četiri zakona, jer Srbija mora vrlo intenzivno da radi, da se izgrađuje, ne bi li što pre nadoknadila ono što su zlikovci koji su do 2012. godine uništavali sve čega su se dočepali, gotovo upropastili.

Sve to treba nadoknaditi. Ova rasprava u ovom parlamentu danas je pokazala da u stvari, ni u parlamentu ne postoji podela, posebna na levičare, na desničare, na rusofile, evropejce, na mršave i debele, već podela na one koji žele da rade isključivo i samo u interesu Republike Srbije i one koji gledaju isključivo sopstveni interes, razmišljajući o nekim budućim izborima, omalovažavajući svaki potez koji ova Vlada čini sa izuzetnim naporom, vrlo promišljeno, vrlo odmereno, da ne bi napravila bilo kakvu grešku i propust, kakve su činjene u prethodnom periodu.

Bilo bi divno da mi ne moramo da uzimamo zajmove već da možemo iz budžeta sopstvenog sve ovo da finansiramo, ali je sasvim logična odluka o kojoj smo već više puta govorili ovde, i kada je bio ministar finansija prisutan, da mi iz budžeta vraćamo zelenaške kredite koji su zaključivani u neka druga vremena, da ih jednostavno vraćamo i povoljnijim kreditima, a ovako povoljne uslove za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u Knjaževcu, Paraćinu, Vrbasu i Kikindi, jednostavno znaće najbolje da ocene građani tih gradova kada to bude završeno. Znaće da cene i poštuju svi građani Republike Srbije kada se intenzivno krene ka rekonstrukciji pruge, makar i početnom delu između Beograda i Stare Pazove, jer svaka sitnica koju mi ovog trenutka učinimo korisnom, jeste od nemerljivog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što posebno želim da podvučem jeste da ni jedan od ovih sporazuma, niti bilo šta što je ova Vlada Republike Srbije učinila, ničim ne ugrožava status AP Kosovo i Metohije, kao sastavnog dela Republike Srbije. To građani Srbije treba da znaju i mislim da znaju i sve ove priče, da mi sada treba da sačekamo da uspostavimo puni kapacitet vlasti na teritoriji AP Kosovo i Metohija, da bismo prema toj Pokrajini nešto gradili i radili, je stvarno besmislena, jedan potpuni nonses.

Srbi koji žive na KiM, niti žele, niti ima razloga, niti treba da čekaju neka buduća vremena koja će zasigurno doći, jer povlačenje priznanja koja slede, a dolaze zato što Vlada vodi vrlo aktivnu politiku, jasno nama ukazuju da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, da će to biti AP u potpuno istom statusu, onom kakav je predviđen u ovom Ustavu, u istom rangu kakav status ima i AP Vojvodina.

Prećutkuje se da je, u stvari, jedna od najvećih gluposti, u stvari to nije glupost, nije čak ni neznanje, nego zla namera Vuka Jeremića, dovela u pitanje, ne samo brzinu kojom će se ispuniti uslovi za ponovo vraćanje potpuni kapacitet teritorije koja je trenutno po Rezoluciji 1244, pod malo drugačijom jurisdikcijom, nego je uopšte dovela u pitanje i da li će do toga doći. Da su ostali na vlasti jedan dan duže od 2012. godine, mi danas ne bismo razgovarali na ovaj način na koji razgovaramo o izvesno blisko budućem vremenu, kada je u pitanju status AP Kosovo i Metohija, onakvom kakav ona i zaslužuje, kao sastavni deo Republike Srbije.

Nemojte da vas čude ni razno-razni komentari ovde, zluradi, a građani Srbije znaju da je Klinički centar u Nišu projektovan još davne 2008-2009. godine, i priče o tome da se sad prosecaju i otvaraju posebna vrata, da bi mogla da se unesu oprema, mašine koje su neophodne za rad tog Kliničkog centra.

Znate, njima je nepojmljivo da neko radi, nažalost, bolje bi bilo da je to bilo dobro isprojektovano, kada je projektovano 2009. godine, da radi nešto što je korisno, da bi se mašine unele. Oni su svo vreme vladavine jedino otvarali vrata, razvaljivali vrata, da bi mašine iznosili iz fabrika, da bi iznosili opremu iz naših kliničkih centara, da bi uništavali sve čega se dotaknu, i nije čudo ako je ZŽ sa ZŽ-om zaključivao zelenaške ugovore sa 10% mesečne kamate, što danas Srbija umesto da iz budžeta finansira sve ove projekte o kojima mi treba da odlučimo i da ih podržimo, mora ipak još uvek da uzima kredite. Hvala lepo.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, mislim da ono što ste izneli kao predlog zakona i ova sva objašnjenja dovoljno govore u prilog tome da ovaj set zakona treba podržati, bez rezerve i u danu za glasanje, poslaničku klub Pokret socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će to i učiniti. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani ministre sa svojim saradnicima, Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke, će u danu za glasanje podržati ova tri zakona čiji ste vi predlagači, jer, jednostavno, kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora, vezano za Klinički centar, jasno je da se kapaciteti koji su potrebni za obavljanje zdravstvenih usluga moraju širiti. Bilo bi jako dobro da mi nismo država koja je 2012. godine bila na ivici bankrota i da možemo iz sopstvenih sredstava da finansiramo velike projekte. Valjda ćemo uskoro i to obezbediti i stvoriti uslove za tako nešto, pa nećemo biti u prilici da na ovakav način pribavljamo sredstva koja su neophodna da bi nam građani i standardi koji se uspostavljaju, kada je lečenje u pitanju, mogli da budu adekvatno i realizovani.

Kada se radi o Predlogu zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, ova izmena i dopuna je potpuno jasna i ona je bila nužna, upotpunjuje ovaj zakon, zaokružuje ga u celini i omogućava jednu primenu tog zakona, na način koji to treba građanima Srbije.

Najinteresantniji u svakom slučaju jeste Predlog zakona o medicinskim sredstvima, kao jedan novi zakonski projekat. Jeste malo neuobičajeno u našoj praksi ovde da na ovakav način se zakonski predlog podnosi, ali apsolutno podržavam to što niste čekali period da se stvore uslovi da se i deo starog zakona, iz kojeg se praktično ovim novim izdvaja postupanje kada su u pitanju medicinska sredstva do kraja upotpuni, ostaviće deo da reguliše kada su u pitanju farmaceutske usluge, odnosno lekovi, je dobro zato što mi nemamo vremena za čekanje.

Bilo bi lepše da su oba zakona u proceduri, ali, očigledno da postoje jako važni razlozi da se ovaj zakon donese sad, jer je dozrelo njegovo donošenje i potreba za njegovim donošenjem, a očekujemo da ćemo u skorije vreme imati priliku da i onaj ostatak, da tako kažem, koji će ostati u primeni, bude jasnije preciziran i neće zbog toga nastati nikakva papazjanija u praksi. Vrlo su jasno razgraničeni postupci, prava, odgovornosti, obaveze, tako da neki komentari koji su ovde izrečeni apsolutno ne stoje.

Ono što je važno kod ovog novog zakona o medicinskim sredstvima jeste upravo uvođenje vrlo jasne i precizne procedure standardizacije. Standardizacija je važna, meni ne zbog Evropske unije ili bilo čega, a verujem ni vama, niti bilo kome u ovoj sali posebno, nego prvenstveno zbog građana Srbije, jer, ukoliko ne postoje standardi, onda zaista postoji jako veliki rizik da dođe na tržište ili da dođe do medicinskih ustanova nešto što nije u sklopu sa standardima koji bi morali da budu bar na minimumu, ako ne i iznad minimuma, koji neko drugi propisuje ili zamišlja.

Nadam se i siguran sam da, iz nekih ranijih iskustava, će zasigurno „C“ standardi imati i neke svoje stepene i iznad onoga što propisuju, zahtevaju i preporučuju evropski standardi, jer smo imali prilika u ranijoj praksi, kod ranijih zakona, da su neka rešenja koja su neki naši zakoni u svojoj praksi i primeni imali bila iznad standarda i Evropske unije i mnogih drugih zemalja, tako da nije najvažniji reper Evropska unija iz tog segmenta.

Evropska unija jeste tržište na kojem mi možemo i najviše ostvarujemo prometa, kao i najveću saradnju i jasno je da ovakav postupak koji ste jasno razdvojili, kada su u pitanju ovlašćenja agencije, i smanjenje obaveza, kada je u pitanju inspekcija, gde inspekcija zadržava poslove izdavanja dozvola samo za medicinska sredstva koja su niskog rizika, jeste nešto što treba da stvori dve pozicije. Prva pozicija je da se skrate rokovi u kojima će se standardizacija obaviti, a druga je da inspekcija koja je jako važna upravo u tome da nakon sprovedenih standardizacija spreči i onemogući da se pojave nekvalitetna i nestandardizovana medicinska sredstva, kako na tržištu, tako i u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije, obavi onaj svoj deo posla i u tom delu bude rasterećena.

Dobro je što ovo neće iziskivati nove troškove kada je u pitanju budžet Republike Srbije, jer, koliko sam shvatio, sama agencija već ima dovoljne kapacitete, i stručne a i tehničke, da ovaj deo posla brzo i efikasno, u skladu sa ovim rokovima koje ste propisali ovim zakonom, obavi na vreme.

Sve to može neko ko se više bavi privredom da analizira koliko će to u perspektivi imati uticaja, imaćemo prilike da i to analiziramo, koliko će to uticati na razvoj proizvođačkih kapaciteta, zainteresovanost, da se standardizacijom proizvodnje koja se obavlja u Srbiji otvore novi prostori, nova tržišta, ali, kažem, najvažnije je da se ovo prvenstveno odnosi na zaštitu toga šta naši pacijenti, šta naši sugrađani, šta, u krajnjem slučaju, mi možemo da očekujemo kada je u pitanju kvalitet medicinskih sredstava.

Osim ovih napora koji su u zakonodavnom delu, jer medicina nije zakonodavstvo ali očigledan je napor bio, ja mislim da je ovaj zakon jako dobro i tehnički urađen, biće jako jednostavan i za primenu, jasan, razumljiv, ne traži ni previše podzakonskih akata za svoju realizaciju, jeste napor koji se čini da zdravstvena zaštita u ovoj situaciji, sa ovim sredstvima koje mi imamo kao država, bude što šireg obima i dostupniji što većem broju građana.

Iz tog razloga, zaista moram da pohvalim poslednja rešenja koja su vezana za elektronske recepte, jer, to je jedno jako pragmatično rešenje. Time smo smanjili gužve u domovima zdravlja, rasteretićemo lekare opšte prakse da imaju mnogo više vremena da se posvete pacijentima i da jednostavno taj deo procedure koji je možda čak oduzimao i 30% radnog vremena lekarima, a i građanima predstavljao problem i zakazivanja i odlaska u samu ustanovu po papirne recepte, skratimo na ono što je najnužnije.

Pored toga, ja sam već i u nekim ranijim prilikama govorio, mislim da samo Ministarstvo još više treba da radi na proširivanju usluga i usaglašavanju vršenja tih usluga sa Vojno-medicinskom akademijom. Zaista mislim da VMA, i pored svega onoga što je ova država pretrpela u poslednjim decenijama, je ostala ustanova jednog izuzetno visokog standarda. Treba sačuvati sve kadrove koji su i na VMA, ali i u svim drugim zdravstvenim ustanovama i pružiti im mogućnost da svojim radom i kreativnošću rade na dobrobit svih građana.

Razumem ja da je jako teško određivati gde i kada i kog stepena je pokrivenost iz budžeta određenih vrsta pomoći, plaćanja, toga gde će država obezbediti neka pomoćna sredstva, da li je to procenat od 30%, 60%, 20%, vidim da postoje u poslednjih nekoliko godina značajna pomeranja u tome da sve veći broj građana ima mogućnost da o trošku države svoje probleme, kada su u pitanju medicinska sredstva, pa i lečenja, realizuju na mnogo jednostavniji i bolji način.

Podizanjem privrede stvoriće se i drugi uslovi. Ono što je jako značajno jeste da je mnogo veći broj izlaska u inostranstvo, na lečenje, tamo gde kod nas ne postoje kapaciteti ili ne postoje uslovi da se obezbedi adekvatno lečenje pacijentima. To je za svaku pohvalu i smatram da sve ono što ide u tom pravcu kako bi smo i pacijentima koji ne mogu da se leče ovde i onima koji boluju od netipičnih bolesti koje nisu ovde u toj meri zastupljene, da stvorimo uslove da svoje pravo, ljudsko pravo na lečenje, ostvare o trošku ove države, u maksimalnom obimu, koliko nam to mogućnosti dozvoljavaju i da težimo ka tome da to bude što širi obim prava i mogućnosti svih građana. Znamo da to ne ide lako, nekada kada je zdravlje u pitanju se nema strpljenja, ali temeljnost i ovog Ministarstva i Vlade u poslednjih pet godina pokazuju da će se na tome sigurno u narednom periodu osetiti jak napredak, mnogo ozbiljniji napredak nego što je čak i u ovom periodu bio nego u odnosu na period do 2012. godine nemerljivo bolji. Hvala.
Predsedavajuća, dozvolili ste da prethodni govornik povredi član 107, jer je gospodin Milojičić povredio dostojanstvo Narodne skupštine, govoreći ovde o pretnjama, o nekakvoj pobuni, o nasilnoj promeni vlasti koju on sanja, i to je apsolutno nedopustivo u ovom domu, jer ovo nije 2000. godina koja se nikada više neće ponoviti, a to što bi gospodin Milojičić radije u zatvor da ode kao pobunjenik u pokušaju, nego kao kriminalac, to je možda njegova želja. Mogu njemu da poverujem da se on ne stidi toga što je žitelj sela Glibovac, ali apsolutno sam siguran da se žitelji mesta Glibovac stide što je gospodin Milojičić stanovnik istog sela.
Zahvaljujem.

Povređen je član 108. stav 2, a u vezi sa članom 107, jer je prethodni govornik, gospodin Balša Božović se uvredljivo izjasnio ovde o Republici Kubi, inače prijateljskoj državi Republike Srbije. Mislim da je to nedopustivo u ovom Domu. To što smo mi oguglali, pa sopstvenu državu vređaju na svaki mogući način, to je jedna stvar, ali vređati druge države, pogotovo koje su uvek bile prijateljske prema Republici Srbiji, je moralo barem opomenom da se kazni.

Inače, strahovi od kojih ne mogu da se izleče gospoda zato što nisu prema svojim mentorima ispunili obavezu i uništili Vojsku Srbije, koji se i na današnjoj sednici ovde ispoljavaju, jer Vojska Srbije ponovo jača, staje na noge, jača svoje efektive, oni se leče u odgovarajućim ustanovama, a ne za govornicom ovog parlamenta. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, pre nego što krenem po amandmanu, nećete mi zameriti zasigurno da obavestim i članove ovog parlamenta i građane Srbije koji do sada to nisu saznali, da je Vlada Republike Surinama dana 27. oktobra 2017. godine donela odluku o povlačenju priznanja republike Kosovo i istu notu uputila tzv. republici Kosovo.

Što se tiče zakona o dualnom obrazovanju, sve pohvale za nameru iskazanu kroz ovaj zakon i za ono što se može naslutiti da će ovaj zakon u budućem periodu doneti. Apsolutno je neprimereno dovoditi građane Srbije u zabludu svojim istupima iz ovog doma, nastupajući kao da se zakonom o dualnom obrazovanju, kojim se u stvari naše školstvo samo dograđuje, otvara i pruža mogućnost za jednu dodatnu praktičnu, kvalifikovanu obuku budućih majstora proizvodnih radnika, kao da se time ukida sve ostalo srednjoškolsko obrazovanje u Srbiji i da više neće biti gimnazije niti bilo kojih drugih škola.

Građani Republike Srbije, to jednostavno nije tačno. Niko na silu neće morati da ide u školu u kojoj će se obavljati dualno obrazovanje. Potpuno je bezobrazno i neprimereno da se to na takav način građanima Srbije prezentuje. Verujem da građani Srbije to apsolutno znaju i da su svesni toga, ali mislim da to treba podvući zbog jednog neprimerenog stava opozicije. Dobri majstori ne nastaju tako što čitaju knjige, tako što o tome čitaju sa interneta, već praksom, na radnom mestu, u radionici školskoj, a u Srbiji definitivno kao posledica načina na koji smo bili školovani poslednjih dvadesetak godina mi danas nemamo kvalitetnog majstora.

Građani Srbije, zapitajte se samo ko danas kao priučeni majstor kreči vaše stanove, popravlja vaše veš mašine, popravlja uređaje, belu tehniku i sve ostalo. Da li je sramota biti radnik, od svog rada živeti? Ovo je čista demagogija, građani Srbije, uvažene kolege. Ja ne znam dokle će nastaviti kolege iz opozicije da na ovakav način vređaju jednu časnu i dobru nameru?

To što će učenici koji stiču znanje, osposobljavaju se sutra da budu dobri radnici, kvalitetni, osposobljeni da se uključe u proces rada, će imati mogućnost da za to budu još i plaćeni i da se to kritikuje, to je stvarno nonsens svih nonsensa. Hvala lepo.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer dualno obrazovanje je samo još jedna u nizu mogućnosti koju će naši učenici dobiti kao mogućnost i prostor da odaberu na koji način će trasirati svoj dalji životni put.

Jako je licemerno kada o stvaranju jeftine ili robovske radne snage govore oni koji su to sprovodili u delo dok su bili na vlasti. Robovska i jeftina radna snaga je stvarana pljačkaškom privatizacijom jer ne postoji jeftinija radna snaga nego kada zbog gubitka gotovo milion radnih mesta u zemlji Srbiji diplomirani pravnik mora da ide da radi na građevini, kada poslodavac dođe u priliku da ucenjuje diplomiranog pravnika, umesto da angažuje kvalifikovanog zidara koji zna koliko vredi njegov rad. Na taj način se stvara robovska pozicija bilo kome, kada diplomiranog inženjera ili mašinskog inženjera dovedete u poziciju da uzima hleb i posao nekome ko je moler. Tako je stvarana robovska radna snaga.

Ovo sa dualnim obrazovanjem je prava mogućnost da onaj ko želi da se bavi poslom, da bude majstor, da živi od svog zanata, može da stekne odgovarajuće obrazovanje, da nastavi da radi i ni na koji način nije uskraćivanje mogućnosti za dalje školovanje ili mogućnosti bilo kome za školovanje. Dragi građani Republike Srbije, ove laži koje slušamo već su zaista prevazišle svaku meru. Verujem da ćete vi to znati da ocenite na izborima. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista je krajnje drsko i neprimereno da o radu Aleksandra Vulina i o najuspešnijem periodu rada Republičke inspekcije rada govori neko ko je podržavao i učestvovao direktno u vlasti koja je ostavila milion ljudi bez posla, milion porodica gladnih, ko zna koliko stotina hiljada građana Srbije bez overenih zdravstvenih knjižica, bez mogućnosti da se leče, onaj ko je podržavao ministre odbrane koji su uništavali vojne efektive, a ne znamo kako su se ti poslovi na uništavanju efektivne odrazili na njihovu ličnu efektivu, na njihovo ubrzano sticanje imovine, na vračarske pašnjake, na zgradama na vračarskim pašnjacima, i pitamo se da li postoji direktna veza između jednog i drugog. Hvala.
Verujem da ćete imati prilike da čujete što šta pametno.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi članovi Vlade, poštovani premijeru gospođo Brnabić, najpre želim da vam čestitam više nego uspešnih prvih 100 dana rada ove Vlade.

Kada smo glasali za vas kao premijera i vaš predlog sastava Vlade Republike Srbije, apsolutno smo bili sigurni da ćete nastaviti uspešan put oporavka Srbije koji je počeo 2012. godine. Ono na šta mi iz Pokreta socijalista posebno ponosni jeste vaša odluka da jedno od najvažnijih ministarstava, Ministarstvo odbrane poverite našem predsedniku Aleksandru Vulinu. Naša ocena je da je pored izuzetno pozitivnih rezultata u oblasti privrede, finansijske konsolidacije, stvaranje uslova za nove investicije, za očuvanje političke stabilnosti, za očuvanje stabilnog kursa, očuvanje političke i vojne neutralnosti, izuzetno značajno jačanje snage Vojske Republike Srbije i podizanje njene borbene gotovosti i ispunjavanje svih očekivanih obaveza koje su pred nju postavljene.

Od tih prioritetnih zadataka posebno je uočljivo da Vojska Srbije je uspešno angažovana na obezbeđenju administrativne linije prema AP KiM i kontroli kopnene zone bezbednosti. Nadasve je izuzetna kontrola i suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije, zaštita bezbednosti državne granice Republike Srbije prema Republici Bugarskoj i Republici Makedoniji, koje zajedno realizuju Vojska Srbije i MUP.

Vidi se da jedan od ključnih prioriteta na kojima se radi jačanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije, a to jasno ukazuju realizovane vežbe komandi jedinica logorovanja Vojske Srbije, sprovedena je osnovna i specijalisitčka obuka za više od 1.000 vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, opremanje i modernizacija i naoružanje vojnom opremom, opremanje 1.500 vojnika snage Vojske Srbije za hitno reagovanje, nabavka šest migova 29 itd.

Rezultati takvog angažovanja su više nego uočljivi i merljivi, jer je 470 pripadnika Vojske Srbije učestvovalo u realizaciji osam multinacionalnih vežbi, na bojnom gađanju ciljeva pripadnici 250. raketne brigade su ostvarili stoprocentne pogotke na poligonu „Šabla“.

S obzirom da samo zadovoljan vojnik može dati još bolje rezultate, interesuje me šta će u narednom periodu Vlada Republike Srbije, Ministarstvo odbrane činiti na poboljšanju standarda pripadnika Vojske Srbije, uvećanju broja pripadnika Vojske Srbije kroz prijem novih profesionalnih vojnika i posebno me interesuje do kog nivoa je podignut stepen rentabilnog rada namenske industrije?
Zamolio bih vas da nam kažete u kakvom stanju je deo budžeta koji je namenjen za finansiranje Ministarstva odbrane za 2017. godinu i da li tu ima dovoljno sredstava za sve ono što je namenjeno i planirano da se dovrši?

Da nam kažete, ukoliko znate, ali mislim da bi time u svakom slučaju Vlada trebala da se pozabavi, gde su završila sredstva koja potiču od uništavanja 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, 20.000 lakog naoružanja, 282 tenka, 220 transportera, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih bacača, da li su ta sredstva završila u vojnom budžetu, da li su uopšte naplaćena? Da li su korišćena za podizanje nivoa i standarda Vojske Srbije ili su možda nekim slučajem korišćena za ubrzanu gradnju na vračarskim pašnjacima?

Pored toga vas molim da nam kažete u budućem periodu, obzirom na rezultate koje su naši vojnici ostvarili na gađanju ciljeva na poligonu „Šabla“, na međunarodnim vojnim igrama 2017. godine u disciplinama tenkovski viapon i poljska kuhinja, 2017. godine u Ruskoj Federaciji na poligonu „Alabino“, gde je naš Mladen Nikić iz Druge brigade proglašen za najboljeg komandira tenka u konkurenciji od 57 posada iz 19 zemalja, ko je njega naučio tome?

Da li su ga naučili možda generali iz Brisela, generali sa Vest Pointa, ili je ta saznanja imao prilike da stekne od naših, proverenih, čestitih i najpoštenijih ratnih generala, generala Lazarevića, Delića, Šljivančanina i svih onih koji su nosili na najčestitiji mogući način uniformu vojske u vreme bombardovanja 1999. godine?

U kom smeru će ići njihova dalja obuka i njihovo unapređenje? Očigledno da ni to što vojska nije bila finansirana na odgovarajući način, nije umanjilo želju i volju pripadnika Vojske Srbije za sticanjem znanja i za postizanjem izuzetnih rezultata.

U kojoj meri i na koji način će se i dalje širiti saradnja između Vojnomedicinske akademije i civilnog sektora i da li postoje mogućnosti da se obim usluga koje Vojnomedicinska akademija pruža u civilnom sektoru, još više proširi i time proširi standard svih naših građana?
Zahvaljujem predsedavajući.

Dobro je što je napokon tzv. i samozvana elita prestala 2012. godine da vodi Srbiju u propast, a kakva su oni elita govori i to, jer elitom smatraju lažnog Zaštitnika građana, propalog predsedničkog kandidata koji je na Pravnom fakultetu u Beogradu na rimskom pravu imao ocenu sedam, iz istorije države i prava osam, iz ustavnog prava 6, iz uvoda u građansko pravo šest, iz krivičnog prava šest, iz političke ekonomije sedam, iz porodičnog prava sedam, iz društveno-političkog sistema osam, iz organizacije udruženog rada šest, iz radnog prava sociologije šest, međunarodnog privatnog prava sedam, građanskog procesnog prava šest.

Za njih je to elita, a nije elita Aleksandar Vučić koji je iz uvoda u građansko pravo imao devet, iz ustavnog prava 10, iz krivičnog prava devet, iz političke ekonomije 10, iz porodičnog prava 10, iz obligacionog osam, iz međunarodnog javnog devet, iz naslednog prava 10, autorskog prava 10, iz društveno-političkog sistema 10, iz organizacije udruženog rada 10, iz međunarodnog privatnog prava 10, građanskog procesnog prava 10.

Ta elita, takozvana, srećom je otišla u prošlost i ta elita neće određivati ni ko će biti elitni predavači na Vojnoj akademiji i ko će našim pitomcima prenositi svoja znanja, i očigledno neće ispuniti želje svojih finansijera i nalogodavaca, a to je da Srbija pređe sa puta neutralne, samostalne i nezavisne zemlje. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dozvolili ste povredu člana 107, 108. i 109. Poslovnika. Možda povredu člana 107. niste mogli da sprečite unapred, ali ste bili dužni da primenite član 108. i član 109. Ovako besprizorno vređanje ovog doma, srpskog naroda, nazivanjem najčestitijih, najvećih, najpoštenijih i najhrabrijih vojnika i generala Republike Srbije koje je ikad imala genocidnim ljudima, vi niste smeli da ostavite nekažnjeno. Ovo je uvreda za svakog čestitog Srbina. Možda je gospođa koja je to izgovorila promenila partiju, ali svoj način razmišljanja očigledno nije. Hvala.