Obzirom da je kolega Neđa Jovanović dosta toga obuhvatio, ja ću samo dodati da je očigledno da je predlagač ovog amandman namerno zaboravio da pročita i stav 2. ovog amandman koji je predložio, jer ne radi se o neiskusnim ljudima. Očigledno to dokazuje da su svesno i namerno amandman koji su predložili učinili takvim da nije u skladu sa Ustavom i zakonodavstvom Republike Srbije i kao takav ne može i ne sme biti izglasan. Pričali su samo o ovom delu vezano za ministarstvo za porodicu i demografiju kako bi svoju demagogiju i populizam nastavili na način na koji to čine. Slušali smo to 12 godina, pa pokušavaju to i dalje da rade, bez ikakvog praktično efekta i zbog toga ovaj amandman ne treba podržati ni u kom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, člana 108 i člana 107. Naime, uvaženi predsedavajući, vi niste ovde da nekoga molite da se drži teme dnevnog reda, da bude pristojan, da bude vaspitan, u onoj bar minimalno prihvatljivoj meri, već ste dužni da se starate o redu u Skupštini kao predsednik Narodne skupštine i primenjujete mere koje su vama na raspolaganju. Ili izaberite, ubuduće, molim vas, i radite ono što treba da radite, kao predsedavajući ili to dozvolite da radi neko drugi umesto vas, bez ljutnje, jer mislim da preterana tolerancija, koju vi pokazujete, može da nas odvede dalje u ono što je povreda člana 107, a to je da je ovde dozvoljeno da se do te mere povredi dostojanstvo Narodne skupštine, vređanjem mandatara, vređanjem svakog od poslanika koji sedi sa ove strane, jer ne postoji, gotovo da ne postoji, veća uvreda, barem za mene, da me neko nazove petooktobarcem i baštenikom dosovske ideologije.

To je nešto što je nedopustivo i nešto što je neprihvatljivo, a pogotovo je neprihvatljivo kada to čini neko ko od svojih odbornika otima novac, ko od crkve uzima novac na prevaru da bi finansirao postojanje svoje stranke, neko ko danas vređa pripadnike LGBT populacije na način kako to čini, a zaboravlja da mu je pre relativno kratkog vremena jako prijalo kada su oni stajali direktno iza njega da bi uspeo da uđe u ovu Skupštinu. Nisam siguran da li sve ove uvrede i gluposti koje čujemo od kolege koji je sve ovo izgovorio, on smišlja sam ili mu neko pomaže, tako da jedino oko toga zaista imam dilemu.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer jednostavno nema apsolutno nikakvog smisla. Nema smisla ni u samom tekstu ovog higijeničarskog amandmana koji glasi „briše se“, a ni u obrazloženjima koja su data za usvajanje amandmana.

Ne postoji nikakva bojazan da će država Srbija platiti ovaj kredit umesto EPS iz sledećih razloga. Možda treba razumeti bojazan prethodnog režima, jer do 2012. godine država je plaćala sve kredite EPS zato što EPS, dok su oni vladali je konstantno bila u minusu i ovo je bila klasična zloupotreba.

Sada imamo sasvim drugačiju situaciju. Umesto njihovih nesposobnih kadrova došli su ljudi koji znaju da rukovode, koji hoće sebe da ulože i potroše za dobrobit ove države i EPS i EPS 2016. godine posle dugog niza godina prvi put pozitivno posluje. Uskoro ćemo imati i zvanično te rezultate, ali ako preduzeće koje danas ima 500 miliona evra na računu neko sme da smatra preduzećem koje je rizično da mu se da garancija za jedan ovako važan projekat kroz kredit, zaista je potpuno besmisleno i onda imamo problem sa samim sobom i svojim poimanjem i sećanjem kako je vladao u nekom prethodnom periodu.

Tretirati ovakav investicioni kredit kao trošak je zaista moguće samo od onih koji ne razumeju da investicija nije dug, da je investicija nešto što treba da donese novo i dobro, a to mogu da rade samo oni koji ne shvataju da su oni u stvari pravili trošak budžetu Republike Srbije svojim besmislenim odlukama, pa su ogromne troškove napravili zbog naknade štete koju ova država plaća za nezakonita hapšenja u „Sablji“, sudijama koje su bile razrešene bez ikakvog razloga, oni koji su plaćani banatske šore umesto da su isplaćivali stipendije za mlade umetnike. Da ne nabrajamo, to može potrajati dosta dugo.

Predlažem da Skupština u danu za glasanje ove amandmane odbije, usvoji zakon onako kako je predložen i podrži EPS u naporima da ono što je stavila na noge nastavi da nadograđuje i funkcioniše još bolje. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, u ime poslaničke grupe PS-NSS-USS unapred opredeljujem da ćemo mi podržati sve zakone o kojima danas raspravaljamo i sve predloge odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Moram da budem zadivljen sa istupom mogu uvaženog prethodnika kojem je izgleda jedino žao što nije uspeo u vreme dok je imao priliku da vlada Srbijom da privatizuje EPS onako kako je privatizovao Veterinarski zavod u Beogradu, uz pomoć pritisaka, ucena i heklera i verovatno to sebi nikada ne može oprostiti zato što im je to zamaklo ispod šake, tipa Fidelinke, i tako dalje, moglo bi se tu ređati što šta. Ono što se kod ovog zajma meni jedino ne sviđa, ali verovatno i mnogima od vas jeste što zajam ne uzimamo od Beobanke, Investbanke, Jugobanke, ali tome opet možemo da zahvalimo onima koji su 5. oktobra ovde upali, kako su upali, palili Skupštinu i uništavali sve ono što je trebalo da ostane naše.

„Elektroprivreda Srbije“, nije tako jednostavan sistem koji neko može da uruši za kratko vreme, pa tako ni oni nisu uspeli da ga potpuno unište za 12 godina, ali zasigurno ni za pet godina ne može da se popravi sve ono što je unakaženo i uništeno za tih 12.

Znate, ovaj zajam koji se uzima je apsolutno funkcionalan i razumljiv pogotovo nama koji živimo u Obrenovcu, jer otpepeljavanje sa manjom količinom vode je nešto što će uticati jako bitno na životnu sredinu, a omogućiće i stvoriće uslove da se krene i u postupak odsumporavanja, koji takođe treba da doprinese tome da građani Obrenovca ili šira okruženja žive na jedan zdraviji i normalniji način, samim tim verovatno i umanjiti obaveze „Elektroprivrede Srbije“ kada je u pitanju naknada za ugrožavanje životne sredine u kojoj živimo.

Tačno je da su poplave 2014. godine napravile ogromnu štetu, i zaista je potpuno neodgovorno i neozbiljno reći da za samo tri godine, a posle toga onakav problem kakav su napravile na kopovima može da se sanira. To je možda bilo mnogo lakše prevazići da prethodnici koji su bili dužni da obezbede i stvore uslove, da kopovi Kolubare nesmetano rade u nekom budućem periodu u stvaranje novih otkrivki otkupom zemljišta na pravim mestima su svoj posao radili kako treba.

Šta je zatečeno 2012. godine? Zatečeno je to da su isplaćivana zemljišta domaćinstvima i vlasnicima parcele koje nikada neće biti upotrebljena za kopove. Ispod kojih nikada neće biti kopan ugalj, to su radili, a ja ću otvoreno reći da sumnjam da su to radili zbog debelih provizija koje su za to uzimali ne vodeći računa o tome koliko time vraćaju unazad kompletan sistem „Elektroprivrede Srbije“. Briga je njih bilo, kao što ih je danas briga šta je sa „Elektroprivredom Srbije“, ali ovo je tema s kojom mogu da manipulišu, mogu da pričaju šta im padne napamet, jer ljudi olako prihvataju nešto što oni kažu.

„Elektroprivrede Srbije“, onoliko koliko sam ja uspeo da pogledam rezultate koji su za razliku od prethodnih godina i ranijih perioda prethodnu godinu je završila u pozitivnom poslovanju. Trenutno na računu „Elektroprivrede Srbije“ ima više od 500 miliona eura, ugalj se kopa, trenutno i ovih dana se može reći da je u Kolubari iskopano više od 10 miliona tona uglja, da je taj ugalj dopremljen na deponije, da se deponija termoelektranama popunjavaju da trenutno ima više od 600 hiljada tona na deponijama. I sve je to ono što obezbeđuje jednu potpunu i jasnu energetsku stabilnost koju Srbija ima.

Možda ih nije ni interesovalo, ali nas koje interesovalo uzeli smo pa smo uporedili ovu zimu koja je bila čudna, jako teška i naporna i moram da uporedim pošto se baš dive Nemačkoj i nemačkim bankama, prema kojima inače ja imam poštovanje, jer su dosledni, ali moram da kažem da je ove godine „Elektroprivreda Srbije“ imala bolju energetsku stabilnost i manji procenat ispada nego što je to bilo u Nemačkoj. Nije to zadovoljavajuće, treba da bude još bolje. Srbija ima dovoljno resursa, ima dovoljno kapaciteta da elektroprivreda treba i da ostane javno preduzeće, ne treba da bude privatizovana, a oni koji su želeli da je satru, koji su želeli da uzmu proviziju, kao kada je Veterinarski zavod u pitanju, jednostavno nikada više u Srbiji neće biti u prilici da o tome odlučuju, niti da se primaknu vlasti. Hvala.

Obzirom na moje fizičke karakteristike, dobro je što niste morali mene da spašavate u Obrenovcu i to je jedan od retkih nespornih pozitivnih stvari koje ja vama zaista moram da priznam i zahvalim se u ime svih onih koji su u Obrenovcu brže evakuisani, zato što ste bili tamo i jedanput u životu uradili nešto kako treba, ali da zaista dozvolim da prođe tek tako da neko ko u poslovanju duguje više od 200 miliona bankama i medijskim kućama, da se ne zna da li je student zapalio žito ili gde je završilo žito koje je bilo garancija za sedam miliona evra kredita, zašto nisu isplaćene plate radnicima „Fidelinke“ i da onda sebi daje za pravo da komentariše o funkcionisanju elektroenergetskog sistema Srbije, stvarno je prevršilo svaku meru i svako od nas treba da ima meru u nečemu. Ja vama čestitam na tome što ste spašavali građane Obrenovca, ali onako kako ste učestvovali u privatizacijama u svoje vreme, kada i veterinarski zavod i sve ovo što sam pobrojao, u najmanjem ne biste smeli sebi da date za pravo da komentarišete bilo šta o „Elektroprivredi Srbije“ danas. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri, poštovani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mislio sam da neće biti potrebe da uzmem reč na današnjem zasedanju, ali, jednostavno, mora se građanima Srbije jasno predočiti i staviti do znanja da neki koji su sebi dozvolili da juče i danas ponovo, kao i na nekim prethodnim zasedanjima, bez ikakvih argumenata, bez ikakvih dokaza, vređaju sopstvenu državu, vređaju sudije, vređaju tužilaštvo, vređaju ljude koji svoj posao rade na najčestitiji, najpošteniji i najsavesniji mogući način. Mora se reagovati i mora se to ponovo podvući.

Ja zaista ne da nisam u dilemi, ja sam u trilemi zašto oni to i dalje rade? Da li je u pitanju navika, da li je u pitanju strah, a možda i zabuna?

Kada kažem navika, oni koji su 2009. godine svojim katastrofalnim odlukama unakazili srpsko pravosuđe i pokušali da ga potpuno unište, vređajući, unižavajući više od hiljadu ljudi koji su bili sudije, tužioci, u Republici Srbiji, očigledno ne mogu tih navika i manira da se ratosiljaju.

Ono što je kolega Đukanović propustio da kaže, i neću ponavljati ono što je on govorio iz Vlasotinaca kako se odlučivalo o tome ko će biti sudija a ko tužilac 2010. godine, tome da dodam da je ta bahatost išla do te mere da su stavljani pečati Demokratske stranke i pečati opštine Vlasotince na takve dopise. Možemo to pripisati čak i gluposti, a ne samo bahatosti. Ali, ne možemo da bahatosti ne pripišemo to da je zloupotrebljena Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije, koja nikakva zakonska ovlašćenja niti je tada imala, niti sada ima, da na bilo koji način prikuplja podatke i učestvuje u izboru sudija i tužilaca.

Dokle je išla njihova bahatost i spremnost ka lažima govori i to da je Saša Janković, predsednički kandidat upravo tada vladajuće stranke koja je napravila masakr sa srpskim pravosuđem, pokušao to da zataška dajući lažni izveštaj da BIA nije u tome učestvovala, ali na neki volšeban način tadašnja ministarka Snežana Malović je izašla i rekla da su određeni podaci dobijani od BIA. Onda nemojte da nas čudi zašto misle da mogu da čine ono što su činili 2009. godine i zašto bi ponovo poželeli da to isto čine.

Gospodo i gospođe iz Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde, ja vama čestitam prvo na hrabrosti da među najboljima odlučujete i predlažete koji su najbolji među najboljim kandidatima, na hrabrosti da se upustite u popravljanje, prvo stavljanje na noge, a onda popravljanje onoga što smo mi u nekom trenutku mislili da se više nikad ne može staviti na noge posle onoga što je 2009. godine urađeno. Čestitam vam i na hrabrosti i na uspešnosti. Čestitam vam na temeljnosti i transparentnosti na koji način svoj deo posla u ovoj proceduri obavljate.

Nemojte da vas začudi ni onaj drugi stav moje trileme zašto neko vređa svoju državu, vređa najčasnije i najpoštenije ljude u ovoj državi, a to je strah. Znate, neko iz straha napada. Umesto da se plaši pravde koja će ga pre ili kasnije stići za ono što je činio mimo zakona, sebi taj strah leči tako što kreće agresivno da napada i vređa ono od čega se najviše plaši, a očigledno se plaši pravde. Pravda je nešto što je neumitno i pravo je nešto što pre ili kasnije mora da ostvari pravi rezultat.

Daću sebi za pravo da kažem da su možda neki danas i juče bili čak i u zabludi da su uvažene kolege sudije i uvažene koleginice iz tužilaštva pomislili da su u sudnici, pa su vežbali odbranu za buduće procese, iako su te odbrane jako naivne i smešne. Mislim da im takve odbrane i takvo ponašanje ni najgori advokat ne bi savetovao u Republici Srbiji, ali oprostite im što su zloupotrebili i vaše i naše vreme i vreme građana Srbije i ovog TV prenosa da pokušaju i sebe da slažu da nisu činili zlo, a činili su ga. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, danas pred sobom imamo set od 12 predloga zakona kojim se potvrđuju sporazumi iz raznih oblasti, iz sfera koje su od izuzetnog značaja za građane Srbije.

Za razliku od mojih uvaženih kolega koji su juče u ovoj sali tvrdili da su ovi sporazumi beznačajni, da ova tema dnevnog reda nije interesantna, mogu samo da se zapitam ili ne razumeju ono o čemu govore ili nisu pročitali sporazume o kojima su juče navodno i govorili, mada najmanje su neki od njih govorili o sporazumima i temi dnevnog reda.

Zbog toga kako bi građani Srbije shvatili kolika je važnost svih ovih sporazuma posebno ću se zadržati na Sporazumu o potvrđivanju između Republike Srbije i Republike Rumunije o socijalnoj sigurnosti.

Posle 40 godina važenja dosadašnjeg propisa kojim je bila regulisana samo hitna i neodložna medicinska pomoć kada su u pitanju građani Republike Srbije i građani Republike Rumunije, ovaj sporazum je daleko širi i sveobuhvatniji, jer osim prava na hitnu i neodložnu medicinsku pomoć on uređuje pitanja kompletne socijalne sigurnosti, podrazumevajući prava iz PIO, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, osiguranja za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti i dodatka za decu.

Zašto je ovo značajno? Značajno je jer možda za razliku od 70-ih godina nije veliki broj građana Republike Srbije obavljao delatnosti ili menjao prebivalište i ostvarivao neka od ovih prava u Republici Rumuniji što danas više nije slučaj. Koliko je ovo značajno za građane Republike Srbije, ali i za građane Rumunije govori činjenica da u ovom trenutku ovaj sporazum se može primenjivati direktno na najmanje nekih 40-ak hiljada građana Republike Srbije u ovom trenutku koji ili trenutno žive u Republici Rumuniji ili tamo obavljaju određenu vrstu privredne delatnosti.

Koliko je temeljno urađen sporazum koji je bio doduše rađen već nekih pet, šest godina, znači, nije on samo plod nekog kratkotrajnog rada, govori i to, da on na jedan sveobuhvatan način uređuje prava u skladu i sa jednim i sa drugim zakonom, ali prvenstveno poštujući sve one, kako da kažem, tekovine i iskustva koje je naš zakon iz ove oblasti reguliše. Neka standardna rešenja i principi koje je ovaj sporazum potvrđuje i utvrđuje su jednak tretman državljana i Republike Srbije i Republike Rumunije u oblasti socijalnog osiguranja, neposredne isplate stečenih davanja, mogućnosti sabiranja perioda osiguranja koji su neophodni da bi se određene vrste ove zaštite ostvarile i prava na nju, ali isto tako i sprečava preklapanja, osim u određenim situacijama koje predstavlja kao izuzetke.

Ovaj sporazum predstavlja mogućnost jedinstvenog radnog veka gde se plate, odnosno penzije kasnije izračunavaju proporcionalno na osnovu zarada ostvarenih u jednoj i u drugoj državi ukoliko korisniku nedostaje period osiguranja tamo gde mu je prebivalište i gde zatraži penziju kako bi istu realizovao. Ujedno reguliše korišćenje zdravstvene zaštite za lica koja imaju prebivalište ili boravište na teritoriji jedne ili druge republike i princip osiguravanja tzv. koji podrazumeva da terete davanja i socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.

Koliko dejstvo ovaj sporazum ima na obadva zakonodavstva govori i njegov direktan uticaj na zakone i propise koji regulišu davanja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, davanja za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti, materinskih davanja i dečijem dodatku Republici Srbiji, a u Republici Rumuniji ima uticaj na čak devet kompatibilnih oblasti i to govori koliko je sadržina ovog sporazuma kompleksna i koliko ima dobru podlogu da se na jedan lakši, jednostavniji način građanima omogući da ostvare prava bilo u Republici Srbiji ili Republici Rumuniji, ukoliko ta realizacija zavisi od onoga što su radili u nekom trenutku u nekoj od ovih drugih republika.

Ovaj sporazum se jednako primenjuje na sve one na koje se mogu primenjivati propisi koje sam pobrojao ili oni koji ostvaruju prava na osnovu toga i izvođenja prava drugih lica.

Ono što je bitno, bitno je da postoji izuzetak kada je u pitanju sprečavanje preklapanja davanja, jer sporazum kaže da ne mogu da se prenesu i zadrže prava koja se ostvaruju po realizaciji preklapanje istog perioda osiguranja, osim kada su u pitanju davanja u slučaju invalidnosti, starosti, porodične penzije, naknade za sahranu ili profesionalne bolesti koje isplaćuju nadležni državni organi nosioca.

Davanja za slučaj bolesti i materinstva je posebna oblast koja se ovde reguliše, a u oblasti davanja koja su vezana za starost, invalidnost ili one najružnije stvari, kada je smrt u pitanju, ukoliko oni koji žele da ostvare neka prava koja proističu iz ovih oblasti ne ispunjavaju dovoljan, hajde tako da kažem, vremenski period koji je potreban, čak i u zbiru između ostvarenih prava u Republici Rumuniji i Srbiji, priznaje im se i vremenski period pokrivanja takvog prava iz treće države sa kojom Republika Srbija i Republika Rumunija imaju sporazum. Znači, išlo se na najšira moguća ovlašćenja i na najpogodniji način da se krug korisnika ovih prava proširi i bude što preciznije definisan.

Kada je u pitanju upotreba službenog jezika, nijedan zahtev u Republici Srbiji i u Republici Rumuniji ne može se odbiti zato što je zahtev podnet na službenom jeziku one druge republike. To znači da zahtev na srpskom jeziku u Republici Rumuniji njihovi nadležni organi moraju da prihvate i da ga tretiraju kao odgovarajući, kao i kod nas. To podrazumeva oslobađanje od raznoraznih taksi koje su do sad morale da se plate, posebnih vrsta overa koje su iziskivale troškove itd.

Posebno je važno što u oblasti zaštite prava kada su u pitanju redovni ili vanredni pravni lekovi ili da kažemo žalbe ili prigovori odgovarajućih rešenja, urednom dostavom, prema ovom sporazumu, kada stupi na snagu, smatraće se da je to učinjeno na validan i zakonom propisan način i poštovano i od jedne i od druge članice ukoliko se preda nadležnom organu bilo koje od ove dve države.

Znači, ukoliko neko želi da podnese prigovor na rešenje koje je vezano za bilo kakvu vrstu naknade u Republici u Rumuniji, dovoljno je da blagovremeno i uredno prigovore ili žalbu preda nekakvom organu kod nas u Republici Srbiji, koji je kompatibilan sa organom koji treba da odluči po tome i smatraće se da je ta žalba odgovarajuća.

Sve ovo sam morao da kažem, a ovo je samo deo onoga što sporazum obuhvata, da bi građani Srbije shvatili koliko su svi ovi sporazumi izuzetno bitni, izuzetno važni i možda je dobar sporazum između dve države teže zaključiti nego doneti dobar zakon koji se tiče samo jedne države, jer ovde se praktično usklađuju dva zakonodavstva kako bi se na odgovarajući način omogućilo građanima i jedne i druge države da svoja prava ostvare na najbrži i na najefikasniji i na najbolji mogući način.

Za trenutak ću ja izaći iz teme svesno i s time želim da zaključim ovu diskusiju. Nadam se da se to danas neće dešavati.

Iskreno molim kolege da govornicu i redovno zasedanje više ne zloupotrebljavaju kako bi plašili poslanike vladajuće garniture sa nekakvim silnim demonstracijama ili stavljajući u nagoveštaj nekakav mogući 5. oktobar ili bilo šta drugo, jer zaista niti nas možete uplašiti niti ostavlja bilo kakvog efekta niti ima potrebe za tim i u krajnjem slučaju je nekorektno, a isto tako je nekorektno, neću navoditi ko, sami će se prepoznati, govoriti laži sa ove govornice juče i tvrditi građanima Srbije da je bilo ko iz ovog Doma na jučerašnjem zasedanju na bilo koji način omalovažavao, uvredio ljude koji u mirnim protestima izražavaju svoje nezadovoljstvo.

Autoprojekcije pojedinaca zaista treba da budu njihov problem i ukoliko se ovo nastavi ovako, ja ću zaista doći u situaciju da se složim sa gospodinom Živkovićem kada predlaže lekarski pregled, jer mislim da ovo zaista nije zdravo. Ovo ću pripisati trenutnom nezadovoljstvu i revoltu zbog rezultata koji su neki postigli na izborima ili nisu postigli ono što su očekivali, ali ako ovo postane trajna kategorija, možda treba ozbiljno razmišljati o nekoj vrsti lekarskog pregleda, jer to bi zaista bilo bolesno. Uostalom, verovatno će posle ovih izbora biti promenjena jedna stara narodna poslovica, pa će ona glasiti: „Ni manjeg procenta, ni veće dreke.“, ali da ne ulazim u to dalje. Zahvaljujem se na pažnji.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će podržati i glasati za ove sporazume. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući. Ozbiljno bih se zabrinuo da je Bernard pohvalio Aleksandra Vulina, ozbiljno bih se zapitao da li se nalazim u levičarskoj partiji, da li je moj predsednik iskreni levičar i da li posao ministra za rad, boračka i socijalna pitanja obavlja odgovorno, a obavlja ih izuzetno odgovorno, ozbiljno i to građani Srbije vide i prepoznaju.

Srećom, čovek koji je potpuno izgubio kompas, verovatno kao posledicu ovih čuvenih 2,29 ili 2,25, više nebitno, koji više ne zna šta je levo, šta je desno, šta je istok, šta je zapad, koji se kune u istok, a traži da ga podrži zapad, onaj koji razjuruje svoje odbornike u Čačku, ili bolje rečeno beže iz Odborničke grupe kojom je on šef, zato što im uzima svu naknadu koju primaju kao odbornici u Gradskoj Opštini Čačak, je čovek čije kvalifikacije ne vredi ni slušati, a kamoli obazirati se na njih.

Očigledno da njemu nije ostalo ništa drugo nego da ovde samo pokušava da privuče pažnju ne bi li tako opravdao silna sredstva svojih mentora, koja su bačena u vetar, a nije u stanju za sobom da povede ni čačanske studente, ni čačanske srednjoškolce, ni odrasle, u nekakve proteste za koje ovde tvrdi da su ozbiljni, veliki i dramatično drmaju Srbiju. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, ja ću potrošiti deo vremena za amandman, da vam ukažem na povredu Poslovnika i to člana 107. od prethodnog …

Moram da insistiram kod vas da reagujete na ovakav način na koji je gospodin Živković govorio o padu ruskog aviona, je takav bezobrazluk i nevaspitanje u ovom trenutku, na takav način se ponašati je apsolutno neprimereno iz ovog doma da ode takav glas. Ne mogu da sebe dovedem u red, naježio sam se, muka mi je od takvog ponašanja više.
Molim vas da primenite odgovarajuće mere. Ovo stvarno nema smisla. Sa takvom stvari se danas igrate.

Član 107.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naravno da ovaj amandman treba odbiti. Meni je potpuno jasno zašto poslanička grupa Dveri ne razume potrebu za daljom regulacijom ovog zakona kada je u pitanju tržište kapitala, jer za njihovog šefa poslaničke grupe tržište kapitala je sledeće i sledeća činjenica, a to je da 21 odbornik u Skupštini gradske opštine Čačak svoju naknadu od 16.000 dinara mora šefu poslaničke grupe Deveri u gotovom da preda posle svake sednice, što je u proseku 336.000 dinara po svakoj održanoj sednici. Pored toga, imaju nalog svaku sednicu opstrujišu, od jedne naprave četiri sednice, pa to izađe i na milion i po dinara.

Upravo iz tog razloga ova odbornička grupa ne shvata šta znači regulisanje tržišta kapitala, kako se novac stiče na tržištu kapitala, jer to njima apsolutno ne odgovara i iz tog razloga i predlažu ovakav amandman.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću se unapred izviniti svima ako zbog straha od nekih ranijih istupa ovde nešto i zaboravim i propustim ili se zbunim, mada to teško može da se desi jer čovek ovde treba da se zbuni samo kad čuje ozbiljne argumente. Na neozbiljne argumente koji proističu očigledno iz rasprava koje su dobro obavljene otišli toliko široko da su postale i kafanske rasprave o ovim zakonima, jer ovakve zaključke i ovakve komentare možemo da čujemo samo iz nekakvih takvih uslova u kojima se može debatovati i diskutovati. Ali, to ionako nije primereno ovom domu, pa se na to i ne treba nešto posebno osvrtati dalje.
Ovom prilikom ću govoriti o nekoliko zakona. Očigledno smo imali potpuno dijametralno suprotne stavove u odnosu na neke prethodne govornike, pogotovo kada je u pitanju Zakon o aerodromima. Ovaj zakon je jako važan i jako je dobro što je Ministarstvo prepoznalo potrebu za donošenjem ovog zakona jer, jednostavno, ovim zakonom se definiše delatnost upravljanja aerodromima kao delatnost od opšteg interesa. Zakonski gledano, to je osnovni preduslov da bi se uopšte moglo razgovarati o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, odnosno da li za pojedine aerodrome ova država ima interesa ili nema, odnosno da li privatna lica imaju interese ili nemaju da kroz ugovore o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama izvrše ulaganja, revitalizuju ih i stave u funkciju.
Zakonski gledano, to je osnovni preduslov da bi se uopšte moglo razgovarati o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, odnosno da li za pojedine aerodrome ova država ima interesa ili nema, odnosno da li privatna lica imaju interes ili nemaju da kroz ugovor o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, izvrše ulaganja, revitalizuju ih i stave u funkciju.
Dobro je što država ne pokušava da uđe u sve segmente privrede i dobro je što se ostvaruju uslovi da širenjem delatnosti, poboljšanjem uslova za iskorišćavanje aerodroma kojih nije tako malo u Srbiji, mi potpomognemo da se razvije ne samo privredna, već i turistička delatnost pojedinih oblasti.
Nemojmo da zaboravimo da Zlatiborski region, zasigurno ima jako velikog interesa za revitalizacijom i stavljanjem u potpunu funkciju Aerodroma „Ponikve“, koliko Kopaonik može da dobije na svom statusu i rejtingu iskorišćenosti ukoliko bude stavljen u funkciju Aerodrom „Lađevci“ i da ovde ne licitiram i ne nabrajam ono što je očigledno, samo ministarstvo prepoznalo, stvorilo osnov i vrlo jasno definisalo proceduru kroz koju može doći do ugovora o javno privatnom partnerstvu, a nadasve vodilo računa o tome da se ni jedan interes države Republike Srbije, pa ni jedan strateški vojni interes ne može ugroziti. Između ostalog, svi aerodromi su, pa taman bili i definisani isključivo kao civilni u nekim, ne daj bože, situacijama, upravo vojno-strateški objekti, tako da mislim da je potpuno besmisleno polemisati na ovu temu.
Oko Zakona o stanovanju je bilo krajnje vreme da se uvede red i disciplina u održavanje stambenih zgrada. U način na koji će se to činiti i raditi, jer, nažalost, za razliku od jednog broja dobro organizovanih skupština stambenih zgrada kako se to do sada zvalo i predsednika, ljudi koji su bili jako odgovorni prema svojini koju imaju, kako na svojim stanovima, tako i na zajedničkim delovima zgrade, nažalost, pokazalo se da smo u mnogim slučajevima nemarni, neorganizovani, pa čak bili i u prilici da bahatošću jednog pojedinca samo u celoj zgradi, dovede se u pitanje investiciono održavanje celokupne zgrade.
Ovaj zakon upravo stvara jasno precizirane preduslove da se tako nešto u buduće spreči. Ne vidim da je bilo kakvo mešanje u nečije unutrašnje stambeno pitanje to što se pitanje održavanja stambenih zgrada dovodi na jedna nivo koji mora da pruži mogućnost da svačija svojina bude jednako i na odgovarajući način zaštićena.
Mislim da jedan ozbiljan deo tereta ovde koji je važan, Ministarstvo, neću reći prebacuje, ali stavlja u nadležnost lokalnim samoupravama. Ne samo što im stavlja u nadležnost, nego jednostavno i pruža mogućnost lokalnim samoupravama koje su do sada bile sputane u tom delu da jednostavno mnogo više prostora i mogućnosti imaju kada je u pitanju definisanje određenih stvari koje su bitne za funkcionisanje zgrade.
Tako recimo, članom 76. ovog zakona, predlaže se da pitanje tzv. opšteg kućnog reda definiše lokalna samouprava. To nikako ne zadire u pravo vlasnika stambene zgrade da ukoliko žele, kroz pravila vlasnika na još neki specifičniji način regulišu pitanja kućnog reda. Ali, pitanje kućnog reda i jeste pitanje lokalne samouprave upravo zato što svaka lokalna samouprava može mnogo bolje da sagleda na tom mikroplanu šta je to šta je za određene zone grada prihvatljivo, a šta je neprihvatljivo.
Pitanje kućnog reda treba upravo da stvori mogućnost da se spreči da pojedinci koji to i danas čine, ne dovode u poziciju sve ostale stanare u zgradi da zbog toga trpe. Bilo da pretvaraju stambene poslove u poslovne prostore, u poslovne prostorije, bilo držanjem kafića koji rade po celu noć i ometaju normalan život i funkcionisanje tamo gde to nije nužno, pa moram reći, i do toga da pojedini stanari ne vode računa o svojim komšijama, uz svo dužno poštovanje mene kao ljubitelja životinja i pasa i svega toga, da ne kažem baš da su od svojih stanova napravili štenare, ali dešava se čak nešto i približno tome, da time ugrožavaju i zbog održavanja zgrade, ugrožavaju i ostale stanare.
Sve to može da se propiše na nivou lokalne samouprave, a to će onda upravo stvoriti mogućnost i obavezu komunalnoj inspekciji da postupa u skladu sa ovlašćenjima koje mu ovaj zakon pruža, da nadzire i kontroliše kompletno sprovođenje svega toga.
Pitanje stambene zajednice, kako se to sad zove, je pitanje mogućnosti da se sama zgrada dobrovoljno organizuje i da izabere svog upravnika. Normalno je da, ukoliko sama stambena zajednica poželi, može angažovati profesionalnog upravnika, ali to je njeno pravo a ne obaveza. Ono što je dobro i novina u ovom zakonu jeste uvođenje prinudnog upravnika sa ograničenim trajanjem tamo gde stambena zajednica neće ili ne želi da se organizuje.
Jako je važno da to bude potpuno kontrolisano i dobro je što je to spušteno na nivo lokalne zajednice koja sada ima obavezu da vrši registraciju svega što je vezano za pitanje stambene zajednice i obezbedi na jednom šalteru dobijanje i PIB-a i provere svih papira i funkcionisanje stambene zajednice. Ovde stambena zajednica, praktično, u određenim stvarima dobija i status pravnog lica, što joj pruža mogućnost da zaključuje odgovarajuće ugovore po pitanju održavanja koje je ovde vrlo jasno definisano, kao hitno, tekuće i investiciono i time jednostavno potpuno precizirano kuda i kako ćemo dalje morati da idemo i kako ćemo morati da se ponašamo, da budemo odgovorni prema sebi, ali da budemo odgovorni i prema svojim komšijama kao i prema prolaznicima.
Znate, nedopustivo je bilo da zbog zakonskih odredbi onoga ko živi u prizemlju ne zanima što curi krov. Da onoga ko živi u prizemlju ne zanima da li se održava lift bez obzira što mu komšija živi na desetom spratu. Jednostavno te stvari će ovde mnogo funkcionalnije i mnogo brže biti rešavane.
Očigledno da dolazi vreme kada će i same zgrade i svi stanari morati da budu daleko zainteresovaniji i za energetsku efikasnost stambenih zgrada, a to jednostavno, kroz ove mere može da se sprovede i ovde je potpuno definisano šta u tom pravcu treba da radi stambena zajednica, šta treba da radi lokalna samouprava i u kojoj meri mogu da tome pomognu sa različitih nivoa i Republika, ali i lokalna zajednica.
Ono što može da bude problem ovde jeste jedan vrlo specifičan, a to je što gradske opštine nisu prepoznate u Ustavu koji je važeći, nemaju jasno svoju poziciju definisanu, ali onda će grad Beograd kao takav morati da preuzme mnogo više obaveza na sebe kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona u odnosu na opštine koje su u sklopu grada Beograda.
Želim da istaknem i sledeću stvar koja je jako važna, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Potpuno je bespotrebno govoriti koliko je veliki značaj ovog sporazuma i šta mi možemo od njega da očekujemo, ali ono što je najvažnije u svemu ovome jeste u stvari priznanje spoljnoj politici koju vodi Vlada Republike Srbije od jedne od najvećih zemalja i najmoćnijih zemalja na svetu. Ako je jedna Kina znala da prepozna poštovanje koje njenoj veličini, njenoj snazi i njenom prijateljstvu prema Srbiji, Srbija ukazuje i uzvratila jednaki poštovanjem bez obzira na različitost u veličini, snazi, poziciji ekonomije, onda to samo pokazuje da je ispravan način na koji ova Vlada vođi međunarodnu politiku.
Iz tog razloga očekujemo da će upravo postupak koji je premijer učinio u ponedeljak, napuštajući Brisel posle neprimerenih, bezobraznih i nevaspitanih ucena koje su postavljane iz Republike Hrvatske, doneti i uroditi plodom, jer jednostavno neće poštovati niko nikoga ukoliko sam sebe ne poštuje. Ovo što je Republička Vlada uradila u ponedeljak je od izuzetnog značaja i za svako poštovanje. Kamo lepe sreće da su se na takav način ponašale prethodne vlade, prethodni premijeri. Možda bi položaj građana, odnosno srpske manjine u Hrvatskoj danas bio mnogo bolji i mnogo povoljniji nego što je u ovom trenutku, da se drugačije ponašalo i postupalo u vreme kad je Hrvatska pristupala EU.
U svakom slučaju, siguran sam da ova Vlada može, ume i hoće da ispravi sve propuste iz ranijih perioda, ali mora se staviti uspravno i imati tačno odmerenu i jasno definisanu politiku u svemu.
U danu za glasanje, podržaćemo sve ove predloge i zahvaljujem se na tome što ste prepoznali sve ove ključne elemente koji treba kroz ove zakone da budu mnogo bolje definisani i koji će mnogo bolje precizirati postupanje i ponašanje u mnogim oblastima. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju, Predlog odluke o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova. Podržaće predlog za utvrđivanje liste kandidata za sudiju Ustavnog suda koje utvrđuje Narodna skupština, a glasaće i izjašnjavaće se o predlozima koje je za izbor sudija Ustavnog suda dostavio predsednik Republike.
Naime, dobro je što se ova diskusija vratila u jedne akademske i normalne okvire, bez obzira na različite stavove, jer jednog trenutno su neke kolege pokušale, jer im to više odgovara da ovako važne rasprave, nivo iste spuste čak ispod nivoa kafanske priče, što ovom domu ni u kom slučaju ne može da dolikuje.
Ja potpuno podržavam predloge sudija koje se biraju na sudijsku funkciju, iako je to ovog puta samo dvoje sudija koji se biraju po prvi put, jer ovo pokazuje samo temeljnost u radu Visokog saveta sudstva i ukazuju na još jednu činjenicu, da jednostavno se isključivo biraju i rukovode kvalitetom kandidata koje predlažu, bez obzira da li su došli iz redova sudijskih pripravnika ili iz onih koji su bili polaznici sudijske akademije, odnosno pravosudne akademije. Ovog trenutka, tako da kažem, imamo neku prolaznost 50% - 50% i jedne i druge linije u ovoj situaciji. Očigledno je da Visoki savet sudstva vodi računa o tome koga bira i predlaže u svoje redove.
Što se tiče nekog daljeg rada, iskreno rečeno, ja sam jednog trenutka bio u velikoj dilemi da li je dobro za nezavisnost i za samostalnost rada sudstva, odnosno za njegovu ozbiljnost, dobro da se prepusti isključivo Viskom savetu sudstva da jednoga dana odlučuje o izboru i imenovanju, pa i ovih sudija koji prvi put stupaju na funkciju. Međutim, kada čujem ovako krajnje neozbiljne diskusije od pojedinih kolega koje bi da sabiraju, moram narodski reći, babe i žabe, tražeći rezultat koji ne vodi ničemu, onda zaista mislim da struka mora da dođe u poziciju da odlučuje o tome. I, pravo da vam kažem, jedva čekam taj dan. Nadam se da će samo ipak i kontrolni mehanizmi svega toga biti dovoljno dobro uspostavljeni, da se i to ne izrodi u nešto što neće biti dobro za srpsko pravosuđe.
Kada je u pitanju izbor kandidata za sudije Ustavnog suda, mi ovde imamo praktično dva segmenta o kojima raspravljamo i o kojima treba da donesemo određene odluke. I jedan i drugi predlog su sačinjeni i dostavljeni u skladu sa Ustavom i zakonskom procedurom onakvom kako je predviđeno važećim Ustavom Republike Srbije. Da li ona može da bude bolja i preciznija? Verovatno da može, a razlika u pristupu i ozbiljnosti svega ovoga, upravo se vidi i u tome jer su i 2007. godine sudije Ustavnog suda birane po ovom istom Ustavu, s tim što smo videli ono što je gospodin Martinović dostavio kao dokaz o odnosu tadašnje vlasti prema kandidovanju budućih sudija Ustavnog suda i onoga što je gospođa Maja Gojković dostavila ovoj Skupštini kao predlog kandidata.
Naime, za razliku od 2007. godine, sve poslaničke grupe u Skupštini su imale mogućnost i pravo da predlože moguće kandidate za sudije. Ja zaista ne vidim ni jednu reč opravdanja za one koji na jedan krajnji neprimeren način o ovoj temi diskutuju o kandidatima, o predlozima za buduće sudije Ustavnog suda, a da nisu imali hrabrosti ili čak znanja ili mogućnosti da predlože bilo koga. Jedino što ih je očigledno kroz ovu diskusiju interesovalo, to je bilo toliko naivno, jeste da dođu do podatka koja je poslanička grupa kog kandidata predložila, jer iz izveštaja koji je transparentan, koji je dostavila predsednik Skupštine, vidi se da je 10 poslaničkih grupa predložilo i iz predloga 10 poslaničkih grupa je i proisteklo ovih 10 kandidata o kojima Skupština danas razgovara. Potpuno je transparentno i potpuno je nevažno koja je poslanička grupa koga predložila i dobro je što se o tome ne govori, jer očigledno da bi to nekome moglo da služi samo za još jedno grđe i ružnije etiketiranje ni krivih ni dužnih ljudi koji treba sutra da obavljaju jako važnu funkciju u ovoj zemlji.
Nemojte da se čudimo zašto javno mnjenje, kako drugi uvaženi kolega ovde reče, je anketirano i reklo je da 68% građana Srbije nema poverenja u srpsko pravosuđe. Zaslugu za tako nešto snosimo svi mi ovde iz ovog doma, i oni koji ćute i ne reaguju, i oni koji koriste besomučno svaku priliku da ljude koji vrlo čestiti, vrlo odgovorno i vrlo savesno obavljaju posao sudija vređaju, ponižavaju, lepe im etikete koje im ni slučajno ne slede, samo zarad dobijanja jeftinih političkih poena. I prošli put kada smo raspravljali o izboru sudija koji se biraju po prvi put na ovu funkciju, ja sam apelovao i molio kolege da to ne čine, ali očigledno ne vredi govoriti. Neko zbog par glasova više ili manje, oni koji to ne razumeju, ovde sebi traži prostor za vrlo jeftinu političku propagandu, ne razmišljajući o tome koliko ruše ugled celokupne države čiji smo i mi jedan od važnih delova.
Nagomilani problemi u pravosuđu jesu tema za posebnu raspravu, ali moram da kažem da ja zaista ne razume iz kog to ugla je bilo za očekivati da će se zbog uvođenja institucija javnog izvršitelja i javnog beležnika naglo smanjiti broj predmeta, kad su materijalno-pravni zakoni i dalje ostavili u rukama sudija određene delove procedura pre nego što predmeti dospeju na rad kod javnih izvršitelja.
Treba da se podsetimo još jednom da je Srbija i dalje u fazi ispravki i popravljanja reforme iz 2009. godine, koja je ostavila jedan ogroman balast svima onima koji rade u pravosuđu i stvarno je neprimereno danas komentarisati od onih koji su najzaslužniji što je gomila predmeta, umesto da se na njima radi, bilo prenošeno iz jedno suda u drugi sud, zato što su usvojili mrežu koja je bila potpuno nefunkcionalna, napravili ogroman balast sudijama i sada se čude zašto se u Srbiji predmeti ne rešavaju brže od toga.
Biće verovatno jednog dana rada i na izmeni i promeni Ustava, pa onda treba povesti računa u tom trenutku da ovu proceduru, ovakva kako je Ustavom definisana, možda još iskustveno poboljšamo, jer ovo će biti drugi izbor sudija Ustavnog suda i procedura za njihovo kandidovanje po ovom istom Ustavu. Prema tome, ništa nije najbolje, ništa nije idealno, treba težiti ka tome i ovo neka nam ostane svima u sećanju kada bude jednog dana došlo na red da se i o toj vrsti procedure razmišlja.
Zahvaljujem se svima onima koji su se ovde danas, bez obzira na različite stavove o kvalitetu određenih kandidata, potrudili da to urade na jedan krajnje korektan i parlamentaran način, da pokušaju da budu argumentovani, ali ih podsećam i na to da su nam možda upravo i oni svojim neangažovanjem uskratili mogućnost da razgovaramo o više ljudi, jer očigledno iz svega ovoga proizilazi da je predsednik Skupštine dobila samo deset predloga, a deset predloga ova Skupština treba da utvrdi i da prosledi predsedniku Republike, koji će od tog broja imenovati pet kandidata. Da su i ostale poslaničke grupe predložile bar po još jednog kandidata, možda bi ovaj predlog bio kvalitetniji, ali ono što je važno, važno je da su ovi predlozi koji su dostavljeni dobri. Ovde ima jako kvalitetnih ljudi koji apsolutno zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda.
Prema tome, ne vidim nikakvog razloga, niti potrebe za odlaganjem rasprave, niti pomeranjem donošenja odluke o utvrđivanju liste kandidata, odnosno o izboru sudija sa liste koju je predložio predsednik Republike, jer time samo Srbija može da trpi. Svaki dan u kojem budemo bez rada Ustavnog suda mi sami doprinosimo tome da neko od građana svoja prava ostvari kasnije. Mislim da je to nedopustivo i ja vas pozivam da zaista budemo vrlo efikasni i ekspeditivni u ovoj raspravi i da je ne zloupotrebljavamo, jer što je pre budemo okončali, pre ćemo doći u situaciju da ispunimo svoju zakonsku obavezu. Hvala.