Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, kandidatu za premijera i budući premijeru Vlade koju ste predložili nama poslanicima koji ćemo glasati za vaš izbor i za izbor ove Vlade koju ste vi nominovali, moram pre svega da vam čestitam na hrabrosti da stanete na čelo najvažnije institucije u ovoj državi i vodite tim kojem su postavljeni jako visoki standardi u prethodnom periodu. Od 2012. godine od kada je SNS sa svojim koalicionim partnerima ušla u vlast, najpre kroz instituciju vicepremijera, potom kroz instituciju premijera, Aleksandar Vučić i tim koji je predvodio je pred vas postavio jako visoke standarde i za vas se očekuje da nastavite dalje u tom pravcu i u tom smeru.

Srbija koja je 2012. godine bila na ivici ambisa je danas zemlja koja stoji na svojim nogama. Vama će iz tog razloga biti mnogo lakše sa sređenim budžetom, sa sređenim finansijama, sa uspostavljenim sistemima u svim ministarstvima i svim oblastima da budete dobar selektor, da budete dobar kapiten, da budete dobar vođa tima.

Vi poverenje nas poslanika i građana Srbije crpite iz onoga što ste pokazali svojim radom, ali i nadasve iz toga što vas je predložio čovek koji je na izborima za predsednika Republike Srbije dobio 56% glasova i apsolutno poverenje građana Republike Srbije. Odatle imate poverenje, a snagu ćete crpiti iz vašeg tima, iz onoga što vi znate, iz onoga što vi umete i iz podrške za sve ono dobro što nameravate i što ste nam predočili da će Vlada Srbije u budućem periodu učiniti za dobrobit građana Srbije.

Ne sumnjam u uspeh, jer je i Srbija sazrela i dozrela time što prvi put imamo, neki od nas i privilegiju i čast, da glasamo i da izaberemo ženu za predsednika Vlade. Ne sumnjamo da ćete biti revnosni, da ćete biti angažovani i uopšte nemamo nikakvu dilemu i sumnju da će Srbija nastaviti putem u bolje sutra, nastaviti da gradi svoju samostalnost, da će očuvati svoju celovitost i da će biti vojno neutralna zemlja u budućem periodu.

Očekujem od vas da ne pohrlite, a znamo da niste takvi, i pre vremena krenemo sa podizanjem standarda na izmišljen način, kao su to radili neki i doveli Srbiju do ivice propasti.

Rad Vlade u kojoj ste bili samo ministar do sada je doveo do pozicije da Srbija može da uzdiže standard svojih građana ali na realno ostvarenom novcu i realno ostvarenim sredstvima. Sve što ste učinili u ova dva dana je uticalo na to da ako je kod bilo koga, dobronamernog, postojala ijedna sumnja da ste vi neko ko može da vodi Vladu Republike Srbije, sve ste to raspršili i ja sam siguran da će ova Vlada krenuti još jače, još brže, bolje, jer Srbija pobeđuje.

Javio sam se za repliku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, nemojte uopšte da shvatite ozbiljno gospodina Jovanovića u bilo kom segmentu njegove diskusije. On je jedna prestarela udavača koja od 2004. godine pokušava da uđe u svaku vladu, pa nije shvatio da je vlada već predložena i da je dockan da sebe predlaže danas, za sastav bilo koje vlade.

Niko normalan u Srbiji ko se bavi politikom, čoveka koji ne poštuje sopstvenu reč koju je potpisao kao garant da Slobodan Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu, koji je sopstvenu pisanu reč pogazio. Opoganio Vidovdan tako što je Slobodan Milošević pre 16 godina, uz njegovu pomoć, njegove pučističke kriminalne grupacije protivpravno izručen Hagu, ne može nikada biti deo srpske politike. On ne sme da bude član ni parlamenta.

Moje pravo je predsedavajuća …

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Neki odgovori moraju da se daju, a to je da je Aleksandar Vulin, osim pravnog fakulteta, završio i najviše škole iz oblasti bezbednosti koje ova država ima, kako ja to zovem, tzv. nacionalne akademije bezbednosti. Završio je državni fakultet, uredno je prijavio stan još pre 2012. godine, pre nego što je dobio bilo kakvu funkciju. Pre tog vremena uvek se bavio privatnim poslom, za razliku od uvaženog kolege koji je prošle godine na izborima pobedio u selu Vranići, ove godine na predsedničkim izborima sedam glasova, kao predsednički kandidat, što je mnogo manje od broja i bliske rodbine koju ima tamo. Ponavljam, on je svoju imovinu uredno prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije blagovremeno, ali se pitam da li je onaj ko je postavio ovo pitanje uredno prijavio svoje prihode od sredstava koja je uzimao od svojih odbornika u Čačku, od sredstava koja je pribavio od manastira Hilandar i još uvek nije odgovorio na pitanje koje sam prekjuče postavio, a to je – da li ovo što je danas čitao piše i smišlja sam ili mu neko pomaže? Hvala.

Obzirom da je kolega Neđa Jovanović dosta toga obuhvatio, ja ću samo dodati da je očigledno da je predlagač ovog amandman namerno zaboravio da pročita i stav 2. ovog amandman koji je predložio, jer ne radi se o neiskusnim ljudima. Očigledno to dokazuje da su svesno i namerno amandman koji su predložili učinili takvim da nije u skladu sa Ustavom i zakonodavstvom Republike Srbije i kao takav ne može i ne sme biti izglasan. Pričali su samo o ovom delu vezano za ministarstvo za porodicu i demografiju kako bi svoju demagogiju i populizam nastavili na način na koji to čine. Slušali smo to 12 godina, pa pokušavaju to i dalje da rade, bez ikakvog praktično efekta i zbog toga ovaj amandman ne treba podržati ni u kom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, člana 108 i člana 107. Naime, uvaženi predsedavajući, vi niste ovde da nekoga molite da se drži teme dnevnog reda, da bude pristojan, da bude vaspitan, u onoj bar minimalno prihvatljivoj meri, već ste dužni da se starate o redu u Skupštini kao predsednik Narodne skupštine i primenjujete mere koje su vama na raspolaganju. Ili izaberite, ubuduće, molim vas, i radite ono što treba da radite, kao predsedavajući ili to dozvolite da radi neko drugi umesto vas, bez ljutnje, jer mislim da preterana tolerancija, koju vi pokazujete, može da nas odvede dalje u ono što je povreda člana 107, a to je da je ovde dozvoljeno da se do te mere povredi dostojanstvo Narodne skupštine, vređanjem mandatara, vređanjem svakog od poslanika koji sedi sa ove strane, jer ne postoji, gotovo da ne postoji, veća uvreda, barem za mene, da me neko nazove petooktobarcem i baštenikom dosovske ideologije.

To je nešto što je nedopustivo i nešto što je neprihvatljivo, a pogotovo je neprihvatljivo kada to čini neko ko od svojih odbornika otima novac, ko od crkve uzima novac na prevaru da bi finansirao postojanje svoje stranke, neko ko danas vređa pripadnike LGBT populacije na način kako to čini, a zaboravlja da mu je pre relativno kratkog vremena jako prijalo kada su oni stajali direktno iza njega da bi uspeo da uđe u ovu Skupštinu. Nisam siguran da li sve ove uvrede i gluposti koje čujemo od kolege koji je sve ovo izgovorio, on smišlja sam ili mu neko pomaže, tako da jedino oko toga zaista imam dilemu.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer jednostavno nema apsolutno nikakvog smisla. Nema smisla ni u samom tekstu ovog higijeničarskog amandmana koji glasi „briše se“, a ni u obrazloženjima koja su data za usvajanje amandmana.

Ne postoji nikakva bojazan da će država Srbija platiti ovaj kredit umesto EPS iz sledećih razloga. Možda treba razumeti bojazan prethodnog režima, jer do 2012. godine država je plaćala sve kredite EPS zato što EPS, dok su oni vladali je konstantno bila u minusu i ovo je bila klasična zloupotreba.

Sada imamo sasvim drugačiju situaciju. Umesto njihovih nesposobnih kadrova došli su ljudi koji znaju da rukovode, koji hoće sebe da ulože i potroše za dobrobit ove države i EPS i EPS 2016. godine posle dugog niza godina prvi put pozitivno posluje. Uskoro ćemo imati i zvanično te rezultate, ali ako preduzeće koje danas ima 500 miliona evra na računu neko sme da smatra preduzećem koje je rizično da mu se da garancija za jedan ovako važan projekat kroz kredit, zaista je potpuno besmisleno i onda imamo problem sa samim sobom i svojim poimanjem i sećanjem kako je vladao u nekom prethodnom periodu.

Tretirati ovakav investicioni kredit kao trošak je zaista moguće samo od onih koji ne razumeju da investicija nije dug, da je investicija nešto što treba da donese novo i dobro, a to mogu da rade samo oni koji ne shvataju da su oni u stvari pravili trošak budžetu Republike Srbije svojim besmislenim odlukama, pa su ogromne troškove napravili zbog naknade štete koju ova država plaća za nezakonita hapšenja u „Sablji“, sudijama koje su bile razrešene bez ikakvog razloga, oni koji su plaćani banatske šore umesto da su isplaćivali stipendije za mlade umetnike. Da ne nabrajamo, to može potrajati dosta dugo.

Predlažem da Skupština u danu za glasanje ove amandmane odbije, usvoji zakon onako kako je predložen i podrži EPS u naporima da ono što je stavila na noge nastavi da nadograđuje i funkcioniše još bolje. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, u ime poslaničke grupe PS-NSS-USS unapred opredeljujem da ćemo mi podržati sve zakone o kojima danas raspravaljamo i sve predloge odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Moram da budem zadivljen sa istupom mogu uvaženog prethodnika kojem je izgleda jedino žao što nije uspeo u vreme dok je imao priliku da vlada Srbijom da privatizuje EPS onako kako je privatizovao Veterinarski zavod u Beogradu, uz pomoć pritisaka, ucena i heklera i verovatno to sebi nikada ne može oprostiti zato što im je to zamaklo ispod šake, tipa Fidelinke, i tako dalje, moglo bi se tu ređati što šta. Ono što se kod ovog zajma meni jedino ne sviđa, ali verovatno i mnogima od vas jeste što zajam ne uzimamo od Beobanke, Investbanke, Jugobanke, ali tome opet možemo da zahvalimo onima koji su 5. oktobra ovde upali, kako su upali, palili Skupštinu i uništavali sve ono što je trebalo da ostane naše.

„Elektroprivreda Srbije“, nije tako jednostavan sistem koji neko može da uruši za kratko vreme, pa tako ni oni nisu uspeli da ga potpuno unište za 12 godina, ali zasigurno ni za pet godina ne može da se popravi sve ono što je unakaženo i uništeno za tih 12.

Znate, ovaj zajam koji se uzima je apsolutno funkcionalan i razumljiv pogotovo nama koji živimo u Obrenovcu, jer otpepeljavanje sa manjom količinom vode je nešto što će uticati jako bitno na životnu sredinu, a omogućiće i stvoriće uslove da se krene i u postupak odsumporavanja, koji takođe treba da doprinese tome da građani Obrenovca ili šira okruženja žive na jedan zdraviji i normalniji način, samim tim verovatno i umanjiti obaveze „Elektroprivrede Srbije“ kada je u pitanju naknada za ugrožavanje životne sredine u kojoj živimo.

Tačno je da su poplave 2014. godine napravile ogromnu štetu, i zaista je potpuno neodgovorno i neozbiljno reći da za samo tri godine, a posle toga onakav problem kakav su napravile na kopovima može da se sanira. To je možda bilo mnogo lakše prevazići da prethodnici koji su bili dužni da obezbede i stvore uslove, da kopovi Kolubare nesmetano rade u nekom budućem periodu u stvaranje novih otkrivki otkupom zemljišta na pravim mestima su svoj posao radili kako treba.

Šta je zatečeno 2012. godine? Zatečeno je to da su isplaćivana zemljišta domaćinstvima i vlasnicima parcele koje nikada neće biti upotrebljena za kopove. Ispod kojih nikada neće biti kopan ugalj, to su radili, a ja ću otvoreno reći da sumnjam da su to radili zbog debelih provizija koje su za to uzimali ne vodeći računa o tome koliko time vraćaju unazad kompletan sistem „Elektroprivrede Srbije“. Briga je njih bilo, kao što ih je danas briga šta je sa „Elektroprivredom Srbije“, ali ovo je tema s kojom mogu da manipulišu, mogu da pričaju šta im padne napamet, jer ljudi olako prihvataju nešto što oni kažu.

„Elektroprivrede Srbije“, onoliko koliko sam ja uspeo da pogledam rezultate koji su za razliku od prethodnih godina i ranijih perioda prethodnu godinu je završila u pozitivnom poslovanju. Trenutno na računu „Elektroprivrede Srbije“ ima više od 500 miliona eura, ugalj se kopa, trenutno i ovih dana se može reći da je u Kolubari iskopano više od 10 miliona tona uglja, da je taj ugalj dopremljen na deponije, da se deponija termoelektranama popunjavaju da trenutno ima više od 600 hiljada tona na deponijama. I sve je to ono što obezbeđuje jednu potpunu i jasnu energetsku stabilnost koju Srbija ima.

Možda ih nije ni interesovalo, ali nas koje interesovalo uzeli smo pa smo uporedili ovu zimu koja je bila čudna, jako teška i naporna i moram da uporedim pošto se baš dive Nemačkoj i nemačkim bankama, prema kojima inače ja imam poštovanje, jer su dosledni, ali moram da kažem da je ove godine „Elektroprivreda Srbije“ imala bolju energetsku stabilnost i manji procenat ispada nego što je to bilo u Nemačkoj. Nije to zadovoljavajuće, treba da bude još bolje. Srbija ima dovoljno resursa, ima dovoljno kapaciteta da elektroprivreda treba i da ostane javno preduzeće, ne treba da bude privatizovana, a oni koji su želeli da je satru, koji su želeli da uzmu proviziju, kao kada je Veterinarski zavod u pitanju, jednostavno nikada više u Srbiji neće biti u prilici da o tome odlučuju, niti da se primaknu vlasti. Hvala.

Obzirom na moje fizičke karakteristike, dobro je što niste morali mene da spašavate u Obrenovcu i to je jedan od retkih nespornih pozitivnih stvari koje ja vama zaista moram da priznam i zahvalim se u ime svih onih koji su u Obrenovcu brže evakuisani, zato što ste bili tamo i jedanput u životu uradili nešto kako treba, ali da zaista dozvolim da prođe tek tako da neko ko u poslovanju duguje više od 200 miliona bankama i medijskim kućama, da se ne zna da li je student zapalio žito ili gde je završilo žito koje je bilo garancija za sedam miliona evra kredita, zašto nisu isplaćene plate radnicima „Fidelinke“ i da onda sebi daje za pravo da komentariše o funkcionisanju elektroenergetskog sistema Srbije, stvarno je prevršilo svaku meru i svako od nas treba da ima meru u nečemu. Ja vama čestitam na tome što ste spašavali građane Obrenovca, ali onako kako ste učestvovali u privatizacijama u svoje vreme, kada i veterinarski zavod i sve ovo što sam pobrojao, u najmanjem ne biste smeli sebi da date za pravo da komentarišete bilo šta o „Elektroprivredi Srbije“ danas. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri, poštovani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mislio sam da neće biti potrebe da uzmem reč na današnjem zasedanju, ali, jednostavno, mora se građanima Srbije jasno predočiti i staviti do znanja da neki koji su sebi dozvolili da juče i danas ponovo, kao i na nekim prethodnim zasedanjima, bez ikakvih argumenata, bez ikakvih dokaza, vređaju sopstvenu državu, vređaju sudije, vređaju tužilaštvo, vređaju ljude koji svoj posao rade na najčestitiji, najpošteniji i najsavesniji mogući način. Mora se reagovati i mora se to ponovo podvući.

Ja zaista ne da nisam u dilemi, ja sam u trilemi zašto oni to i dalje rade? Da li je u pitanju navika, da li je u pitanju strah, a možda i zabuna?

Kada kažem navika, oni koji su 2009. godine svojim katastrofalnim odlukama unakazili srpsko pravosuđe i pokušali da ga potpuno unište, vređajući, unižavajući više od hiljadu ljudi koji su bili sudije, tužioci, u Republici Srbiji, očigledno ne mogu tih navika i manira da se ratosiljaju.

Ono što je kolega Đukanović propustio da kaže, i neću ponavljati ono što je on govorio iz Vlasotinaca kako se odlučivalo o tome ko će biti sudija a ko tužilac 2010. godine, tome da dodam da je ta bahatost išla do te mere da su stavljani pečati Demokratske stranke i pečati opštine Vlasotince na takve dopise. Možemo to pripisati čak i gluposti, a ne samo bahatosti. Ali, ne možemo da bahatosti ne pripišemo to da je zloupotrebljena Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije, koja nikakva zakonska ovlašćenja niti je tada imala, niti sada ima, da na bilo koji način prikuplja podatke i učestvuje u izboru sudija i tužilaca.

Dokle je išla njihova bahatost i spremnost ka lažima govori i to da je Saša Janković, predsednički kandidat upravo tada vladajuće stranke koja je napravila masakr sa srpskim pravosuđem, pokušao to da zataška dajući lažni izveštaj da BIA nije u tome učestvovala, ali na neki volšeban način tadašnja ministarka Snežana Malović je izašla i rekla da su određeni podaci dobijani od BIA. Onda nemojte da nas čudi zašto misle da mogu da čine ono što su činili 2009. godine i zašto bi ponovo poželeli da to isto čine.

Gospodo i gospođe iz Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde, ja vama čestitam prvo na hrabrosti da među najboljima odlučujete i predlažete koji su najbolji među najboljim kandidatima, na hrabrosti da se upustite u popravljanje, prvo stavljanje na noge, a onda popravljanje onoga što smo mi u nekom trenutku mislili da se više nikad ne može staviti na noge posle onoga što je 2009. godine urađeno. Čestitam vam i na hrabrosti i na uspešnosti. Čestitam vam na temeljnosti i transparentnosti na koji način svoj deo posla u ovoj proceduri obavljate.

Nemojte da vas začudi ni onaj drugi stav moje trileme zašto neko vređa svoju državu, vređa najčasnije i najpoštenije ljude u ovoj državi, a to je strah. Znate, neko iz straha napada. Umesto da se plaši pravde koja će ga pre ili kasnije stići za ono što je činio mimo zakona, sebi taj strah leči tako što kreće agresivno da napada i vređa ono od čega se najviše plaši, a očigledno se plaši pravde. Pravda je nešto što je neumitno i pravo je nešto što pre ili kasnije mora da ostvari pravi rezultat.

Daću sebi za pravo da kažem da su možda neki danas i juče bili čak i u zabludi da su uvažene kolege sudije i uvažene koleginice iz tužilaštva pomislili da su u sudnici, pa su vežbali odbranu za buduće procese, iako su te odbrane jako naivne i smešne. Mislim da im takve odbrane i takvo ponašanje ni najgori advokat ne bi savetovao u Republici Srbiji, ali oprostite im što su zloupotrebili i vaše i naše vreme i vreme građana Srbije i ovog TV prenosa da pokušaju i sebe da slažu da nisu činili zlo, a činili su ga. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, danas pred sobom imamo set od 12 predloga zakona kojim se potvrđuju sporazumi iz raznih oblasti, iz sfera koje su od izuzetnog značaja za građane Srbije.

Za razliku od mojih uvaženih kolega koji su juče u ovoj sali tvrdili da su ovi sporazumi beznačajni, da ova tema dnevnog reda nije interesantna, mogu samo da se zapitam ili ne razumeju ono o čemu govore ili nisu pročitali sporazume o kojima su juče navodno i govorili, mada najmanje su neki od njih govorili o sporazumima i temi dnevnog reda.

Zbog toga kako bi građani Srbije shvatili kolika je važnost svih ovih sporazuma posebno ću se zadržati na Sporazumu o potvrđivanju između Republike Srbije i Republike Rumunije o socijalnoj sigurnosti.

Posle 40 godina važenja dosadašnjeg propisa kojim je bila regulisana samo hitna i neodložna medicinska pomoć kada su u pitanju građani Republike Srbije i građani Republike Rumunije, ovaj sporazum je daleko širi i sveobuhvatniji, jer osim prava na hitnu i neodložnu medicinsku pomoć on uređuje pitanja kompletne socijalne sigurnosti, podrazumevajući prava iz PIO, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, osiguranja za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti i dodatka za decu.

Zašto je ovo značajno? Značajno je jer možda za razliku od 70-ih godina nije veliki broj građana Republike Srbije obavljao delatnosti ili menjao prebivalište i ostvarivao neka od ovih prava u Republici Rumuniji što danas više nije slučaj. Koliko je ovo značajno za građane Republike Srbije, ali i za građane Rumunije govori činjenica da u ovom trenutku ovaj sporazum se može primenjivati direktno na najmanje nekih 40-ak hiljada građana Republike Srbije u ovom trenutku koji ili trenutno žive u Republici Rumuniji ili tamo obavljaju određenu vrstu privredne delatnosti.

Koliko je temeljno urađen sporazum koji je bio doduše rađen već nekih pet, šest godina, znači, nije on samo plod nekog kratkotrajnog rada, govori i to, da on na jedan sveobuhvatan način uređuje prava u skladu i sa jednim i sa drugim zakonom, ali prvenstveno poštujući sve one, kako da kažem, tekovine i iskustva koje je naš zakon iz ove oblasti reguliše. Neka standardna rešenja i principi koje je ovaj sporazum potvrđuje i utvrđuje su jednak tretman državljana i Republike Srbije i Republike Rumunije u oblasti socijalnog osiguranja, neposredne isplate stečenih davanja, mogućnosti sabiranja perioda osiguranja koji su neophodni da bi se određene vrste ove zaštite ostvarile i prava na nju, ali isto tako i sprečava preklapanja, osim u određenim situacijama koje predstavlja kao izuzetke.

Ovaj sporazum predstavlja mogućnost jedinstvenog radnog veka gde se plate, odnosno penzije kasnije izračunavaju proporcionalno na osnovu zarada ostvarenih u jednoj i u drugoj državi ukoliko korisniku nedostaje period osiguranja tamo gde mu je prebivalište i gde zatraži penziju kako bi istu realizovao. Ujedno reguliše korišćenje zdravstvene zaštite za lica koja imaju prebivalište ili boravište na teritoriji jedne ili druge republike i princip osiguravanja tzv. koji podrazumeva da terete davanja i socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.

Koliko dejstvo ovaj sporazum ima na obadva zakonodavstva govori i njegov direktan uticaj na zakone i propise koji regulišu davanja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, davanja za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti, materinskih davanja i dečijem dodatku Republici Srbiji, a u Republici Rumuniji ima uticaj na čak devet kompatibilnih oblasti i to govori koliko je sadržina ovog sporazuma kompleksna i koliko ima dobru podlogu da se na jedan lakši, jednostavniji način građanima omogući da ostvare prava bilo u Republici Srbiji ili Republici Rumuniji, ukoliko ta realizacija zavisi od onoga što su radili u nekom trenutku u nekoj od ovih drugih republika.

Ovaj sporazum se jednako primenjuje na sve one na koje se mogu primenjivati propisi koje sam pobrojao ili oni koji ostvaruju prava na osnovu toga i izvođenja prava drugih lica.

Ono što je bitno, bitno je da postoji izuzetak kada je u pitanju sprečavanje preklapanja davanja, jer sporazum kaže da ne mogu da se prenesu i zadrže prava koja se ostvaruju po realizaciji preklapanje istog perioda osiguranja, osim kada su u pitanju davanja u slučaju invalidnosti, starosti, porodične penzije, naknade za sahranu ili profesionalne bolesti koje isplaćuju nadležni državni organi nosioca.

Davanja za slučaj bolesti i materinstva je posebna oblast koja se ovde reguliše, a u oblasti davanja koja su vezana za starost, invalidnost ili one najružnije stvari, kada je smrt u pitanju, ukoliko oni koji žele da ostvare neka prava koja proističu iz ovih oblasti ne ispunjavaju dovoljan, hajde tako da kažem, vremenski period koji je potreban, čak i u zbiru između ostvarenih prava u Republici Rumuniji i Srbiji, priznaje im se i vremenski period pokrivanja takvog prava iz treće države sa kojom Republika Srbija i Republika Rumunija imaju sporazum. Znači, išlo se na najšira moguća ovlašćenja i na najpogodniji način da se krug korisnika ovih prava proširi i bude što preciznije definisan.

Kada je u pitanju upotreba službenog jezika, nijedan zahtev u Republici Srbiji i u Republici Rumuniji ne može se odbiti zato što je zahtev podnet na službenom jeziku one druge republike. To znači da zahtev na srpskom jeziku u Republici Rumuniji njihovi nadležni organi moraju da prihvate i da ga tretiraju kao odgovarajući, kao i kod nas. To podrazumeva oslobađanje od raznoraznih taksi koje su do sad morale da se plate, posebnih vrsta overa koje su iziskivale troškove itd.

Posebno je važno što u oblasti zaštite prava kada su u pitanju redovni ili vanredni pravni lekovi ili da kažemo žalbe ili prigovori odgovarajućih rešenja, urednom dostavom, prema ovom sporazumu, kada stupi na snagu, smatraće se da je to učinjeno na validan i zakonom propisan način i poštovano i od jedne i od druge članice ukoliko se preda nadležnom organu bilo koje od ove dve države.

Znači, ukoliko neko želi da podnese prigovor na rešenje koje je vezano za bilo kakvu vrstu naknade u Republici u Rumuniji, dovoljno je da blagovremeno i uredno prigovore ili žalbu preda nekakvom organu kod nas u Republici Srbiji, koji je kompatibilan sa organom koji treba da odluči po tome i smatraće se da je ta žalba odgovarajuća.

Sve ovo sam morao da kažem, a ovo je samo deo onoga što sporazum obuhvata, da bi građani Srbije shvatili koliko su svi ovi sporazumi izuzetno bitni, izuzetno važni i možda je dobar sporazum između dve države teže zaključiti nego doneti dobar zakon koji se tiče samo jedne države, jer ovde se praktično usklađuju dva zakonodavstva kako bi se na odgovarajući način omogućilo građanima i jedne i druge države da svoja prava ostvare na najbrži i na najefikasniji i na najbolji mogući način.

Za trenutak ću ja izaći iz teme svesno i s time želim da zaključim ovu diskusiju. Nadam se da se to danas neće dešavati.

Iskreno molim kolege da govornicu i redovno zasedanje više ne zloupotrebljavaju kako bi plašili poslanike vladajuće garniture sa nekakvim silnim demonstracijama ili stavljajući u nagoveštaj nekakav mogući 5. oktobar ili bilo šta drugo, jer zaista niti nas možete uplašiti niti ostavlja bilo kakvog efekta niti ima potrebe za tim i u krajnjem slučaju je nekorektno, a isto tako je nekorektno, neću navoditi ko, sami će se prepoznati, govoriti laži sa ove govornice juče i tvrditi građanima Srbije da je bilo ko iz ovog Doma na jučerašnjem zasedanju na bilo koji način omalovažavao, uvredio ljude koji u mirnim protestima izražavaju svoje nezadovoljstvo.

Autoprojekcije pojedinaca zaista treba da budu njihov problem i ukoliko se ovo nastavi ovako, ja ću zaista doći u situaciju da se složim sa gospodinom Živkovićem kada predlaže lekarski pregled, jer mislim da ovo zaista nije zdravo. Ovo ću pripisati trenutnom nezadovoljstvu i revoltu zbog rezultata koji su neki postigli na izborima ili nisu postigli ono što su očekivali, ali ako ovo postane trajna kategorija, možda treba ozbiljno razmišljati o nekoj vrsti lekarskog pregleda, jer to bi zaista bilo bolesno. Uostalom, verovatno će posle ovih izbora biti promenjena jedna stara narodna poslovica, pa će ona glasiti: „Ni manjeg procenta, ni veće dreke.“, ali da ne ulazim u to dalje. Zahvaljujem se na pažnji.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će podržati i glasati za ove sporazume. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući. Ozbiljno bih se zabrinuo da je Bernard pohvalio Aleksandra Vulina, ozbiljno bih se zapitao da li se nalazim u levičarskoj partiji, da li je moj predsednik iskreni levičar i da li posao ministra za rad, boračka i socijalna pitanja obavlja odgovorno, a obavlja ih izuzetno odgovorno, ozbiljno i to građani Srbije vide i prepoznaju.

Srećom, čovek koji je potpuno izgubio kompas, verovatno kao posledicu ovih čuvenih 2,29 ili 2,25, više nebitno, koji više ne zna šta je levo, šta je desno, šta je istok, šta je zapad, koji se kune u istok, a traži da ga podrži zapad, onaj koji razjuruje svoje odbornike u Čačku, ili bolje rečeno beže iz Odborničke grupe kojom je on šef, zato što im uzima svu naknadu koju primaju kao odbornici u Gradskoj Opštini Čačak, je čovek čije kvalifikacije ne vredi ni slušati, a kamoli obazirati se na njih.

Očigledno da njemu nije ostalo ništa drugo nego da ovde samo pokušava da privuče pažnju ne bi li tako opravdao silna sredstva svojih mentora, koja su bačena u vetar, a nije u stanju za sobom da povede ni čačanske studente, ni čačanske srednjoškolce, ni odrasle, u nekakve proteste za koje ovde tvrdi da su ozbiljni, veliki i dramatično drmaju Srbiju. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, ja ću potrošiti deo vremena za amandman, da vam ukažem na povredu Poslovnika i to člana 107. od prethodnog …

Moram da insistiram kod vas da reagujete na ovakav način na koji je gospodin Živković govorio o padu ruskog aviona, je takav bezobrazluk i nevaspitanje u ovom trenutku, na takav način se ponašati je apsolutno neprimereno iz ovog doma da ode takav glas. Ne mogu da sebe dovedem u red, naježio sam se, muka mi je od takvog ponašanja više.
Molim vas da primenite odgovarajuće mere. Ovo stvarno nema smisla. Sa takvom stvari se danas igrate.

Član 107.