Dame i gospodo, drugarice i drugovi, pred vama se nalazi Predlog autentičnog tumačenja koji se odnosi na član 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima, privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo d.o.o.“ iz Smederava.
Ovaj predlog je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja usaglasio na svojoj 2. sednici 3. oktobra 2016. godine, jer se ukazala potreba kako bi se otklonile neke moguće nejasnoće i dileme u primeni predmetnog člana zakona na koji se ovaj Predlog autentičnog tumačenja odnosi.
Naime, odredba člana 6. stav 1. zakona kaže da na zemljištu iznad podzemnih vodova čiji je investitor Železara, Železara ima pravo prolaza i pristup uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljšta da ne ometa upotrebu i održavanje tog objekta, odnosno voda.
Razlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona su moguće nedoumice koje postoje, ili mogu da nastanu oko ove službenosti koja se utvrđuje ovim zakonskim tekstom. Ona se pojavila u kontekstu zaključenog kupoprodajnog ugovora vezano za imovinu Železare, odnosno potrebe uspostavljanja pravne sigurnosti u pogledu pitanja da li će se prava službenosti ustanovljena ovim zakonom prilikom prenosa prava svojine nad podzemnim vodovima određenim u kupoprodajnom ugovoru automatski preneti sa Železare kao dotadašnjeg vlasnika podzemnih vodova na kupca kao budućeg vlasnika podzemnih vodova.
Iako zakonom nije eksplicitno propisano da službenost iz člana 6. stav 1. zakona, na ovakav način automatski prelazi na kupca, jasna je namera zakonodavca da se u sklopu napora da se urede svojinsko pravni odnosi Železare koji su bili neuređeni, u kontekstu samog postupka privatizacije kroz prodaju imovine, uspostave službenosti na zemljištu na kome Železara nema pravo svojine, ili druga odgovarajuća prava, a ima vodove, čime bi se stvorila pravna sigurnost u pogledu odnosa sa vlasnicima zemljišta kroz koje se prostiru vodovi.
Iz tog razloga Odbor je smatrao da je tumačenje nužno i jedino ispravno tumačenje koje je vama danas ovde u izvornom tekstu predloženo jeste da se službenost iz člana 6. stav 1. zakona uspostavljaju u korist svagdašnjeg vlasnika vodova, dakle Železare kao trenutnog vlasnika vodova, ali i svakog budućeg vlasnika predmednih vodova u slučaju kada vodovi kroz određen pravne poslove pređu u svojinu trećih lica i time bi se obezbedilo da i oni automatski steknu pravo službenosti. Samo iz tog razloga, zato što to nije u zakonu eksplicitno navedeno, mogli bi da dođemo do pomalo apsurdne situacije, a to je da pravo budućeg kupca bude na neki način umanjeno ili otežano ostvarivo u odnosu na Železaru.
Pošto to očigledno nije bila namera zakonodavca, već naprotiv, namera je bila da se na jedan konzistentan i trajan način konačno reše imovinsko pravni odnosi u pogledu svega, pa i vodova, jer su vodovi trenutno u svojini Železare i takav način rešenja, kako za sadašnji trenutak, tako i za neki budući trenutak, treba da predstavlja apsolutnu pravnu sigurnost za svakoga ko je ušao u ovaj postupak.
Pogotovo je nužno ovakvo autentično tumačenje, jer zakon nije predvideo obavezan upis prava službenosti iz člana 6. kao uslov njegovog nastanka, a nije ni uobičajeno da uknjižba koja nastaje na osnovu zakonske odredbe mora biti upisana u katastar nepokretnosti i druge javne knjige, jer ona praktično proizvodi sva puna pravna dejstva samim donošenjem zakona.
Iz tog razloga, vratiću se ponovo na tekst, predlažemo da se usvoji autentično tumačenje u kojem navedenu odredbu treba razumeti tako da se njom uspostavlja zakonska stvarna službenost u korist svagdašnjeg vlasnika vodova, čiji je investitor bila „Železara Smederevo“ d.o.o. Smederevo koja je njihova trenutni vlasnik, što znači da službenost prati svojinu na vodovima, te da u slučaju prenosa prava svojine na vodovima sticalac prava svojine na tim vodovima istovremeno i automatski postaje i titular prava službenosti iz člana 6. stav 1. zakona, bez potrebe da se prenos prava službenosti posebno uređuje pravnim poslom.
Takođe ovu odredbu treba razumeti tako da sticanje službenosti iz člana 6. stav 1. zakona, nije potreban upis te službenosti u katastar nepokretnosti ili bilo koje druge javne knjige, već da službenost proizvodi dejstvo direktno na osnovu zakona.
Za sada mislim da je to više nego dovoljno za uvodni deo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Evo, ukratko, da ne ulazim u ove ekonomske aspekte svega toga. Jedno od pitanja bilo je - da li je ovo brljotina iz ugovora ili zakona? Ovo je posledica neuređenih imovinsko-pravnih odnosa od kad je „Železara Smederevo“ nastala do današnjeg dana.
Kada govorimo o prodaji u stečaju, pre prodaje u stečaju, stečajni upravnik je bio dužan da reguliše sve imovinsko-pravne odnose koje očigledno nije regulisao, znači, da izvrši upis svih prava u korist „Železare Smederevo“ pre nego što je US Steel to kupio. Biću slobodan da prokomentarišem, očigledno da onoga ko je tad u tom trenutku to kupovao nije ni zanimalo šta kupuje, jer izgleda nije imao ni nameru da ozbiljno radi u zemlji Srbiji nego da dok ne završi neka svoja posla samo toliko se zadrži.
Što se tiče komentara vezanih za pitanje stvarnih službenosti, prvo, u tekstu autentičnog tumačenja ne piše – sadašnjeg vlasnika, nego piše – svagdašnjeg vlasnika, svagdašnjeg vlasnika vodova, i to je onaj termin koji zakon poznaje. Stvarna službenost, podsetiću, u pravu ste, članom 51. Zakona o svojinskom pravnim odnosima definisano je da se zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa ili održajem. Mi ovde imamo službenost koja je doneta, zasnovana odlukom državnog organa kroz zakon, a član 52. na koji ste se pozivali kaže da na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče se upisom u javnu knjigu. Znači, kada se stiče pravnim poslom, drugi elemenat je da se izvrši upis u javnu knjigu. Očigledno pravnu sigurnost za svagdašnjeg vlasnika vodova, da će imati i pravo službenosti, jeste samo kroz ovaj dodatak autentičnog tumačenja i na čemu je očigledno i neophodno bilo insistirati.
To se pojavilo kroz tok razgovora, ono koliko ja želim da komentarišem. Ovo je čisto pravni deo, takav kakav jeste i u ovakvoj situaciji, ukoliko želimo pravnu sigurnost svagdašnjeg vlasnika imovine, onda je ovo jedini način da on bude zaštićen na odgovarajući način, kako je to i danas „Železara Smederevo“ zaštićena. Hvala.

Podsetiću vas da se radi o tumačenju člana Zakona koji ima sasvim jasan naziv – Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo“ D.o.o. Smederevo. Iz samog zakona vrlo jasno proizilazi da se radi isključivo i samo o imovini „Železare Smederevo“, a vezano za član 6. stav 1. čije se autentično tumačenje ovde predlaže. Radi se o vodovima na kojima je investitor bila isključivo i samo „Železara Smederevo“, niko drugi.
„Železara Smederevo“ je na osnovu ovog zakona, ja ću samo jedan deo tog teksta pročitati, da pojasnim, i svima će biti jasno zašto se zakonom moralo rešavati ovo pitanje, jer kompleks „Železare Smederevo“ i svaki detalj koji se odnosi na samu „Železaru Smederevo“ je toliko širok, a uz nasleđe koje postoje poslednjih 40-50 godina, pa i duže, očigledno nije bilo drugog načina da se to na legalniji, zakonitiji, pravičniji, pravedniji i pošteniji način reši.
U članu 7. se kaže da „pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom, stiče se na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, objektima koji su izgrađeni na osnovu izdate građevinske dozvole od koje je odstupljeno tokom izgradnje, objekte za koje je izdata građevinska dozvola ali nije izdata upotrebna dozvola, na vodovima izgrađenim bez građevinske dozvole kao i na vodovima izgrađenim na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno u toku gradnje“, itd, itd.
Podvlačim, ne možemo sad reći da se radi o parovodu koji prolazi, na primer, ja nisam tehničko lice i napraviti tu vrstu specifikacije. Zakon je sam jako jasno predvideo na koji način će se utvrđivati i utvrđuje šta je tačno sve imovina na koju je investitor „Železara Smederevo“, a upravo ovim zakonom je potvrđeno, utvrđeno, pravo „Železare Smederevo“ na pravo službenosti, prolaza i pristupa, uz obavezu držaoca ili vlasnika zemljišta, da ne ometa upotrebu i održavanje tog objekta, odnosno voda. Znači, radi se isključivo o vodovima koji su nužni za rad i funkcionisanje „Železare Smederevo“, na kojima je ona bila investitor, na kojima je ona vlasnik, na osnovu ovoga zakona.
Ova službenost je konstituisana na osnovu zakona. Zakonske službenosti nisu obavezne da budu upisane u nekadašnje zemljišne knjige ili u list nepokretnosti katastra, kako je to današnja situacija, da bi postojale.
Kada je u pitanju pravni posao druge vrste, one moraju da budu upisane da bi bile konstituisane na odgovarajući način. Ne bih sada zaista ovde da držim predavanje na koje se sve načine, mislim da nema potrebe za tim, može steći pravo službenosti, ali da bi kupac bio zaista zaštićen, koji se iako pojavi i ovde zaista stoji „svagdašnjeg kupca“ tih vodova koji su nužni za rad, znači, ne sadašnjeg kupca, možda bi bilo jednostavnije napisati čak njegovo ime, ali ne, ovde je upotrebljena ona klasična zakonska formulacija, svagdašnjeg vlasnika tih vodova, pravo službenosti proističe na osnovu ovog zakona.
Jasna je potpuno intencija prilikom donošenja ovog zakona da se imovina Železare Smederevo prava službenosti, sve one stvari koje su regulisane zakonom zaista jednom za svagda na odgovarajući način ustroje. Da bi se otklonile bilo kakve moguće dileme, da bi budući kupac uživao istu zaštitu koju uživa i Železara Smederevo po osnovu ovog zakona, a što je očigledno bila intencija jer je to sasvim logično da ako nekome prenosite nešto, prenosite pravo svojine, prenosite mu pravo i da koristi, prenosite mu pravo i službenosti, koje inače zna da bude i restriktivno pravo u nekim drugim situacijama, koje se može čak i ukinuti ako prestane potreba za tim, je nešto što proističe iz samog načina na koji je zakon donesen i upućuje da to treba obezbediti. Da bi se otklonila bilo kakva dilema u mogućoj primeni, u zaštiti onoga, pa i vlasnika zemljišta ili korisnika zemljišta, ovo autentično tumačenje može samo izuzetno tome da doprinese, ni malo i ničim neće niti umanjiti, niti ograničiti vlasništvo, bilo poslužnog bilo poglasnog. Nadam se da sam bio jasan.

Gospodine Raduloviću, jako je bilo prijatno 13 minuta slušati šta sve niste uradili kao ministar, da biste na kraju ovde iskazali žaljenje što niste došli u priliku da budete stečajni upravnik nad „Železarom“ Smederevo.
Ako mislite da i u jednom zakonu i u jednom autentičnom tumačenju će neko pobrojati verovatno desetine hiljada parcela i nazive ili imena vlasnika, odnosno korisnika tih parcela, onda se pitam ko je vama ikada dozvolio da vodite stečaj, ali da se ne vraćamo na taj period kada ste imali priliku da budete stečajni upravnik.
Apsolutno je netačno i neistinito da se prava ljudi, preduzeća, države, bilo koga, na bilo koji način ugrožavaju, a odnosi se na one kroz čije zemljište prolaze postavljeni vodovi. Znači, ne radi se ni o kakvim budućim vodovima, zasigurno se ne radi ni o vodovima koji su postavljeni u nekoj bliskoj prošlosti. „Železara“ Smederevo, čak i bez ovog zakona, je održajem stekla pravo službenosti nad tim zemljištem, ali zbog sve naše dugogodišnje aljkavosti, taj posao upisa prava vlasništva, upisa prava službenosti i svega ostalog nije učinjen na vreme.
Ja mogu da podržim jednu vašu tezu. Apsolutno se zalažem za to da se stvari sistemski reše, ali protekli period je jasno pokazao da dok mi ovo sistemski rešimo, „Železara“ bi se verovatno sama srušila od starosti ili bi se dugovi i minusi do te mere nagomilali da ne bi bila više interesantna nikome za kupovinu. Vlada Republike Srbije je očigledno bila prinuđena da posebnim zakonom ili zakonom za posebne slučajeve rešava pitanje imovine i službenosti. Nisam učestvovao u radu Skupštine kada je taj zakon donošen, ali ne bih ovde da držim predavanje, jer nisam neko ko je ikada želeo da bude profesor, i da objašnjavam na koje načine se sve stiče pravo službenosti.
Ponavljam, ne može se ovo tumačenje primeniti ni na jedan jedini slučaj, jer se ovde ne radi o tumačenju Zakona o svojinsko-pravnim odnosima, kao jednog od osnovnih zakona, pa da onda kažemo da može da dobije neku široku primenu, da neko to tumači na drugi način. Ovo je tumačenje koje se odnosi isključivo i samo na član 6. stav 1. Zakona o kojem danas govorimo i apsolutno nije moguća zloupotreba ovog tumačenja nigde, nikada i ni na koji drugi način.
Potpuno je razumljiva bojazan i stav kupca koji očekuje s pravom da bude, onog trenutka kada je preuzeo vlasništvo nad vodovima, zaštićen na isti način kao što je to i „Železara“ Smederevo. Jasno je da je to zakonodavac i hteo.
Jedini cilj ovog tumačenja jeste da upravo obezbedi da kupac za kojeg se svi nadamo i procenjujemo da je neko ko će zaista dobro doneti „Železari „Smederevo bude apsolutno siguran u ono što dobija tim ugovorom o kupovini.
Druga pitanja koja ste postavili iako nije moje, ja ću vas podsetiti da su utorak i četvrtak dani za postavljanje pitanja, tako da ta pitanja koja ste na kraju svog izlaganja postavili, iskoristite priliku sutra ujutru i postavite Vladi Srbije. Ja verujem da će dobiti sigurno adekvatan odgovor. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, neću vam oduzeti previše vremena. Ja jednostavno želim da se u ime odbora i u svoje lično ime zahvalim na nepodeljenoj podršci za donošenje ovog autentičnog tumačenja. Kažem nepodeljenoj podršci, jer večeras nismo čuli ni jedan jedini pravi, opravdani razlog koji bi na bilo koji način doveo u sumnju da nam je nužno potrebno i opravdano usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja.
Ako isključimo demagogiju, politikanstvo, bavljenje svim onim što nije tema ovog autentičnog tumačenja večeras, onda nam samo ostaje to da ono što je bio moj lični stav, a i stav većine članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, je u diskusiji koja je juče, od pet sati popodne do ovih sitnih sati, dobila potpunu podršku svih parlamentarnih grupa u ovom parlamentu.
Da li će se to odraziti i u danu za glasanje na isti način? Verovatno da neće, jer demagogija će verovatno učiniti svoje. Ja samo želim da podvučem sledeće, da je bilo jako malo pravničke rasprave, a malo je bilo takve rasprave i na samom odboru. Pitanja koja su postavljana večeras nisu bila pitanja koja su trebala da otklone dilemu da li treba ovo autentično tumačenje usvojiti i izglasati ili ne, već su bila pitanja koja su trebala da otvore prostor za ono što smo slušali u prethodnih sedam, osam sati. Nikakve veze nemaju sa onim što je cilj, razlog i potreba za donošenje ovakvog autentičnog tumačenja.
Tačno je da se država ne gradi za četiri godine. Tačno je da se ne gradi ni za deset. Država Srbija je mnogo godina građena, ali su neki za jako kratko vreme, za 12 godina uspeli da postignu ono što niko nije postigao, a to je da je dovedu do same ivice da bude potpuno razgrađena.
Meni je veliko zadovoljstvo što ćemo ovim stvoriti uslove da 5.000 radnika u Smederevu nastavi da radi, hrani svoje porodice, živi od svog rada i zaista za sve nas koji želimo dobro Srbiji želim i njenim građanima ne treba da postoji nijedna prepreka, pa čak ni da kažemo da je postojala mala dilema koju smo morali da otklonimo, a kada je u pitanju zakon i jedan stav jednog člana čije autentično tumačenje zaokružujemo u ovoj raspravi.
Zahvaljujem vam se još jednom na strpljenju i energiji. Nadam se da ću sledeći put, prvo na odboru kolege imati više vremena i više pažnje, ako postoji nešto sporno ono što je vezano isključivo za pravnu oblast tamo da razjasnimo, a da time ne zamaramo previše građane Srbije i opterećujemo ovaj dom. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, danas smo…
(Milan Lapčević, s mesta: Replika!)

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, nemam nameru da ovaj put, predsedavajući, dozvolim da me bez razloga prekinete jer očigledan je trud da se, umesto o raspravi o izboru kandidata za novoizabrane buduće sudije, novoizabrane zamenike tužilaca, ovo zaista oblati jednim krajnjim politikanstvom, za koje se, nažalost, moje uvažene kolege sa moje desne strane apsolutno trude ova dva dana da to izvedu. Njihove autoprojekcije po sistemu: „ne verujemo da ste ovo uradili kako treba“ meni su potpuno razumljive jer oni koji ne veruju sami sebi, znajući šta bi oni radili da se slučajno pitanju ponovo o izboru sudija i kako bi se oni ponašali, jednostavno ovog trenutka treba potpuno zanemariti i zaboraviti.
Nepristojno je, uvažene kolege, da budućim sudijama i tužiocima jedna ovakva rasprava ostane kao pečat na početku njihove karijere.
Niko ovde nije izneo ni jednu jedinu ozbiljnu primedbu na predlog Visokog saveta sudstva i na predlog Državnog veća tužilaca. Oni koji su prodavali, rasparčavali Srbiju, prodali 526 preduzeća, ostavili 92.000 radnika na ulici, očigledno imaju potrebu da oblate sve što je čisto i za sve ono što se mi trudimo da bude danas što čistije i što poštenije.
Verujte mi, posle ove rasprave, jer očigledno se bliži kraju, iako sam bio apsolutno protiv te ideje da Skupština, odnosno parlament bar za prvi izbor ne bira i ne imenuje sudije i tužioce, odnosno zamenika tužilaca, posle ova dva dana taj moj stav je ozbiljno doveden u pitanje. Ovde nismo čuli ništa što je vezano za struku, nismo čuli nikakvo osporavanje, samo smo čuli pokušaj jednog politikanstva da zaprlja ovo što je danas lepo i časno i danas prividimo kraju.
Uvažene kolege iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nadam se da ćemo što pre imati prilike da glasamo o nekom budućem izboru sudija, o nekom budućem izboru zamenika tužilaca, jer je očigledno to neophodno Srbiji, neophodno da bi uspostavila funkcionalnost kičme ove države, jer bez sudstva koje je funkcionalno, tužilaštvo koje je efikasno država ne može da postoji i normalno da radi. Hvala lepo.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Povređen je član 107. stav 1, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Vama se zahvaljujem, vi jeste gospodina Živkovića upozorili na jedan deo nepoštovanja dostojanstva u ovoj Skupštini, ali drugi deo ste propustili da ga upozorite i time ste vi povredili Poslovnik. Naime, sa govornice u skupštinskoj sali čestitati puč, dan kada je izvršen nasilni upad u ovu Skupštinu, kada je ova Skupština paljena, pljačkana i ostalo je uvreda za svakog od nas ko se nalazi u ovoj sali. Za ovakvo ponašanje je bilo za očekivati da gospodinu Živkoviću bar izreknete opomenu, jer ovo nije ni prvi put, a verovatno neće biti ni poslednji put ukoliko ne budete primenili sredstva koja su vama data ovde kao nekome ko rukovodi sednicom da ovakve uvrede trpimo ovde u Skupštini. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa Pokret socijalista Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će u celosti podržati Predlog za izbor sudija i državnih tužilaca koji se biraju po prvi put na ovu funkciju.
Iskreno sam se nadao da će ova diskusija proteći tako da ne ostavi nikakvu ni dilemu, ni traga na kvalitet izbora koji je očigledan, vidi se iz biografija, vidi se iz obrazloženja koja su data. Ono što zaista ja lično podržavam, a vidim da se neke kolege barem u tom delu slažu sa mojim stavom, a to je jako važno, da je najveći broj onih koji su ovde predloženi došao upravo iz pravosuđa i iz tužilaštva, ni malo ne potcenjujući ni umanjujući vrednost i značaj Pravosudne akademije.
Ponoviću za trenutak ono što sam i na odboru rekao kada je u pitanju izbor ovih ljudi. Zaista smatram da su Visoki savet sudstva i Državni savet tužilaca imali jako težak, ali verovatno i jako sladak zadatak, a to je da među najboljima odaberu one koji su najbolji. Siguran sam da nisu napravili nijednu grešku, upravo iz svih ovih razloga koje sam naveo. Nekorektno je ovde ostavljati bilo kakav trag i bilo kakvu sumnju u nepristrasnost, kvalifikovanost ljudi koji su prvo radili u tim komisijama, a ujedno i samih kandidata.
Nisam želeo da ovo kažem, ali zaista ne može da se to ne pomene, da sam zaista ostao u trenutku bez teksta, što mi se jako dešava, slušajući uvaženog kolegu Balšu Božovića, kako on priča o ugroženoj nezavisnosti sudstva. Možda i nije slučajno što je stranka kojoj pripada upravo odabrala njega da takve kvalifikacije ovde danas deli, jer u neka vremena je bio maloletan ili nije bio u politici, pa možda on i može jedini da skupi hrabrosti da ovakve neistine govori građanima Srbije i da ih govori ovde u ovom parlamentu.
Ono što je nesporna istina, a to je da je najveća nesreća koja je ikada mogla da zadesi pravosuđe u Srbiji upravo reforma koja se desila 2009. godine, kada je 31.12.2009. godine prestao mandat 837 sudija u Republici Srbiji. Da li postoji gori udar na nezavisnost i samostalnost sudstva od toga što je učinjeno krajem 2009. godine u istoriji srpskog pravosuđa? Do tog trenutka niko nikada nije postavio na brutalniji način pitanje nezavisnosti sudstva.
Ono što ću slobodno da izgovorim ovog trenutka, poznajući mnoge kolege koje su tog dana prestale da budu sudije jednim bahatim, bezobraznim, nevaspitanim ponašanjem, imamo i gore izraze, ali ovaj dom ne zaslužuje da ih čuje, 837 najkvalitetnijih sudija, najpoštenijih sudija u Srbiji je ostalo bez posla, ostalo je sudstvo bez 837 ljudi u koje je decenijama ulagano, u njihovo iskustvo, u njihovu znanje, u njihovu nezavisnost. Na osnovu kojih kriterijuma to, gospodine Balša, ste odabrali 2009. godine da ovi ljudi nisu dostojni, da ne znaju svoj posao i izložili ih stubu srama?
Srpsko pravosuđe, od kojeg ne odvajam ni tužilaštvo kada govorim da u tome budemo jasni, i danas trpi posledice te gluposti koja je napravljena ne znam u čije ime i za čiji račun. To najbolje znate vi. Da imate i malo poštenja, rekli biste ko vas je naterao da srpsko pravosuđe unazadite za narednih 50 godina. Desetine hiljada predmeta se danas vuku po sudovima zato što je upravo 2009. godine mnogima prestao posao, napravili ste mrežu sudova koja je bila potpuno disfunkcionalna, koja nije imala veze sa životom, nije imala veze sa realnošću. I vi danas pričate o nekakvom uticaju na nezavisnost sudstva?! Pa, kako vas nije sramota? Ali stvarno, iskreno vas pitam, kako vas nije sramota? Da li mislite da ćete ponavljati jednu laž hiljadu puta u ovom domu, na televiziji, u Skupštini i gde god stignete, i da će neko poverovati da je to istina? Pa neće.
Danas je srpsko pravosuđe preopterećeno predmetima koji su nasleđe gluposti koju je napravila ekipa na čelu sa tadašnjom ministarkom Malović, sa Homenom i svim onima koji su joj pomagali u svemu ovome. Da li vi mislite da možete sada da uzmete gumicu, da obrišete i kažete – puj pike, to ne važi? Sada će neko za godinu dana da ispravi nešto što ste vi vratili vekovima unazad? Sramota! Stvarno sramota.
Zašto se, gospodine Božoviću, kada već pominjete amnestiju i gospodina Tomislava Nikolića, ne setite 10. aprila 2001. godine? Ako ste bili maloletni, mogli ste pročitati.
Zakonom je amnestirano 229 zatvorenika, od toga samo 16 iz opšteg kriminala, ostali su svi bili osuđeni za neprijateljsku delatnost protiv ove države. Svaka vam čast, i vama i onima koji su tad bili ispred vas u ovom parlamentu. Godine 2001. Albin Kurti je amnestiran, koji je osuđen na 15 godina zatvora i pušten od strane tadašnjeg tzv. predsednika Jugoslavije gospodina Vojislava Koštunice, velikog legaliste. Gde su braća Mazreku i 143 člana Đakovičke grupe? Zašto o tome niste pričali, ako pričate o udaru na nezavisnost i spoljnim pritiscima i uticajima? Zaista, da li je za vas kriterijum koji ste primenjivali u „Sablji“ kriterijum bio i 2009. godine? Izgleda jeste. To je vaš manir. Tu ste vi pokazali da je to jedini način kojim vi tretirate pravosuđe u Srbiji. Ako nije onako kako vi mislite, onda znači ne treba ni da postoji.
Uvažena gospodo, ovo je strašno čuti u ovoj Skupštini. Gospodo draga, ja zaista retko kad izgubim nit, ali ne znam i ne razumem o kakvom dijalogu mi sad ovde pričamo koji će neko voditi o funkcionalnosti i efikasnosti pravosuđa. Pravosuđu treba da se stvore uslovi i pretpostavke za njegovu apsolutnu nezavisnost. Ovo što danas radimo, ispravljamo lagano greške da ne bismo upali u zamke u koje su upali 2009. godine. Dobro je što nijednog trenutka, iako su mogli, i Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, nisu posegli za jednim pragmatičnijim rešenjem koje bi vrlo brzo razrešilo nagomilane predmete, i to enormnim zapošljavanjem ili zahtevima za ogromnim uvećanjem broja sudija, ali mislim da će i to morati da dođe na red, sa još jednom procenom, jer ljude koji rade u pravosuđu smo preopteretili ovim nasleđem koje imaju i ne može se samo propisati određeni broj predmeta koji neko mora da reši i time reći – pravosuđe će zbog toga biti efikasno.
Očigledno je da je Visoki savet sudstva dobio jednu novu i svežu krv, kao i Državno veće tužilaca, koje je ovaj posao izgleda rešilo da radi temeljno i odgovorno, osim u personalnom delu. Mislim da mnogo prostora postoji i u poboljšanju i samih procesnih zakona na kojima treba raditi, pojednostaviti postupke, rasteretiti sudije, rasteretiti tužioce, barem onih banalnih stvar. Znate, možda je pre 20 godina to bila samo imaginarna misao, ali danas je to vrlo jednostavno i efikasno. To je uvesti snimanje toka suđenja i u krivici i u parnici i time rasteretiti sudije i fizičkog napora i omogućiti im da se skoncentrišu i budu apsolutno posvećeni onom delu koji je najbitniji, a to je utvrđivanje nespornih i bitnih činjenica i deljenje pravde. Ne bi time ljudi koji rade u sudu kao daktilografi ostali bez posla jer bismo omogućili da kroz stenobeleške nijedna jedina reč koja je izrečena u sudnicama ne bude tačno uneta, preneta i posle toga korišćena.
Mnogo toga još ima što bi se moglo pojednostaviti u procesnim zakonima. Mislim da treba raditi i dalje na edukaciji, kako ovih novih, pratiti ih, koje ćemo, nadam se, zasigurno i izabrati ovako kako ste vi predložili, ali tako i ljudi koji već rade u pravosuđu. Znate, to je neophodno jer zakoni se svakodnevno menjaju i tim ljudima treba stvoriti mogućnost da budu svakodnevno informisani i omogućiti im da ne moraju da razmišljaju ni o čemu drugom, osim o bavljenju svojim poslom, da ne budu opterećeni egzistencijom onoliko koliko to u državi Srbiji je danas moguće i izvodljivo.
Ponavljam još jednom, sa zadovoljstvom, u danu za glasanje glasaćemo za predložene kandidate. Siguran sam da ste svoj zadatak ispunili i verujem da ovi koje ste odabrali i predložili će opravdati naše poverenje. Hvala.

Gospodine Božoviću, samo nedostaje od onoga što sam ja predvideo da ste rekli – da ste bili maloletni u tom trenutku. Znači, toliko je providno to što ste večeras radili, i vi i stranka ispred koje stojite, sa ovim, a verovatno i neko sa mnogo manjim iskustvom u advokaturi nego ja bi tačno predvideo, od reči do reči, kao što sam i rekao, šta ćete sve ovde izjaviti, samo nedostaje da kažete da ste u nekom trenutku bili i maloletni. Hvala.

Dame i gospod, drugarice i drugovi, poslanička grupa PS-NSS-USS glasaće za predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega gospođo ministre, želim da vam se zahvalim na jednoj apsolutnoj iskrenosti ovde, a to je činjenica koju ste jasno saopštili da je ova mera koju ste predložili zajedno sa Ministarstvom finansija, mera koja je iznuđena.
Drugi razlog za čestitanje jeste to što niste poslušali MMF u onom obimu koji ste pomenuli sa očekivanjem da se kroz ovakvu meru postigne ušteda od osam milijardi na ovoj poziciji, već sa daleko manjom, jer građanima Srbije, a i meni lično je mnogo važniji stav republičke Vlade.
Mi smo ovde glasali za ovu Vladu, jer od nje očekujemo apsolutnu stabilnost u Republici Srbiji. Očekujemo da u narednom periodu postignete ono što je jako težak zadatak, a to je izvesnost i predvidivost koje podrazumevaju stabilnost. Neće vam biti lako.
Očigledno je da sve teme koje su pokrenute kroz ranije diskusije upravo govore o tome. Najmanji problem, najmanja briga su upravo i najednostavnije rešenje ovo koje je danas pred nama, a ono sve što nas čeka u budućnosti pokazuje koliko je kompleksan problem, kompleksan način na koji se mora rešiti pitanje napokon jasnog razgraničenja funkcija republičke vlasti i funkcija lokalne samouprave kad su u pitanju građani Republike Srbije, odnosno šta je to što Republika Srbija kao servis građana mora da obezbedi, a što je to što lokalna samouprava mora da obezbedi.
Dobro je što ste i u ovaj potez skrenuli sa linearnim umanjenjem, jer solidarnost u Srbiji ne može na drugi način da se ostvari niti bilo gde u svetu. Može se iz ovog i onog ugla iz pojedinih opština to posmatrati na razne načine, da li je negde pojedini menadžment lokalne samouprave u prethodnom periodu bio uspešniji ili manje uspešan, ali iz ugla građanina koji ne treba da trpi posledice uspešnosti ili neuspešnosti menadžmenta lokalne samouprave mislim da je ovo jedina moguća metodologija koja je u ovom trenutku mogla da se primeni.
Da niste ovim ušli grlom u jagode pokazuju i podaci koje ste ovde saopštili. Ja sam apsolutno siguran da uz minimalne napore svaka od opština, možda izuzev Bora, kojeg ste pomenuli kao jedan od možda najvećih gubitnika u finansijama u ovom delu, uz minimalne napore, malo veću pažnju i štednju unutar svojih resursa koje već imaju mogu da postignu, a da to građani ne osete ni u najmanjoj mogućoj meri.
Znate, stalna je težnja zagovornika decentralizacije da decentralizacija dostigne nivo toga da svaka lokalna samouprava postane jedna mala država. Bojim se da, hajte, ja ću prihvatiti da je bila motivaciona namera 2011. godine sa donošenjem ovakvih izmena i dopuna zakona ka lokalnim samoupravama, da možda i pomislim čak da je to bila namera, ali put do pakla je popločan dobrim namerama. Znate, dozvoliti lokalnim samoupravama da se zadužuju kreditno, a bez ikakve odgovornosti za to što su kao izabrani predstavnici na nivou lokalne samouprave ostavili iza sebe građanima za koje su bili zaduženi da se staraju i da im omoguće pristojniji i bolji život u Srbiji je jednostavno nešto što se mora u budućem periodu promeniti.
Ne možemo mi da dozvolimo situaciju da neko vlada jednom opštinom koja je imala jako veliki budžet i da posle ovih izbora, jer je kažnjen u lokalu, nije više u menadžmentu te opštine, ta opština ima blokirane gotovo sve račune, da je višestruko zadužen budžet za nekoliko godina unapred, da nema vode za piće, da su u opštini pogašeni telefoni, itd, itd, bez ikakve odgovornosti.
Ne može se dozvoliti da centralna vlast i Republika dozvoli takvo ponašanje, jer na kraju taj gubitak koji je napravljen, to zaduženje koje je napravljeno neće platiti niko drugi nego građani Republike Srbije, da li solidarno, pa sigurno da ga moraju platiti solidarno jer ni žitelji tog grada, te opštine nisu krivi zato što neko nije vodio računa kako posluje.
Jako je važno i teško će biti uskladiti šta su ingerencije i obaveze Republike, a šta su ingerencije i obaveze lokalne samouprave. Znate, mi imamo i pozitivnih primera za koje je diskutabilno da li su pozitivni. Imamo lokalnih samouprava koje, zato što građanima na njihovoj teritoriji smeta nešto što je Republika trebala da davno, davno uradi i ispuni kroz svoje investicije, preuzimaju tu obavezu na sebe na uštrb nekih drugih mogućnosti i pogodnosti koje su mogli da pružaju građanima.
Iz tog razloga vas, ne samo vas, i Vladu Republike Srbije očekuje jako ozbiljan i odgovoran zadatak, jer su u pitanju sistemski propisi, sistemski zakoni koje sve treba uklopiti, ukomponovati da bi to moglo da funkcioniše na odgovarajući način. Ja jesam za decentralizaciju, ali za decentralizaciju koja građanima Srbije neće uskratiti određena prava.
Posledice nazovi decentralizacije, koja se dešavala kroz ovakve finansijske efekte koji su usledili tokom ovih pet godina, u nekim opštinama je katastrofalna. Mora se naći mehanizam i ne može se dozvoliti lokalnoj samoupravi, ma koliko ko tvrdio da je to ograničavanje lokalne samouprave i sputavanje lokalne samouprave u nekom njenom razvoju, da se nekontrolisano zadužuje i time iza sebe, bez ikakve odgovornosti, nekoj novoj vlasti, koja god to bila, ostavi nešto s čime ne može da izađe na kraj bez da Republika interveniše i sa ogromnim finansijskim sredstvima to sanira. Na kraju, to opet linearno plate svi građani Srbije na ovaj ili na onaj način.
Odgovornost za sve ono što se čini i što se radi mora se jasno uspostaviti u ovoj državi. Između ostalog, dobro je neka to krene i od lokalne samouprave. Ja očekujem u narednom periodu da ćete vi imati dovoljno prilike i vremena da pripremite odgovarajući koncept sistemskih promena u svim zakonima da bi se do ovoga došlo. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa Pokreta socijalista narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će glasati za ove predloge, ne zato što ima i između ostalog i svoje predstavnike u njima, već zato što ovakvi predlozi odražavaju najpribližniji, mogući, adekvatan i odgovarajući pregled, sastav ovog Parlamenta i reprezentuje ga na jedan najpribližniji način koji je moguć nekom idealnom rešenju. Idealna rešenja ne postoje, da bi tako nešto postojalo svaka delegacija bi verovatno trebala da ima 250 predsednika, zamenika i članova.
Pošto to nije slučaj, sve je stvar kompromisa, dogovora, a nadasve predloženih kandidata i rezultata koje su pojedine političke grupacije ostvarile na izborima.
Ja neću govoriti van ove teme, ali moram reći da sam prisustvovao razgovorima i ono što je najvažnije i očigledno građani Republike Srbije treba da znaju, tamo gde nisu bile uključene kamere, razgovor je bio sasvim jasan, pristojan i korektan i nije bilo ovih teških reči koje su verovatno ostavljene za televizijski prenos da bi neko ovde predstavljao da je ugrožen na bilo koji način. Toga nije bilo.
Činjenica je da je tačno da je predstavnik SRS na toj konsultaciji insistirao na mestu predsednika delegacije ODKB i insistirao da to bude gospodin Vojislav Šešelj, ali isto tako i činjenica da je krajnje korektno u razgovoru od strane gospodina Martinovića ponuđeno da gospodin Mirčić bude predsednik delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.
Ja ne znam neki drugih način na koji bi se uopšte dogovorima moglo postići bolje rešenje, osim da se razgovara. Ultimativni stavovi nikada nisu bili dobri i nisu mogli doneti odgovarajući rezultat. Prema tome, i oni koji nisu učestvovali u ovim razgovorima i konsultacijama sami za sebe snose odgovornost zašto neki njihovi predstavnici nisu u delegacijama tamo gde su se oni nadali i očekivali.
Ono što stoji, a to je da nije bilo nikakvog međusobnog ni dogovora ni komunikacije, čak ni volje ni želje među različitim opozicionim grupacijama da jedni drugima izađu u susret tamo gde su smatrali da imaju možda bolje predloge, možda bolje kandidate, gde su bili zainteresovaniji za članstvo u određenim odborima, već su se tvrdoglavo držali svega onoga što im je dato i hteli samo da dobiju više.
Krajnji ishod ovakvih razgovora i dogovora je ovo što se danas nalazi pred nama. Bolje rešenje očigledno nije moglo da se postigne, a predlog koji ste vi izneli vezano za moguće promene kao predsedavajući u nekom budućem periodu podržavamo.
Mislim da inicijativa koja je vezana za Haške osuđenike treba da nađe mesto u ovom parlamentu na odgovarajući način. Bez obzira, ne treba čekati promene Poslovnika, već iznaći mogućnost da se na institucionalan način Republika Srbija posveti tom problemu i da ga prati bolje u budućem periodu. Hvala.

Reklamiram povredu člana 103. stav 1.
Gospodine predsedavajući, ja sam vas još u petak zamolio i upozorio da vaše ponašanje, vaš način vođenja ove sednice, ne vodi nikuda. Vi ste upravo pokazali da se vi iz DS plašite svojih pretpostavljenih u partiji više nego Poslovnika, zakona i Ustava i jedno krajnje nepoštovanje ste pokazali prema dosadašnjem predsedniku Skupštine i kandidatu za predsednika Skupštine, kojem ne date da završi reč. Vaš prst danas je prvi put reagovao, i posle možda i nepristojnog reagovanja sa naše strane, da uključite zvonce barem jedanput za sve ovo vreme zasedanja kada poslanici opozicije onemogućavaju poslanike pozicije normalno govore i debatuju u ovoj Skupštini. Ovo ne priliči vašim godinama. Hvala.

Blagovremeno sam se javio, predsedavajući. Iako je ostalo 10 minuta od vremena ove grupe poslaničke, poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke, mi smo se već izjasnili da ćemo glasati za predlog. Jedino što ovog trenutka želim da čestitam gospođi Maji Gojković pre svega na snazi, strpljenju, toleranciji i čestitam na izboru za predsednika Skupštine. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege i koleginice, kao predstavnik odborničkog kluba Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke izjašnjavam se ovde da ćemo mi punog srca glasati za predlog da Maja Gojković bude izabrana za predsednika Skupštine. Ne samo zato što je Maja Gojković jedini predlog, nego je to ubedljivo najbolji predlog koji ova Skupština mogla da da i da iznedri u ovom trenutku.
Maja Gojković je u protekle dve godine svojim izuzetnim entuzijazmom, radom, zalaganjem izuzetno doprinela da ova Skupština radi efikasno, dobro i nadasve u skladu sa zakonima, Ustavom Republike Srbije i Poslovnikom o radu. Neću komentarisati neke stvari, ali neke stvari se ovde ne mogu prenebregnuti. Koliko je Maja Gojković preduzimljiva, koliko je uviđavna i prema predlozima opozicione grupacije upravo govori i ovaj predlog o izboru Anketnog odbora koji će se pozabaviti ovim temama koje su naše kolege iz opozicionih redova pomenuli. Pomenuli, ali su bili dovoljno lenji da ne napišu predlog već da se zadrže samo na komentaru.
Danas smo ovde zaista doživeli, ali potpuno neočekivano, teror manjine nad većinom, a onda po starom dobrom klišeu slušali smo priču o kulturi, o principima, spuštanju tona, sa željom da ovde neke stvari ostanu netaknute i da ostanu nerazjašnjene do kraja, a ima ih poprilično mnogo, jer su sve te stvari pominjane ovde u kontekstu i u trenutku kada se raspravljalo o predlogu za predsednika Skupštine. Ne možemo mi da ih ne povežemo sa zlom namerom, jer da se pričalo samo o predsedniku Skupštine, slušali bismo samo o Maji Gojković. Ovde je danas priča širena i na ono što ne može da bude tema ove tačke dnevnog reda.
Ako pričamo o izbornim krađama danas ne smemo da zaboravimo da je ova skupštinska sala 2000. godine bila spaljena, da su spaljeni listići i da se izborna volja građana Republike Srbije nikada ne može proveriti, prekontrolisati, da se ne može zakonskim putem dokazati da je 2000. godine u oktobru izvršen puč u Srbiji, spaljivanjem listića, uništavanjem Skupštine, maltretiranjem novinara, maltretiranjem svih onih ljudi koji ne misle isto kao oni koji su puč 2000. godine izvršili.
Razumem zašto pojedina gospoda ne žele da se danas govori o fantomkama, ne žele da se govori o proteklim vremenima, jer ono što su uradili za proteklih 12, pa čak i 16 godina je tragedija koja će Srbiji ostaviti dubok trag i trebaće joj mnogo više snage i energije da se to popravi nego što je trebalo gluposti da se učine.
Poštovani i uvaženi predsedavajući, pošto kažete da se obraćam vama, odnosno skrećete mojim kolegama pažnju, ja bih vas zamolio da vi onda podsetite gospođu Sandu Ivić da je ona bila kod vas u demokratskom centru, da je bila veoma daleko od DSS kojoj navodno danas pripada, da je svo vreme bavljenja politikom, pa i do današnjeg dana bila bliska svakom režimu i trudila se da bude uz njega, do te mere da je bila bliska i današnjoj, odnosno pokušala da bude bliska današnjoj vladajućoj garnituri sve do onog trenutka dok Tomislav Nikolić nije odbio da joj da ambasadorsko mesto iako je dostavila svoj CV.
Treba stalno podsećati na sledeću stvar i slažem se da ono što se grbavo rodi, vreme teško ispravlja. Najgrbavija stvar koja u Srbiji se ikada desila je puč 2000. godine i još uvek nismo u situaciji da kažemo da smo sve posledice tog puča uspeli da popravimo.
Zato mi je i jasno zašto se unapred govori i upozorava na govor mržnje svaki put kada se iznose istinite činjenice o onome o čemu se mora jasno govoriti.
Koliko je velika razlika između sadašnje vladajuće stranke i onih koji su nekada vladali, govori i strpljenje da sačekamo da državni organi u zakonitoj proceduri urade što treba da urade, bez peroreza, bez lustracija, bez maltretiranja nedužnih građana.
Mi ne možemo, a i sama gospođa Gojković je jasno rekla da je shvatila kao vrlo pežurativan komentar „kraljica Skupštine“. Ovde imamo jednog kralja, ali imamo kralja stečaja koji verovatno čeka na svoj red da nas zabavi ovde sa cenama kafe u skupštinskom restoranu i možda uvođenjem stečaja i u ovoj Skupštini, ali to ne može da se desi nikako.
Troškovi milionski koji se navodno pominju zbog trajanja ove sednice su daleko od štete koju je kralj stečaja napravio u samo jednom stečaju, prebacujući neosnovana sredstva svojim bliskim saradnicima, koji se čak i danas nalaze u ovoj sali.
Gospodine Mićunoviću, pošto ja nisam nekada siguran da li vi danas uživate dozvoljavajući da samo moje uvažene kolege sa desne strane prave galamu i da ne upotrebite ni jedno zvonce ili vam je to navika iz dvehiljaditih godina, neću više ni oduzimati previše vremena.
Najbolje bi bilo da je nazovi opozicija uopšte imala bilo kakvog kandidata za predsednika Skupštine, pa da smo mi onda mogli da kažemo šta mislimo.
Hvaliti Maju Gojković nema potrebe. Njen rad, njeno zalaganje, njeno angažovanje u prethodne dve godine jasno govori o tome.
Slažem se da je ovaj dom važan i bitan za rad, ali prvo neka se dogovore lideri opozicije hoće li jedinstvo vlasti, hoće li ravnopravnost vlasti, hoće li nečiju dominaciju u svemu tome.
Jasna je zakonodavna funkcija ovog organa, a to što mi u prethodnom periodu i ono što očekujemo i u budućem periodu imamo izuzetno agilnu Vladu, izuzetno angažovanu Vladu, koja priprema zakone, kao ovlašćeni predlagač ih stavlja na dnevni red ove Skupštine, nameće tempo rada, ne zabranjuje bilo kome inicijativu i poziciji i opoziciji da se pozabavi nekim novim zakonskim amandmanima, tekstovima, kompletnim predlozima i da time učini život u Srbiji bar malo boljim.
Srbija je posle ove četiri godine možda ne mnogo bogatija, ali je daleko pravednija zemlja, zemlja koja je stabilizovala svoju privredu i mi očekujemo da će ona krenuti napred, napred će krenuti jednim punim kapacitetom i punim angažovanjem i ovog skupštinskog doma. Hvala.