Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, možda i mogu da se složim što amandman na član 7. niste prihvatili, možda i jeste pretenciozno zakonom definisali da strani investitor koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost je obavezan da poštuje zakone Republike Srbije. Naravno da su svi strani državljani, kao i državljani Republike Srbije apsolutno obavezni da poštuju zakone Republike Srbije.

Ali cilj ovog amandmana jeste možda bio više da pokažemo da ni na koji način stranac – investitor, bez obzira na svoj značaj, na potrebu za novim investicijama Republike Srbije ne može dobiti nikakvu vrstu privilegovanog položaja da bude iznad zakona koji važe u Republici Srbiji, samim tim da ne može biti postavljen iznad bilo kog domaćeg investitora, pa čak ni iznad običnog stranca, tako da kažemo, koji nema status investitora.

Upravo je to nastavak one diskusije koju sam imao vezano i za amandman na član 6, a to jeste da se moraju obezbediti brže prohodnosti kada je u pitanju dobijanje vize, dobijanje mogućnosti da stranac koji je investitor duže vremena provede u Srbiji, na lakši i jednostavniji način, ali to ne sme prerasti u privilegiju koja će ga na bilo koji način dovesti u povoljniji položaj u odnosu i na domaće investitore, ali i na bilo kog građanina Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dozvolili ste, odnosno povredili ste član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, jer zaista ne znam koliko puta u ovom domu treba reći da paušalne, neosnovane, neutemeljene, pa moram reći, čak potpuno neozbiljne komentare na teret pravosuđa koje šalju naše kolege su zaista nedopustive. To vređa dostojanstvo ovog doma. Mogu da razumem ako postoji komentar za neku određenu ličnost o kojoj se može govoriti i diskutovati, ali kako braniti kompletno pravosuđe od ovakvih paušalnih ocena koje su apsolutno neutemeljene i neosnovane.

Mislim da ovo treba sprečiti, a to što neko misli da skuplja jeftine poene tako što priča kako neko kontroliše sudove preko predsednika sudova i pravi neke svoje autoprojekcije i možda želje i iskazuje ono što su radili u vreme kada su 2009. i 2010. godine neki s kojima su oni danas, uništavali srpsko pravosuđe, je nešto što vi kao predsedavajući ne treba da dozvolite, ako postoje problemi u pravosuđu postoji imena i prezimena i o njima se uvek da govoriti, ali srpsko pravosuđe je jedno od najboljih i najčestitijih pravosuđa i ne sme vređano iz ovog doma. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 104. i od strane predsednice Skupštine, a potom i od vas, jer ja sam tražio repliku obzirom da se narodni poslanik Marko Đurišić jako loše izražavao i govorio o Aleksandru Vulinu. To pravo mi je uskraćeno i uskratili ste mi mogućnost da ovde kažem da sam ja apsolutno siguran da su svi državni organi, sva javna tužilaštva koja su ispitivala prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije, pogotovo pod ovim pritiskom, medijskim linčom koji je vođen protiv Aleksandra Vulina, zasigurno to podrobno ispitali.

U to sam siguran, ali ono što znam, znam da u vreme Borisa Tadića ni javno tužilaštvo, ni policija ne da nisu postupili po krivičnoj prijavi protiv Borisa Tadića i njegovih saradnika, zbog iznošenja i pranja novca iz Republike Srbije, gde su saradnici Borisa Tadića nagrađivani sa 10 do 15% za sumu para koje su iznosili u Belgiju ili Dubai. Ne samo da nisu postupali, nego nisu smeli tu krivičnu prijavu čak ni da zavedu. Hvala.

(Marko Đurišić: Replika.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim predloženim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Mi jesmo izuzetno zadovoljni kako republička Vlada radi na smanjenju siromaštva, ali ponukani time da je do 2016. godine OUR žutog preduzeća iz Vojvodine napravio ogromnu štetu i pokrao više od 35 miliona evra samo iz fonda koji je služio za sufinansiranje novih tehnologija i otvaranje pogona u Vojvodini, jednostavno smo mišljenja da treba ugraditi ovaj zakonski tekst, jer načini na koji su sve to gospodin Pajtić i njegova desna ruka Petrović radili, prevazilazi sve ideje koje nekom kriminalcu mogu da padnu napamet.

Juče smo čuli i rekli smo da su kompenzacijama vraćali kroz sifone jednodelne, doduše i dvodelne, antifrisko sredstvo za čišćenje stakla, mrtvačke sanduke, prvoklasna vina, ali evo još bizarnijeg slučaja gde su preduzeću ATG iz Stare Pazove dali otprilike oko 200.000 evra subvencija. Normalno da nijednog radnika novog nisu zaposlili, a ta sredstva su vraćali kroz kompenzaciju tako što su isporučivali komplete za depiliranje, pa je tako 1.016 kompleta za depiliranje podeljeno učenicima u sedam vojvođanskih srednjih škola, pa ja onda Narodnom univerzitetu podeljeno 150 setova za depilaciju i uređaja za topljenje voska itd. itd.

Razumem da su neki od ovih koje sam pomenuo zaista imali potrebu za ovim uređajima za depiliranje, jer na svim slikama sa Maldiva i drugih rajskih ostrva videlo se da su jako lepo preplanuli i depilirani, što je njihovo pravo da odaberu kako će izgledati, ali ni slučajno Tužilaštvo za organizovani kriminal ne sme dozvoliti da ta zadovoljstva, ta vrsta depilacije, koja je koštala 35 miliona evra građane Srbije, prođe nekažnjeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. U sklopu člana 12, koji govori o obavezujućoj reviziji kada su u pitanju organi lokalne samouprave, kada bi se i ovaj amandman ugradio u to, onda se ne bi nikako desilo da filijala žutog preduzeća OUR Vojvodina, kojim su rukovodili dvojac bez srama Pajtić i Petrović, koji je ukrao 35 miliona evra iz Fonda za subvencioniranje novih tehnologija. Kao što smo čuli, u nekim preduzećima su se trudili da to bar fiktivno prikriju vraćanjem i isporukom sifona, jednodelnih, dvodelnih, antifriza, sredstava za čišćenje stakla, mrtvačkih sanduka, vina, sredstava i opreme za depilaciju, za topljenje voska. Ali, pošto tih sredstava nema nigde u skladištima Pokrajinske vlade, a ni školama tamo gde su ih dostavljali navodno, verovatno je i to samo fingirano.

Išli su do te mere s tim bezobrazlukom da, recimo, milion i 200 hiljada miliona evra, koje su dali preduzeću „Garant“ iz Futoga i „Fenis“ iz Novog Sada, nisu čak ni pokušali na bilo koji način da prikriju da se radi o čistom lopovluku, jer ta dva preduzeća su posle manje od šest meseci zatvorena, jedno sa 14,5 miliona dinara gubitka, a drugo sa 15 miliona dinara gubitka. Koliko bi manje siromaštvo u Srbiji bilo da ovo lopovsko žuto preduzeće OUR Vojvodina nikada nije bilo u prilici da to radi što je radilo sa fondovima Srbije. Prema tome, apsolutno ima mesta ovakvom razmišljanju i ovakvom amandmanu. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjima dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Borba protiv siromaštva jeste trajni cilj ove Vlade. Umesto da se bori sa nekim drugim stvarima mora prvenstveno da vodi računa o tome da pored podizanja privrede na noge, istovremeno smanjuje i siromaštvo u Republici Srbiji.

Zašto mora da posvetim posebnu pažnju u borbi protiv siromaštva je to što neki koji su vladali pre nas su se borili protiv siromaštva, ali samo protiv sopstvenog siromaštva. Tako je npr. šibadžija sa Đeram pijace iliti vlasnik vračarskih pašnjaka, za kojeg je moj uvaženi kolega Martinović pogrešno rekao da je bio telohranitelj kod gospođe Mire Marković ili drugarice Mire Marković, ja moram da mu kažem da je ovaj bio sposoban samo da bude podizač rampe, ali telohranitelj on taj kapacitet nije imao - taj uvaženi gospodin je 7. novembra 2000. godine dobio posao u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je radio do 31. decembra 2002. godine. To je verovatno nagrada za onaj počistički uspeh kada je Skupština spaljena, jer to mu je prvo radno mesto i nakon samo dve godine i deset meseci dobija 771.715,092 dinara otpremnine. Za samo dve godine i deset meseci on se izborio protiv sopstvenog siromaštva i dobio 12,5 hiljada evra na ime otpremnine. Ne samo što se izborio za to, iako je zakonom bilo striktno zabranjeno da u naredna 24 meseca ko dobije otpremninu, a to je važilo čak i za sve one radnike koji nisu dobili otpremninu, a stotine hiljada radnika je ostalo bez posla i ni dinara otpremnine dobili nisu, ovaj gospodin je 10. februara 2003. godine jedva istrpevši mesec i po dana se zaposlio u „Jugoimoprtu“ SDPR Novi Beograd.

Tako su se oni borili protiv siromaštva, ali samo svog siromaštva i zato su danas vlasnici vračarskih pašnjaka, a ja se iskreno nadam da će i te zgrade i ti pašnjaci kada Tužilaštvo za organizovani kriminal završi svoj posao postati ponovo vlasništvo ove države i služiti za iskorenje siromaštva u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Kao što sam rekao borbom protiv siromaštva na način kako ga vodi Vlada Republike Srbije mi jesmo zadovoljni, ali obzirom da se i član 4. kao i prethodni članovi na koje smo ovo predlagali, odnosi na lokalnu samoupravu, a gde imamo primera da do 2016. godine, ne da ništa nije valjalo, nego je bila katastrofa, kao što je to bilo kod gradonačelnika Smederevske Palanke koji je u siromaštvo za više stotina miliona dinara neisplaćenih plata oterao gomilu radnika, tako smo to imali isto i kod žutog preduzeća u Vojvodini.

Naime, fondove koji su bili namenjeni za subvencije koristili su navodno uvođenje nekih novih tehnologija, pa je tako neka brokerska kuća „Aleksandar“ dobila ogromna sredstva za uvođenje tehnologije koju nikad nismo videli da je uvedena, ali zato je ona tu subvenciju vraćala u nekoliko navrata i na različite načine koji su potpuno, ne neprihvatljivi, nego nenormalni.

To što je nenormalno je to da su vraćali kroz isporuke antifriza poljoprivrednim, mašinskim i tehničkim školama. Nekih 7500 litara antifriza, pa onda 10000 sredstava za poliranje i zaštitu guma istim tim školama. Čije li su gume đaci polirali sa 10000 litara, to zaista nikome nije jasno. Verovatno ovaj antifriz da su prosuli u Dunas nikada se led ne bi uhvatio na Dunavu. Što znači da ovo služilo samo pranju para.

Žutom preduzeću i njegovom OUR-u u Vojvodini ni to nije bilo malo, nego su to proširili pa su na red došla i pozorišta, muzeji, galerije, pa je samo njima isporučeno još nekih desetak hiljada litara, što antifriza, što tečnosti za pranje stakla. Gde je sve to završilo možemo samo da slutimo, a da li su prali prozore, ne verujem, ali verujem da su na ovaj način oprali milione koji su završili u njihovim džepovima.

Upravo iz tog razloga, ovakav amandman, da to nikome više nikad ne padne na pamet. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Mi jesmo zadovoljni na koji se način bori republička Vlada protiv siromaštva, ali nismo zadovoljni time što je do 2016. godine na nivou određenih lokalnih samouprava pa i na nivou „žutog preduzaća“, OUR Vojvodina, bilo bacanja para iz budžetskih fondova, koji umesto da su otišli na borbu protiv siromaštva završavale su kroz raznorazne subvencije novih, nazovi tehnologija, gde su u kompenzaciju za potrošene subvencije uzimani, čuli smo i sifoni, što jednodelni, što dvodelni, što antifriz, što mrtvački sanduci, a u ovoj situaciji se otišlo i korak dalje.

Date su subvencije od 200 hiljada evra vinariji iz Subotice, koja je svoj dug vratila u 6000 boca, nazovi, vrhunskog belog vina. To izađe po ceni od 2200, 2300 dinara po litri tog vina. Ni manje, ni više, to vino je „žuto preduzeće“ prosledilo Direkciji za robne rezerve AP Vojvodine, a ona Crvenom krstu Novog Sada. Odatle mu se gubi svaki trag.

Zaista bih voleo da su korisnici usluga Crvenog krsta na tom nivou da im treba vrhunsko belo vino i da je ono potrošeno tu gde je potrošeno, da li je to možda vino kuvano da bi se ti ljudi koji imaju potrebe za pomoć Crvenog krsta, malo ogrejali, ogrejali i dušu i ruku i srce, ne verujem. Mislim da je to žuto lopovsko preduzeće time zatvorilo krug i pokralo i tih 6000 boca vina. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije ukidanjem ovlašćenja ministra da direktno interveniše u ovim nekim situacijama. Doduše, biće poklopljeno sa uredbom koja je doneta. Da je tako postupano na vreme, verovatno pare ne bi u OUR-u žutog preduzeća u Vojvodini bacane bile u bunar samo da bi iskakali iz frižidera, iz svake čokolade koju su dali deci, pa su tako dva puta otvarali ista preduzeća. Na primer, preduzeće „Keramika unika“ dve ceremonije, prvo 2008, pa 2009. godine. Sve je to koštalo građane Republike Srbije 325.000 evra, a „Keramika unika“ je iz Fonda za subvencioniranje pogona dobila ta sredstva, da bi samo godinu dana kasnije, nakon ova dva divna i uspešna otvaranja, sa milionskim dugovima otišla u stečaj.

Milionskim dugovima i pokrajinskim kreditima i subvencijama završili su u privatnim džepovima, a Kikinda je ostala bez ikakvih pogona, bez zaposlenih radnika. Danas ni gospodin Pajtić, ni gospodin Petrović, a ni žuto preduzeće niti mogu niti hoće da objasne zašto su u preduzeću, koje je osnovano neposredno pre primanja subvencija sa minimalnim kapitalom, dali 300.000 evra. Da li su mu dali 300.000 evra da jednostavno sa onim antifrizima, staklom i tečnostima za pranje pare propere i da ih vrati u njihove džepove, ostaje svima samo da o tome dobrano razmišljamo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Zadovoljstvo je što se ovaj amandman ne odnosi direktno na to kako radi republička Vlada, ali da je ovako nešto bilo ugrađeno u ranijem periodu, nikako se ne bi desilo da fondovi koji su trebali da služe za razvoj, služe samo za smanjenje siromaštva pojedinaca iz vrha „žutog preduzeća“, odnosno njegovog OUR-a u Vojvodini.

To „žuto preduzeće“, lopovska organizacija, je privatnom preduzeću „Garant“ za proizvodnju radilica i cilindara za motore u Odžacima, dodelilo dva puta po 300.000 evra iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija, za otvaranje pogona u AP Vojvodini.

Kažu da radnici koji su radili u tom preduzeću nisu uspeli da zavrnu ni po 50 šrafova, a da je to preduzeće odmah nakon slikanja za više televizijskih ekipa i više puta zatvoreno. U Odžacima danas nema firme, nema zaposlenih, gazda je po zatvaranju firme ostao dužan još i 20-ak plata radnicima, tako da osim ovih 600.000 evra koje su završile očigledno u džepovima vlasnika „žutog preduzeća“, dodatno su osiromašili i ove radnike kojima nisu isplatili njihove zarade.

Prevara u Odžacima jasno pokazuje kako je nestalo svih 35 miliona evra, koje su očigledno podelili Pajtić i njegova klika iz „žutog preduzeća“, kako su opljačkali ovaj fond, a iz samih snimaka na televiziji se jasno vidi da su i Pajtić i njegova desna ruka Petrović, svesno učestvovali u ovoj prevari. Vidi se da tamo nikakve nove tehnologije nije bilo, da se radilo o polovnim mašinama, koje su verovatno iz prošlog veka, ako nisu iz 19. veka.

Prema tome, gospodo iz Tužilaštva za organizovani kriminal, ja vas molim da ovo procesuirate i da bar deo novca vratite u budžet Republike Srbije, kako bi se siromaštvo još više umanjilo i olakšalo da republička Vlada što brže smanji stepen siromaštva u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Ovo planiranje upotrebe budžetskih sredstava i planiranje da budžetski sistem bude u funkciji smanjenja siromaštva je pokazao svoje dobre strane na teritoriji Republike Srbije. To isto treba primeniti i na teritoriji pokrajine Vojvodine gde je žuto preduzeće koliko do 2016. godine zloupotrebljavalo sredstva koja su bila namenjena za smanjenje siromaštva.

Jedna od tih zloupotreba je i deoba sredstava koja su bila namenjena iz budžeta za izvođenje javnih radova na teritoriji Vojvodine. Čak 22 udruženja čiji su zakonski zastupnici članovi DS-a dobili su 26 miliona dinara. Nije sporno da svi mogu da učestvuju na ovome, ali verovatnoća da ovde nije bila deoba isključivo iz partijskih razloga i da taj novac nije otišao u pogrešne svrhe, a ne na smanjenje siromaštva govori ovaj broj od 22 nesporna člana DS-a koji su dobili ovaj novac. Hvala.

Po ko zna koji put danas slušamo komentare od uvaženog gospodina koji je pokazao, ali apsolutno, na koji način niko ne treba da radi sa budžetom i kako niko ne bi smeo da radi kada su u pitanju finansijska sredstva.

Gospodin koji je pre mene govorio je u svojoj opštini pravio fenomenalne poteze koji zaslužuju dugogodišnju robiju, ja ću pomenuti samo jedan, a to je da je opština Smederevska Palanka otkupila Dom vojske za 40 miliona, porušila, a onda prodala taj isti plac „Delhaize“ za 24 miliona. Baš me zanima gde je završilo tih 16 miliona i kako neko ko je tako, uopšte mogao da razmišlja i ima pravo da komentariše o nekome ko debelo i žestoko vodi računa o svakom dinaru u svom ministarstvu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Iako nije namera da se ova ozbiljna rasprava vodi na ovakav način, ali ovakav bezobrazluk i neprimereni komentari zaista ne mogu da prođu bez reakcije i odgovora. Ako neko kome je budžet opštine u kojoj se nalazi poslužio da plaća svoje sopstvene cehove u kafanama, neko ko je od fudbalskih klubova pravio ustanove, neko ko je zadužio svoju opštinu sa četiri milijarde dinara, ostavio je bez struje, bez vode, zaista je poslednja osoba koja može da komentariše o bilo čemu.

Uostalom, da makar malo zna o onome o čemu on govori, ili pokušava da govori, video bi da u projektu budžeta za narednu godinu Ministarstvo odbrane je samo na smanjenju na troškovima službenih putovanja predvidelo više od 400 miliona umanjenja troškova a, između ostalog, svi ti budžetski troškovi i budžetski rashodi, jednostavno su nešto što je gospodinu isključivo služilo za to da kupuje glasove, ali verujem da više nikada u Glibovcu sem za njega i za njegovu stranku neće glasati niko. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Samo ću vam pročitati odgovor Višeg javnog tužilaštva na pitanje poslanika Marijana Rističevića od 12. oktobra 2017. godine. U drugom pasusu kaže: „Pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu u toku je pretkrivični postupak koji se odnosi na prijavljene zloupotrebe prilikom kupovine i prodaje zemljišta i objekata bivšeg Doma JNA u Smederevskoj Palanci, u cilju utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“. Onda stvarno možemo da razumemo pobunjenika u pokušaju da bude iz tog razloga u zatvoru, a ne kao kriminalac. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, predlažem amandman da se u članu 1. doda novi stav 3. koji glasi: „Planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva na području Republike Srbije“.

Obzirom da član 1. ovog zakona briše iz definicije – indirektnih korisnika budžeta sredstava, određene budžetske fondove i prevodi ih u kategoriju transfernih računa koji se vode kod trezora sa direktnom evidencijom i striktnom namenom, ovaj amandman i nije toliko vezan samo za republičku Vladu koja je pokazala da čini ozbiljne napore u cilju smanjenja siromaštva u Republici Srbiji, već se odnosi upravo na određene lokalne samouprave koje su pokazale da ne vode računa o tome na šta se sredstva troše i da, ne samo da nisu doprinosila smanjenju siromaštva, nego su građane iz svojih lokalnih samouprava ostavili siromašnim.

Upravo, kada govorimo o tome onda da govorimo o vrlo tačnim i preciznim podacima. U opštini u kojoj je rukovodio jedan ovde prisutni poslanik, ostalo neisplaćenih zarada Arhivu „Veroslava Veljašević“ 11.704.000 dinara u periodu 2015. do 2016. godina, a sam Arhiv je dužan 15.000.000 dinara.

Predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj“ za neisplaćene zarade radnicima je ostao dug od 35.000.000 dinara, prevoza za zaposlene gotovo 1.000.000, obaveze po osnovu bolovanja 900.000 dinara, za otpremnine i jubilarne nagrade 4,5 miliona dinara.

U kulturnom centru isti taj predsednik Opštine ostavio je neisplaćene zarade u vrednosti od blizu 20.000.000, troškove za prevoz zaposlenih samo u tom kulturnom centru za 895.000 dinara i ukupan dug od 27.000.000 dinara.

Upravo da bi se ovakve stvari sprečile jeste cilj ovog amandmana i stalno podsećanje da se na svim nivoima vlasti mora raditi na smanjenju siromaštva. Hvala.