Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. U sklopu člana 12, koji govori o obavezujućoj reviziji kada su u pitanju organi lokalne samouprave, kada bi se i ovaj amandman ugradio u to, onda se ne bi nikako desilo da filijala žutog preduzeća OUR Vojvodina, kojim su rukovodili dvojac bez srama Pajtić i Petrović, koji je ukrao 35 miliona evra iz Fonda za subvencioniranje novih tehnologija. Kao što smo čuli, u nekim preduzećima su se trudili da to bar fiktivno prikriju vraćanjem i isporukom sifona, jednodelnih, dvodelnih, antifriza, sredstava za čišćenje stakla, mrtvačkih sanduka, vina, sredstava i opreme za depilaciju, za topljenje voska. Ali, pošto tih sredstava nema nigde u skladištima Pokrajinske vlade, a ni školama tamo gde su ih dostavljali navodno, verovatno je i to samo fingirano.

Išli su do te mere s tim bezobrazlukom da, recimo, milion i 200 hiljada miliona evra, koje su dali preduzeću „Garant“ iz Futoga i „Fenis“ iz Novog Sada, nisu čak ni pokušali na bilo koji način da prikriju da se radi o čistom lopovluku, jer ta dva preduzeća su posle manje od šest meseci zatvorena, jedno sa 14,5 miliona dinara gubitka, a drugo sa 15 miliona dinara gubitka. Koliko bi manje siromaštvo u Srbiji bilo da ovo lopovsko žuto preduzeće OUR Vojvodina nikada nije bilo u prilici da to radi što je radilo sa fondovima Srbije. Prema tome, apsolutno ima mesta ovakvom razmišljanju i ovakvom amandmanu. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjima dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Borba protiv siromaštva jeste trajni cilj ove Vlade. Umesto da se bori sa nekim drugim stvarima mora prvenstveno da vodi računa o tome da pored podizanja privrede na noge, istovremeno smanjuje i siromaštvo u Republici Srbiji.

Zašto mora da posvetim posebnu pažnju u borbi protiv siromaštva je to što neki koji su vladali pre nas su se borili protiv siromaštva, ali samo protiv sopstvenog siromaštva. Tako je npr. šibadžija sa Đeram pijace iliti vlasnik vračarskih pašnjaka, za kojeg je moj uvaženi kolega Martinović pogrešno rekao da je bio telohranitelj kod gospođe Mire Marković ili drugarice Mire Marković, ja moram da mu kažem da je ovaj bio sposoban samo da bude podizač rampe, ali telohranitelj on taj kapacitet nije imao - taj uvaženi gospodin je 7. novembra 2000. godine dobio posao u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je radio do 31. decembra 2002. godine. To je verovatno nagrada za onaj počistički uspeh kada je Skupština spaljena, jer to mu je prvo radno mesto i nakon samo dve godine i deset meseci dobija 771.715,092 dinara otpremnine. Za samo dve godine i deset meseci on se izborio protiv sopstvenog siromaštva i dobio 12,5 hiljada evra na ime otpremnine. Ne samo što se izborio za to, iako je zakonom bilo striktno zabranjeno da u naredna 24 meseca ko dobije otpremninu, a to je važilo čak i za sve one radnike koji nisu dobili otpremninu, a stotine hiljada radnika je ostalo bez posla i ni dinara otpremnine dobili nisu, ovaj gospodin je 10. februara 2003. godine jedva istrpevši mesec i po dana se zaposlio u „Jugoimoprtu“ SDPR Novi Beograd.

Tako su se oni borili protiv siromaštva, ali samo svog siromaštva i zato su danas vlasnici vračarskih pašnjaka, a ja se iskreno nadam da će i te zgrade i ti pašnjaci kada Tužilaštvo za organizovani kriminal završi svoj posao postati ponovo vlasništvo ove države i služiti za iskorenje siromaštva u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Kao što sam rekao borbom protiv siromaštva na način kako ga vodi Vlada Republike Srbije mi jesmo zadovoljni, ali obzirom da se i član 4. kao i prethodni članovi na koje smo ovo predlagali, odnosi na lokalnu samoupravu, a gde imamo primera da do 2016. godine, ne da ništa nije valjalo, nego je bila katastrofa, kao što je to bilo kod gradonačelnika Smederevske Palanke koji je u siromaštvo za više stotina miliona dinara neisplaćenih plata oterao gomilu radnika, tako smo to imali isto i kod žutog preduzeća u Vojvodini.

Naime, fondove koji su bili namenjeni za subvencije koristili su navodno uvođenje nekih novih tehnologija, pa je tako neka brokerska kuća „Aleksandar“ dobila ogromna sredstva za uvođenje tehnologije koju nikad nismo videli da je uvedena, ali zato je ona tu subvenciju vraćala u nekoliko navrata i na različite načine koji su potpuno, ne neprihvatljivi, nego nenormalni.

To što je nenormalno je to da su vraćali kroz isporuke antifriza poljoprivrednim, mašinskim i tehničkim školama. Nekih 7500 litara antifriza, pa onda 10000 sredstava za poliranje i zaštitu guma istim tim školama. Čije li su gume đaci polirali sa 10000 litara, to zaista nikome nije jasno. Verovatno ovaj antifriz da su prosuli u Dunas nikada se led ne bi uhvatio na Dunavu. Što znači da ovo služilo samo pranju para.

Žutom preduzeću i njegovom OUR-u u Vojvodini ni to nije bilo malo, nego su to proširili pa su na red došla i pozorišta, muzeji, galerije, pa je samo njima isporučeno još nekih desetak hiljada litara, što antifriza, što tečnosti za pranje stakla. Gde je sve to završilo možemo samo da slutimo, a da li su prali prozore, ne verujem, ali verujem da su na ovaj način oprali milione koji su završili u njihovim džepovima.

Upravo iz tog razloga, ovakav amandman, da to nikome više nikad ne padne na pamet. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Mi jesmo zadovoljni na koji se način bori republička Vlada protiv siromaštva, ali nismo zadovoljni time što je do 2016. godine na nivou određenih lokalnih samouprava pa i na nivou „žutog preduzaća“, OUR Vojvodina, bilo bacanja para iz budžetskih fondova, koji umesto da su otišli na borbu protiv siromaštva završavale su kroz raznorazne subvencije novih, nazovi tehnologija, gde su u kompenzaciju za potrošene subvencije uzimani, čuli smo i sifoni, što jednodelni, što dvodelni, što antifriz, što mrtvački sanduci, a u ovoj situaciji se otišlo i korak dalje.

Date su subvencije od 200 hiljada evra vinariji iz Subotice, koja je svoj dug vratila u 6000 boca, nazovi, vrhunskog belog vina. To izađe po ceni od 2200, 2300 dinara po litri tog vina. Ni manje, ni više, to vino je „žuto preduzeće“ prosledilo Direkciji za robne rezerve AP Vojvodine, a ona Crvenom krstu Novog Sada. Odatle mu se gubi svaki trag.

Zaista bih voleo da su korisnici usluga Crvenog krsta na tom nivou da im treba vrhunsko belo vino i da je ono potrošeno tu gde je potrošeno, da li je to možda vino kuvano da bi se ti ljudi koji imaju potrebe za pomoć Crvenog krsta, malo ogrejali, ogrejali i dušu i ruku i srce, ne verujem. Mislim da je to žuto lopovsko preduzeće time zatvorilo krug i pokralo i tih 6000 boca vina. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije ukidanjem ovlašćenja ministra da direktno interveniše u ovim nekim situacijama. Doduše, biće poklopljeno sa uredbom koja je doneta. Da je tako postupano na vreme, verovatno pare ne bi u OUR-u žutog preduzeća u Vojvodini bacane bile u bunar samo da bi iskakali iz frižidera, iz svake čokolade koju su dali deci, pa su tako dva puta otvarali ista preduzeća. Na primer, preduzeće „Keramika unika“ dve ceremonije, prvo 2008, pa 2009. godine. Sve je to koštalo građane Republike Srbije 325.000 evra, a „Keramika unika“ je iz Fonda za subvencioniranje pogona dobila ta sredstva, da bi samo godinu dana kasnije, nakon ova dva divna i uspešna otvaranja, sa milionskim dugovima otišla u stečaj.

Milionskim dugovima i pokrajinskim kreditima i subvencijama završili su u privatnim džepovima, a Kikinda je ostala bez ikakvih pogona, bez zaposlenih radnika. Danas ni gospodin Pajtić, ni gospodin Petrović, a ni žuto preduzeće niti mogu niti hoće da objasne zašto su u preduzeću, koje je osnovano neposredno pre primanja subvencija sa minimalnim kapitalom, dali 300.000 evra. Da li su mu dali 300.000 evra da jednostavno sa onim antifrizima, staklom i tečnostima za pranje pare propere i da ih vrati u njihove džepove, ostaje svima samo da o tome dobrano razmišljamo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Zadovoljstvo je što se ovaj amandman ne odnosi direktno na to kako radi republička Vlada, ali da je ovako nešto bilo ugrađeno u ranijem periodu, nikako se ne bi desilo da fondovi koji su trebali da služe za razvoj, služe samo za smanjenje siromaštva pojedinaca iz vrha „žutog preduzeća“, odnosno njegovog OUR-a u Vojvodini.

To „žuto preduzeće“, lopovska organizacija, je privatnom preduzeću „Garant“ za proizvodnju radilica i cilindara za motore u Odžacima, dodelilo dva puta po 300.000 evra iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija, za otvaranje pogona u AP Vojvodini.

Kažu da radnici koji su radili u tom preduzeću nisu uspeli da zavrnu ni po 50 šrafova, a da je to preduzeće odmah nakon slikanja za više televizijskih ekipa i više puta zatvoreno. U Odžacima danas nema firme, nema zaposlenih, gazda je po zatvaranju firme ostao dužan još i 20-ak plata radnicima, tako da osim ovih 600.000 evra koje su završile očigledno u džepovima vlasnika „žutog preduzeća“, dodatno su osiromašili i ove radnike kojima nisu isplatili njihove zarade.

Prevara u Odžacima jasno pokazuje kako je nestalo svih 35 miliona evra, koje su očigledno podelili Pajtić i njegova klika iz „žutog preduzeća“, kako su opljačkali ovaj fond, a iz samih snimaka na televiziji se jasno vidi da su i Pajtić i njegova desna ruka Petrović, svesno učestvovali u ovoj prevari. Vidi se da tamo nikakve nove tehnologije nije bilo, da se radilo o polovnim mašinama, koje su verovatno iz prošlog veka, ako nisu iz 19. veka.

Prema tome, gospodo iz Tužilaštva za organizovani kriminal, ja vas molim da ovo procesuirate i da bar deo novca vratite u budžet Republike Srbije, kako bi se siromaštvo još više umanjilo i olakšalo da republička Vlada što brže smanji stepen siromaštva u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Ovo planiranje upotrebe budžetskih sredstava i planiranje da budžetski sistem bude u funkciji smanjenja siromaštva je pokazao svoje dobre strane na teritoriji Republike Srbije. To isto treba primeniti i na teritoriji pokrajine Vojvodine gde je žuto preduzeće koliko do 2016. godine zloupotrebljavalo sredstva koja su bila namenjena za smanjenje siromaštva.

Jedna od tih zloupotreba je i deoba sredstava koja su bila namenjena iz budžeta za izvođenje javnih radova na teritoriji Vojvodine. Čak 22 udruženja čiji su zakonski zastupnici članovi DS-a dobili su 26 miliona dinara. Nije sporno da svi mogu da učestvuju na ovome, ali verovatnoća da ovde nije bila deoba isključivo iz partijskih razloga i da taj novac nije otišao u pogrešne svrhe, a ne na smanjenje siromaštva govori ovaj broj od 22 nesporna člana DS-a koji su dobili ovaj novac. Hvala.

Po ko zna koji put danas slušamo komentare od uvaženog gospodina koji je pokazao, ali apsolutno, na koji način niko ne treba da radi sa budžetom i kako niko ne bi smeo da radi kada su u pitanju finansijska sredstva.

Gospodin koji je pre mene govorio je u svojoj opštini pravio fenomenalne poteze koji zaslužuju dugogodišnju robiju, ja ću pomenuti samo jedan, a to je da je opština Smederevska Palanka otkupila Dom vojske za 40 miliona, porušila, a onda prodala taj isti plac „Delhaize“ za 24 miliona. Baš me zanima gde je završilo tih 16 miliona i kako neko ko je tako, uopšte mogao da razmišlja i ima pravo da komentariše o nekome ko debelo i žestoko vodi računa o svakom dinaru u svom ministarstvu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Iako nije namera da se ova ozbiljna rasprava vodi na ovakav način, ali ovakav bezobrazluk i neprimereni komentari zaista ne mogu da prođu bez reakcije i odgovora. Ako neko kome je budžet opštine u kojoj se nalazi poslužio da plaća svoje sopstvene cehove u kafanama, neko ko je od fudbalskih klubova pravio ustanove, neko ko je zadužio svoju opštinu sa četiri milijarde dinara, ostavio je bez struje, bez vode, zaista je poslednja osoba koja može da komentariše o bilo čemu.

Uostalom, da makar malo zna o onome o čemu on govori, ili pokušava da govori, video bi da u projektu budžeta za narednu godinu Ministarstvo odbrane je samo na smanjenju na troškovima službenih putovanja predvidelo više od 400 miliona umanjenja troškova a, između ostalog, svi ti budžetski troškovi i budžetski rashodi, jednostavno su nešto što je gospodinu isključivo služilo za to da kupuje glasove, ali verujem da više nikada u Glibovcu sem za njega i za njegovu stranku neće glasati niko. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Samo ću vam pročitati odgovor Višeg javnog tužilaštva na pitanje poslanika Marijana Rističevića od 12. oktobra 2017. godine. U drugom pasusu kaže: „Pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu u toku je pretkrivični postupak koji se odnosi na prijavljene zloupotrebe prilikom kupovine i prodaje zemljišta i objekata bivšeg Doma JNA u Smederevskoj Palanci, u cilju utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“. Onda stvarno možemo da razumemo pobunjenika u pokušaju da bude iz tog razloga u zatvoru, a ne kao kriminalac. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, predlažem amandman da se u članu 1. doda novi stav 3. koji glasi: „Planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva na području Republike Srbije“.

Obzirom da član 1. ovog zakona briše iz definicije – indirektnih korisnika budžeta sredstava, određene budžetske fondove i prevodi ih u kategoriju transfernih računa koji se vode kod trezora sa direktnom evidencijom i striktnom namenom, ovaj amandman i nije toliko vezan samo za republičku Vladu koja je pokazala da čini ozbiljne napore u cilju smanjenja siromaštva u Republici Srbiji, već se odnosi upravo na određene lokalne samouprave koje su pokazale da ne vode računa o tome na šta se sredstva troše i da, ne samo da nisu doprinosila smanjenju siromaštva, nego su građane iz svojih lokalnih samouprava ostavili siromašnim.

Upravo, kada govorimo o tome onda da govorimo o vrlo tačnim i preciznim podacima. U opštini u kojoj je rukovodio jedan ovde prisutni poslanik, ostalo neisplaćenih zarada Arhivu „Veroslava Veljašević“ 11.704.000 dinara u periodu 2015. do 2016. godina, a sam Arhiv je dužan 15.000.000 dinara.

Predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj“ za neisplaćene zarade radnicima je ostao dug od 35.000.000 dinara, prevoza za zaposlene gotovo 1.000.000, obaveze po osnovu bolovanja 900.000 dinara, za otpremnine i jubilarne nagrade 4,5 miliona dinara.

U kulturnom centru isti taj predsednik Opštine ostavio je neisplaćene zarade u vrednosti od blizu 20.000.000, troškove za prevoz zaposlenih samo u tom kulturnom centru za 895.000 dinara i ukupan dug od 27.000.000 dinara.

Upravo da bi se ovakve stvari sprečile jeste cilj ovog amandmana i stalno podsećanje da se na svim nivoima vlasti mora raditi na smanjenju siromaštva. Hvala.

Uvaženi predsedavajući povređen je član 103, 108 i 109. Na povredu člana 103. niste mogli da utičete ali ste obzirom da je klasična zloupotreba Poslovnika u pitanju, bili dužni da primenite odredbu člana 108. i 109. jer, konstantna zloupotreba Poslovnika od strane veštaka za sitan i krupan kriminal iz Smederevske Palanke, se ponavlja iz sednice u sednicu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 108. Poslovnika, jer zaista na više dnevne i uzastopne uvrede, dostojanstva ovog doma od strane gospodina Balše Božovića, vi mu niste izrekli opomenu.

Zaista mogu da razumem frustraciju onih koji su hteli da unište Vojsku Srbije, kojima je to za dlaku uspelo. To što njihove frustracije, Vojska Srbije nije uništena, već staje na noge, jača svakog dana, pojačava nervozu kod njih, ali nije razlog da ih vi ne opomenete.

U ostalom, ako već izmišljaju najgrublje laži kojima na svaki način pokušavaju da degradiraju uspeh ove Vlade i ministarstva intenzivno rade na tome, red bi bio da bar jednom odgovore na pitanje – da li novac za Vračarski pašnjak i zgrade sa Vračarskih pašnjaka, potiče od gotovo uspešne realizacije uništavanja vojnih efektiva? Hvala vam.

Predsedavajući, povredili ste član 96. stav 1. alineja 3. i član 98. stav 3, koji jasno kažu da predsednik, predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta u jednom, može da podeli eventualno u dva dela, ali to se ne odnosi na ovakav način deobe vremena, nego pre početka rasprave poslaničkih grupa i na kraju. U krajnjem slučaju, čak i ako preširoko tumačite ovo što ste danas vi skloni da široko tumačite Poslovnik, već su bila dva javljanja, to je maksimalan broj javljanja koji može da bude šefa poslaničke grupe od strane uvaženog gospodina Nenada Čanka.

Da vas podsetim, član 98. stav 3, kaže da poslanička grupa, to se naravno primenjuje i na šefove poslaničkih grupa, ne mora da koristi svoje vreme. Znači, diskusija je limitirana do 20 minuta. Gospodin Čanak je iskoristio svoje vreme i ja vas molim da vi ne kršite Poslovnik dalje, jer kršenje Poslovnika, odnosno preširoko tumačenje njega, videli smo do kojih nas je sve faza dovelo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre, sa svojim saradnicima Pokret socijalista, Narodna ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje glasati za ova četiri zakona, jer Srbija mora vrlo intenzivno da radi, da se izgrađuje, ne bi li što pre nadoknadila ono što su zlikovci koji su do 2012. godine uništavali sve čega su se dočepali, gotovo upropastili.

Sve to treba nadoknaditi. Ova rasprava u ovom parlamentu danas je pokazala da u stvari, ni u parlamentu ne postoji podela, posebna na levičare, na desničare, na rusofile, evropejce, na mršave i debele, već podela na one koji žele da rade isključivo i samo u interesu Republike Srbije i one koji gledaju isključivo sopstveni interes, razmišljajući o nekim budućim izborima, omalovažavajući svaki potez koji ova Vlada čini sa izuzetnim naporom, vrlo promišljeno, vrlo odmereno, da ne bi napravila bilo kakvu grešku i propust, kakve su činjene u prethodnom periodu.

Bilo bi divno da mi ne moramo da uzimamo zajmove već da možemo iz budžeta sopstvenog sve ovo da finansiramo, ali je sasvim logična odluka o kojoj smo već više puta govorili ovde, i kada je bio ministar finansija prisutan, da mi iz budžeta vraćamo zelenaške kredite koji su zaključivani u neka druga vremena, da ih jednostavno vraćamo i povoljnijim kreditima, a ovako povoljne uslove za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u Knjaževcu, Paraćinu, Vrbasu i Kikindi, jednostavno znaće najbolje da ocene građani tih gradova kada to bude završeno. Znaće da cene i poštuju svi građani Republike Srbije kada se intenzivno krene ka rekonstrukciji pruge, makar i početnom delu između Beograda i Stare Pazove, jer svaka sitnica koju mi ovog trenutka učinimo korisnom, jeste od nemerljivog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što posebno želim da podvučem jeste da ni jedan od ovih sporazuma, niti bilo šta što je ova Vlada Republike Srbije učinila, ničim ne ugrožava status AP Kosovo i Metohije, kao sastavnog dela Republike Srbije. To građani Srbije treba da znaju i mislim da znaju i sve ove priče, da mi sada treba da sačekamo da uspostavimo puni kapacitet vlasti na teritoriji AP Kosovo i Metohija, da bismo prema toj Pokrajini nešto gradili i radili, je stvarno besmislena, jedan potpuni nonses.

Srbi koji žive na KiM, niti žele, niti ima razloga, niti treba da čekaju neka buduća vremena koja će zasigurno doći, jer povlačenje priznanja koja slede, a dolaze zato što Vlada vodi vrlo aktivnu politiku, jasno nama ukazuju da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, da će to biti AP u potpuno istom statusu, onom kakav je predviđen u ovom Ustavu, u istom rangu kakav status ima i AP Vojvodina.

Prećutkuje se da je, u stvari, jedna od najvećih gluposti, u stvari to nije glupost, nije čak ni neznanje, nego zla namera Vuka Jeremića, dovela u pitanje, ne samo brzinu kojom će se ispuniti uslovi za ponovo vraćanje potpuni kapacitet teritorije koja je trenutno po Rezoluciji 1244, pod malo drugačijom jurisdikcijom, nego je uopšte dovela u pitanje i da li će do toga doći. Da su ostali na vlasti jedan dan duže od 2012. godine, mi danas ne bismo razgovarali na ovaj način na koji razgovaramo o izvesno blisko budućem vremenu, kada je u pitanju status AP Kosovo i Metohija, onakvom kakav ona i zaslužuje, kao sastavni deo Republike Srbije.

Nemojte da vas čude ni razno-razni komentari ovde, zluradi, a građani Srbije znaju da je Klinički centar u Nišu projektovan još davne 2008-2009. godine, i priče o tome da se sad prosecaju i otvaraju posebna vrata, da bi mogla da se unesu oprema, mašine koje su neophodne za rad tog Kliničkog centra.

Znate, njima je nepojmljivo da neko radi, nažalost, bolje bi bilo da je to bilo dobro isprojektovano, kada je projektovano 2009. godine, da radi nešto što je korisno, da bi se mašine unele. Oni su svo vreme vladavine jedino otvarali vrata, razvaljivali vrata, da bi mašine iznosili iz fabrika, da bi iznosili opremu iz naših kliničkih centara, da bi uništavali sve čega se dotaknu, i nije čudo ako je ZŽ sa ZŽ-om zaključivao zelenaške ugovore sa 10% mesečne kamate, što danas Srbija umesto da iz budžeta finansira sve ove projekte o kojima mi treba da odlučimo i da ih podržimo, mora ipak još uvek da uzima kredite. Hvala lepo.