Hvala još jednom.
I mene je baš, kao i kolegu Markovića, današnja diskusija podstakla na razmišljanje o tome šta mi imamo prilike da čujemo kao bilo kakav komentar na sve ovo o čemu mi danas govorimo ovde, sve ono što Republika Srbija radi, podvukao bih još jednom, sa velikim uspehom. U pravu je kolega Marković. Ljudi koji su u stanju, poput Zorana Živkovića, da ovakve stvari urade danas zaista zaslužuju da se dobro osvrnemo na njihov lični doprinos razvoju Srbije u bilo kakvom smislu. Naravno, pričamo o sve samoj devastaciji i uništavanju onoga što je pod njihovom šapom u jednom trenutku, nažalost po Srbiju, moram još jednom da kažem, bilo.
Moramo da pričamo i o ulaganjima, jer je to nerazdvojno od drugih tema kojima se bavimo danas. Moramo da pričamo o investicijama, jer je to najdublje moguće u temi ovoga o čemu mi danas govorimo. Kada je reč i o jednom, i o drugom, evo, taj Zoran Živković, on se danas pita, to je učinio na ovoj konferenciji za štampu na kojoj se silno naradio, u tih desetak minuta danas, šta će nama investicija poput metroa. Dakle, ono što bi trebalo da je apsolutno svakom nesporno jasno da je dobro i da je korisno, postavlja se pitanje kod tih ljudi koji nikada nikakvu odgovornost nisu pokazivali, umeli su samo da protraće vreme ovog naroda.
U tom smislu, slažem se, dobre su poruke bile i kod onih ljudi koji ne pripadaju parlamentarnoj većini, ali su otvoreno razmišljali o ovim temama o kojima govorimo. Dobre su bile poruke. Najskuplje za jedan narod, najskuplje za jedno društvo je kada mu neko potroši vreme, kada mu neko upropasti generacije. Sve drugo mi možemo, manje ili više, lako ili teško, da nadomestimo, ali to, taj resurs, vreme, to je nemoguće nadoknaditi. To kada ode, to je otišlo nepovratno, i to, između ostalog, spada u fizičke zakone. Danas pričamo o različitim važnim naučnim kategorijama. Vreme na taj način da se vrati ne može. To vreme koje smo mi izgubili za vreme režima koji je žario i palio ovom zemljom do 2012. godine, mi danas da vratimo ne možemo, ali možemo da se trudimo, i to radimo, da saniramo svu štetu koju su napravili, da pokušamo da uhvatimo priključak sa svetom, a izgubili smo jednu kompletnu, važnu deonicu, kada je reč o trci u savremenim tehnologijama, kada je reč o trci u napredovanju, jednu kompletnu revoluciju u industriji mi smo propustili zbog toga što nije bilo, sa jedne strane, političkog razumevanja, neko će reći i sreće, kada je reč o našim odnosima sa tzv. velikim silama, a sa druge strane nije bilo pravog odgovora kroz našu unutrašnju politiku na tu vrstu opasnosti i izazova.
Danas mi moramo, zaista, da radimo sve što je do nas da to vreme probamo da nadoknadimo kroz efekte, kroz rezultate, da probamo da sustignemo sve druge i kao što smo danas govorili, čini mi se svi koji smo govorili danas, ali apsolutno svi, od jedne do druge poslaničke grupe, nije više pitanje razlika i pripadnosti parlamentarnoj većini, mi moramo da se trudimo da pokažemo da pobeđujemo taj svet u onome u čemu apsolutno možemo, i dokazujemo i danas da možemo, u idejama, u sposobnosti, u kreativnom pristupu, u rešenjima.
Savremene tehnologije su prostor dušu dao za tu vrstu takmičenja, ali zaista dušu dao. Mi nemamo bez razloga tako dobar, vanredno dobar IT sektor u našoj zemlji, zaista, sektor koji, pričamo mi to često, raste iz godine u godinu i iz godine u godinu pokazuje da je sve uspešniji i da može da izvozi sve više, da može da napravi rešenja koja su potpuno konkurentna na svetskom planu, dakle, ništa lošija, čak u mnogo čemu i bolja od onih koje prave tzv. razvijene zemlje, zemlje Zapada, kako mi to ovde kažemo, i SAD i bilo ko iz zapadne Evrope i druge zemlje koje ne sme niko da upadne u zamku da potceni kada je reč o savremenim tehnologijama.
Kineske kompanije danas, dame i gospodo, diktiraju tempo čitavom svetu kada je reč o 5G tehnologiji, koja se neretko danas komentariše, između ostalog i zbog toga što se postupno već uvodi u Srbiji. Dakle, kad mi kažemo „Huavei“ danas niko neće reći - to je neka kineska kompanija koja se možda bavi jeftinom proizvodnjom patika, znate već kakve su sve predrasude važile za azijske kompanije. Ne, danas će svi reći - to su oni što danas diktiraju standarde za uvođenje najsavremenije tehnologije kada je reč o mobilnim komunikacijama. Sa njima mi možemo da sarađujemo kao što već danas činimo. Sa njima u nekim kreativnim rešenjima, kao što su dobri algoritmi, mi možemo i da se potakmičimo i nije to ništa od čega treba bežati. Naprotiv, to je prilika koju uvek treba grabiti. Treba se truditi da u tom segmentu budemo sve bolji.
Mi se tim temama bavimo tako. Naš odgovor je uvek bio odgovornost, naš odgovor je uvek bio ozbiljan pristup, hrabrost tamo gde treba. Dakle, i da se na tržištu učestvuje, hrabrost i politička da se pokaže kada je neophodna, a za zemlju kao što je Srbija, ako želi da se stara o sebi, ako želi da vodi računa o svojim ljudima ta hrabrost je nešto što se kao aksiom postavlja na dnevnoj bazi.
Kada Srbija na čelu ima ljude koji shvataju da je ta hrabrost neophodna i spremni su da je pokazuju, kao što ima danas, dakle, još jednom, Aleksandra Vučića, SNS, vlade koje mi biramo, onda se ta država ponaša kao uspešna država, onda ona pravi rezultate.
Dok smo imali kukavice poput ovih Živkovića, o kojima smo govorili, ali i mnogih drugih, koji su bili veće štetočine sve je bilo potpuno drugačije. Šta će vam oni reći danas? Pa, reći će sve ono što treba na neki način da njih predstavi u nešto boljem svetlu, kao da smo svi mi u ovoj zemlji sa Marsa pali, kao da je juče počela istorija Srbije i ništa se nije dešavalo u vreme kada su za njihovog vakta imali priliku da pokažu šta i kako umeju. Dakle, kada su se brutalno bogatali, a zemlja propadala.
Pomenuo je danas, pored ovog pravila da ne valja deliti sa nulom ili sa nulama, poslanik Savić još jednu drugu stvar, da je jako važno voditi računa o racionalnom pristupu, ne samo u nauci, nego i u politici, ako želite u životu, kad god se pitate šta je najpametnije, šta je najkorisnije, uvek se zapitajte prvo šta je racionalan pristup, da se ne vodite samo onim šta biste voleli nego da vidite šta tu stvari povezuje onako da može do razložno, logično da se objasni i da se izvede zaključak, da se zaključi da li postoji neko pravilo.
Kad pričamo o ljudima poput Zorana Živkovića, Dragana Đilas, pa i Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Tadić je uostalom sve te ljude i doveo u priliku da se obogate toliko besomučno koliko jesu, čudno pravilo da saldo na njihovim bankarskim računima, na računima njihovih firmi raste eksponencijalnom brzinom u isto vreme dok nama pada nivo proizvodnje, dok nama stotine hiljada ljudi ostaju bez radnih mesta, dok se nama gasi na hiljade kompanija.
To je nešto što može racionalno da se objasni, a racionalno objašnjenje krije se u prostoj formuli - to propadanje Srbije bilo je direktno za račun ili u korist tih ljudi i to je prosto jednostavno, logično objašnjenje koje vam objašnjava i sve ostalo i zašto se nisu trudili da to propadanje zaustave, zašto su se često ponašali kao da baš žele da podstaknu tu vrstu propadanja. Zato što je njima, po tom jasnom pravilu, bilo sve bolje i bolje što je Srbiji bilo gore i gore.
Ponovo će se praviti da se ništa nije desilo i da su se tek juče pojavili. Ponovo će se, kao danas Dragan Đilas, pred televizijskim kamerama, hvaliti izmišljotinama, bukvalno izmišljotinama, da se, zamislite, kaže, nekada više ulagalo, pošto pričamo o ulaganju i pričamo o investicijama, u Gradu Beogradu. Valjda u vreme kada je tih 500 miliona evra prihoda leglo njegovim firmama, a Grad Beograd bio zadužen za 1,2 milijarde evra? E, tad se, kaže, više ulagalo. A što je budžet bio kud i kamo lošiji nego danas, to nema veze. To smo, kao, svi zaboravili. Pa nismo. Da je tih 1,2 milijarde napravio on lično, a ljudi savesni i odgovorni koji su, nakon što je narod rekao Đilasu - ne zanimaš nas više i skloni se čoveče, došli na čelo Grada Beograda otprilike prepolovili, taj dug prepolovili, da sad mi to treba da zaboravimo da se dogodilo i da se ponašamo kao da se 2019. godine Đilas pojavio, pa neće moći.
Jel oko 890 miliona, pošto danas priča o ulaganjima u kanalizacioni sistem Dragan Đilas, otprilike vrednost koliko je bilo uloženo za pet godina njegove vlasti? Jel 500 miliona otprilike više uloženo za kraći period nakon njega? To su činjenice. To je pokazatelj koliko se ulagalo i šta je veće. Jel veće nešto što je 500 miliona iznad onog drugog čime se poredi ili je manje? To su jednostavne stvari. To će svako dete moći da odgovori. Jel ulaganje u 422 crpne stanice, pošto i oko toga voli da pametuje Dragan Đilas, u periodu posle njega više ulaganja i više brige ili koliko je beše on uložio – jel bilo nula crpnih stanica? To je jednostavna stvar i na to će opet svako moći da nađe odgovor lako.
Danas ljudi iz njegove nove političke stranke, to je ono što je skoro pazario Dragan Đilas, odnose se prema ulaganjima, odnose se prema razvoju Beograda tako što zaposedaju apsolutno svako gradilište, svako gradilište pod milim Bogom koje negde na ulici vide, koje negde sa table kojom se najavljuju radovi zaključe da će se pojaviti, oni pravo juriš na njega. Rušenje ograda, otimanje znakova, maltretiranje radnika i onda od ponedeljka do petka rade to, dakle, stopiraju radove, sabotiraju sve čega se dohvate, a za vikend od kuće, tipično, preko Tvitera postavljaju pitanja – a, što ne završavate projekat, a što ne završavate radove?
Sa jedne strane ruše i pokušavaju da zaustave sve, a sa druge strane, pametuju i prave se da eto mnogo mudri kako nisu zadovoljni nekom brzinom. Nisu zadovoljni brzinom onoga što sami pokušavaju da zaustave po svaku cenu i sada mi treba da se pravimo da je to normalno. Sa jedne strane da se pravimo da nisu radili to što su radili i Beogradu i Srbiji, a sa druge strane da se pravimo da je to ponašanje normalno. To će ići malo teže.
To je uostalom i njima samima jasno, jer nedavno taj Bastać, Đilasov Bastać, rešio je da pokaže koliko je omiljen na Starom Gradu, na čijem se čelu nažalost, moram da kažem, po ljude koji pripadaju toj opštini i dalje nalazi. Rešio čovek da napravi neki svoj fantomski referendum. To vam je pokazatelj relevantnosti tih ljudi u političkom smislu i onoga na šta oni mogu da računaju kada je reč o bilo kakvoj podršci.
Dvadeset dana i više od dvadeset dana njegovi ljudi su bez ikakve kontrole po nekom sopstvenom priznanju šetali svuda po Starom Gradu i sami sebi beležili podršku, kako oni procene da ih neko voli ili ne voli, šta su sve slagali to samo oni znaju, i znate koliko su pronašli podrške? Oko 20%. Smejurija. Dakle, njima je 20% ukupno izašlo na taj njihov referendum koji su lažirali sami i sada on hoće da nam objasni da je strašno popularan i da treba da drži 100% vlasti na Starom Gradu time što je izlažirao da ima možda 20% podrške.
Kolika je stvarno? Toga se jako dobro sećate. Jel beše učestvovao na izborima za Skupštinu Grada Beograda pre samo godinu i godinu i nešto dana? Koliko je tada glasova fizičkih dobio? Ono je bilo na nivou broja nevažećih listića, pa čak su ga i važeći listići pobedili. To vam je pokazatelj, dame i gospodo, da ljudi ove stvari razumeju. Ne može Đilas da laže narod. Narod se dobro seća. Ne može Bastać da se ponaša kao huligan i da stopira investicije, razvoj i ulaganje i da posle kaže da je to normalno i da to zaslužuje podršku. Neće to zaslužiti podršku naroda nikada, to narod jasno kaže.
Mi smo govorili danas o tome da ovaj zakon ima veze i sa međunarodnim planom i saradnjom koju uspostavljamo na tom nivou i govorili smo i o evropskim projektima, ali i tu su predstavnici ministarstva koji su bili prisutni na javnoj raspravi, na javnom slušanju koje smo organizovali u domu Narodne skupštine.
Tu smo razgovarali na temu koji su sve različiti izvori finansiranja ove vrste projekata. Čini mi se da je tu rečeno, priznato je učešće IPA fondova, dakle, taj evropski novac, 31,5 milion ako se dobro sećam evra, je bespovratno opredeljen za ovu vrstu projekata, dakle za projekte u domenu nauke i istraživanja. Da smo mi na planu tih integracija uspešni, taman onoliko koliko ne bi voleli ovi razno-razni Đilasi, Jeremići, dveraši sa Boškom Obradovićem na čelu, koji su danas najveći Evropljani od svih Evropljana u Srbiji, koji danas najviše vole EU i zaklinju se u Evropsku komisiju koju su do juče nazivali novom kominternom, sećate se toga dobro, kritikovale njene komesare novog CK što uništavaju sve u Srbiji, a sada su im to životni uzori, ljudi koji predstavljaju najveći mogući autoritet na svetu, samo zato što oni misle da će u njima naći saveznike za obračun sa nama. Ako.
Neka pokaže Boško Obradović kako treba da se ponaša najveći evropejac nad svim evropejcima, nemamo ništa protiv, između ostalog i novootkriveni ljubitelj ali i ljubimac SAD, sve je u redu, ima čovek pravo na svoje političke izbore. Ali, eto, žele da kažu da Srbija danas nije uspešna u evropskim integracijama. Za njih loša veste je da će Srbija u ponedeljak otvoriti novo pregovaračko poglavlje, koliko god to njima smetalo, jer im se nekako ne uklapa u njihovu sliku da su pronašli način da ogade Srbiju celom svetu i da je zaustave na putu bilo kakvog razvoja.
Vezano za to a i za ove fondove, dakle, finansiranje nauke i istraživanja. Odmah nakon toga Srbija konkuriše za novih 179 miliona evra upravo iz tih IPA fondova. I što naravno ne može da nema veze sa investicijama koje u Srbiju dolaze. Moram to još jednom da kažemo činjenicom da smo uspešniji kao pouzdani poslovni partneri investitorima koji su zainteresovani za čitav ovaj deo Evrope, od svih drugih zemalja u okruženju.
Dakle, svi drugi ne obezbede toliko investicija, a voleli bi. Ko zna šta bi sve dali da su na mestu Srbije danas, ne obezbede toliko investicija koliko obezbedi Republika Srbija sama. Između ostalog i zbog toga što pokazujemo da razvijamo tu vrstu saradnje sa zemljama i zapadne Evrope, centralne Evrope i istočne Evrope, ali ne samo Evrope. Imamo izvanrednu saradnju sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom, sa različitim zemljama Afrike, Latinske Amerike, dakle sve ono što ne može da ponudi bukvalno niko drugi u regionu, a neka budem neskroman ako kažem i malo šire od njega.
Dakle, ovu vrstu odnosa, ne mogu da se setim ni jedne druge države na svetu da ih ima kao što ima, kao što ih ima, kao što ih sa uspehom izgrađuje Republike Srbija danas. Naravno svi znamo, toga nema bez ličnog angažmana i bez one silne energije koju je, da bismo napravili rezultate te vrste uložio lično predsednik Republike Aleksandar Vučić. Ništa vam novo ne kažem kada vam saopštim da je svima jasno gde se krije naš ključni adut u razvoju te vrste odnosa.
Toj vrsti odnosa mi možemo da zahvalimo za sve drugo što uspemo da zajedno sa tim državama, različitim partnerima našim isposlujemo i kada je reč o ekonomskoj saradnji, kada je reč o naučno-istraživačkoj saradnji i kada je reč o zajedničkim kompanijama, ulaganjima, većem izvozu našem na druga tržišta. To su sve vredne stvari. To sve omogućava da naša kasa bude punija, u svakom trenutku da bude dodatni plus zabeležen, nekada manji, nekada veći, ali da to uvek bude postojano, da to uvek bude na zdravim osnovama izgrađeno i da odatle mi, i zbog toga sve ovo govorim, možemo da finansiramo ta značajna ulaganja, koja su nam neophodna. To svi znaju.
Koridor 10, koji smo čekali, južni mu je kraj otvoren nedavno, pet ili sedam decenija. Dakle, mi smo uspeli između ostalog, među mnogim drugim dobrim stvarima da obezbedimo, zato što smo se ponašali ovako ozbiljno i odgovorno, razvijali dobre odnose, širili svoja tržišta, osvajali nova, dovodili investitore, zapošljavali ljude, sticali više i pažljivo domaćinski se odnosili prema tome što stičemo, pa onda to pametno ulagali. I danas tu vrstu investicija mi imamo. Tu vrstu investicija koja se odnosi na novi investicioni ciklus koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić u vrednosti, od fantastičnih za Srbiju pet do deset milijardi evra, mi ćemo moći ovakvim odgovornim i domaćinskim odnosom da iznesemo.
Potpuno je jasno da to Srbija nije mogla ni da zamisli u periodu od nekoliko godina unazad. Dakle, morala je Srbija da dođe do tačke da tako nešto može da finansira. Danas kažemo i to kažem otvoreno, može i hoće. Dakle, ne samo te krupne projekte poput metroa, za koji sada više ne mogu da se dogovore koji su hteli i na njemu da opljačkaju narod i na njemu da se dodatno obogate, pa ga hvalili sve vreme, ali nisu prstom mrdnuli za njega, sada kažu da li nam treba. Ali treba nam, napravićemo, poput Koridora 10 i južnog kraka, nego i istočnog koji će se otvoriti uskoro.
Koridora, takođe o kom ćemo govoriti na ovoj sednici, ali pod jednom drugom raspravom, pa neka ostane malo više da se kaže na tu temu ovih dana, koji će spajati Koridor 10 i Koridor 11. Dakle, za Srbiju fantastično vredna infrastruktura. Nešto što nam je, zaista, ne samo potrebno nego toliko dobro došlo da će biti teško da bilo ko objasni zašto to za Srbiju ne valja.
Priča Đilas, znamo već iz kojih razloga, rekli smo i objasnili smo ih. I onu vrstu investicija i onu vrstu ulaganja koja možda ne deluje toliko atraktivno, ali je za ljude suštinski važno. Primera radi kanalizacionu mrežu za onu levu obalu Dunava, zbog poplava ovih dana, o tome se govorilo. Dakle, bukvalno je reč o vrednosti od više desetina miliona evra. To je i danas strahovito veliki novac. Ali danas, za razliku od perioda kada se samo gledalo koliko će desetina ili stotina miliona evra da završi na kontu Đilasović firmi ili u Jeremićevim preduzetničkim radnjama, taj novac može da obezbedimo bez da to bude na račun nečije budućnosti, bez da nečija deca u ovoj zemlji to treba da smišljaju kako će da vrate, nego na osnovu onoga što smo već zaradili, što smo stekli, što možemo da podnesemo da isfinansiramo, a da ne ugrozimo ni sami sebe, ni svoju decu, ni njihovu budućnost. Tu vrstu infrastrukture koju takođe čekamo decenijama poput Koridora, mi hoćemo da radimo i to će da bude jasna realnost.
Kada govorimo o ulaganjima, da ne bude da je glavna tema iz bilo kog razloga Beograd ili oblast kojom treba da prođe put ili železnica, svaki deo Srbije, ali bukvalno svaki deo Srbije, od najsevernije do najjužnije tačke može da posvedoči činjenicu da se ozbiljan napor ulaže da se dovedu kompanije, da se dovedu firme, fabrike, proizvodni pogoni da se otvore, svuda gde može, bukvalno svuda gde možemo u različitim delovima Srbije gde nikoga nije bilo, bukvalno, nije se dešavalo da stranac da prođe ni ako slučajno zaluta, mi smo od opštine do opštine, od grada do grada mogli da posvedočimo da je Aleksandar Vučić lično otvarao, dakle ne samo prisustvovao kada su započinjali radovi, nego otvarao završene objekte u kojima ljudi danas privređuju, u kojima stiču svoj dohodak na osnovu koga imaju i decu da školuju i da im kupe ono što im je potrebno od obuće, negde pošalju. Sve ono što, rekao bi čovek, se podrazumeva da je normalno, ali što je za te ljude bilo nezamislivo dok se nije našao na čelu Srbije neko ko je u stanju da im obezbedi dobra rešenja i da to što jeste normalno njima postane i pristupačno.
Svaki deo Srbije , i KiM o kome smo govorili iscrpno pre samo dve nedelje ili tri, u ovoj sali ovde, 140 projekata danas Republika Srbija finansira vezano za KiM koji su neposredno važni za naše ljude, za naše sunarodnike koji žive na teritoriji naše južne autonomne pokrajine, 140, među kojima su strateški projekti. Dakle, projekti vanserijske važnosti. Među njima je sigurno i regionalni vodovod za sever koji će sada na Vidovdan 28. juna biti otvoren. Kada je to mogao iko da
pomisli da je realno da se započne, dovede u neku zrelu fazu, a kamoli da se kompletira, pre Aleksandra Vučića i SNS? Pitanje za sve –kada? Svi znamo odgovor. Opet smo rekli danas i reći ćemo koliko god puta je potrebno zašto je odgovor takav. Nije to naravno jedino, Rajska banja u Banjskoj, mnoge druge stvari, i osnovna infrastruktura i važni objekti i škole ako želite, vrtići, bolnice, domovi zdravlja. Sve to mi danas da finansiramo možemo i to upravo i radimo.
Primera radi, kada je reč o KiM, šta imamo da ponudimo svetu, a da je proizvod domaće pameti, domaće sposobnosti, onoga što su marljivi ljudi u ovoj zemlji svojim rukama stvorili, pa evo sada, kada pomenuh ovaj Vidovdan, moći će da se vidi, da svojim očima vidi i da se uveri svaki zainteresovani građanin, baš ovog petka, na Vidovdan, na sajmu naoružanja i vojne opreme. Partner koji je danas počeo u Beogradu, pre svega je namenjen poslovnim korisnicima u prva dva, tri dana, a u petak svi zainteresovani građani mogu da vide šta se nudi, ne samo na svetskom planu od strane drugih kompanija koje se bave najsavremenijim naoružanjem, najnovijim tehnologijama kada je reč o vojnoj opremi, nego šta može da ponudi Srbija.
Šta naše kompanije, a čini mi se, od 120 izlagača, bezmalo 90 i nešto, 100, jesu naši predstavnici, jesu naše firme, naše kompanije, naši razvojni instituti i preduzeća.
U domenu odbrambenih tehnologija mi danas pravimo mnogo toga što bi neko ko se tim stvarima ne bavi, ko to ne prati, mogao da kaže - proizvodi samo Amerika, ili velike zemlje Zapadne Evrope, u šta spada i lično naoružanje najnovije generacije, ali i savremeni elektronski sistemi. To, dakle, dame i gospodo, danas Srbija jeste u stanju da proizvode, to danas Srbija jeste u stanju da plasira i da sarađuje sa najvećim, najzvučnijim svetskim imenima. Danas otvaranju partnera prisustvuje lično Aleksandar Vučić, a tom prilikom, u njegovom prisustvu, zakazano je i potpisivanje Sporazuma o saradnji između vojnog zavoda "Moma Stanojlović" i "Erbasa".
Zamislite tu vrstu kooperacije, ne samo u domenu odbrambene tehnologije i vojne industrije, nego u bilo kom drugom. Koliko je velikih, zvučnih imena, svetski poznatih, došlo u Srbiju, formiralo partnerski odnos sa našim kompanijama u poslednjih godinu ili dve, koliko smo samo primera iznosili ovde. I da pronađete zapadne kompanije, poput onih koje su u industriji avionskih motora. Dakle, najbolja moguća tehnika i tehnologija. Ali da pogledate i kompanije koje pripadaju tzv. istočnom svetu ili svetu koji, rekao sam već, dolazi sa krajnjeg istoka, na primer iz Kine. Te investicije, Železara, RTB "Bor", to su stvari koje je trebalo obezbediti i izgraditi. I njihove vrednosti. To su vrednosti koje čovek, običan čovek, mali čovek, ne može da razume, ne može da zamisli koliko iznose - milijardu i 400, skoro 500 miliona vrednosti ulaganja u RTB "Bor". Teško je objasniti šta sve može da se kupi za to.
Ali, za te stvari, koje obezbeđujemo, mi direktno osiguravamo svoju budućnost. Zato što, još jednom, u nju hoćemo da pametno ulažemo, zato što nam je stalo da obezbedimo one uslove koji su potrebni da Srbija svakog dana napreduje nešto više, da sutra Srbija ima one uslove koji će omogućiti onima koji dolaze nakon nas da kažu - imamo dovoljno prostora, imamo dovoljno sredstava. Da sada mi pokažemo da možemo da ostvarimo više nego što su naši očevi. A oni su nam, svakako, ostavili više nego što su imali njihovi ili više od onoga što su dedovi naših očeva mogli i da sanjaju.
Zbog ovakvog odnosa i ovakve vrste ozbiljnog pristupa i planiranja, Srbija danas, koliko god se to ne dopadalo različitim Đilasima, Jeremićima, evrofanatičnom Obradoviću, Živkoviću, nije bitno, zaista nalazi u svojevrsnom zlatnom dobu. Dakle, u dobu kada mi beležimo veće plate, veće penzije, rast među top 10 u Evropi na godišnjem nivou, kada dovodimo strane kompanije, ali kada podstičemo stvaranje naših sopstvenih.
Gradimo našu kuću na pametan način i zbog toga imamo odakle da realizujemo sve ovo što generacije pre nas nisu mogle da zamisle. I još jednom, ostavimo onima koji posle nas dolaze značajno više nego što smo zatekli, a opet da bude dovoljno dobro kao neka odskočna daska za njih da nas u dobrim stvarima nadmaše.
I to su odgovori kada je reč o ulaganjima, to su odgovori kada je reč o investicijama, to su odgovori kada je reč o odgovornom odnosu prema budućnosti. To je, na samom kraju, dame i gospodo, kako se u praksi dokazuje ono što se neretko priča - da se Srbija voli, da se ta ljubav pokazuje delima. Lako je reći da je to ispravno. Teško je pokazati. Jer, pokazati to, to zahteva naporan rad, to zahteva mukotrpan rad, to zahteva odsustvo bilo kakve želje za ličnim udobnostima onih ljudi koji su odgovornost preuzeli.
Zbog toga što se prema tom radu odnosimo kao prema nečemu što je najvažnija naša obaveza, upravo zato što je vredan onome što je najveća naša vrednost, naša Srbija, mi ovu vrstu rezultata postižemo.
Ko njima može da konkuriše? Može da konkuriše za poverenje ljudi u Srbiji. Ko ne može da se približi ovim rezultatima, taj, i to je finalna poruka za dežurne kritičare svega i svačega, ne treba uopšte da razmišlja da se politikom bavi, bar ne u Srbiji i bar ne u vreme kada mora da konkuriše Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Da bi konkurisao, moraće da bude od Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke bolji, a takvog danas u Srbiji nema. Hvala najlepše.