Par napomena koje su izgleda neophodne.

Prvo, što se tiče događaja koje ste pominjali, iz reči da tamo nije bilo nikoga ko je predstavljao bilo koga u ime Vlade Srbije, to nije istina. Bio je predstavnik ministra odbrane, kao što je bio i predstavnik načelnika Generalštaba. To je prva stvar. Ali, kada sa neistinama krene, onda i ne može ni da se završi drugačije.

Priča o ljudima koji odlaze od Srbije. Niste pominjali brojeve, a reći ću vam i zašto. Zato što ih s jedne strane ne znate, zato što se s druge strane ne ustručavate, i govorim u množini. Ne ustručavaju se oni koji vole da ih pominju, a dolaze iz istih redova, dakle, naravno, iz redova ovog tajkunsko-ljotićevskog milja, da se gađaju tim ciframa, da ih doslovce izmišljaju.

Slušam Dragana Đilasa koji priča o nekom podatku OECD za prošlu godinu, samo ne kaže da li je možda poslednja publikacija OECD, koja je izašla pre dva meseca sa podatkom za pretprošlu godinu, a za prošlu ne znaju ni OECD. E, kad se tako izmišlja, onda se dođe do neverovatnih zaključaka, poput onih da niko nije zaposlen u Srbiji, nego su razlike nastale na osnovu broja ljudi koji su iz zemlje izašli. To je sve samo ne ozbiljna i odgovorna ponuda građanima ove zemlje. Ja i ne očekujem drugačije.

LJudi kojima je lider jedan Veselinović Željko, a znate zašto ga pominjem, nemoguće je da ne znate, jer se toliko govorilo o fantastičnim vrlinama tog čoveka i velikim i hrabrim rečima, odnosu prema građanima ove zemlje, prema institucijama za koje se brinete prema budućnosti svakoga. Ako su to uzori, ako su to ideali i ako vi mislite da su naši stari za to davali živote, možda je bolje da poštedite i ovu Skupštinu i ovu zemlju takvih zaključaka.

Što se tiče PKB-a, to je poprilično jednostavna stvar. To je mogao da čuje svako ko je bio u sali. Onaj ko je tek pre pet, deset minuta, koliko je to već prošlo, tek stigao u salu, jer je imao nekih drugih, važnijih poslova, to zna. Ali, evo, ja ću da ponovim.

Sve ste u pravu, samo mi nije jasno kako se onda Dragan Đilas ne nacrta tamo da bude prvi, iako su to vrednosti ispod svake cene, da bude on taj koji će da preuzme PKB? Kako je to moguće da mu je promaklo? Zar se nije bavio tim mesecima unazad, pričao kako je to ispod svake vrednosti, kako će da bude budzašto? Nemoguće je da nije imao informaciju i on da ne iskoristi činjenicu da je to ispod svake cene, pa da bude prvi i da preuzme to i da pokaže kako može dobro da se gazduje sa tim njegovim novim metodama iz vremena njegove verzije samoupravljanja. Tu nešto ne štima.

Dakle, biće da je ipak vredelo nešto više od budzašto, čim je Dragan Đilas rešio da se u to ne upušta. Mi znamo da njega zanima samo ono što je besplatno.

Što se tiče etiketiranja, da li je ili nije etiketiranje kad, recimo, taj Dragan Đilas kaže da je najnoviji podatak iz publikacije OECD-a 73.000 ljudi napustilo Srbiju prošle godine, a poslednja publikacija OECD-a, to pogledajte sami, neću ja da vam donosim, je izašla pre par meseci i govori o podatku iz 2016. godine, koji uopšte nije toliki, nego, naravno, manji. Šta je to nego izmišljanje? Jel etiketa ako kažem da je to izmišljanje? Ako je etiketa, izvinite, molim vas, ali ja ću to morati da ponovim svaki put kad to čujem, jer je ovo zaista važno i to je zaista tačno.

Što se tiče Željka Veselinovića, ja sam sad očekivao, ako ne pre, evo sad, ovog momenta, da se vrednosno odredite, kad o vrednostima govorite, prema tome. Time što niste, hvala, ipak ste neki odgovor dali. Pokazali ste da se i vi vrlo lepo slažete sa tim i takvim kvalifikacijama, sa tim i takvim vrednostima.

Na samom kraju, molba za vas, gospodine predsedavajući. Prenesite ovima koji se boje da ću ja očekivati da nešto reprodukuju u svojoj glavi, da ja tu vrstu očekivanja zaista nemam. Sa te strane su mirni, što se mene tiče. Ali, zahvaljujem na svačijoj želji da pokaže izvesnu pažnju prema mojoj malenkosti. Ipak, mislim da to nije neophodno. Ove druge stvari mnogo važnije, kao što su veće penzije za sve, one su važne, treba njima da se bavimo. Hvala.

Da, po amandmanu, gospodine predsedavajući, zbog ovog obrazloženja u kom zaista jeste narodni poslanik rekao da je podneo ovaj amandman, tako sam ga ja razumeo, zbog toga što smatra da postoji neka praksa besmislenih amandmana. Ja sam to razumeo kao njegov lični doživljaj sopstvenog amandmana zbog toga što smatra da takva praksa postoji, on amandman podnosi. Žao mi je što tako doživljava svoj amandman. Ne bih ulazio u razloge zašto on to tako misli o sebi i svojim amandmanima.

Hteo sam samo pošto je deo obrazloženja bio da neće imati vremena da raspravlja o nekim drugim amandmanima, da iskoristim ovu priliku za dve dobre vesti. Prva dobra vest je za samog poslanika koji smatra da su njegovi amandmani besmisleni. NJegova poslanička grupa ima šest minuta i 13 sekundi koje može da iskoristi za raspravu o bilo kom amandmanu, pa može šest minuta da govori i o onome što će doći kasnije, na šta god da je mislio. To je dobra vest za njega ako to nije znao.

Druga dobra vest za građane Srbije je da naravno ovo, da ove mere i ovaj zakon vraćaju Srbiju nazad apsolutno nisu tačni. Dobra vest je u tome što će nakon usvajanja ovog zakona sve kategorije penzija biti više nego ikada i to je sigurno dobra stvar i na tome čestitam svima.

Član 106. gospodine predsedavajući.

Kažem vam odmah unapred da ne tražim da se ovome glasa.

Član 106. je onaj član koji je bio izgleda potreban poslaniku koji je govorio o nekom drugom članu, a ukazivao na dnevni red, odnosno držanje teme rasprave. Dakle, to se reguliše u članu 106. stav 1. pa prvo pomažem.

A drugo, isti taj član ne dozvoljava onima preko puta koji su malo čas dobacivali one odvratne stvari, vi ste tu u pravu, to se jako dobro čulo ovde, i još mnogo drugih stvari koje vi niste ponovili kao pristojan čovek, i vama i nama ovde. Neću naravno da se bavim podrobnije onima kojima je očigledno nepoznato šta im je smisao bavljenja politikom od kako su ostali bez upravnih i nadzornih odbora DS i Dragana Đilasa. To ćemo da ostavimo za neki drugi put.

Hoću da vam kažem da je neprihvatljivo da ovde Balša Božović govori o dostojanstvu, da ovde Balša Božović govori o pristojnosti, čovek koji zapravo više i nije čovek pod tim imenom. Nama se nije obratio Balša Božović. Nama se obratio Željko Veselinović i malopre i par minuta pre njega. Govorili su i prvi i drugi put Željko Veselinović, čovek koji je njihov lider, čovek koji je njihov uzor, čovek koji je predsednik, odnosno predsedavajući tog njihovog novog saveza, čovek koji je pozvao brutalno, neljudski, divljački na silovanje predsednike Vlade Republike Srbije, a što vajna gospoda očigledno očarana vrednostima koje baštine svi zajedno i koji dele sa ovim Željkom Veselinovićem nisu našli za shodno da osude. Nisu našli za shodno čak ni da se zapitaju da li tako neki čovek treba da im bude lider ili ne treba, pošto očigledno smatraju da treba.

Juče u Skupštini Grada, da obavestim i vas i narodne poslanike i sve koji ovo gledaju, nisu želeli da zajedno sa ostalim odbornicima Skupštine Grada kažu da je neprihvatljivo da čovek poput Željka Veselinovića takve stvari radi, a pritom takve stvari radi, a obavlja funkciju gradskog odbornika. Oni su smatrali da tu nema ništa sporno…

Završavam gospodine predsedavajući.

Oni su time pokazali koje su njihove vrednosti i šta smatraju za ispravno, i na kraju krajeva da su svi oni Željko Veselinović. Hvala.

(Zoran Živković: Replika.)

U svrhu, naravno, pomoći da se kvalitetna argumentacija, koju neki ovde pozivaju, razmeni prilikom ove rasprave, naravno, gospodine predsedavajući i dame i gospodo narodni poslanici. Govorio je ovaj veliki jurišnik, inače sada jedan od lidera ovog Đilasovog tajkunsko-ljotićevskog udruženja, o mnogo toga maločas i vidi se, kao što uvek hronično ima potrebu da bude u centru pažnju, da ima potrebu da neke stvari sazna i nauči. Koristim ovu priliku da mu te neke stvari razjasnim ili da ga bar usmerim, u najkraćem.

Što se tiče pitanja penzija i nekakvog vraćanja, to naravno ima puno veze sa razumevanjem materije. Dakle, kada govorimo o tome, a mi naravno govorimo onima koji su u stanju da to čuju i da to prihvate, da to, na kraju krajeva, razumeju, da će penzije biti veće nego što su bile pre oktobra 2014. godine, to su jednostavne, lako proverljive stvari i koliko će za svakoga ko bude primao tu veću penziju u hiljadama dinara, zavisno do toga kolika mu je danas penzija, to biti veće i koliko će to biti veće iz meseca u mesec, to može jednostavno da se izračuna.

Ono što ne mogu da prihvate, što ne mogu da sami sebi priznaju, to je da je ovo jedan veliki uspeh, da je ovo jedna velika pobeda građana Srbije koju su uspeli da iznesu zajedno sa predsednikom Republike i sa Vladom Srbije ovaj teret reformi. Nije to bilo lako. Trebalo je tu puno rada, trebalo je tu puno znanja, a trebalo je i strpljenja, ali smo mi, kao narod, pokazali da smo na visini zadatka i tu vrhunsku odgovornost, istina je, pokazali su naši penzioneri. Mi smo na tome mi iskreno zahvalni. Tu nema spornih stvari. Tu nema ničega što bi bilo koga trebalo a ljuti do naravno onih koji su, pre svega, tu mislim na ovu tajkunsku-ljotićevsku koaliciju i ljotićevski deo te koalicije, duboko nezadovoljni činjenicom da su to rezultati koji nemaju nikakve veze sa njima.

Dakle, u njima samima tu nikakvog doprinosa nema, za njih nema tu nikakvog političkog profita. Mogu samo da budu besni, ljuti, frustrirani, na kraju krajeva i činjenicom da su tu gde jesu zato što ovakve stvari ne žele da prihvate kao dobre za ljude oko sebe, za ovu državu i ovo društvo.

PKB, pominju ljudi i kažu ovde – to je dokaz, ne znam čega, koristili su termin – izdaja, vrlo često to oni vole da koriste. Kažu – to je davanje vrhunske vrednosti u bescenje. Jednostavno pitanje za njih je – ako je to tako, da li su se našli pozvani da zaštite i tu vrednu imovinu i grad Beograd i državu Srbiju tako što će prvi da stanu u red i da daju ponudu za taj PKB? Jel se daje za badava, kako oni tvrde, što nisu onda oni stali u red i rekli – evo ja ću prvi da odgovorim na ponudu i ja ću da ga kupim i ja ću da pokažem kako njime može da se efikasno upravlja. Znamo zašto, jer su sami svesni da pričaju potpuno besmislene stvari. Znaju sami da nije tako kao što kažu.

Znaju sami da je to tako dobro i tako vredno ne bi imalo jedan neuspešan poziv da se pronađe partner, a onda kada smo uspeli da pronađemo rešenje, pri tom muku mučili, da znate, da to bude kroz jednog ponuđača koji će se pojaviti, otimali bi se svi živi sa ove planete oko toga da je to tako, a oni bi se otimali prvi, jer kao što znamo, a na žalost na osnovu prakse koju su osetili na svojim leđima građani države Srbije, da njima otimanje nije strano. Dakle, vrlo rado bi se oni pridružili da je i približno onako kako oni kažu.

Dragan Đilas bi prvi stao da kupi PKB, ali znate zašto nije? Jer mu ne pada na pamet da u nešto ulaže, jer mu ne pada na pamet da nešto razvija. Dragan Đilas je imao plan da se to rasturi, što se kaže do temelja pa kada bude bilo za ništa, kada bude bilo za nula onda da ga preuzme i taj plan je, kao što znamo, propao, propao onog trenutka …

(Vjerica Radeta dobacuje.)

… u pravu ste gospođo Radeta, nisam se dovoljno precizno izrazio.

Dakle, Dragan Đilas rastura stvari do temelja i preuzima nizašta.

Onog momenta kada ga je narod ispratio u sramnu i mračnu istoriju, gde mu je jedino i mesto, taj plan je stopiran i on sada može samo da besni, može samo da se nervira, ali ponavljanjem istih, identičnih besmislica ne može da zvuči ozbiljnije – što ga nije otkupio ako je to danas jeftino. Što? To je taj odgovor koji vi nemate i koji nećete imati nikada.

Na primer i za RTB Bor, što ga nije kupio Dragan Đilas ako je to bilo jeftino? Nema odgovora, neće ga ni biti. Svi znamo zašto ga neće biti. Možemo da pričamo o tome kako je on njime gazdovao, mislim na PKB. Možemo da pričamo o desetinama miliona evra dubioze u koje je gurnuo PKB. Nikakav problem nije. Imamo ovde čak i materijale koji su vaši, vaši rođeni, od ljudi koji se nalaze u okruženju, članova ili simpatizera onih koji podržavaju politički tajkunsko-ljotićevsku koaliciju, Đilasa, Obradovića, Jeremića i ostalih, koji su sami izračunali, u svojim tabelama prikazali koliko je to „fenomenalno“ radilo dok je Dragan Đilas žario i palio PKB. Ako hoćete, možemo na ovoj sednici ili bilo kojoj drugoj.

Ako hoćete, možemo o trudnicama i porodiljama. Tvrdim, nije znao u momentu kada se taj zakon ovde usvajao, a ova ga je Skupština usvajala, Boško Obradović i njegovoj sadržaj. Tvrdim, ne zna ga ni danas. Tvrdim, neće ga ni saznati, da se bavi politikom još sto godina jer njega to suštinski ne zanima. Da ga zanima možda bi on tada rekao nešto na temu ovoga o čemu priča danas. Da ga zanima možda bi tada podneo neki amandman. Jedan jedini amandman u momentu kada je usvojen osnovni zakon, a tvrdim da ne zna kada je usvojen osnovni zakon, na kojoj je to sednici bilo, nije podnela njegova poslanička grupa, pa ne zna ni zašto 18 meseci, ni za koga je to dobro, ni po kom osnovu je dobro. Ne zna ni za tih 24, ni kada je bilo, ni sa kojim obrazloženjem. Tvrdim, ne zna ni da li je bilo bilo kakve zaštite za te kategorije o kojima se on danas ovde strašno brine i za koje hoće da kaže neku toplu reč utehe.

Da li je bilo bilo kakve zaštite za te kategorije trudnica i porodilja pre tog zakona? Tvrdim, ne zna. Slobodno neka ustane i neka mi kaže, tih 24, za tu kategoriju bilo je 18 ili 12 ili 6 po zakonu koji je važio pre toga. Ne zna, neće reći, kažem vam unapred.

Što se tiče Đilasa, doslednosti i vraćanja para i naravno svih ovih stvari o kojima pričamo, a i onim drugima o kojima voli da priča o tim, kako beše, stranim firmama koje dolaze ovde i ovde sve preuzimaju zbog političke podrške i pomoći.

Doslednost i ta tema, ja npr. mislim da se ovde vidi na osnovu reči Boška Obradovića iz oktobra 2013. godine. Dakle, Boško Obradović kaže na temu Dragana Đilasa, kod naziva žutim tajkunom, tajkunskim mangatom u ovom svom saopštenju – nije poznato čime se bavio Dragan Đilas, šta je radio do 2004. godine nije postao član DS. Od tada profit njegovih firmi, Đilasovih firmi, tako kaže Boško Obradović, naglo raste za nekoliko stotina put od bavljenja politikom i tokom bavljenja politikom i za nekoliko godina on postaje milioner. Dragan Đilas postaje milioner kao funkcioner, kaže Boško Obradović. Kako je to uspeo, dalje objašnjava Boško Obradović - najveće bogatstvo Đilas je zgrnuo preprodajom reklamnih sekundi na RTS, ovoga svi dobro sećamo, angažovanjem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu čiji je gradonačelnik, i ovoga se dobro sećamo, dobijanjem za klijente, pazite sada, državnih preduzeća pod kontrolom DS ili stranih firmi kojima se pre toga omogućava povlašćeno poslovanje. Na ovo misli gospodin Obradović kada govori o stranim firmama koje imaju povlašćeno poslovanje. Misli na Dragana Đilasa koji im je to omogućio. Vrlo dobro ako na to misli.

Tim stranim firmama se omogućava povlašćeno poslovanje ili, nastavak, pljačkaška privatizacija u Srbiji. Na ovo misli gospodin Obradović kada kaže – pljačkaška privatizacija, na ovoj ili bilo kojoj drugoj sednici, na tu privatizaciju koju je omogućio Dragan Đilas, odlično ako na to misli, što sve predstavlja nezabeleženu vrstu medijskog monopola, skandalozno uzimanje ekstra profita kojim je Đilas došao do ogromnog bogatstva itd. Ovoga ima koliko god hoćete. O ovome možemo ne jednu sednicu, možemo po nekoliko sednica pa po celu sednicu samo na tu temu.

Ako zaista misli Boško Obradović koji je zadužen za onaj ljotićevski deo tajkunsko-ljotićevske koalicije da narodu nešto treba vraćati zbog ovih pljačkaški privatizacija Dragana Đilasa, zbog ovih stranih partnera Dragana Đilasa kojima je Dragan Đilas omogućio da se obogate, a i zbog samog Dragana Đilasa koji je, kako kaže Boško Obradović, od bavljenja politikom postao milioner i nekoliko stotina puta uvećao dimenzije sopstvenog džepa, vrlo dobro, neka se krene sa tim, neka se krene još danas, neka još danas prvo Boško Obradović vrati sve ono što je dobio od vlasti Đilasa, Jeremića, Tadića i drugih na ime pomoći od strane državnih firmi, neka vrati sve ono što je dobio od istih ti na ime pomoći nevladinim organizacijama, neka vrati sav onaj kampanjski novac koji je u međuvremenu razdelio na firme svojih prijatelja i saradnika, samo neka stavi na jednu gomilu pa neka donira Republici Srbiji u kom god hoće resoru.

Neka zamoli onda i Vuka Jeremića da svoje milione takođe pokloni Republici Srbiji jer se zna da ih je na grbači ovog naroda i dobio. Neka zamoli i Dragana Đilasa, koji se, kako kaže Boško Obradović, u milionima obogatio od bavljenja politikom i na račun zemlje da vrati silne milione, pričao o 25 miliona koje prijavljuje danas, a bog sveti zna koliko ne prijavljuje, pa kada se sve to lepo državi vrati onda ćemo da se dogovorimo kome ćemo sve da vraćamo. Ne znam da li će građani Srbije poštedeti kamata, ali one vrste političke odmazde koja vodi ispod cenzusa neće sigurno,a to su pokazali na svim izborima do sada, to će pokazati i na svakim narednim, budite uvereni. Hvala.

To šta je nudio Aleksandar Vučić Draganu Đilasu, moram priznati toliko je smešno da nisam mogao da odolim, smejao sam se i ovaj put kao da ga čujem prvi put, a znam da vi to ponavljate već deseti put.

Poznati ste vi po tome, što ste svi imali žarku želju da sarađujete sa SNS i Aleksandrom Vučićem, ali shvatite, to ne dolazi u obzir, ne zanimate nas.

Dakle, Dragan Đilas za vašu informaciju šta mislite a što je držao onaj mandat odbornika u Skupštini Grada a nije se pojavljivao godinama? Što? Zbog onih 10 hiljada nadoknade, moguće. Ali, nije to sve. Reći ću vam sada čemu se on očigledno nadao. Očigledno se nadao da će ga izabrati za gradonačelnika neko. Zna se ko je to mogao da bude. To smo mogli da budemo samo mi, jer smo imali većinu tamo i naravno da to nije dolazilo u obzir nikad. I kad je shvatio da od toga nema ništa, izgleda da se sad nešto mnogo naljutio i sad izmišlja takve stvari da mu je neko nešto nudio.

Videlo se šta je on očekivao i videlo se šta može dobiti. Veliko ništa. Uostalom kao i onaj koji je nudio da Dveri uđu u saradnju sa SNS u Čačku. Pokazivali smo vam to. Javno preko novina nudio, pozivao i njemu je rečeno isto što i Draganu Đilasu, ne dolazi u obzir ne zanimate nas.

Vuk Jeremić koji je obigravao i oko Vlade Srbije i oko predsedništva tražeći podršku za svoju međunarodnu karijeru, sve je to dame i gospodo dobro poznato i ako mislite da ste nešto moralno superiorni u odnosu na ostale u tom smislu što vi nikada niste sarađivali, ne biste. Niste iskreni. Dakle, vi biste, ali mi vas ne želimo, jer ne želimo da imamo nikakva posla sa najgorima od najgorih. Oko toga da se razumemo.

Druga stvar, o žutim lopovima pričate vi. Sada sam pričitao šta kaže Boško Obradović o Draganu Đilasu. Čitali smo i šta kaže DS o DS i drugim žutim lopovima, Đilasu, Jeremiću i ostalima. Dakle, to su istine sa kojima se suočavate. Vaše priče iz vaših usta.

U našim redovima sigurno nema tih lopova i tajkuna o kojima ste vi lepo pričali do juče, o kojima su lepo pričali ostali iz DS, Jeremić o Đilasu, Đilas o Jeremiću, Jeremić o Stefanoviću, Stefanoviću o Jeremiću i Đilasu itd.

Poslednja rečenica. O vašem savezu imam da kažem samo sledeće. Vaš je predsednik i vaš je predsedavajući jedan Željko Veselinoć, koliko ovo vredi, toliko vam vredi i sve ostalo tamo, uključujući sve vas pojedinačno.

Kad je prvi put krenuo sa ovim, moram da priznam, i dalje smešnim i zabavnim pričama, Dragan Đilas je rekao – nudio je meni Aleksandar Vučić da budem potpredsednik Vlade ili gradonačelnik, jel tako bilo? Sad ste malo zaboravili ovog gradonačelnika, jer ste shvatili da vam se nešto tu baš i ne uklapa, ali nije ovo ni prvi, ni poslednji put da se u tim vašim fantastičnim konstrukcijama stvari ne uklapaju.

Da li je gradonačelnik Dragan Đilas danas? Ne bih nešto rekao. Da li je potpredsednik Vlade, ako vas to više zanima? Pa, opet ne bih nešto rekao? Da li je Dragan Đilas živeo u nadi da će biti gradonačelnik za vreme naše većine u Skupštini grada? Očigledno jeste. Pitajte ga kad ga sretnete sledeći put, što je držao mandat odbornika sve vreme, da nije možda zbog toga što se gradonačelnik bira iz odborničkih klupa? Pitajte ga kad ga sretnete, čemu se to nadao? Ja ću da vam kažem još jednom, a onda pogledajte šta se desilo, da smo mi to hteli, zar to ne bismo uradili godinama unazad. Jasno vam je valjda kakav je naš odgovor. Isti je kao i odgovor dat vama. Dakle, žutom lopovu Draganu Đilasu, isti kao i žutom lopovu Obradović Bošku. Jesmo li napravili mi koaliciju u Čačku kao što ste nas molili? Pa, nismo. Šta smo vam rekli, podsetite se.

Što se tiče ljudi koje ste pominjali, pominjali ste ljude koji nikad nisu bili u DS i ljude koji nisu danas u SNS, ali sve to apsolutno nije važno. Mi kada govorimo o najgorima od najgorih, da li znate o kome govorimo? O vama danas okupljenim oko Željka Veselinovića. Primer poštenja, čestitosti, časti, primer visoko moralnih skrupula, to je vaš lider. Ne samo najbolji primer, on vam je i najsvetliji primer. Ovo je vaša slika i prilika, ovo je vaš ponos i dika. Ovo je vaš predsedavajući, čovek koji poziva na silovanje predsednice Vlade.

Dakle, evo časti i evo poštenja. Pošto ovakve sledite, pošto su vam ovakvi lideri, šta mislite kakvi možete biti vi? Šta mislite kakvi možete biti svi zajedno, po svim ljudskim kvalitetima uključujući i poštenje i odnos prema vrednostima. Ovo kada razrešite, možemo da pričamo mi i o drugim stvarima. Možemo i u međuvremenu, ali u međuvremenu vi ste Željko Veselinović za mene.

Član 103. i pitanje kako se odnosimo prema ukazivanjima na povredu Poslovnika koja su iskorišćena za repliku.

Ja se uvek, vi to znate gospodine Marinkoviću, zalažem za jednake aršine. Dakle, slobodno vi postupite na identičan način prema mom izlaganju sada, kao i prema onome što je učinio gospodin Vesović, nikakav problem nemam.

On je hteo da neke stvari obrazloži i ja osećam potrebu da se oko istih tih stvari razumemo. Ne zanima mene da li je u ovom tajkunsko ljotićevskom preduzeću levo i desno, ovako i onako, socijalno liberalno, šta su već. To su njihove stvari. Ono što on treba da razume je da su oni sada po svojim rečima jedna porodica. To je rekao, kako beše, predsednik resornog odbora Dveri za brigu o porodici. Čovek koji je vrhunski stručnjak za pitanja porodice. Kad on kaže – svi ti iz Saveza, Boško Obradović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, itd. su jedna porodica, to znači da ste isti. To znači da su vam vrednosti iste. To znači da su vaše vrednosti, vrednosti Željka Veselinovića. To znači da kada DS, sa kojom ste danas porodica, sama sebe naziva žutim lopovima, a čitao sam vam izveštaj u kom to kažu, to znači oni misle o vama. To ste vi svi zajedno.

Između vas, gospodine Vesoviću, vašom odlukom, jer ste vi za to glasali i vi se za to sada ovde srčano zalažete, nema razlike, vi ste tako hteli. Vi ste hteli da vi budete ovo, da ovo bude vaše ime i prezime - Željko Veselinović, da ovo bude vaša slika svaki put kada ustanete da govorite u Narodnoj skupštini, da ovo bude slika i prilika vaših vrednosti i poštenja. Nije to vama nametnuo niko od vas, to je vaša volja. To što ste danas jedno sa Draganom Đilasom, žutim tajkunom, koga je Boško Obradović optužio za pljačku Srbije, to je vaša stvar i vaš problem, ali vi ste svojom voljom sa njim jednaki, isti, greh nosite.

To što ste danas rame uz rame sa DS koju već sami nazivate žutim lopovima, vi ste danas isti, jer je to vaš izbor i to je vaš problem. Nemojte da se srdite na nas i tu ideologija ima vrlo malo veze sa bilo čim. Poslednja rečenica, ideologija pljačke tajkunsko ljotićevskog preduzeća je jedina politika koju imate, a levo i desno ostavite za neke kabinetske rasprave. Hvala.

Mislim da nema nikakve razlike u stavovima u toj tajkunsko-ljotićevskoj koaliciji okupljenoj oko Đilasa, Obradovića, Jeremića itd, po ovim temama koje je malopre pomenuo Boško Obradović. Mislim da se oni svi tamo istovetno zalažu za NATO pakt. Oni su valjda prihvatili zajednički sistem vrednosti, jel tako, ubeđuju nas da su se okupili oko programskih sadržaja. Dakle, nije to samo tehnička saradnja, oni su oko suštinskih vrednosti zajedno, pa kada je za NATO pakt Vuk Jeremić, beše, kada je za NATO pakt DS, odnosno brojni njeni lideri, sada su svi valjda tamo za NATO pakt.

Kada je reč o odnosu prema penzijama i prema penzionerima, i oni su oko toga takođe jedinstveni. Svi su zajedno upropastili ne samo taj sistem, nego kompletan ekonomski sistem u ovoj državi Srbiji. Zašto? Zna se. Da bi se oni lično bogatili, pa da bi tu bilo malo i za džeparac gospodina Obradovića. Znate već, za ono malo iz Kolubare, malo Ministarstvo za pomoć po liniji 3.8.1, beše, nevladin sektor, malo da se odštampaju materijali za predizbornu kampanju u Beogradu, a bude malo i za u džep. Sve je to poznato. Dakle, to su vaše vrednosti i tu razlike nema.

Ali, od svih tačaka, koliko ste ih tamo napisali, suštinski važna je samo jedna, jedna jedina tačka – vlast, moć, pohlepa, novac. Kako i zašto? Jer mrzimo Aleksandra Vučića i to je jedini razlog zašto se mi bilo čime danas u Srbiji bavimo. Metod takođe identičan i jedinstven, dolazak na vlast putem ulice, putem puča, putem vojne hunte, gospodine Obradoviću, sve one divne stvari, demokratske stvari na koje ste pozivali lično, a evo i ovi iz Jeremićeve stranke pričaju, što kaže narod, bez blama, pravo u kameru – mi ne možemo da pobedimo Aleksandra Vučića na izborima, mi zbog toga vlast treba da osvajamo na ulici. Vrednosti takođe iste, jedne i jedinstvene. Željko Veselinović – fikus premijerko, treba da te napadne obdareni Afroamerikanac i da se to prenosi mesecima, da narod gleda kako se on iživljava.

Svaka čast za porodičnu politiku, svaka čast za novu političku kulturu, kako kažete, svaka čast za divan odnos i uvažavanje prema ljudima i njihovim porodicama, besramnici jedni.

Bilo je tu i smešnog i tužnog i, moram da kažem, tragičnog.

Smešno je, recimo, da, evo, kako smo sada saznali, ono što se ovom ljotićevskom delu tajkunsko-ljotićevske koalicije ne dopada u vezi sa politikom koju mi sprovodimo, kaže što je to politika DS. Dakle, sve najgore na svetu što imaju da kažu oni zapravo sve vreme govore o politici DS, jel tako?

Gde beše Lutovac predsednik DS? Da nije slučajno uz koleno svako veče na zajedničkim tribinama ovome ko je to sada rekao o toj istoj DS?

Gde je beše bio lider Dragan Đilas, žuti tajkun. Što ga zovu Žuti? Da nije zbog toga što je bio lider DS, jel tako?

Čiji beše ministar, koji je bio visoki funkcioner, Vuk Jeremić? Da nije opet te Demokratske stranke, jel tako?

Da nije beše Borko Stefanović isto bio visoki oficir te Demokratske stranke?

Da li su sada to svi ovi koji su jedna familija, kako kažu ovi ljotićevci iz tajkunsko-jotićevske koalicije, svi koji su sa njim jedna familija? Da li on zna šta priča uopšte? To je onaj smešni deo. To nek ostane pitanje za njega.

Tužno je kada priča da će sada da se nešto udari po tajkunima, da će ta sila, zamislite, on i ne znam da li ima još neko kao što je on, Željko Veselinović, recimo, on je baš kao što je on, ovaj Željko Veselinović koji poziva na silovanje, dakle, da će njih dvojica sada da se udruže sa Đilasom, pa će da udare po Đilasu ili da se udruže sa Jeremićem, pa će zajedno sa Jeremićem da udare po Jeremiću. To je bilo po prilično tužno.

Ono što je tragično je da neko pominje pljačku i pominje laž, a pre pet minuta čuje sopstvene reči o tome ko je pljačkao, da ga podsetim. Pljačkao je Dragan Đilas. Obogatio se stotinu puta kada je bio na vlasti.

Najveće bogatstvo zgrnuo je preprodajom reklaminih sekundi na RTS-u, angažovanjem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu, čiji je gradonačelnik, dobijanjem za klijente državnih preduzeća pod kontrolom DS, evo je opet, ili stranih firmi kojima se pre toga omogućava povlašćeno poslovanje tim svojim strancima je Dragan Đilas omogućio ili pljačkaška privatizacija u Srbiji.

Poslednja rečenica. Rekao vodeći ljotićevac, danas imenom Željko Veselinović, pošto su svi oni danas imenom Željko Veselinović, u tajkunsko-ljotićevskoj koaliciji, o svom lideru Draganu Đilasu, jel to ta pljačka, jel ovo beše vaše lice Željko Veseljinoviću?

U vezi ovoga što je ovaj Željko Veselinović, koji je među ovim ostalim Veselinovićima iz njihove tajkunsko-ljotićevske koalicije ponajpre zadužen za ovaj ljotićevski deo, rekao da on nikad nije bio deo DOS. Pa on je danas deo DOS.

Opet, nismo mu za to mi krivi. Nije niko od nas njega terao da sedi uz skute Draganu Đilasu, da danas bude u DS, te žute lopove o kojima priča. Niko ga nije štapom terao da mu bude idol i najbolji saradnik Vuk Jeremić ili moralni uzor ovaj Željko Veselinović. Dakle, za njega i ostale Veselinoviće ovo je uzor, okruženje je takvo kakvo jeste i oni su po sopstvenim rečima jedna familija jer su oni tako hteli.

Mogu da prihvatim i mogu da poverujem da on pati zbog toga što ljudi poput gospodina Malog ili gospodina Vesića nisu sa njima. Što bi oni imali posla bilo kakvog sa tim i takvima, što bi bili? Ja ih potpuno razumem što nisu sa njima nego su sa ljudima koji rade za ovu zemlju i koji za ovu zemlju prave rezultat. Ako za tim čeznete neka ostane vaša stvar, ali zamena teza, nemojte da se bavimo neozbiljnim stvarima. Zamena teza nikada nije jasan citat i navođenje vaših reči, bez da se jedno slovo doda.

Šta je zamena teza kada ja kažem da su vaše reči, da je Dragan Đilas, čovek koji je tajkunski medijski magnet? Šta je zamena teza kada je kažem da su vaše reči da je Dragan Đilas, učestvuje u predaji Kosova i Metohije? Šta je zamena teza kada ja kažem da su vaše reči da je Dragan Đilas kriv i za bezglavo jurenje u EU? I sa svima ovim stvarima, sami ste se usaglasili, sami ste prihvatili da su to sada vaše vrednosti i vaša politika, dakle i predaja Kosova i Metohije i tajkunski maniri i metode i srljanje u EU.

Razumem da vas to boli, ali to se zove naknadna pamet. Boli i ove „žute“ što su danas „ljotićevci“ zbog vašeg prisustva, ali te bolove ćete morati da savladate sami.

Ako hoćete da na pametan način upotrebite današnju raspravu, opredelite se vrednosno, Željko Veselinoviću, ovim svojim rečima, odnosno rečima ovog vašeg predsednika Željka Veselinovića, ako smete još jednom, besramnici.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, ne bi bilo moguće baviti se zakonskim predlozima poput ovog o kojem raspravljamo danas da nema odgovarajućeg odnosa prema potrebi da se razvija Republika Srbija i to je upravo predmet amandmana na član 1.

Ne bi to bilo moguće, dame i gospodo, jer, kao što je više puta istaknuto tokom današnje rasprave od strane narodnih poslanika SNS, bez odgovarajućeg odnosa prema razvoju. Bez odgovarajućeg odnosa prema našoj ekonomiji nema mogućnosti ni da radimo važne stvari.

Odgovarajući odnos podrazumeva, recimo, odnos prema investicijama, o kojima smo takođe govorili danas i zaista je pregršt sjajnih primera, izuzetno dobrih primera kako se to danas na ispravan način radi. Jedan od njih svakako jeste i poseta Narodnoj Republici Kini, koja je rezultirala sklapanjem više važnih sporazuma.

Predsednik države Aleksandar Vučić lično je prisustvovao sklapanju sporazuma poput, recimo, onog koji predstavlja dobro dugoročno rešenje za RTB „Bor“ sa investicijama jedan ugovor vredan 1,4 milijarde dolara, ili ugovor vezan za investicije u gradu Zrenjaninu vredan 1 milijardu dolara, ili ugovor za Zrenjanin i okolinu koji se odnosi na fabriku za preradu cinka 100 milina dolara ili, primera radi, ugovor koji se tiče „Ikarbusa“, takođe vredan više miliona dolara. To su zaista sjajni primeri.

I bez njih i pre njih Srbija je danas apsolutni lider kada je reč o investicijama u regionu. Danas, to su zvanični podaci merodavnih međunarodnih institucija, mi više investicija privučemo kao država nego što ostale države regiona privuku sve zajedno. I to je dobar primer i jak dokaz da se danas u Srbiji radi ispravno, da se danas formira društvo uspešnih ljudi, sve suprotno od one DOS Palanke koju su neki jedino umeli da rade u ovoj našoj zemlji. Hvala lepo.

Član 107, gospodine predsedavajući.

Zbog potrebe da se ovde govori istina, a naravno, sve samo neistina, ovo drsko obraćanje ministru rečima da je on nešto oteo ili da smo mi nešto oteli, a možda i zbog ovih pretnji koje smo čuli na kraju, a koje nas toliko potresaju da prosto ne znamo šta ćemo sa sobom. Naravno da je poznato da je nekima jedini način koji vide za sopstveni dolazak na vlast nekim pučevima, nekim revolucijama, nekim vojnim huntama, sve one najlepše stvari, najdemokratskije na svetu kojima prete već mesecima, a poslednjih dana onako intenzivno, budući da su sada najuvereniji u snažnu podršku koju imaju od strane građana, da li je tako?

Pitanje otimanja i odgovornosti onih koji sada kažu ovde da nemaju ništa sa tim što se zlo i naopako dešavalo 2009, 2010, 2011. godine. Kako može da nema veze sa tom pljačkom, de fakto pljačkom naroda onaj koji je učestvovao u tome da se uspostave te strukture koje su urnisale penzioni fond, da se uspostave strukture koje su dovele državu pred granicu bankrota, a što je tvrdio i sam Dragan Đilas kome se danas, je li, preporučujete? I Fiskalni savet za koji se danas kaže da mu se mnogo veruje, ali izgleda u svemu onome što bi moglo da odgovara ovim pametnima i ljudima sa puno podrške, ali se ne veruje tom Fiskalnom savetu koji je rekao da je ova zemlja dovedena u neizdrživu situaciju 2008, pa do 2012. godine zato što im to ne odgovara. Da li nemaju veze sa tim pljačkašima koji su to radili? Nikakve. Naravno, samo su od tih pljačkaša dobijali subvencije. Da li to znači da nikakve veze nemaju i da su pred milim Bogom i pred narodom čisti? Mislim da to ne znači, jer mislim da ne treba da dozvolimo takvim ljudima da te stvari saopštavaju ovde.

Na samom kraju, kada porede svoju zemlju sa zemljama Afrike i Azije i pokušavaju na taj način da tamo neke zemlje ponize, neka budu svesni da govore o narodima koji su nama prijateljski. Kada pokušavaju da ignorišu da ovakva rešenja kakva mi predlažemo postoje u evropskim zemljama, nisu ništa, već pošto govore ovde ko je koliko mali. Oni kojima je suština bavljenja politikom bio sopstveni džep i sopstvena subvencija, bili su mali i ostaće mali koliko god glasni bili.

Član 107. i pitanje dostojanstva, opet zbog one potrebe da se govori istina.

Govorimo mi, doduše, onima koji su tu da čuju. Ako žele da pričaju o formulama, dakle, hajde da budu bar toliko korektni i toliko fer da pogledaju snimak, ako im je teško da u sali sede kada se o tome priča. Da pogledaju o čemu se govori na sednicama Odbora.

Ne mogu da govore o formulama oni za koje taj fiskalni savet, na koji se pozivaju, sam kaže – po mišljenju koje je dostavljeno narodnim poslanicima, ali je izgleda nekima teško da obavljaju posao narodnog poslanika, pa da pročitaju to na šta se pozivaju.

Formula koja je bila po tzv. Švajscarskom modelu, kada je ukinuta u ovoj zemlji? Da li vam je to ideal? Godina 2005. Ko je te godine bio na vlasti u ovoj zemlji? Da nije opet ta fantastična tajkunsko ljotićevska koalicija koja se okupila sada? Nešto mi se čini da jeste. Toliko se dobro sećamo tog perioda.

Šta se onda desilo? Pogledajte isto to mišljenje, pa vidite. Promenili su formule, pa su došli na neke nove koje su sad možda ideal broj dva, šta li. A, šta je bila posledica 2008? Potpuni kolaps. Taj bankrot, ta dubioza zbog koje je bio neodrživ, ne samo ovaj sistem o kom raspravljamo, nego svaki sistem i svako finansiranje u zemlji. Pa, to je posledica tih vaših fantastičnih formula.

Neprihvatljivo je da danas neko ovde upire prstom i kaže – izazivate neizvesnost, vi ugrožavate ovog i ugrožavate onog. Pritom, naravno, ignoriše činjenicu da smo mi videli već u praksi da to ne da nije istina, nego istina je na potpuno suprotnoj strani. Da je istina na povećanju od 13% kad se radi ozbiljno i odgovorno, a ne budu dovoljno fer i korektni da kažu – a, to na šta upozoravamo, to smo napravili mi sami. I, zbog toga, da kažu pošteno – ne možemo, danas kada pričamo o formulama, ni jednom jedinom rečju da kažemo - a, koja bi formula bila prava? Znate zašto ne mogu? Isprobali su sve te o kojima bi sad pokušali nešto da kažu i na svakoj, ali bukvalno svakoj napravili katastrofalne greške.

I, završavam, kad se ovde iskoristi reč „neverovatno2, onaj ko sa one strane sale, iz te koalicije, ustane i upotrebi reč „neverovatno“, nek je dovrši, nek je isprati rečima „neverovatno je da nisam našao za shodno da do sada osudim sramni potez svog predsednika, njihovog predsednika saveza, Željka Veselinovića. Stidim se kao čovek.“