Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, razvoj svih onih oblasti koje su važne za funkcionisanje društva naravno predstavlja trajno opredeljenje SNS i upravo taj razvoj predstavlja suštinu predloženog amandmana na član 1. Taj razvoj se postiže između ostalog i usvajanjem dobrih zakonskih rešenja i kada to kažem pre svega mislim na ove zakone o kojima raspravljamo danas, konkretno ovaj koji se tiče pitanja ljudskih ćelija i tkiva.
Bez obzira na sve pokušaje da se neki delovi ovog zakona ospore on je nesporno dobar i kada kažem nesporno dobar, da to bude jasno građanima koji diskusiju prate, mislim na činjenicu da na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu da se bave poslovima o ovako važnoj oblasti, to je valjda nesporno i jasno dobro, definiše precizno uslove pod kojima to ustanove mogu da rade, to je valjda nesporno i jasno dobro, dalje, uvodi visoke standarde kada je reč o osetljivoj i važnoj oblasti, što je valjda opet ponovo nesporno i jasno samo isključivo dobro, definiše registar davalaca matičnih ćelija, uvodi pojednostavljenu proceduru, odnosno čini ove postupke koji su važni za zaštitu zdravlja i generalnog obezbeđivanje kvalitetnijeg života naših građana efikasnijim, što je ponovo svakome nesporno i potpuno jasno, isključivo dobro za građane.
Formira se inspekcijski nadzor koji omogućava da sve bude upravo u skladu sa tim standardima koje usvajamo i koje ćemo ustanoviti kada ovaj zakon izglasamo, što je opet nesporno i jasno dobro. Promoviše se donatorstvo. Podiže se svest građana i uvode se ti najbolji standardi koji su upravo na liniji aktuelne svetske nauke i prakse. Sve same potpuno čiste i jasne i dobre za građane i korisne stvari.
Ne mora čovek da bude lekar, i to je potpuno tačno, da bi ove stvari razumeo i uvideo. Međutim, ne mogu a da ne primetim da kada dobre korektne ocene da je sve ovo zaista ovako kako kažem, nesporno i jasno dobro, kada dolaze takve ocene od strane ljudi koji pripadaju suprotnom delu političke scene i znajući naše društvo i manir da se bude po inerciji protiv svakog predloga koji dolazi sa naše strane, pa ipak neko sa suprotne strane govori afirmativno o ovim zakonima, za mene je, dozvolite, to ipak dodatni dokaz da je ovo zaista sve dobro. Kada pride to kaže neko ko je lekar, za mene je to samo dokaz više.
Oni koji ne mogu da odole potrebi da se toj inerciji prepuste, na to naravno imaju pravo, ali to je, moram da primetim, šteta. Čulo se da je usvajanje ovih zakona loše zato što to predstavlja evropski standard, zato što je to standard u zemljama EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, naš interes je ono što treba nas da zanima. Naš interes jeste da naši građani žive dobro, da obezbedimo kvalitet života, da obezbedimo zdravlje našim ljudima. Ako je to posledica evropskih integracija, to je neki dodatni plus za njih. Ako nema nikakve veze sa njima, a ne mora da ima, to je nešto što mi činimo za svoje potrebe, za svoje ljude, za nešto što je valjda opet nesporno i jasno dobro za nas. Dakle, tu nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnjama da građani nemaju poverenje u lekare pa zbog toga ne treba da izglasamo ovaj zakon.
Nisam sreo, niti verujem da ću u životu sresti čoveka koji će reći – nemam poverenja u lekare i zato ne želim da živim ili ne želim da živi neko meni blizak. Takvog čoveka nećete sresti ni vi.
Da nema i ima slobodne volje ne mogu do kraja da se dogovore ni oni kojima je očigledno, još jednom na žalost, glavni cilj da danas budu u agencijskim vestima, a sutra u dnevnim novinama zbog toga što su nešto krupno i glasno rekli i na neki snažan način uvredili prisutnog ministra, ali tu opet nikakve suštine nema, nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnji da ne treba da se glasa za stvari koje služe našim građanima, koje im štite život i zdravlje, zbog toga što se, kako beše, potpuno paušalno i ni na čemu zasnovano kaže – ne znamo da li će neko da pokrade pare iz budžeta za zdravstvo.
Dame i gospodo, nema nikakve priče, niti je može biti o nekakvim krađama iz budžeta za zdravstvo u državi koja danas toliko dobro stoji da iz tog budžeta finansira sa preko osam milijardi adaptaciju i opremanje zdravstvenih ustanova u celoj zemlji. Sa preko osam milijardi – kada je to bilo? To je danas realnost. Nema priče o tim nekim insinuacijama na temu krađa u državi koja danas može oko stotinu novih saniteta da nabavi, a danas to može i to radi. Nema priče na tu temu u državi koja nabavlja linearne akceleratore, a mi smo ih nabavili više upravo da bi te redove čekanja smanjili i to smo uspeli da postignemo. Nema priče na tu temu u državi koja je preko 4,5 milijarde dinara izdvojila za lečenje retkih bolesti naše dece, ali i odraslih, a nije to mogla pre nego što je počela da se ponaša domaćinski i da vodi računa o sebi, naravno pre onih vlada koje je lično vodio Aleksandar Vučić i vlada koje danas nastavljaju taj zajednički posao. Nema priče na tu temu.
Na kraju krajeva, ako se sva priča svede na to da čovek postati kiborg, a ovo je u stvari dobro, ali smo mi zakasnili i sada jurimo za Hrvatskom, jasno je potpuno – i oni koji hoće da kritikuju ne mogu a da ipak ne pohvale makar nesvesno.
Kada se crta podvuče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo bi trebalo da podržimo svi. Oni koji uspeju da odole tom porivu i inerciji da samo budu protiv pa ipak pritisnu taster i glasaju za ove zakone, budite uvereni, ne da se neće pokajati nego će biti ponosni, a vama ministre još jednom svi komplimenti za ove predložene zakone.