Hvala lepo.

Gospodine ministre, čuli ste šta misli Narodna skupština. Očekujete od poslaničke grupe Srpske napredne stranke podršku i u nastavku ove sednice. Podršku u svim onim poslovima koji se tiču uređenja naše zajedničke kuće, naše Srbije, na putu koji smo zajednički trasirali u vreme vlada koje je lično predvodio Aleksandar Vučić, koje nastavljamo danas kada se on nalazi na čelu države i kada u Vladi stožernu stranku čini upravo Srpska napredna stranka, u Vladi koja postiže rezultate na svakom planu, a konkretno u resoru koji vi vodite.

Podršku za one koji se odnose na preko osam milijardi izdvojenih za adaptaciju, unapređenje, opremanje zdravstvenih ustanova širom zemlje u samo četiri godine, dakle, od Subotice pa sve do Vranja; one rezultate koji se odnose i na Klinički centar u Nišu – opremljen, moderan, na 50 hiljada kvadratnih metara; one rezultate koji se odnose na nabavku novih sanitetskih vozila, čini mi se oko stotinu njih, samo u poslednjih par godina; one rezultate koji se odnose na nabavku linearnih akceleratora i eliminaciju ili smanjenje, maksimalno smanjenje onih redova za čekanje o kojima smo pričali; rezultate koji se tiču modernizacije Srbije i kroz integrisani zdravstveni sistem; rezultate koji se tiču i novih radnih mesta za zaposlene u sektoru zdravstva i očekivano njihovo povećanje standarda ponovo za samo tri meseca od danas; one rezultate koji se tiču i lečenja retkih bolesti iz budžetskih sredstava, iz godine u godinu, od 2014. do ove godine, sve više i više, a čini mi se sada u totalu preko četiri i po milijarde dinara u ovu svrhu samo.

Svi ti izvanredni rezultati čine ovu zemlju boljom, čine da se naši građani osećaju bolje, da žive bolje, da žive kvalitetnije. I tim rezultatima i tim zajedničkim naporima poslanička grupa Srpske napredne stranke pružala je, pruža i pružaće snažnu podršku. Hvala vam.

Član 107, gospodine Arsiću, zbog ovih stvari koje su izrečene, a tiču se i naše poslaničke grupe i nekakve, kako je opet rečeno ovde onako hrabro i samouvereno, sramote, jel tako? Dakle, sramota, dame i gospodo, je kada neko ovde ustane, pa sam sebe hvali, ili sedi, ako mu je teško da ustane, pa sam sebe hvali, u šta neću da ulazim, i onda priča o stradalima za ovu zemlju i onda sam sebi podiže nekakvu kapelu i spomenik zbog velikih zasluga. Nama, nama se obraća čovek, nama se obraća čovek koji je ne jednom, nego mnogo puta, te stradale optužio da su sami krivi za to što su stradali, koji je tu zemlju koja je patila optužio da je sama kriva za nesreću koja joj se desila.

Takvim ponašanjem i on i oni koji su se pre njega javljali porušili su svaki spomenik koji su možda negde slučajno otvorili da bi se malo slikali, porušili svaku kapelu koju su možda podigli da bi se negde malo slikali. Da li im je stalo do tih žrtava? Koji je spomenik tim žrtvama? Ko je „Večnu vatru“ na Novom Beogradu zatvorio? Ko je pustio da zaraste u korov? Da li ti kojima je toliko mnogo stalo, mnogo cene naše žrtve, naše stradale? Videli smo koliko cene i koliko im je do bilo čega stalo. Suština je uvek bila u tim nekim parama koje se ovde pominju. Za te pare neko je u stanju i da bira svoje tekuće postupke i svoje svetonazore, pa i to šta će da radi danas, a šta sutra, šta će da hvali, za šta će da se zalaže.

Parlamentarizam, ako se brinete za njega, ne čuvate vi koji ste, još jednom, ovu Skupštinu spalili, ne čuvate vi koji ste pokazali koliko vam je stalo do parlamentarizma kada ste lažirali glasanja iz Soluna, Bodruma itd, ne čuvate vi koji ste pokazali da vam ništa u ovoj zemlji nije sveto, pa uključujući i ono što bi trebalo da je najvažnije. To su ljudi koji su za ovu zemlju život dali. Kada govorite o tim ljudima, vaše reči imaju značaj kao da govorite o novom delu za „Ajkulu“ ili o poskupljenju nečega u nekom hiper-marketu ili benzinskoj pumpi. Toliko vredi bilo šta što vi izgovorite.

Kada govorimo o postojanju bilo kakvog smisla u našim amandmanima, kada bude bilo bilo kakvog smisla, ne u onome što napišete, nego u onome što pomislite, kažete ili uradite, onda možemo o smislu da pričamo.

(Zoran Živković: Replika.)

Član 107. gospodine Arsiću.

Sada smo, je li, zato što neko ne može da podnese istinu o samom sebi mi i glupi i zli. Jel tako? Mi smo glupi, mi smo zli i sve je to u redu. Ali da neko ima pamćenje koliko i cvrčak pa da ne može da se seti sopstvene izjave od pre minut ili dva, to je za svaku čestitku sa naše strane. Nije reč o izjavama pre 1999. godini, niti 1999. godine, nego pre dva minuta. Ko je u ovoj sali rekao – tamo gde su se ljudi branili, tamo su stradali zato što su se branili. Ko je na taj način rekao da su ti ljudi sami odgovorni za to što su stradali? Onaj ko očigledno ne može da odmakne dalje od cvrčka kada je reč o različitim nivoima kompentencija ili veština. Neću da ulazim u te stvari dalje. To je stvar za ličnu zabrinutost onih koji te probleme imaju.

Devedesete godine i ko je za šta kriv i pominjao se Knin. Možda nije bio tada u stranci, a možda je bio pa zaboravio, kada ne može da pamti dva minuta, ne može ni toliki opseg godina. NJegova stranka se u svom prvom programu zalagala upravo za to da taj Knin bude u sklopu srpskih zemalja, negova stranka se zalagala i da Srpska Krajina i Republika Srpska budu u sklopu srpskih zemalja. Ako on ima problem sa tim danas, on ima problem sa samim sobom. Ne može da se seti toga. Ne mora da se seti, ima nas koji jako dobro te stvari pamtimo i koji te stvari umemo i da izguglamo, ako je u guglanju suština bilo čega.

Šta je pitanje koristi? Pa na primer ono čuveno pitanje oko subvencija koje neko uzme pa dodeli samom sebi. Jel tako, gospodine Živkoviću? Kada neko na osnovu toga da li negde dobiti malo para za neki vinograd ili malo para da zameni deo naj „Ajkuli“, formira i svoje stavove, formira i to šta će reći, šta će misliti. Taj je čovek o samom sebi rekao glasnije i jasnije dovoljno nego bilo šta što bi neko drugi imao da kaže.

Na kraju krajeva, šta je rekao NATO paktu? Pa i to ima na „Googlu“. Eno šta je govorio po razno raznim ambasadama nadajući se da će postati nešto važniji nego što jeste.

LJudi bez ikakvog značaja ne samo političkog, nego ljudskog ne vredi da pričaju nikome ni ovde ni u ambasadi. Oni su tu gde jesu jer su takvi kakvi jesu.

Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, kao što su poslanici SNS istakli već više puta u dosadašnjoj raspravi da bi država Srbija mogla da obezbedi sredstva za svoje velike i važne potrebe, u koje svakako spada i dostojan odnos prema memorijalima, ali i sve drugo što je zaista potreba ove države. Ona mora da se razvija, ona mora da stiče.

Danas je to u Srbiji realnost. Između ostalog, zbog toga mi sada raspravljamo i o ovom zakonu koji predviđa i tu vrstu brige.

Danas je Srbija, po mišljenju znamenite revizorske kuće „Ernst i Jang“ među 15 najuspešnijih zemalja u Evropi kada je reč o broju investicija. U svom zvaničnom nalazu, ta kuća je Srbiju pozicionirala na listi top 15 zemalja, po prvi put od kada se ova lista izdaje. To dovoljno govori na temu kakve su prilike u našoj zemlji danas, i ako treba da se poredimo sa nekim prošlim vremenima, kakva su bila nekada.

U odnosu na prethodnu godinu, Srbija je investicije uvećala za 157% i po ovom osnovu posao je pronašlo 20.000 ljudi. To je, naravno, proces koji ima svoju dinamiku i koji mora da se održava.

U vezi sa tim procesom, pre samo dva dana, i u Pančevu je otvorena nova investicija, odnosno započet je novi dobar projekat koji će obezbediti posao za dodatne stotine ljudi, posao vredan u stotinama miliona evra i posao koji je lično otvorio i koji je svojim prisustvom obeležio predsednik države Aleksandar Vučić. Tom prilikom mi smo utvrdili da će po svim projekcijama planirani rast u Republici Srbiji nadmašiti 3,5% i mi očekujemo da to može biti čak 4%.

To je dakle, sve ono što je realnost u našoj zemlji danas, to je sve ono što nam je omogućava da se dobrim stvarima mi u Srbiji bavimo. Mi ćemo to svakako nastaviti da činimo, a šta rade drugi, neka ostane njihov problem, i one avetinjski prazne klupe žutog preduzeća s druge strane nek budu poruka Draganu Đilasu šta je to on to kupio. Hvala lepo.

U vezi sa članom 107. gospođo predsednice. Unapred vam kažem da ne tražim da se izjasnimo. Samo želim da skrenem pažnju da pitanje dostojanstva naravno uvek bude u snažnoj vezi sa potrebom da se mi u ovoj Narodnoj skupštini držimo istine, a u vezi sa onim što je izrečeno malopre da SNS ruži uspomenu na ljude koji su se borili za ovu zemlju.

Jedna teza je zbog izlaganja. Moram da podsetim, amandmane narodni poslanici SNS su iznosili pristojno, iznosili sa puno pijeteta i uvažavanja i kada smo počeli ovu raspravu u pojedinostima, podsećam vas, to je bilo pre samo dan, i gospodin Filipović i gospodin Rističević i druge naše kolege narodni poslanici govorili su isključivo o temi i o tome zašto je važno da mi uvažavamo one koji su se za ovu zemlju borili. Oni koji su inicirali da ovde bude neke međustranačke rasprave upravo su ovi koji sada kažu da im tu nešto smeta. Dakle, da podsetim, ušli i verbalno napali SNS, naše narodne poslanike. Ako žele da nivo dijaloga ovde bude bolji zbog teme ili bilo čega drugog, moraju da vode računa o tome šta sami rade.

Ako je reč o izjavama koje se tiču sećanja i uspomena, ako slučajno misle na izjave poput – svi stradali u ovoj zemlji su bili pripadnici tiranskog režima, moram da ih ispravim. Niko od nas to nije rekao. To su govorili njihovi dojučerašnji prvaci, ministri, potpredsednici stranke.

Ako misle na to da su prežive vojnici i policajci ljudi koje treba odstraniti zato što su izobličeni kosovskim iskustvima, to niko od nas nije rekao. Ako je to sporno u smislu sećanja, to je rekao Dragan Šutanovac.

Ako misle na sećanje na ljude koji su se za zemlju borili, koja se omalovažava time što se danas kaže da su ti ljudi masakrirali decu i time izazivali nevolje, niko od nas to nikada nije rekao. To su govorili članovi …

To su govorili predsednice, članovi njihovih političkih saveta, izbornih štabova itd.

Dakle, ako ćemo da vodimo računa o nivou, nikakav problem nije, ali obično da počne onaj koji na to ukazuje.

Član 107. i pitanje dostojanstva, koje ima veze i sa istinom, a i sa načinom kako se govori u Narodnoj skupštini.

Mrlje koje neki ovde pominju, mrlje jer se odnose na heroje sa Košara, svaka čast gospodinu Božoviću, on je bio protiv toga da se taj bulevar zove tako. Ja sam ga slušao svojim ušima kako u Skupštini grada Beograda govori da ne treba da se zove tako, kako pokazuje da ne poštuje heroje sa Košara. Na temu dostojanstva Narodne skupštine i onoga što se govori ovde, on je više voleo da se to zove po jednom njegovom kolegi.

Rekao sam 107. na početku. To što Božović ne čuje, neka bude njegov problem.

Druga stvar, pitanje da li je srpska lista podržala formiranje Vlade? Srpski narod je iskoristio pravo da odlučuje o sopstvenoj sudbini. Vi morate da se dogovorite, pošto je predsednik spoljno-političkog saveta Demokratske stranke rekao da je to ispravna stvar.

Međutim, niko od nas nije rekao, a jesu oni koje DS vodi po svojim mitinzima, da je Kušner imao puno pravo da se smeje na pomen „žute kuće“, da je to jedna komedija živa, da niko nikada nije trgovao nikakvim organima i nije ih vadio. E, ti i takvi ljudi društvo su onih koji sada ovde pominju i Haradinaja, koga mi, naravno, tražimo preko Interpola i mi od toga nikada ne odustajemo, a oni šta rade, govore da nikakvih žutih kuća nije bilo, njima je to sve smešno i cinično Kušnerovo smejanje njima je smešno.

Kada govore o ratovima, da li im je smešno i to što Kosta Čavoški pre samo par meseci kaže - prvi program DS, koji su pisali Gojko Đogo i on, predviđao je da u slučaju raspada Jugoslavije neće moći pojedini narodi za sobom da vuku teritorije na kojima u većini žive drugi narodi, i kaže – pri tom smo mislili na Republiku Srpsku Krajinu, na Srbe u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. Oni koji su u DS danas pojma nemaju da je to bio njihov program. Neka razmisle dobro pre nego što se sledeći put jave, o njima se radi.

Da bi mogla da brine o svojim potrebama što naravno uključuje i brigu o memorijalima a i sve drugo, Srbija mora da se razvija i to je dame i gospodo naravno potpuno jasno svima. Osim malobrojnoj agresivnoj manjini.

Na koga se tu misli? Pa, pre svega na one koji u Narodnoj skupštini provedu po pola sata dnevno u proseku, one koji u principu znaju malo šta, između ostalog ne znaju ni kako glasi izvorni program njihove stranke, što naravno nije najveća briga ovde. Oni koji gube hrabrost da učestvuju u raspravi onda kada ih se podseti da su sami protiv pijeteta prema herojima sa Košara i oni koji tu hrabrost iskaljuju posle samo, koliko ja sada vidim, društvenim mrežama. Oni koji su se podsmevali kada mi kažemo da postoje optužnice koje smo podigli protiv Haradinaja u Interpolu. Zašto je to njima zabavno? Mislite zbog toga što su onda kada je Haradinaj po tim optužnicama bio uhapšen u Francuskoj bili i protiv svoje države, a na njegovoj strani.

Ipak mislim da je stvar u tome što Dragan Šutanovac ima jako dobar razlog kada se zalaže da tzv. Kosovo bude primljeno u Iterpol, sigurno je dobar način da te optužnice nestaju i da ljudi poput Haradinaja mogu da se osećaju dovoljno sigurno i dovoljno bezbedno. Umesto što to raspravljaju po društvenim mrežama, umesto da sučelimo mišljenja možda bi ponajbolje za njih same bilo da se povuku iz bilo kakve rasprave na bilo koju temu, da ne pokazuju Draganu Đilasu da je kupio jedno veliko ništa. Koliko jeftino, to nije bitno. Da li za novu turu krečenja Beograda ili za novi odlazak na Maldive, nije važno, važno je da je to jedno veliko ništa.

Gospodine Arsiću, u vezi člana 110.

Tako je, tako je, po Poslovniku.

Svi smo mi ovde svedoci šta se dešava u ovoj sali, to ne mogu sve da vide građani koji prenos prate zato što se ne čuje baš sve kroz skupštinsko ozvučenje, ali činjenica je da ovaj poslanik Kenojčić, opet je izašao, on zapravo želi da vi primenjujete Poslovnik još rigoroznije. Dakle, on je to sada ovde jasno svima stavio do znanja.

Ja se slažem, vi ste potpuno u pravu što ste opomenu izrekli, ali videli ste, takvo ponašanje čovek prosto traži. On insistira da dobije još jednu opomenu i da u vezi sa članom 110. bude izrečena mera oduzimanja reči.

Nama je ovde potpuno jasno zašto on to radi. On bi sada još malo da izigrava nekakvog mučenika, pretpostavljam da se pridruži Paunoviću kada za neki dan, na Vidovdan, bude najbrutalnije lagao o svojoj zemlji pred Savetom Evrope, da tamo pričaju koliko su progonjeni.

Ali, bez obzira na razloge, bez obzira na motive, jasno je da su duboko nečasni, ja ne očekujem od njega i ljudi iz njegovog okruženja ništa bolje od toga, treba razmisliti da se ponekad čoveku izađe u susret. Na primer, ako želi da rastereti Narodnu skupštinu svog toksičnog prisustva, kako smo imali prilike da vidimo i danas, da mu se pomogne. Ako on želi da ostane bez prava da ono što je ovde pokazao, što pokazuje svaki put, radi do kraja na primer današnjeg dana ili narednih nekoliko dana, pa treba čoveku izaći u susret. Ne treba mi da budemo širokogrudi i puni razumevanja više od onoga što ti ljudi sami pokazuju i očekuju.

Kafa se govori o nasilju, kada se govori o ovom imunitetu koji ste vi pomenuli, vi ste tu potpuno u pravu, ali treba ponekad pustiti čoveka da misao dovrši.

Ja sam uveren da je Kenojčiću dozvoljeno da završi onu rečenicu, on bi o batinašima u sopstvenim redovima počeo da govori, pa bi govorio o onim dverašima i kriminalcima koje je Paunović angažovao pre, koliko beše, 15 ili 20 dana, a za koje je sam kazao, ja sad citiram njegove reči – To su naši aktivisti koje smo mi doveli da tuku ljude koji su došli na sednicu skupštine opštine.

Kada se sve to uzme u obzir, nema razloga da mi o ovome glasamo, a da razmislimo da Kenojčiću pomognemo da njemu bude lakše, da njemu bude bolje, ko zna, možda time i on postane bolji. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, odgovarajući odnos prema memorijalima svakako podrazumeva i određeni finansijski izvor koji će omogućiti da se taj odnos prikaže na dostojan način i u praksi i o tome nedvosmisleno govori i član 1. Predloga zakona.

Dakle, kada se govori o tome šta se uređuje ovim zakonom, tu crno na belo stoji i finansiranje održavanja. Da bi to bilo moguće potrebno je, pre svega, da situacija u budžetu, državnom budžetu, ali i u budžetu koji se tiče neposredno onih jedinica lokalne samouprave koje takođe imaju dodirnih tačka sa ovim zakonom, bude dobra. Danas je to realnost. Dakle, takva situacija zaista je de fakto postignuta, između ostalog i svim onim naporima da se obezbedi finansijska disciplina, svim onim naporima da se stabilizuje stanje javnih finansija.

Na nedavno zaključenom sastanku koji je naša Vlada imala sa predstavnicima MMF, ove činjenice su još jednom potvrđene. Dakle, da danas deficit u Srbiji ima 4-5 puta nižu vrednost od onoga što se smatra dobrim standardom u uređenim evropskim zemljama i da se javni dug zaista smanjuje i da će biti smanjen i ispod vrednosti od 50%, a danas je već ispod one vrednosti koja je opet kao evropski standard ustanovljena u Mastrihtu i da mi treću godinu zaredom pozitivno poslujemo kao država, ako se to tako može nazvati, ali da imamo suficit u odnosu na sve planirane deficite i da mi pokrećemo naša preduzeća i proizvodnju na način kao što smo na primer učinili pre nekoliko dana u Pančevu, kada je otvoren još jedan proizvodni pogon, devedeset i neki samo u prethodne tri ili četiri godine. Sve su ovo isticali u svojim diskusijama danas poslanici SNS, bili potpuno u pravu, naravno, u svakom od svojih komentara i ja im se ovom prilikom pridružujem.

Ovo govorim, između ostalog, i zbog toga što su malobrojni predstavnici žutog preduzeća u Narodnoj skupštini pokušavali da obesmisle i omalovaže naše diskusije, pokušavali da kažu da u njima postoji nečeg nedostojnog. Svaka, ali bukvalno svaka, diskusija sa ove strane sale bila je konstruktivna, bila je afirmativna, bila je puna pijeteta za sve one ljude koji su dali život za Republiku Srbiju, ali prema svim ostvarenim rezultatima i onim čime mi možemo danas da se u Srbiji ponosimo. To što su od rasprave odustali, to se uostalom i vidi na osnovu ovih praznih klupa, tamo na onoj drugoj strani sale, gde su pre podne sedeli pripadnici žutog preduzeća, govori zapravo apsolutno sve na temu ko ovde želi da bude pozitivan, ko ovde želi da bude konstruktivan i ko želi da vodi računa o tome da se u Narodnoj skupštini radi i govori sa dostojanstvom.

Ove prazne klupe svedoče, između ostalog, šta je to Dragan Đilas kupio, kupio je izgleda jedno veliko ništa. A što se tiče nas, mi ćemo nastaviti da povlačimo sve one dobre… (Isključen mikrofon.)

Pa da pokušam da objasnim.

(Radoslav Milojičić: Hajde.)

Vidim da je poslanik Kenojčić oduševljen što ću ja sada da objasnim. On uvek uživa u tome kada je pružam određena objašnjenja. Vidim da je i ovaj put nasmejan od uha do uha, pa neka dobro sluša.

Dakle, kakve veze finansije imaju sa ovim pitanjem ili bilo kojim u zemlji? Mi smo danas obrazlagali, s tim što, naravno, ne očekujemo da su to čuli i oni čije su klupe u tom momentu bile prazne, oni koji su došli ovde da ispale one rafale za koje su verovatno zaduženi od strane Dragana Đilasa, pa onda otišli da ručaju, piju kafu, kapućino, šta već rade u to neću da ulazim, ali tada kada su se bavili tim drugim važnijim stvarima, mi smo ovde pominjali. Ako nema odakle da se finansira, pa ni odgovarajuće održavanje npr. memorijala nije moguće, ali nije moguće ni bilo šta drugo u državi.

Pošto se ovde pominje neka sramota, citirali smo i mudre reči koje govore da je sramota krasti sopstvenu državu. To je, uvažene dame i uvažena gospodo, velika sramota. Ako želite tom sramotom da se bavite, evo, u sklopu ovog mog obrazloženja i jedan mali predlog – porazgovarajte na tu temu o tim sramotama koje se tiču krađe sopstvene države sa sopstvenim liderima.

Kako kaže vaš izveštaj radne grupe, radne grupe DS, od 2006. godine, pa nadalje - svi koji su bili lideri DS, odnosno tog žutog preduzeća, direktno su odgovorni za tu vrstu krađe, kaže izveštaj koji je u novembru 2017. godine publikovan kao neki interni izveštaj. Ja ću sada da vam pročitam par navoda.

Kaže, finansijski moćna manjina unutar stranke, misli se na žuto preduzeće DS, naravno …

(Aleksandra Jerkov: Finansijska baza.)

… brinući isključivo o ličnim i korporativnim interesima, njihovim naravno, urušila je ugled i trajno nalepila etiketu „žuti lopovi“ svim članovima DS.

Dakle, kada danas neko u Srbiji kaže žuti lopovi, misli na DS. To čini zato što je finansijska manjina koja je tamo vukla sve konce tu etiketu njima samima nalepila, čisto da se razumemo kada to kažemo na šta mislimo i zašto to mislimo.

Kaže dalje taj njihov interni izveštaj kako su krali i šta su radili i opet ću to da pročitam.

(Aleksandra Jerkov: Finansijska baza.)

Uspostavljena je kontrola tokova javnih finansija u državi kojom su, nažalost za Srbiju i njene građane, oni upravljali. Dakle, uspostavili su kontrolu tokova javnih finansija. Šta su dalje radili, to oni kažu sami – nameštani su tenderi i konkursi, a zatim su određivani procenti.

(Aleksandra Jerkov: Finansijska baza.)

E vidite, kada se tako radi, to je, dame i gospodo, velika sramota. Kada se tako radi onda u tom budžetu ne ostane ništa i onda iz tog budžeta ne može država da se stara ni o memorijalima, a ni o drugim važnim pitanjima i potrebama, kao što je npr. ona briga za decu i mlade o kojima ovde vrlo često govorite, kao što je briga za socijalno ugrožene o kojima takođe vrlo lepo i često govorite. Za te stvari tada novca nema.

Pominjala se u nekoliko navrata danas i Vojvodina. Evo, igrom slučaja, baš ovaj izveštaj, to izgleda potpuno slučajno tako ispalo, kaže, te konstrukcije i šeme koje je sprovodilo žuto preduzeće radilo je po sistemu ad hok, dakle, kako se kome ćefne, što bi rekli u narodu, svuda, osim u Vojvodini.

Evo, i to ću da vam pročitam. U Vojvodini, gde je u najvećoj meri finansijski nezavisno pokrajinsko rukovodstvo stranke, te iste DS, stvorilo kontinuiran sistem koji je uključivao kao posrednike pojedine predsednike opština, pokrajinske sekretare, direktore i druge nosioce javnih funkcija. Dakle, igrom slučaja, baš u toj danas pominjanoj Vojvodini i pretpostavljam zbog te Vojvodine i tih pominjana je i koleginica osetila potrebu da nam se obrati. To pljačkanje bilo je najorganizovanije moguće. Vidite, pošto to u Srbiji danas nije slučaj, mi možemo da se bavimo mnogim dobrim rešenjima, između ostalog i onim koje predviđa ovaj zakon. Verujem da je sada sve mnogo šta jasnije mnogima, a poslaniku Kenojčiću najjasnije, naravno.