Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 318. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu. Među njima je i onaj Boško Obradović, koji je danas ipak došao u Narodnu skupštinu, ali samo tu do hola, nije došao na svoj posao za koji prima platu, već je u holu održao konferenciju za štampu, ako se to tako može nazvati, iznosio gomile gluposti i galamio, mlatio tamo nekim papirima, mahao i rukama i nogama po svom dobrom običaju.

Kaže Boško Obradović da ne treba da pristaju, valjda oni iz te opozicije, na spinove vlasti. I to kaže čovek koji je glavni Đilasov potrčko. Dakle, glavni jurišnik Dragana Đilasa, čoveka koji je osmislio spin, koji je uveo reč spin u srpsko novinarstvo, koji je glavni majstor spinovanja. Mi pre pojave Đilasa nismo u našim medijima znali za reč spin. Nismo znali za tu pojavu. On je to uveo, onog trenutka kada je kontrolisao sve medije u Srbiji.

I sada, i danas, imamo pojam spina i spinovanje na dnevnom nivou, bar u onim medijima koji su pod njegovom kontrolom - N1, Nova i svi ostali, ima tu dosta i štampanih medija. To se ogleda u pokušaju da se na svaki način iskonstruiše pokušaj afere čija je meta upravo ministar unutrašnjih poslova.

Nema veze što su sve nadležne institucije momentalno reagovale, nema veze što su sve merodavne institucije demantovale sve ono što je dolazilo sa njihove strane, ništa to nije važno, tu ne pomažu ni argumenti, ni činjenice, ništa, apsolutno, važno je samo da se na svaki mogući način ponovi, valjda se vode onim - sto puta ponovljena laž postaje istina, i onda oni to nastave preko svojih medija svakodnevno da spinuju, upravo na način kako je to osmislio njihov šef Dragan Đilas.

Ono što je meni posebno simptomatično je tajming, tajming konstruisanja ove afere, a on je usledio nakon najave ministra unutrašnjih poslova da će uslediti istraga, koja je potom i usledila, istraga protiv Đilasovih firmi "Dajrekt medija" i ostalih povezanih firmi, zbog muljanja oko kupoprodaje sekundi na RTS-u, a prilikom čega je RTS direktno oštećen za ogromne svote. I kako imamo najavu afere da će se nadležni organi pozabaviti time i tom proneverom, tako imamo s druge strane lansiranje bezbroj afera usmerenih protiv ministra unutrašnjih poslova.

Ono što bih ja želeo za kraj da kažem, a to je - ministre, što bolji rezultati Vlade budu bili, što više budemo gradili auto-puteva, puteva, mostova, škola, bolnica, što više budemo otvarali radnih mesta, dovodili investicija, fabrika i svega ostaloga, to će jači i žešći biti napadi i na vas i na sve ostale članove Vlade Srbije i, naravno, na Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Drago mi je što smo se vratili na dnevni red i na listu govornika nakon malo duže, da kažem, pauze.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 317. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu i na taj način jasno pokazuju svoj odnos i prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, prema Komisiji za zaštitu konkurencije i Komisiji za zaštitu hartije od vrednosti, ali i prema građanima Srbije.

Ja sam očekivao da bar danas dođu na sednicu kada govorimo o ovim samostalnim i nezavisnim institucijama. Složićete se da su im usta bila puna godinama unazad o samostalnim i nezavisnim institucijama, pa su nas i optuživali kako ne želimo da stavljamo na dnevni red izveštaje ovih samostalnih nezavisnih tela, a kada smo organizovali sednicu Narodne skupštine sa dnevnim redom izveštaj o radu tih tela, opet nisu došli na tu sednicu.

Ali, ako se pitate zašto ih nema danas kada govorimo o ovim institucijama, odgovor je vrlo jednostavan – pa, ne da im Dragan Đilas. Ne da im Dragan Đilas, koji je šef svima njima, ne da im da dođu na sednicu. Znate kako, Komisija za zaštitu konkurencije je po prirodi stvari antimonopolsko telo, dakle, po prirodi stvari antikorupcijsko telo. Ako uzmemo to u obzir, onda i ne čudi zašto Dragan Đilas ne da svojim poslanicima da dođu na današnju sednicu. Kako očekivati od Đilasa da podrži antimonopolsko telo kada je on svo svoje bogatstvo zaradio upravo na monopolu, upravo pomoću monopola? Kako očekivati od Đilasa da podrži antikorupcijsko telo kada je on sav svoj imetak stekao upravo pomoću korupcije?

Dakle, svi znaju da je on imao apsolutni monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji, i to monopol koji je ostvaren isključivo političkim sredstvima, političkim uticajem i one „Dajrekt medije“ i svih ostalih povezanih firmi i da je na taj način stekao desetine miliona evra. Svi znaju da je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, upravo zahvaljujući koruptivnim radnjama, stekao taj čuveni imetak koji se danas meri sa desetinama miliona evra, 25 miliona evra, ako se ne varam, a sam kaže, i to je javno dostupan podatak, a sam kaže da u periodu dok se nije bavio politikom, dok je bio navodno u Češkoj, zaradio 74.000 evra. Onda se nameće pitanje – odakle tolika razlika, odakle toliki novac?

Ako uzmemo u obzir to da je za to vreme obavljao isključivo javne funkcije, kao npr. direktor one nepostojeće kancelarije, narodne kancelarije predsednika Republike, pa onda ministar u Vladi, pa onda gradonačelnik Beograda, pa zamenik predsednika DS itd, onda dobijamo jedan odgovor na to pitanje odakle ta razlika i odakle toliki milioni.

Sad, problem je u tome što sad kad je kasa ponovo puna, sad kad je državni budžet, da kažem, pun, sad kad ima para u budžetu, e, sada bi da se vrate na vlast, pa da nastave sa ličnim bogaćenjem.

Iskoristio bih priliku, zarad građana Srbije, samo da kažem jednu stvar vezanu za obraćanje prethodnog govornika. Pa, pomešao je neke godine i neke mandate kada je govorio o tome da je SNS zaslužna za to što je Šabić obavljao funkciju Poverenika za javne informacije. Dakle, nije u pitanju SNS, nije uopšte ta godina. To je bilo godinu dana ranije, pre nego što je SNS, da kažem, preuzela odgovornost za vršenje vlasti.

Kada je reč o onom Raduloviću, kako ste vi rekli „ludi Radule“ ili ne znam već kako ste ga nazvali, dakle, to je delimično istina, ali tada premijer nije bio iz redova SNS, već iz druge stranke. Ta Vlada jeste imenovala, ali posle par meseci, kada su ljudi videli s kim imaju posla, odmah su ga oterali iz Vlade i to je završena priča. To samo zarad građana Srbije.

Dakle, Srpska napredna stranka, poslanička grupa Srpske napredne stranke snažno podržava predloge koji su danas na dnevnom redu. Naš ovlašćeni predstavnik je istakao sve one razloge zbog kojih ćemo glasati za kadrovska rešenja koja su danas na dnevnom redu, a tiču se Komisije za zaštitu konkurencije i Komisije za hartije od vrednosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman o kome smo malopre govorili iz svih onih razloga koje je i Vlada predložila u mišljenju koje je dostavila narodnim poslanicima, kada govorimo o predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Međutim, gospodine predsedavajući, danas je 302 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu, 302 dan kako se nalaze u tzv. „bojkotu parlamenta“. Time pokazuju vrhunsku neodgovornost i prema parlamentu i prema građanima Srbije koji su ih birali.

Sad, znam da bi neki iz tog dela tzv. „opozicije“ voleli da se vrate u parlament. Dakle, mogu i da nabrajam konkretno imena nekih poslanika koji bi zaista voleli da se vrate u parlament, ali ima jedan problem, ne da im njihov šef, ne da im Dragan Đilas. Ne da im ni da se oglase u javnosti po tom pitanju, a kamo li da se vrate u parlament.

I to ne kažem ja, niti iko iz SNS, to je rekao i jutros Rade Veljanovski na onoj televiziji N1. Ja sam slučajno upalio N1, hteo sam vremensku prognozu da pogledam, pa sam imao prilike da vidim Radeta Veljanovskog kako gostuje i kako tvrdi da je Dragan Đilas apsolutni gospodar onog što se danas u Srbiji zove opozicija, da je apsolutni šef, da je gospodar tog Saveza za Srbiju i da svi moraju bespogovorno da slušaju. Čak je upotrebio jednu sintagmu, a to je da je Dragan Đilas kupio ili da kupuje srpsku opoziciju.

Ono što je još gore od ovoga o čemu sam govorio, to je nastavlja se linčovanje i iživljavanje dela naših političara, dela političara iz opozicije prema javnim ličnostima koje se usuđuju da ne misle na način na koji to naređuju „Danas“, N1, NIN, „Vreme“ i svi ostali iz tog miljea.

Nakon jučerašnjeg iživljavanja nad slavnim umetnikom Momčilom Bajagićem Bajagom, imamo nastavak. Tako Vuk Jeremić, on je valjda predsednik one Narodne stranke, koji se očigledno iznervirao zbog nastupa poznatog pevača Ace Lukasa na rođendanu SNS u hali „Spens“ u Novom Sadu, koji je u svom nastupu otpevao stihove čuvene patriotske pesme „Ovo je Srbija“, ponavljam čuvene patriotske pesme, po meni možda i najlepše patriotske pesme u Srbiji, Vuk Jeremić na to je rekao na svom zvaničnom tviter nalogu „Gorećeš u Paklu“.

Ovo je slika Ace Lukasa za mikrofonom kako peva stihove o kojima sam govorio i Jeremićev komentar na to je „Gorećeš u Paklu“.

Zamislite tu bestidnost. Zamislite. Posle je Vuk Jeremić osetio potrebu da reaguje, da objasni dodatno, pa kaže: „Svima koje je uznemirio moj komentar“, citiram: „Drogirani delikvent, sa tamnim naočarima peva o grobovima ratnika sluđenoj gomili, dovezenoj autobusima, a direktan TV prenos toga ide celoj naciji“. Tu misli na događaj, proslavu rođendana SNS. Kaže: „Mene ovo neodoljivo asocira na Pakao“.

Dakle, tu vređa i sav srpski narod nazivajući ga „sluđenom gomilom“ u „sluđenoj naciji“ i ja moram da postavim pitanje, dokle ćemo trpeti targetiranje? Dokle ćemo trpeti crtanje mete na čelo svakoga ko se usudi da ne misli na način na koji misle N1, „Danas“ i svi ostali i razni akademici, Dušan Teodorović, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak i svi ostali i ovaj isti Vuk Jeremić koji je u svojoj prošlosti usuđivao da se naziva nacionalistom, desničarem, patriotom itd. Zamislite, on se čak u jednom delu svoje karijere slikao sa šajkačom želeći na taj način da pošalje poruku kako je on nacionalista, kako je on patriota.

Ja sam posle ovoga, posle ovog ruganja našoj naciji, posle ruganja vrhunskoj patriotskoj pesmi, pesmi koja izaziva najdublja osećanja kod slušalaca i najlepša osećanja kod slušalaca, ja očekujem da u njihovom stilu spaljivanja knjiga, spaljivanja svega onoga što bi trebalo da nam bude sveto, ja očekujem da on spali sada svoju šajkaču sa kojom se svojevremeno slikao. Sramota da ga bude.

Ja zaista ne znam, gospodine predsedavajući, kako sam ja to obmanuo javnost, tako što sam čitao javno dostupne izjave Vuka Jeremića, možda je mislio na jučerašnju izjavu onog akademika Dušana Teodorovića. Znate šta, postoje zvanični tviter nalozi nekih ljudi koji zauzimaju neki prostor u javnom političkom životu. Dakle, šta ja mislim o Vuku Jeremiću, to se vrlo dobro zna. Šta ja mislim o akademiku Dušanu Teodoroviću, to se jako dobro zna.

Ali, ne sporim da oni zauzimaju prostor u javnom političkom životu i oni imaju svoje zvanične tviter naloge. Na tim tviter nalozima i ostalim nalozima koji pripadaju društvenim mrežama, oni iznose svoje političke stavove kada je reč o dnevno-političkim događajima.

Dušan Teodorović je juče napao proslavljenog muzičara, umetnika Momčila Bajagića Bajatu. Ja sam na to reagovao. Nisam obmanuo javnost, već sam pročitao zvaničan tvit, zvaničnu izjavu i dao svoje mišljenje o tome. Tako i danas, pročitao sam zvaničnu izjavu Vuka Jeremića, koji se na interpretaciju stihova čuvene patriotske pesme „Ovo je Srbija“, oglasio na način da je to rekao: „Ovo je pakao“. I kako sam ja tu, molim vas, obmanuo javnost?

Kada je reč o tome ko se nalazi smetlištu istorije, tu mogu da se složim sa prethodnim govornikom. Da, Đilas, da, Jeremić, da Boško Obradović, da svi oni iz tog nesrećnog Saveza za Srbiju, zajedno sa ovim akademikom, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić, ima adekvatan nadimak, odnosno izraz, da, svi oni zaslužuju da se nađu na smetlištu istorije i to će se sasvim sigurno desiti.

Drugi je problem što neki mediji u Srbiji veštački njih pokušavaju da vrate u politički život i da njih predstave kako su oni relevantni politički faktori. Nisu, i ja to znam i svi to znaju i vi to znate, da oni nisu nikakav relevantan politički faktor, ali neki mediji koje sam nabrojao, kao što su N1, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, veštački pokušavaju da prikažu kako oni funkcionišu, kako postoje, kako su važni, bitni itd.

Što se tiče četvrtog reda, Srpska napredna stranka je na najbolji način predstavila da svoje funkcionere, dakle, naše funkcionere, funkcionere SNS, članove predsedništva, članove glavnog odbora, dakle, poslali smo poruku da nam nisu važni funkcioneri, da kod nas nema podele na nekakav vip i na neki ostali deo, nego da delimo sudbinu građana i da nam je vrhunsko zadovoljstvo da i najveći funkcioneri SNS sednu u četvrti, peti, sedmi, jedanaesti, šesnaesti, bilo koji red. Čak ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, koji je jedan od najistaknutijih funkcionera SNS, je sedeo na tribinama. Nama to nije važno. Zahvaljujem.

Ja mogu da razumem, gospodine predsedavajući, da prethodni govornik ne voli neki žanr muzički, da ne voli ni neke pevače, da mu ne prija takva muzika, ali mislim da je to potpuno bespredmetno da li on voli Bajagu, da li mu se Bajaga dopada, da li ceni ono što Bajaga radi, potpuno je irelevantno za ovu vrstu rasprave. U krajnjem slučaju, narod bira koju će muziku da sluša, koji će pevač ili muzičar da bude uspešan. To može i da se izmeri posećenošću na njegovim koncertima, prodavanošću njegovih izdanja, albuma itd. Mislim da je to potpuno skretanje sa teme.

Međutim, ono zbog čega sam se javio za repliku je ta ocena kako mi imamo neke kriminalce u našim redovima itd. Ne znam o čemu prethodni govornik priča, zaista ne znam. Ja znam da postoji ostrašćena, ne bih da kažem mržnja, ali jedan poseban, specifičan odnos jedne poslaničke grupe u našem parlamentu prema određenim ministrima, pa je tako i prethodni govornik spomenuo te neke ministre, konkretno je reč o ministarki Zorani Mihajlović, ministru zdravlja i to je već nekoliko puta ispričana tema. Kad god oni dođu, oni su onda ovde predmet najstrašnijih napada. Tu očigledno postoji nešto lično između njih. Ja zaista ne znam o čemu se tu radi, ali znam da nikada do sada nisam čuo ni jedan jedini dokaz, argument koji bi išao u prilog tim tezama.

Najlakše je reći – ovaj je kriminalac, ovaj je kriminalac. Ako imate dokaz za nekoga, ako imate indicije, podnesite krivične prijave, ljudi. Dajte da uozbiljimo jednom tu temu ko je kriminalac, ko nije kriminalac. Ja odgovorno tvrdim da u SNS nema kriminalaca.

U krajnjem slučaju, da je tako kao što vi pričate, pa ne bismo mi dobijali toliku podršku građana iz izbora u izbore od 2012. godine, preko 2014, 2016, 2018. godine na gradskim do danas. I danas nam je rejting najveći, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Još samo za kraj da kažem, prethodni govornik je rekao – ja da sam na njegovom mestu, itd. Sva sreća nije, niti će ikada i biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa je prvo da se zahvalim prethodnom govorniku na svojevrsnom komplimentu…

(Milorad Mirčić: Kako se zove?)

Prethodnom govorniku, znate na koga sam mislio, gospodine predsedavajući, na komplimentu da sam statističar.

Verujem da je taj kompliment posledica toga što je prethodni govornik zapazio da ja s vremena na vreme iznosim precizne podatke u svojim govorima, u Narodnoj skupštini i to je delimično istina. To su uglavnom podaci o napredovanju Srbije. O napredovanju Srbije na mnogim poljima, pa između ostalog i taj segment koji je spomenut, a to je razvijanje bilateralnih odnosa između Srbije i Rusije i kako je to kolega lepo primetio, 17 puta je došlo do sastanka između Vučića i Vladimira Putina, što je svakako za pohvalu.

Ja sam napravio u jutrošnjem delu izlaganja lapsus, odnosno pogrešio sam pa sam umesto 17 rekao 19 i ako mi je to neki greh, evo ja se izvinjavam i vama i javnosti. Dakle, nije se 19 puta sastao Vučić sa Putinom, nego samo 17 puta.

Voleo bih da pitam – a, koliko su se prethodni lideri, predsednici, premijeri, sastajali sa rukovodstvom Rusije, sa Putinom? Koliko puta? Ja ću vam reći. Jednom, maksimalno jednom.

(Ljiljana Malušić: I to u 10 godina.)

U 10 godina, što kaže koleginica.

I to govori o položaju Srbije, to govori o poziciji Srbije, to govori na koji način jedna velika sila, poput Rusije danas gleda i uvažava Srbiju. Srbiju koju vodi Aleksandar Vučić. Ima tu još mnogo podataka o kojima smo govorili ovih dana, koje sam iznosio i svako se odnosi na napredovanje Srbije. I na napredovanje, kada je reč o svetskoj Duing- biznis listi, jel tako? I kada je reč o povećanju penzija, i kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru, i kada je reč o povećanju minimalne zarade i tu beležimo, jel tako napredak, i kada je reč o tome da ćemo uskoro, pitanje je dana dostići dugo očekivanu platu u iznosu od 500 evra. Govorim o prosečnoj zaradi i sva ostala napredovanja Srbije i zbog toga smo ponosni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moram da priznam da imam razumevanja za prethodnog govornika za to da bi on voleo da bude u prilici da razgovara sa Vladimirom Putinom. Ja to potpuno razumem. Verujem mu da bi voleo, kada bi bio u prilici da razgovara, da se sretne sa njim, da razmenjuje mišljenje. Nažalost, to se neće desiti, ali kada je reč o standardu koji je pominjao…

(Milorad Mirčić: Nažalost.)

Nažalost za vas.

Kada je reč o standardu koji je pominjao i o tome smo govorili u prošlom javljanju, Srbija može da se pohvali napretkom i kada je reč o životnom standardu građana. Podsetiću vas da je prosečna plata u Srbiji veća, pominjali ste poređenje sa zemljama regiona. Upravo kada poredimo situaciju sa onim što se naziva zemlje regiona, dakle, imamo podatak da je veća prosečna plata u Srbiji, nego u mnogim zemljama regiona, kao što su Severna Makedonija, BiH, Albanija.

Zanimljiv je slučaj sa Bugarskom, minimalna zarada u Srbiji je veća od minimalne zarade u Bugarskoj. Kada je reč o prilivu investicija, priliv investicija u našu zemlju, stranih direktnih investicija je veći nego sve zemlje regiona zajedno i to nisu podaci koje je neko paušalno procenio, to su zvanični ekonomski pokazatelji. Dakle, to možete da pročitate kao zvanične podatke nadležnih institucija koje se time bave.

Želeo bih za kraj da se složim sa jednom konstatacijom, da ko razgovara sa Aleksandrom Putinom pred izbore, posle toga pobedi obezbedi na izborima. Međutim, moram da izrazim bojazan da stranci prethodnog govornika ne bi pomogao ni susret sa Putinom da pobedi na izborima. Dakle, ni Putin im ne bi pomogao da pobedi na izborima u Srbiji. Hvala.

Prvo, imamo dve nelogičnosti. Kaže, prethodni govornik - sada najozbiljnije. Sada moram da pitam, da li se pre toga šalio kada je odlučio da naglasi, da će od sada najozbiljnije da priča. Ako se šalio, dobro, ne ljutim se.

Drugo, rekao je da se Vučić vrati na vlast ili tako nešto. Pa, ja sada pitam kako neko može da se vrati na vlast ako nije otišao uopšte sa vlasti? To ste rekli, ali možda je i to bio lapsus. Znate šta predsedavajući, ja i dalje nisam čuo neke konkretne podatke koji negiraju moje malopređašnje tvrdnje, a to je da je Srbija ostvarila značajne skokove, i kada je reč o ekonomiji, i kada je reč o stanju javnih finansija, i kada je reč o životnom standardu i sve ono o čemu sam malopre govorio. Nisam čuo ni jedan jedini podatak koji bi osporio te moje tvrdnje. Sada, očigledno da, pošto je prethodni govornik posvetio izvesnu pažnju stanju u bugarskom i bugarskom putu, očigledno da se mnogo bavio Bugarskom, pa nije stigao da isprati srpski put i put Srbije, a taj srpski put govori da je minimalna zarada u Srbiji, dok su neki pre nas vodili ovu zemlju, bila je 16 hiljada dinara. To je zvaničan podatak.

Danas je preko 30 hiljada dinara. Da li je to mnogo? Ja ne tvrdim da je mnogo. Da li je to dovoljno za kvalitetan i pristojan život? Ne tvrdim da je dovoljno. Naravno da ćemo raditi i dati sve od sebe da to popravljamo u mesecima i godinama koji dolaze, ali je to duplo više nego što je bilo. Nama ne treba ni Svetska banka, ni MMF, ni jedna od onih ustanova o kojoj ste govorili da nam to stavi do znanja. Građani Srbije osećaju da žive bolje, jer kako drugačije objasniti ako je prosečna plata bila između 330 i 340 evra, pre nego što je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti, a danas je 500 evra i biće i nešto malo preko 500 evra, onda nam ne treba ni Svetska banka, ni MMF da nam objasni da je to tako. Građani Srbije vide da je to tako. Zahvaljujem.

Opet imamo, gospodine predsedavajući nedoslednost jednu u obraćanju prethodnog govornika. To je pomalo i simpatično. Pazite, sad ovako, kada EU oda priznanje Srbiji za neki rezultat, bilo šta da je u pitanju, dakle, da li je u pitanju neki ekonomski rezultat, da li napredak na svetskoj Dujing biznis listi, da li povećanje plata, da li povećanje životnog standarda, bilo šta, onda to za njega nije istina, Evropa ima loše namere i tako dalje. A kada iz te EU dođe neki podatak o kome usput budi rečeno, on je iznosio te podatke, kako smo mi pali u nekom rangiranju kada je reč o procentu korupcije, onda se taj podatak uzima zdravo za gotovo, uzima se bez ikakve predrasude i proglašava se za merodavan. Dakle, to je jedna nedoslednost koja prosto nije prihvatljiva, ili ste za priznanje rezultata od strane EU, evropskih institucija ili niste. Odlučite zašta ste od ta dva.

Kada je reč o statističkim metodama u koje je malo dublje ušao u poslednje vreme prethodni govornik, vidim da se bavio tim različitim statističkim metodama, kako može neki podatak da se prezentuje na različite načine. Moram odmah da kažem da ja nisam stručan kada je reč o toj oblasti, ali mislim da je govoreći o životnom standardu on zapravo imao u vidu kupovnu moć građana, kada je upoređivao neke zemlje, kada je upoređivao stanje u tim zemljama, pa sa koliko novca može da se kupi koliko namirnica ili tako nešto.

Opet moram da kažem da je on zapravo potvrdio sve ono što sam ja malo pre pričao. Morate da imate u vidu da je inflacija zadnjih sedam godina jedan do dva posto, dakle, sada govorimo o kupovnoj moći građana. Kupovna moć građana se ogleda u inflaciji, u stopi inflacije. Inflacije nema, inflacija je niska, jedan do dva posto zadnjih nekoliko godina. Podsetiću vas da je ranije bila dvocifrena, svake godine je bila minimum dvocifrena, odnosno minimum 10% i na više, a sada je nema. Tako da kada građanin ima 360 evra platu on može da kupi proizvode za tih 360 evra. Kada ima 500 evra platu, može da kupi proizvode za 500 evra. Dakle, ni ta njegova konstatacija ne leži kako zapravo kupovna moć nije onakva kako sam malo pre pokušao da objasnim. Prema tome, građani imaju prilike to i da vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 301 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo zbog prihvatanja amandmana uvaženog kolege Marijana Rističevića iz svih onih razloga koje je i Vlada Srbije razmotrila i dostavila nama u svom mišljenju.

Međutim, predsedavajuća i dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana ponovnog napada na određene javne ličnosti, na ličnosti koje su ostavile dubok trag u našoj kulturi od strane ovih, konkretno, Dušana Teodorovića akademika, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima jedan zanimljiv nadimak.

Naime, o čemu se radi. Dušan Teodorović akademik, je na svom zvaničnom tviter nalogu monstruozno napao našeg istaknutog umetnika i pevača Bajagu. Ja sam u prilici da vam pročitam kako to izgleda. Dušan Teodorović kaže – Bajaga, nemoj da bude posle da si samo radio svoj posao, ne, ne, pevao si na Vesićevim koncertima, slikao i podržavao moderne varvare, to kaže akademik Dušan Teodorović. Po meni ovo je i pretnja upućena slavnom umetniku Momčilu Bajagiću Bajagi.

Na njegov tvit se odmah nadovezala, sećate se one Vesne Pešić, i ona ima nešto da kaže o tome. Vesna Pešić kaže – bravo profesore, nema tamo-ovamo, malo za kintu sa varvarima, pa malo nazad u pristojnost koja se opire ovom lopovskom režimu. Ovo je jedna velika sramota.

Moram da postavim nekoliko pitanja, dokle više sa targetiranjem? Dokle više sa crtanjem mete na čelu, dokle više sa napadima na javne ličnosti? Ne samo javne ličnosti u Srbiji, već na sve one koji se usude da kažu – ne želim da mi N1 danas i ostali nameću svoja mišljenja, ne želim da mi N1 danas i ovi ostali nameću obrazac ponašanja, ne želim, ne pristajem da mrzim nekoga samo zato što to nalažu N1 danas, NIN, „Vreme“ i svi ostali.

Šta je Bajagin greh? Što radi svoj posao. Jel to njegov jedini greh? Što svira, što radi ono što najbolje ume i zna. Na zvaničnim manifestacijama, zvaničnim državnim manifestacijama, na koncertima, radi čovek svoj posao i posle je izložen linču na društvenim mrežama, od tzv. elite Dušana Teodorovića, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak.

Ne mogu da pristanem na tu vrstu iživljavanja nad svakim ko ne prihvati politiku mržnje koju širi N1, „Dana“ i svih ostalih. Setite se kako je prošao naš glumac Nenad Jezdić. Setite se kako su se iživljavali nad Željkom Joksimovićem što se usudio da kaže autoput je dobra stvar za Srbiju, lakše ću da stignem do Valjeva, jer imamo autoput koga ranije nismo imali. Odmah su ga napali. Setite se kako su se iživljavali nad Goranom Bregovićem i nad svim ostalima.

Ne potenciram samo javne ličnosti, već nad svakim onim koji se usudi da kaže. Mržnja nije dobra stvar iz svih ovih razloga. Zaista smatram da mi kao društvo moramo da se izborimo sa ovakvim pojavama i da prestane ovo ludilo i mržnja koju šire pojedinci iz tog Saveta za Srbiju – jedan od pet miliona i svih ostalih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa većinom onoga što je izgovorila prethodna govornica, predlagač amandmana, a njeni argumenti su i rezultirali time da amandman bude prihvaćen. Vlada Srbije na taj način šalje jasnu poruku da nam nije važno odakle dolazi, odnosno iz koje poslaničke grupe dolazi konkretno amandman. Dakle, ako je amandman dobar, ako će uticati pozitivno na zakon, mi to prihvatamo i kao Vlada Srbije i kao poslanici vladajuće većine.

Međutim, želeo sam, gospodine predsedavajući, da izrazim nezadovoljstvo jednim pritiskom na rad parlamenta, neprihvatljivim pritiskom na rad Narodne skupštine koje je došlo od strane Foruma sudija Srbije. Ispred mene je članak iz jednih novina. Te novine se samo zovu dnevnim listom, te novine su u praksi odavno postale, da kažem, političko glasilo jedne političke grupacije okupljene oko onog Saveza za Srbiju ili kako se već zove. Kaže – Forum sudija je osudio poslanike zbog uvreda upućenih Miodragu Majiću. O čemu se zapravo radi? U tekstu oni kažu – poslanici vladajuće većine na sednici održanoj pre nekoliko dana izneli su niz uvreda na račun sudije Apelacionog suda Miodraga Majića koji je pustio iz zatvora šiptarske teroriste, oni to stavljaju pod navodnike, ali i da je oslobodio pedofila, takođe pod navodnicima.

Kaže u saopštenju Forum sudija Srbije, protestvuje – kako je istaknuto na taj načine se omalovažavaju sudije koje stručno i nepristrasno vrše sudijsku funkciju i podriva se ugled i nezavisnost pravosuđa, a narodni poslanici direktno krše načela nezavisnosti sudstva i podele vlasti koja su proklamovana Ustavom. Jedino je tačan ovaj deo oko podele vlasti.

Pazite dalje, apelovali su na poslanike da se klone neprimerenih i nedozvoljenih diskusija i da poštuju kodeks ponašanja narodnih poslanika. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Prvo, ne može da bude uvreda nešto što je istina. Kako istina može da bude uvreda? Drugo, neka kaže to društvo sudija ili Forum sudija, kako se već zovu, šta to nije istina. Jel oslobodio pripadnike tzv. Gnjilanske grupe? Jel oslobodio ili nije? Jel oslobodio pedofila? Jeste i cela javnost Srbije zna da je tako. Šta je tu uvreda? Šta je tu neistina u krajnjem slučaju?

Treće, niko nikoga ovde ne omalovažava, već ističemo kontinuirano nezadovoljstvo Majićevim dnevnim bavljenjem dnevnom politikom. Svaki dan se čovek bavi isključivo dnevnom politikom.

Želeo bih da podsetim da politički sistem Srbije je definisan Ustavom Srbije i uređenje vlasti počiva na principu podele vlasti. U Srbiji imamo tri grane vlasti i to je sudska, izvršna i zakonodavna vlast.

Potpuno je neprihvatljivo da nekakav Forum sudija Srbije utiče na rad zakonodavne vlasti, utiče na rad Narodne skupštine, drže nam ovde neke lekcije. Kažu

– oni apeluju na poslanike da se mi klonimo neprimerenih, kako kažu, i nedozvoljenih diskusija samo zato što smo istakli nezadovoljstvo time da se jedan sudija, umesto svojim poslom, bavi dnevnom politikom i jedino isključivo je to skopčano sa onim što inače rade ovi mediji koji za njega otvaraju prostor a to su N1, „Danas“ i svi ostali, a to je isključivo napad na Aleksandra Vučića i SNS.

Meni je potpuno neprihvatljivo da mi od njih doživljavamo konstantne napade i pridike i da oni treba da nas uče kako treba da se ponašamo u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na mene je mislila prethodni govornik, da ne kažem govornica, jer onda bi se poslanica Radeta javila da me ispravi, kao nekoliko puta do sada.

Dakle, istine radi, jesam istakao da je Vlada Srbije, kao i vladajuća većina spremna da prihvati svaki amandman koji ide u pravcu poboljšanja predloga zakona, koji ima za cilj da pozitivno utiče na zakon, samim tim i na primenu sutra zakona, a samim tim i na dobrobit građana.

Mi smo to pokazali mnogo puta do sada, a potvrda da je ovo što ja govorim istina, nalazi se u mišljenju Vlade Srbije koja je prihvatila amandman na član 78. Predloga zakona, a koji je podnela njena koleginica Nataša Jovanović i iznela argumente, a Vlada je na to rekla, amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Dakle, prihvatamo argumente, to postaje sastavni deo zakona i ja ne vidim tu, u čemu je problem?

Kada je reč o mladim liderima, pa ja moram da iskoristim priliku da istaknem da sam ponosan što je SNS pokrenula lidersku akademiju, što je pokazala da ima u svojim redovima veliki broj mladih ljudi koji su spremni da se upuste, da kažem, u borbu za bolju Srbiju, da menjaju stvari u Srbiji i što pokazujemo da ozbiljno računamo na njih u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ostalo je nekoliko nedorečenih stvari vezanih za onaj deo diskusije oko prihvaćenih amandmana.

Nekad steknem utisak da neki poslanici, prosto, žale zbog čega su usvojeni njihovi amandmani. Naš narod ima jednu izreku – da li se hvališ ili se žališ?

Ja bih zbog građana Srbije samo želeo da kažem da nije samilost kada Vlada od 31 amandmana prihvati čak 12 od jedne poslaničke grupe. To ne možemo ni na koji način da okarakterišemo kao samilost, tako da mislim da je to bila jedna bespotrebno upotrebljena rogobatna reč.

Pogledajte, amandman na član 3. Vjerice Radete – prihvaćen, amandman na član 9. Dubravka Bojića – prihvaćen, amandman na član 21. Tomislava Ljubenovića – prihvaćen, amandman na član 22. Aleksandra Šešelja – prihvaćen, amandman na član 34. Ružice Nikolić - prihvaćen, amandman na član 71. Filipa Stojanovića – prihvaćen, amandman na član 71. Zorana Despotovića – prihvaćen, amandman na član 77. Predloga zakona Srete Perića – prihvaćen, Nataša Jovanović – prihvaćen, amandman na član 97. Vjerice Radete – prihvaćen, Nikole Savića – prihvaćen, Milorada Mirčića – prihvaćen.

Zašto ovo sve govorim? Govorim i zbog onog dela diskusije koji je upotrebljen kao Vlada Srbije prihvati, ali vladajuća stranka ne prihvata, pa bih se nadovezao i na to da je jedan kolega rekao kako pojedini poslanici fakultativno prate sednicu. Istina je da pojedini poslanici fakultativno prate sednicu, ali oni ne sede ovde, u ovom delu sale, već u onom drugom delu sale. T

i poslanici koji fakultativno prate sednicu imali su prilike da pročitaju mišljenje Vlade, a u mišljenju Vlade se kaže – Vlada je razmotrila radi davanja mišljenja Narodnoj skupštini amandmane na Predlog zakona o poštanskim uslugama i kaže – Vlada predlaže Narodnoj skupštini da prihvati amandmane narodnih poslanika o kojima sam malopre govorio. To vam govorim - Vlada predlaže, meni je žao što ja sad moram da podučavam neke starije kolege, Vlada predlaže Narodnoj skupštini, a vladajuća koalicija usvaja, odnosno prihvata u danu za glasanje, tako da nema mesta onome da vladajuća većina ne prihvata amandmane. Dakle, mi ovim pokazujemo da nam nije važno iz koje poslaničke grupe dolaze amandmani, da li su to amandmani vladajuće većine, da li je to amandman dragih i uvaženih kolega iz opozicije. Dakle, važno je samo da li su amandmani dobri i da li će oni proizvesti pozitivan efekat na Predlog zakona.

Još jedna stvar. Što se tiče zamerki na rad Pošte, ja pozivam prethodnog govornika da sve te zamerke uputi Goranu Ćiriću, šefu poslaničke grupe DS, koji je dugi niz godina bio direktor Pošte, odgovoran za rad i rezultate javnog preduzeća Pošta Srbije.

Dakle, ppšto taj Goran Ćirić više ne dolazi na zasedanja Narodne skupštine, a prima, doduše ne platu, ali paušalni dodatak, pa može da mu postavi poslaničko pitanje. Postoje utorak i četvrtak, kada su dani kada može da se zatraži objašnjenje, odnosno poslaničko pitanje. Ima i poslednji četvrtak u mesecu. Neka mu postavi poslanička pitanja za sve one zamerke o kojima je danas pričao, a mi upravo ovim zakonom, zajedno sa vašim amandmanima koje prihvatamo, radimo na tome da ispravimo sve one nedostatke Gorana Ćirića i bivšeg rukovodstva koje je nanelo štetu i građanima Srbije i javnom preduzeću Pošta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika zbog obraćanja i preporuke da pitam ja Gorana Ćirića. Pitao bih Gorana Ćirića sve ono što ste i vi u vašoj diskusiji zamerili kada je reč o funkcionisanju JP „Pošta Srbije“, ali nije tu, ne dolazi na sednice Narodne skupštine, bojkotuje rad parlamenta, prima paušalni dodatak. Moram da budem potpuno iskren pa da kažem – ne prima platu ovde, dakle, nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, ali prima paušalni dodatak i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, ali ne dolazi na svoj posao. Ne dolazi na posao za koji su ga građani birali, ne dolazi na posao za koji uredno, kažem, prima prinadležnosti, ni on, ni ostale kolege iz tog dela opozicije koja sebe naziva Savezom za Srbiju.

Neki bi od njih da se vrate, neki bi od njih da dođu, ali ne dâ Dragan Đilas. Ne dâ im, čvrsto ih drži u šaci, preko onog koji se naziva predsednikom toga što je ostalo od te DS preko Zorana Lutovca. Mnogi bi da se vrate, i kada bi se vratili imali bismo mi pitanja i za ostale. Pitao bih ja i Kenu za Smederevsku Palanku, dosta toga bih imao da ga pitam. Pitao bih i Zorana Živkovića za vinograde i mnoge od njih, i Balšu Božovića za Maldive, ali nisu tu i neće verovatno ni doći, neće dok god je na čelu tog Saveza za Srbiju Dragan Đilas.

Želeo bih vezano za ovo drugo izlaganje koje smo malo pre čuli da samo skrenem pažnju na svojevrsnu neobaveštenost, gospodine predsedavajući, pa, budite, molim vas, ljubazni pa prenesite koleginici našoj da smo mi kao Srbija primljeni u Evroazijsku uniju pre nekoliko dana. Zahvaljujem.

Replika je u pitanju, na lično pominjanje imena. Čini mi se da i kolega Filipović ima pravo na repliku.

Osetio sam potrebu da se javim zbog onog dela izlaganja prethodnog govornika koji je rekao kako mi nismo primljeni ili potpisnici Sporazuma sa Evroazijskom unijom, pa bih ja u tom smislu samo želeo jedno objašnjenje kolegi da dam, a tiče se teme i naslova u jednom ne srpskom već ruskom portalu. Naslov je - Evroazijska unija i Srbija potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini. Datum je 25. oktobar, pre tri dana.

Kaže - Evroazijska ekonomska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o slobodnoj trgovini. Potpise ispod dokumenta su stavili predsednik Kolegijuma Evroazijske ekonomske unije, premijeri zemalja i premijerka Srbije Ana Brnabić. Ja ovo čitam zbog građana, a ne zbog kolega koje dobacuju uporno i ometaju me.

U materijalima pripremljenim za ceremoniju potpisivanja, ističe se da ovaj trgovinski sporazum ne samo da u potpunosti usklađuje uslove trgovine Belorusije, Kazahstana i Rusije sa Srbijom, s kojom ove zemlje već imaju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, nego i stvara ekvivalentan režim prometa jermenske i kirgijske robe.

Ja ovo pričam za građane Srbije, da shvate značaj ovakvog jednog sporazuma. I ne bih želeo da se mi ovde takmičimo u rusofilstvu. Nego je veći rusofil, neko je manje, ali opšte je poznato da je većina građana Srbije tradicionalno rusofilski nastrojena i mislim da tu nema nikakve dileme. Ali Srbija je jasno opredeljena za saradnju sa svim važnim političkim činiocima u svetu, i sa Rusijom i Kinom, kao i sa EU, kao i sa svim ostalim zemljama. Mi imamo tradicionalno dobre odnose i sa afričkim zemljama, sa azijskim zemljama, sa zemljama Južne Amerike i mi to svakog dana demonstriramo na svakom koraku.

Kada je reč o tome da se građani nikada nisu opredeljivali da li smo za EU ili ovakvu ili onakvu politiku, naprotiv, građani se non stop opredeljuju i izjašnjavaju na svim izborima do sada, i 2014. godine, i 2016. i 2017. godine, na predsedničkim, i uvek nedvosmisleno i jasno apsolutnu podršku daju politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.