Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8853">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Brojna pitanja su sada ovde otvorena, iako smo na sva ta pitanja tokom ove rasprave više nego jasne odgovore dali nekoliko puta, ali prosto pojedini poslanici to prenebregnu, pa nastave da postavljaju ista pitanja, ne znam samo u kom cilju.

Prvo, dakle, niko nikada nije rekao ni iz Vlade Srbije kako je malo pre gospođa Mihajlović rekla niti od poslanika SNS, da ovde neko nekome nešto poklanja, da su ovi stanovi besplatni. To niko nikada ni izgovorio, ali će biti jeftiniji od komercijalnih stanova, zato i donosimo zakon koji se zove Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike u ovom slučaju odbrambenih snaga. Neće biti besplatni ali će biti povoljniji, biće beneficirana cena, biće tako koncipirani da mogu biti kupljeni od strane pripadnika da mogu da konkurišu na njih…

(Nataša St. Jovanović: Hajde, molim te objasni nam.)

Pa, objašnjavam vam, očigledno postoji potreba da vam objasnim. Dakle, po jasnim procedurama, po jasnom konkursu i to je nešto što predstavlja dobru stvar za njih, konkretan benefit. Neko ko nije mogao decenijama da kupi stan, sada će moći po povoljnim uslovima. Konkurisaće, proći će na konkursu, dobiće stan za relativno pristojnu sumu. Dakle, malo pre sam izneo model koji je uradila Poštanska štedionica, dakle, za jednosoban stan od 36 kvadrata, učešće će biti 1500 evra, mesečna rata 52,69 evra. Hoćete drugi model. Evo, drugi model je za troiposoban stan od 80 kvadrata, mesečna rata će biti 117 evra. Dakle, ovo je povoljno. Ovo je nešto što oni ne bi mogli da ostvare u komercijalnom smislu, niko od njih ne bi mogao da kupi ovaj stan, jer da su mogli oni bi kupili za sve ove godine i decenije. Očigledno da nisu.

Kada ste malo pre rekli kako je kolega Orlić rekao da niko nikada nije ovo radio na ovaj način. Slažem se sa njim, dakle, nijedna vlada nije sistemski rešavala ovo pitanje i ove probleme koje mi sada rešavamo. Dakle, 8022 stana će biti izgrađeno u prvoj fazi. To je konkretan rezultat ove Vlade i to je ono što mi radimo na sistemski način, krajnje ozbiljno i krajnje odgovorno. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Na samom kraju rasprave koja je bila na momente žustra i na momente je izlazila izvan onoga što je na dnevnom redu, svakako moram da izrazim zadovoljstvo što u celoj raspravi nismo čuli ni jedan jedini argument protiv predloženih zakonskih rešenja, i to na najbolji način govori i pokazuje da su u pitanju izmene zakona koje će doprineti funkcionalnoj, odnosno funkcionalnijoj i efikasnijoj realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a pogotovo kada je reč, kako smo rekli, proširenju kruga lica koji će biti obuhvaćeni ovim predlogom zakona, odnosno lica koja će moći da kupe stan po povoljnijim uslovima. Kao što smo rekli, u pitanju su borci, da li je tako, članovi domaćinstva palog borca, ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi.

Čuli smo i sve one podatke o dosadašnjoj realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i da je u prvoj fazi predviđeno 8.022 stana, kako to izgleda konkretno po gradovima, dokle se stiglo sa samom realizacijom, odnosno sa samom izgradnjom i sve one druge parametre koji direktno pokazuju ozbiljnost Vlade Srbije kada je reč o ovom projektu. To je ono što je dobro.

Ono što nije dobro to je što je i ova sednica protekla bez prisustva dela tzv. opozicije i oni su i danas pokazali jasno svoj odnos prema ovoj temi, prema ovom predlogu zakona, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije i po ko zna koji put su poslali jasnu poruku da ih ne zanima ni jedna jedina tema koja je od velikog značaja za građane Srbije, i to je najznačajnija, rekao bih, ali i suštinska razlika između njih i nas.

Zato više ne bih dužio, nego bih završio svoje izlaganje kao kada sam završavao i prvi deo svoj današnje rasprave, a to je da ovaj zakon donosi benefit za one ljude koji su svoj život dali za Srbiju, za državu, za odbranu naše zemlje, koji su radili i još uvek rade na jačanju bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta naše države i da ovim zakonom šaljemo vrlo jasnu poruku da brinemo o tim ljudima, da nam je stalo do tih ljudi, da visoko cenimo njihovu žrtvu i njihove zasluge, da učimo na taj način i mlađe generacije i nove generacije da treba da vole svoju državu i da država treba da voli njih i da budu spremni da, ne daj Bože, ako bude potrebe, i da brane i odbrane našu državu, a država će to znati da nagradi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospođo Koburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene o kojima danas govorimo i to ono što je najvažnije, omogućiće brojne benefite građanima Srbije, kako građanima koji su u svojstvu dužnika, tako i građanima koji su u svojstvu poverilaca.

Takođe, država će imati značajne benefite, a to su: smanjuju se troškovi postupka, povećava se efikasnost, smanjuje se mogućnost za korupciju, pruža se veća sigurnost i građanima ali i javnim komunalnim preduzećima i mnogim drugim, da kažem, državnim organima koji se mnogo puta pojave kao poverioci, u konkretnom slučaju.

Dalje, modernizujemo naš pravni sistem tako što uvidimo neke odredbe koje u mnogim zemljama već postoje, a koje su se u praksi pokazale kao funkcionalne i uspešne, pri tom, mislim na uvođenje e-prodaje ili e-aukcije, o čemu smo već govorili.

Kada govorimo o povećanju efikasnosti, moram da istaknem da javni izvršitelji o značajnoj meri rasterećuju sudove, kao i to da od brzine izvršenja zavisi koliki je stepen vladavine prava koji je ostvaren i tu mislim i na stepen zaštite poverilaca, ali i stepen zaštite dužnika.

Ono što je dosta važno, iako je to više puta ponovljeno u današnjoj diskusiji, ipak želim da kažem da od sada građanin, vlasnik nekretnine, neće moći da ostane bez nekretnine, ukoliko je dug manji od 5.000 evra, kao i to da se kupac nepokretnosti koje prodaju izvršitelji ne može pojaviti, dakle kao javni izvršitelj, njegov zamenik, pomoćnik ili bilo koje drugo povezano lice.

Kada je reč o izvršenju odbijanjem od plate, dakle od sada, to može iznositi do polovine zarade, a ako se radi o minimalnoj zaradi, u tom slučaju ne sme biti veći od četvrtine.

Kada je reč o penziji, odbijanje može biti do jedne trećine, odnosno do četvrtine, ako je reč o minimalnom iznosu, odnosno o minimalnoj penziji.

Dakle, na ovaj način sprečavamo da se ugroze osnovne potrebe za život dužnika. Mislim da je, generalno posmatrano, ovaj predlog zakona uravnotežen, i da tretira na ravnopravan način i prava i obaveze i dužnika i poverilaca i obezbeđuje najviši stepen transparentnosti, jer to je ono što je jako važno, transparentnosti samog postupka, zato što time eliminišemo mogućnost zloupotreba u bilo kom smislu, dakle, zloupotreba bilo koje vrste.

Mislim da je jako važno da vratimo poverenje u naš pravosudni sistem, da vratimo poverenje u pravosuđe, iako to nije lak posao, s obzirom na to šta su nam žuti ostavili kao nasleđe, ali moramo da se borimo konstantno u tom cilju i da nam sudski procesi ne traju dugo, i da ne bude nedodirljivih i zaštićenih, da ne bude prosto, ljudi koji su iznad sistema i za koje zakon ne važi.

U tom smislu, iskoristio bih priliku da pomenem da je do mene, pre nekoliko dana, stigla jedna predstavka, mislim da je upućena i Odboru za pravosuđe Narodne skupštine, pa evo, apelujem na članove Odbora za pravosuđe da razmotre tu predstavku, jer po onome što sam iz tih papira video postoje jasne indicije da je u pitanju velika afera u kojoj je jedan od učesnika onaj Božidar Prelević. Znate ga, to je jedan od glavnih perjanica ovog Saveza za Srbiju, kako ga već zovu, onaj govornik na onim njihovim protestima, šetnjama, jedan od pet miliona ili možda je bolje rečeno jedan od pet milionera, kako ih narod zove. Dakle, veliki stručnjak za sve i svašta.

U pitanju su sudski sporovi koji traju još uvek. Konkretno, vezano za imovinu, konkretno za ribnjak velike vrednosti u Bajnoj Bašti, a koji je sudeći po onome što se vidi iz te predstavke, na vrlo volšeban način postao vlasništvo upravo tog Božidara Prelevića.

Dakle, u pitanju je tužba za poništaj fiktivnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa zahtevom za izdavanje privremene mere zabrane otuđenja i još nekoliko tužbi sa tim u vezi, ali tu su i razni dopisi raznim institucijama, prijave razne. Evo, između ostalog imamo prijavu Advokatskoj komori Beograda, protiv advokata Božidara Prelevića iz Beograda, upisanog u Advokatsku komoru Beograda, oštećeni, fizičko lice je u pitanju, iz Bajne Bašte, podnosi prijavu. Oštećeni smatra da je advokat Prelević Božidar grubo povredio kodeks advokatske etike, kada je zastupajući prirodni rezervat „Tara“ d.o.o Bajna Bašta, učestvovao u zaključenju ugovora na dan 12.08. 2013. godine, overeno pod brojem tim i tim, postupio protivno pravosnažnom rešenju o određivanju privremene mere, kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti u čijem je i prometu učestvovao.

Naime, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu, pa redni broj, od 03.04. 2013. godine određena je privremena mera zabrane otuđenja nepokretnosti, a ignorisanjem takve sudske mere, posle pravosnažnosti rešenja, u periodu od mesec dana zaključen je sporni ugovor.

Podnosilac ove prijave podneo je tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu, 20. septembra iste godine, dakle 2013, kojem je tužio fizičko lice jedno i prirodni rezervat „Tara“ d.o.o Bajna Bašta, a iz spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu može se utvrditi da prijavljeni advokat i dalje zastupa prirodni rezervat „Tara“ d.o.o Bajna Bašta, kao tuženog.

Iz predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu, može se utvrditi da je prijavljenom bilo poznato da je sud zabranio otuđenje nepokretnosti u čijem je prometu prijavljeni učestvovao.

I da ne čitam sada sve ove spise, dakle suština je, mesec dana nakon pravosnažnosti privremene mere, kojom se zabranjuje otuđenje nepokretnosti, on zaključuje ugovor o prometu nepokretnosti, a pri tome iz ovoga se naslućuje da je znao za navedenu privremenu meru.

Da ne bih, kažem, sada trošio i vreme poslaničke grupe na ovo, ja apelujem da se ova afera podrobno istraži, da se vidi da li je možda bilo i trgovine uticajem i da se ove stvari izvedu na čistac.

Ne tvrdim ništa, ali ovo su vrlo uznemirujući podaci, vrlo uznemirujući navodi i treba ih proveriti, pa da vidimo ko to nama prigovara svaki bogovetni dan kako je stanje u državi katastrofalno, kako kriminal cveta, kako ništa ne funkcioniše, i sve ostalo što slušamo po ceo dan od njih. Pa, da vidimo kakva je to elita zapravo, ta drugosrbijanska elita, koju zastupa između ostalog i taj Prelević, a koja jedino što zna, to je da po ceo dan nipodaštava sve ono što se u državi uradi, i da se preko njihovih medija, bilo N1, bilo ova „Nova“, bilo „Danas“ ili bilo koji drugi mediji, izruguje narodu, nazivajući ga glupim, nepismenim, krezubim, neobrazovanim i slično.

To je ista ona elita koja je i danas na najmonstruozniji način vređala pomenutu državnu sekretarku Biljanu Popović Ivković, nazivajući je i vređajući je na najpogrdniji mogući način. To je ista ta elita koja to već mesecima i godinama radi kada je reč o ženama koje pripadaju SNS.

Otuda i ovo saopštenje i ova osuda, od strane žena SNS, kojima se pridružujem i solidarišem se sa njima ovom prilikom. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se pridružujem inicijativi kolege Rističevića da se jednom opsežnom istragom utvrde sve te mahinacije, malverzacije, pogotovo kada je reč o čuvenoj sada već aferi oko preprodaje minuta za koju se sumnjiči „Dajrekt medija“ kao Đilasova firma, da istraga jednom pokaže da li se Dragan Đilas obogatio upravo na taj način što je, kupoprodajom sumnjivom minuta i sekundi reklamnog prostora, zaradio one milione za koje, inače, izbegava da nam da odgovor odakle mu.

Kada je reč o uređivačkoj politici RTS-a, ona je, najblaže rečeno, problematična i o samoj uređivačkoj politici moglo bi baš mnogo da se priča. Posebno se RTS isticao u nekoj antisrpskoj histeriji u nekim ranijim godinama, kada je DOS preuzeo vlast od 2000. godine, pa na dalje. Danas je ta slika nešto malo blaža, ali ni na koji način ne možemo da kažemo da je zadovoljavajuća i da je normalna, i taj žuti Bujke i ta žuta Olja i o svemu onome o čemu je malopre gospodin Rističević pričao.

Gospodine Rističeviću, ne znam da li ste ispratili da tokom jučerašnjeg dana na RTS-u nije bilo n i reči o tome da je Skupština Srbije zasedala, da je Skupština raspravljala o nekim amandmanima, da je Skupština raspravljala o nekim zakonima? To za RTS odavno nije vest.

Ja ću vas podsetiti, gospodine Rističeviću, da prvog dana redovnog prolećnog zasedanja ove godine RTS ni sekundu nije izvestio o tome. Izveštavali su o raznim parlamentima u svetu. Za njih su to bile vesti u njihovom Dnevniku, a da je srpski parlament zasedao, da je otpočeo redovno prolećno zasedanje ni sekunda jedna.

Moram da vam kažem, Rističeviću, još nešto. RTS je na sajtu svom objavio juče izveštaj o poslaničkim pitanjima na jučerašnjoj sednici. Da li znate čije poslaničko pitanje jedino nije obrađeno? Kolege Atlagića. Jedino poslaničko pitanje koje se nije našlo u izveštaju na RTS-ovom sajtu je pitanje gospodina Atlagića. Naravno, neki drugi poslanici su preneseni, čak i neki poslanici koji nemaju ni dva glasa, koji ne znaju ni sami kojoj poslaničkoj grupi pripadaju. Evo, recimo, ovaj Đorđe Vukadinović. Piše lepo šta je poslanik Pokreta za spas Srbije-Nova Srbija, Đorđe Vukadinović pitao, lepo objašnjenje, sve, a o poslaničkom pitanju narodnog poslanika Marka Atlagića ni reči, apsolutno ni reči.

Dakle, krajnje su čudni ti kriterijumi za odabir vesti koje će RTS da prenosi i zbog svih ovih razloga zaista bih želeo da istraga otpočne i da se istraga podrobno bavi svim onim temama koje je malo pre inicirao gospodin Rističević. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Kaže, gospodin Rističević da sam se zagonetno smeškao. Jesam se smeškao zato što ste gospodine Rističeviću sve u pravu što ste rekli u vaša dva malopređašnja javljanja, pogotovo kada je reč o onom delu da Đilas hoće potpunu kontrolu i kada je reč o REM-u i naravno da hoće potpunu kontrolu, baš onakvu kontrolu nad medijima kakvu je imao u vreme dok je vršio vlast u Srbiji.

Vi se dobro gospodine Rističeviću sećate tog vremena i tog medijskog mraka u pravom smislu te reči. Ono što danas, ta tzv. opozicija ima na raspolaganju, kada je reč o medijskom prostoru, to je neuporedivo više nego što je SNS imala dok smo bili u opoziciji.

Podsetiću vas gospodine Rističeviću, da SNS nije imala prostora ni u jednom jedinom mediju dok smo bili u opoziciji. Imali smo jedan simboličan prostor na jednom radiju, u pitanju je radio Foks. Jedino mesto gde je za to vreme mogao da se pojavi neko predstavnik SNS bio je radio Foks i to, mislim nekoliko puta nedeljno, ali smo uprkos tome uspeli da dopremo do građana tako što smo vredno i radili, i obilazili građane od vrata do vrata. Sve smo radili ono što danas ovi koji nam zameraju nekakav medijski mrak ne rade. Znate, njih mrzi i da obilaze Srbiju, i da idu od vrata do vrata, oni ne znaju to da rade. Nikad nisu ni radili, niti će ikad raditi, za njih je to potpuna nepoznanica i zato nikada neće doći na vlast.

Kada je reč o televiziji N1 i o kampanji koja se sprovodi danima protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, poslanika SNS, pa vi ste gospodine Rističeviću videli sinoć jednu emisiju….

(Marijan Rističević: Nisam gledao.)

Niste ništa naročito propustili. Pet nekakvih istomišljenika se okupilo da analizira govore narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada postavljam pitanje, ko ovde zapravo koga targetira. Ko kome crta metu na čelu ili kako to oni vole da kažu, mi njima ili oni nama. Kada izmontiraju razne televizijske priloge, kada istrgnu iz konteksta čitave govore, čitave rečenice, i to predstave na način kako njima odgovara, onda se ne pitaju da li oni time zapravo nama crtaju metu na čelu. Zahvaljujem.
Jako kratko predsedavajući.

U prilog tezi da opozicija u Srbiji ima neuporedivo više sredstava i medijskog prostora, možemo da nabrojimo. Dakle, „N1“, „Nova“, zatim, razne lokalne televizije, na primer, televizija „Šabac“, to niste pomenuli gospodine Rističeviću. Tamo se organizuju emisije koje prednjače po vulgarnosti. Jednu od njih vodi, on se predstavlja kao pisac, mislim da se preziva Vidojković, predstavlja se kao pisac i poznat je po tome što je u stanju da u jednoj rečnici barem 10 psovki onako izbaci, kao minimum. Znate, on je pripadnik te elite, te kulturne elite, te inteligencije, pa verovatno kao elitista, misli da je to nešto što treba tako da bude.

Dakle, da u jednoj rečenici 10 najvulgarnijih psovki onako izbaciš ko iz rukava što se kaže. Zatim, spomenuli ste i sami nekoliko nedeljnika i „Nin“ i „Vreme“ i „Nedeljnik“ i taj novi magazin imamo tu i „Danas“, koji je odavno prestao da bude dnevni list u pravom smislu te reči, već jedno, da kažem, bilten, glasnik Saveza za Srbiju i imamo društvene mreže.

Dakle, u vreme kada je SNS bila u opoziciji, kada smo se borili za naklonost birača, kada smo se bori da od vrata do vrata dopremo do svakog građanina, ne bili smo predstavili program SNS, mi nismo u to vreme mogli da računamo na društvene mreže u onoj meri koje su danas prisutne u svakodnevnom životu svih građana Srbije.

Osim društvenih mreža, ono što je ovde simptomatično, najmonstruoznije optužbe, najmonstruoznije uvrede trpimo svakodnevno, upravo na ovim medijima koje smo naveli i nikom od njih ni dlaka sa glave ne fali. Oni pričaju uporno o nekakvoj cenzuri, o nekoj neslobodi, o nekom gušenju medija, a niko od njih nije dobio ni tužbu, niko od njih nije završio ni u zatvoru, nikome dlaka sa glave ne fali. Onda, ja vas gospodine Rističeviću pitam - kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak? Kakvo je to gušenje i ugnjetavanje slobode medija kada nikom od njih dlaka sa glave ne fali na najmonstruoznije optužbe i uvrede koje trpimo bukvalno svaki dan.
Zahvaljujem.

Gospodine ministre, mi smo se i u načelnoj raspravi jasno odredili prema ovom Predlogu zakona i najavili snažnu podršku. Podržaćemo zakon zbog svih onih pozitivnih efekata koje će ovaj zakon proizvesti, i kada je reč o maloprodajnom sektoru, i kada je reč o elektronskoj trgovini, ali i zbog svih rezultata koje smo postigli, i to ne samo u oblasti trgovine, već i u ostalim oblastima, i kada je reč o stanju javnih finansija, i kada je reč o stanju ekonomije, i kada je reč o procentu nezaposlenosti.

Želeo bih da iskoristim priliku da vas pitam, gospodine ministre, za neke najnovije informacije kada je reč o procentu nezaposlenosti u Srbiji trenutno, i o ostalim oblastima, posebno kada je reč o građevinarstvu. Po svim pokazateljima se jasno vidi da se u Srbiji danas neuporedivo više gradi nego nekad ranije. Samo u maju ove godine izdato je 1.822 građevinske dozvole, pričam za Srbiju, što je za oko 6% više nego u maju prošle godine. Prošle godine je opet bilo više nego pretprošle godine i tako redom.

Takođe, indeks predviđene vrednosti radova u maju ove godine je veći za 150,4% u odnosu na maj 2018. godine, kada je opet, takođe, bilo više nego za isti period pretprošle godine. I naravno da je na ovo povećanje vrednosti najviše uticala izgradnja dela auto-puta Preljina-Požega, kao i izgradnja magistralnog gasovoda Bugarska-Mađarska, Deonica 2, ali ogroman procenat zauzima izgradnja zgrada, kako stambenih, tako i nestambenih.

U Beogradu samo se godišnje izda građevinskih dozvola za preko milion kvadrata, i to tri godine zaredom, što je za četiri ili čak možda pet puta više nego u nekim ranijim periodima, kada su žuti upravljali gradom.

O svemu tome govori i drastičan skok na svetskoj Duing biznis listi, gde smo sa 36. mesta dostigli 11. poziciju. I to su konkretne činjenice, konkretni pokazatelji. Samo što sve to nećete čuti na N1. To za njih nije vest. Ako Srbija, ne daj bože, padne za koje mesto na svetskoj Duing biznis listi, onda je to na N1 glavna vest, onda je to glavna tema, onda se organizuju okrugli stolovi, onda se dovode razni stručnjaci da diskutuju o tome. Mada vidim da im poslednjih dana ponestaje polako tih stručnjaka, nemaju više široku lepezu tih stručnjaka za sve i svašta. Vidim da im je glavni u poslednje vreme neki Beširi, mislim da je Naim Leo Beširi. Taj im je sada glavna zvezda. Taj na N1 sada komentariše sve. On je sad stručnjak i za populacionu politiku, on je stručnjak za bezbednost, on je stručnjak za politiku opšte prakse, pa je stručnjak za spoljnu politiku, itd. Verovatno da su im ostali na godišnjim odmorima, oni vole da odmaraju po nekoliko meseci, i ona sa "Utiska nedelje", i onaj Kesić, i svi ostali, uzmu letnju pauzu od nekoliko meseci da se odmore. Valjda su se umorili mnogo u prethodnom periodu, ne znam šta je.

Uglavnom, da ne širim priču, iz svih ovih razloga koje sam naveo, želeo bih da izrazim snažnu podršku ovom Predlogu zakona, ali i svim ostalim naporima Vlade Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Iako visoko cenim većinu, gotovo sve amandmane kolege Rističevića, moram da kažem da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, zbog onog obrazloženja koje je Vlada Srbije dostavila u svom mišljenju.

Međutim, ovo što mene brine, gospodine predsedavajući, to je jedno narastanje agresije, histerije i nasilja u društvu, što možemo da vidimo ovih dana i po medijima i imamo jedan frapantan primer u tom smislu. Naime, funkcioner Narodne stranke Vladimir Gajić, po nalogu njegovih šefova Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, na najprostačkiji način je izvređao poslanicu DS Natašu Vučković.

Milim vas, pogledajte šta je on rekao za nju: „ti si beda, bedina, ti si impotentna amaterka“. Ja sam stvarno, da kažem, zaista i ljudski ganut i uznemiren ovakvim histeričnim, prostačkim i vulgarnim vređanjem narodne poslanice, iz koje god ona stranke dolazila. Dakle, u pitanju je poslanica DS, koju je taj Vladimir Gajić na najvulgarniji način izvređao na Tviteru, i zaista mislim da mi kao društvo treba da se pozabavimo time da smanjimo ovaj stepen nasilja, govora mržnje koji se pojavljuje u medijima. Znate, ja sam zaista jedan izraziti pacifista i gnušam se nasilja svake vrste, dakle, za mene je ovo zaista neprihvatljivo.

Nataša Vučković je u intervjuu u „Novom magazinu“, ako se ne varam, rekla kako bojkot nije politika i to je jedini greh Nataše Vučković. I zaista bojkot nije politika. Bojkot ni na koji način ne može da bude politika, a zaslužila je ovako divljanje i ovakvo vulgarno ponižavanje od strane ostatka tog Saveza za Srbiju. I nije ovo, da vam kažem, predsedavajući, jedini primer. Danima već traje jedna borba u tom Savezu za Srbiju između Jeremićevih i Đilasovih. Verovatno da je u pitanju borba za prevlast u okviru samog Saveza za Srbiju i imamo svaki dan napade jedne grupacije na drugu grupaciju, verovatno da Đilas, znate, on ne voli konkurenciju, verovatno da je u pitanju borba za prevlast, on želi da bude neprikosnoveni lider, pa sad želi na svaki mogući način da ukloni svakog onoga ko mu je na neki način konkurencija.

Ja zaista opet ponavljam da mi kao društvo treba da nađemo načine i modele da se izborimo sa ovakvim vidovima nasilja i govora mržnje koji dolaze od strane ovog Saveza za Srbiju, Đilasa i ostalih. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Za razliku od prethodnog amandmana gospodina Rističevića, predlažem da se ovaj amandman prihvati i u danu za glasanje, glasaću za, a istovremeno pridružujem se inicijativi i apelu koji je malo pre pokrenuo kolega Rističević i da se saznaju detalji iz ove, po svemu sudeći, velike pljačke RTS-a.

Ono što bih želeo da predstavim kao svojevrsnu dopunu koleginog apela, a to je da postavim pitanje, da li je istina da je 650 miliona dinara šteta koju je RTS pretrpeo zahvaljujući ovoj pljački i ovoj muljavini sa sekundama i minutama kada je reč o Dajrek mediji i ostalim Đilasovim firmama. Isto tako kako je muljao sa minutama i sekundama kako je preprodavao sekunde i minute, tako isto je u poslednje vreme počeo da kupuje političke stranke. Svi znamo da je Đilas kupio stranku koja je do tada imala naziv, valjda Stranka zelenih ili Zelena stranka ili tako nešto. Došao čovek i kupio stranku. Što da se muči? Što da pravi stranku iz početka, što da obilazi Srbiju, što da gradi stranačku infrastrukturu, što da formira odbore kad može da dođe i da kupi na gotovo. Šta će posle da uradi sa tom strankom, da li će da je preproda, to je već pitanje za njega. Isto kao i njegov kolega Vuk Jeremić, koji je kupio stranku onog Aleksića iz Trstenika, poslanika ovde u Narodnoj skupštini, isto tako, dođe i kupi na gotovo. Šta će posle biti sa tom strankom, pitanje je.

Isto kao što je ranije preko onih dugova i hipoteka u koje je zapala DS došao Đilas i kupio stranku. I sad pokušava da nametne kako predsednika te stranke onog Zelenovića iz Šapca, pa da na taj način stekne apsolutnu kontrolu u svim strankama koje čine taj tzv. Savez za Srbiju.

Dakle, nadam se da ćemo dobiti odgovore na ta pitanja kao što se nadam da će istraga, zvanična istraga koju je najavio ministar unutrašnjih poslova, dati odgovor na ovo pitanje i da li je došlo do te, kako i gospodin Rističević kaže velike pljačke, a ja sumnjam da jeste. Zahvaljujem.
Mislim da sam imao pravo na repliku, s obzirom da sam pogrešno protumačen u jednom mom današnjem izlaganju, a koje se tiče jedne koleginice koja nije danas sa nama, Nataše Vučković. Moram da kažem da nisam advokat Nataše Vučković, niti sam želeo, ni na koji način, da se pozitivno izjasnim o njenom političkom delovanju.

Osetio sam potrebu da osudim jednu pojavu u društvu, a ta pojava je vrlo loša i problematična i tiče se širenja govora mržnje i tiče se jednog nedozvoljenog rečnika koji dolazi od strane ovih iz Saveza za Srbiju, a u pitanju je Vladimir Gajić koji je na najprostačkiji mogući način uvredio jednu damu, jednu poslanicu ili poslanika.

(Nataša Sp. Jovanović: Jednog špijuna.)

Ne bih sada ulazio u takve karakteristike, ali reč je o poslaniku Narodne skupštine, bez obzira iz koje stranke dolazio. Danas poslanik SNS, sutra poslanik neke druge strane, svejedno je u ovom slučaju.

Dakle, ovde imamo jednu brutalnu uvredu od strane predstavnika Saveza za Srbiju koji je rekao za poslanik DS Natašu Vučković da je beda, bedina, da je impotentna amaterka.

Ovo su nedopustive pojave u našem društvu. Mislim da mi kao društvo moramo da nađemo modele da sprečimo ovakvo ponašanje u budućnosti, da se suprotstavimo ovakvom govoru mržnje, širenju histerije, kao potpuno neprihvatljivom ponašanju.

Još jedna stvar, nisam ja jedini koji je reagovao i osudio ovakvo ponašanje. Možda sam jedini kada je reč o ovom konkretnom slučaju, ali mi se sećamo tog Gajića i znamo ko su njegovi nalogodavci, onaj isti Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Ništa on ne radi na svoju ruku, sve radi ono što mu njegovi šefovi kažu. Ali, mi se sećamo i njega kada se zalagao i kada je pozivao na zabranu kompletnih političkih partija, između ostalog i partije čiji prethodni govornik pripada. I tada smo reagovali, i tada smo osudili. Zaista mislim da mi kao društvo moramo da osudimo snažno ovakve pojave da nam se ne bi u budućnosti događale. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne bih želeo da se danas ovo pretvori u takmičenje ko će snažnije osuditi izjave pojedinih kvazi političara, ako tako mogu da kažem, za njihove izjave, kako se u Srebrenici dogodio genocid. Znači, ne želim da se mi sada takmičimo.

Opšte je poznato da se svako u SNS na vreme oglasio povodom takvih besmislenih tvrdnji, tih kvazi političara, da ne spominjem sada i mnogobrojne poslanike ovde koji su istog dana reagovali na takve tvrdnje.

Naravno da niko iz SNS nikada nije mogao da prihvati tezu o tome da se u Srebrenici desio genocid, i nemam nameru da o tome polemišem. Sada, ne treba ovo zaista da bude takmičenje ko će snažnije da se bavi time.

Kada je reč o Nataši Vučković, pa neće biti da se niko nikada iz SNS pozitivno izjasnio o njoj i njenom delovanju. Mi smo ovde njoj nadimak dali „vojvotkinja od Strazbura“, u kontekstu lažnih vojvoda, „vojvoda od Maldiva“, to je bio Balša Božović, jel tako? Pa je bio „vojvoda od pašnjaka“, onaj Šutanovac, e, ona je dobila nadimak „vojvotkinja od Strazbura.

Tako da, SNS se jasno odredila o njenom političkom delovanju. Mi ništa dobro ne mislimo o njenom političkom delovanju, ali smo spremni da odbranimo od surovih i potpuno, dozvoliću sebi da kažem, idiotskih napada od strane nekoga ko je gori od nje još. U ovom slučaju tog Vladimira Gajića. Taj isti Vladimir Gajić je bio spreman da tvrdi, osim njegove besmislene tvrdnje o genocidu u Srebrenici, bio je spreman da tvrdi kako je 60% ljudi u Srbiji nepismeno, i da zato oni nemaju šta da traže na izborima, jer eto imaju posla sa nepismenim narodom, i nije ga sramota što je tako nešto rekao, i da zato neće da izađu na izbore, jer znaju da nemaju šta da traže na izborima i da zato na ulici hoće vlast. O takvoj kategoriji mi ovde govorimo, o takvim ljudima.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo čuli od jedne koleginice kao primedbu, ja stvarno ne znam kakve veze ima i Vlahović i Đelić i ko tu još beše, Labus, Dinkić, Pitić i ostali sa Srpskom naprednom strankom? Ja to zaista ne razumem. Svi u Srbiji znaju da su u pitanju ljudi koji su pokrali Srbiju, ojadili zemlju u svakom smislu, uništili ekonomiju. Tu nema nikakvog spora i to svako u Srbiji zna. Pre toga su, da bi došli uopšte na vlast, izveli puč, zapalili i ovu Skupštinu u kojoj se mi danas nalazimo, i zgradu RTS-a i upadali sa puškama i dugim cevima u razne institucije, prebijali ljude, oformljivali krizne štabove, itd, itd.

Nakon njih, sledeća Vlada koja je došla je nastavila proces devastiranja Srbije u svakom smislu i silne pljačkaške privatizacije o kojima smo malo pre govorili, i stotine i stotine preduzeća koja su ugasili i stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla, kao direktna posledica njihovog štetočinskog upravljanja zemljom.

I sada kada SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da li kao premijerom ili danas kao predsednikom države, pokušava da zemlju vrati na zdrave noge, da popravi ekonomsku sliku, da obnovi razorenu privredu, da ozdravi stanje javnih finansija, da napravi u svakom smislu te reči od Srbije i uspešnu i uređenu zemlju, vi nam sada spočitavate nekog Vlahovića i Đelića.

Dakle, prosto svako ima pravo da ode na taj Kopaonik. Da li je neko bio na Kopaoniku, da li je neko govorio na Kopaoniku, koga to zanima? Nikakve veze sa nama nemaju. Možda imaju veze sa ovima koji nisu danas tu? Možda ima veze sa Đilasom? Možda ima veze sa Vukom Jeremićem? Možda i sa Boškom Obradovićem? Ko će ga znati. Ali, sa SNS to nema nikakve veze. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Da li postoji opasnost da budu otežane evrointegracije Srbije, s obzirom na rastuću netoleranciju agresivne manjine u društvu koja sve otvorenije osporava pravo na mišljenje i pravo govora svima onima koji drugačije misle od njih, a posebno predsedniku Republike Aleksandru Vučiću? Ne moram da napominjem da su u pitanju fundamentalne evropske vrednosti – sloboda izražavanja, sloboda govora i sl.

Zašto ovo pitam? Zato što jedan deo našeg društva, a to je uglavnom onaj deo koji se prepoznao u onoj sintagmi lažna elita, kvazielita, kontinuirano sprovodi hajku protiv svih onih koji ne dele njihove stavove. Ukoliko neko drugačije misli od njih, a još se pri tome usudi da to javno kaže ili napiše, odmah biva prokazan u njihovim medijima i na društvenim mrežama, odmah biva stavljen na stub srama, odmah biva predmet linča i odmah biva označen kao nižerazredno biće. Po pravilu dobija epitet da je neobrazovan, glup, nepismen, retrogradan u svakom smislu, primitivan, krezub i sl. Ako pak nikako ne mogu da mu prišiju takvu etiketu, onda se prelazi na ideološke i političke kvalifikacije – fašista, šovinista, totalitarista, presvučeni radikal itd.

Svedoci smo ovih dana jedne takve kampanje protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer je otišao korak dalje i napisao autorski tekst u kome je analizirao ovaj fenomen koji u Srbiji nije od juče, već postoji decenijama, a to je nastojanje ovih krugova da podele srpski narod na tzv. elitu i običan narod. Već sutradan po objavljivanju ovog teksta, diglo se na noge sve ono što se prepoznalo u tom tekstu, i ala i vrana je odmah požurila da osudi Aleksandra Vučića, usput vređajući ga na najbrutalniji način, a sve to sa dozom njihovog elitizma.

U toj hajci prednjače neke televizije, poput one Šolakove N1, ali ima i raznih štampanih biltena Saveza za Srbiju, i dnevnih, i nedeljnih.

Dnevni bilten Saveza za Srbiju pod radnim nazivom „Danas“ je otišao najdalje u toj histeriji i gotovo nedelju dana već se isključivo i jedino bave ovim tekstom. Toliko ih je zabolela istina. Svaki dan imamo razne nazovi stručnjake, uglavnom te lažne elitiste koji drvlje i kamenje bacaju po Vučiću. Svega tu ima, od samozvanih eksperata, preko potrošenih političara, novinara u pokušaju, do samozvanih intelektualaca. Svako je dobrodošao ako će napasti Aleksandra Vučića, bez obzira i na zanimanje i na opredeljenje, od Ljotićevaca do „Žena u crnom“, od krajnje levice, do ekstremne desnice, i konzervatizam i liberalizam. Sve može ako će napasti Aleksandra Vučića.

Pogledajte kako to izgleda. Evo, „Danas“ kaže – Vučićeva opasna orgija radikalskog populizma. Pa tu imamo razne sagovornike: Vladeta Janković, to nam je ovaj što je bio ambasador po belom svetu, pa bi opet da bude ambasador samo mu ne uspeva, pa Žarko Trebješanin, pa Sanda Rašković Ivić, isto jedna ambasadorka, sve sami ambasadori, a da ih pitate za rezultate njihovog službovanja, rezultati su nula. Pa Marinika Tepić, pa Zoran Lutovac, pa imamo Janko Baljak, Ognjen Radonjić, Branislav Lečić, Marko Šelić Marčelo, kad sam pitao ko je taj, kažu – peva nešto, svira nešto, ne znam ni ja, pevač. Znači, od deset sagovornika imate pet aktivnih političara i jednog pevača. To su njihovi eksperti.

Vidim da su počeli da potpisuju nekakvu peticiju, pa se hvale koliko su potpisa skupili. Hajde da vidimo ko su ti potpisnici peticije, sve sami stranački aktivisti ili ljudi koji su od ranije poznati kao neko ko mrzi Aleksandra Vučića i SNS.

Pazite sad, ovako: Zoran Živković, lider Nove stranke, pa predsednik Stranke Slobode i pravde, čuj slobode i pravde, Dragan Đilas, pa novinar u pokušaju Slaviša Lekić, pa istoričarka Dubravka Stojanović, to je ona što je tvrdila da smo mi počinili genocid u Srebrenici, pa Dušan Petričić, to je onaj karikaturista koji je u direktnom obraćanju na televiziji „N1“ tvrdio da je srpski narod glup, neobrazovan, nepismen. Tu je i bivša predsednica Vrhovnog suda, Vida Petrović Škero, dobro je da je tu, već sam se uplašio.

Moram da priznam da mi je mnogo drago što su se svi tamo okupili na tom mestu. Zaista mi je drago što su svi tamo. Postavlja se pitanje – kako uvek svi ti ljudi da budu potpisnici istih peticija? Ako hoćete, baš ako pogledate, i u novijoj istoriji, uvek su ti ljudi ili bar većina njih bili na strani srpskih neprijatelja. Uvek su bili na onoj strani koja je bila protivnik srpskih nacionalnih interesa. Bili su prvi da se Srbija proglasi jedinim krivcem za ratove devedesetih, prvi su bili da se prizna nekakav genocid u Srebrenici, prvi su bili da se Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom, da Kosovo bude nezavisno. Očigledno da je u pitanju duboka frustracija i mržnja prema…
Evo, završavam u jednoj rečenici.
… prema sopstvenom narodu, zbog frustracije i nemoći, jer znaju da im narod ne veruje, a znaju da narod veruje i podržava Aleksandra Vučića, zato ga i preziru. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Predsedavajući, biću jako kratak zbog ograničenog vremena poslaničke grupe.

Svaki put kada raspravljamo o nekom predlogu zakona, moramo da imamo na umu koje će benefite građani imati od tih zakona i mi smo od ministra ali i od ostalih učesnika u današnjoj raspravi čuli sve one razloge zbog kojih treba da usvojimo ove predloge zakona.

Prvenstveno mislim na Zakon o trgovini i kada je reč o razvoju elektronske trgovine u Srbiji i kada je reč o modernizaciji maloprodajnog sektora i kada je reč o mnogim drugim novinama koje ovaj zakon donosi. Ako uzmemo u obzir ono što je i malopređašnja koleginica Malušić rekla, da je u sektoru trgovine zaposleno gotovo 20% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, onda je potpuno jasno kolika je važnost ovog predloga zakona za građane.

Ono što mislim da je jako važno, to je da uvedemo obavezujuće standarde i naročito kontrolu u ovoj oblasti, da nam se ne desi više da neko poput Dragana Đilasa zaradi milione trgujući sekundama, preprodajući sekunde i minute reklamnog prostora na televizijama i onda kada neko najavi istragu o tome, kada neko najavi istragu o sumnjivoj kupoprodaji minuta u televizijskim emisijama na RTS, onda počinje čitava histerija i kampanja protiv tog koji je najavio istragu.

U ovom slučaju reč je o Nebojši Stefanoviću, kreće odmah iznošenje izmišljotina, kreće fabrikovanje afera, kreće čitava kampanja, onda se tu uključuju Đilasovi i Šolakovi mediji „N1“ i svi ostali i onda danima trpimo histeriju u medijskom prostoru, a sve to da bi se izbegao odgovor na pitanje – kako si prijatelju zaradio onolike milione?

Kako si zaradio onoliki novac, ako znamo da je u Češkoj zaradio 74.000 evra, a danas ima 25 miliona evra, logično pitanje se nameće odakle, kako, na koji način? On uporno izbegava da nam da odgovor na to pitanje i kako je nekada trgovao sekundama i minutama, tako danas kupuje stranke. Kupio je stranku, ovu stranku u kojoj je predsednik, to je bila nekakva Zelena stranka, onda je došao Đilas i kupio je, što da se muči? Možda je i elektronski kupio tu stranku, što da gradi odbore, što da gradi stranačku infrastrukturu, što da obilazi Srbiju, evo poslanici koji se dugo bave politikom znaju o čemu pričam, koliko je to mukotrpan posao. Dođe lepo čovek i kupi gotovo i on i onaj Vuk Jeremić. I Vuk Jeremić isto tako na gotovo došao i kupio stranku od onoga, nije sad tu, poslanik je ovde u Skupštini, Aleksić onaj iz Trstenika.

Vidimo da ovih dana sprema i onog nesrećnika iz Šapca Zelenovića o kome je pričao i kolega Knežević, sprema ga za predsednika DS, te DS koju je isto tako kupio nešto malo ranije. Morate da ga razumete, prosto Đilas ne voli konkurenciju. Nikada je nije ni voleo. Uvek je voleo monopol i obogatio se pomoću monopola.

Zato se nadam da će ovi zakoni i s time završavam, onemogućiti ovakve pojave u budućnosti. Iz svih ovih razloga želim da pozovem da usvojimo ova predložena zakonska akta. Zahvaljujem.