Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, javne nabavke su u direktnoj vezi sa korupcijom, odnosno korupcija predstavlja kršenje zakona, u ovom slučaju Zakona o javnim nabavkama i sticanje protivpravne imovinske koristi.

To nas sve dovodi do Dragana Đilasa, o čemu je bilo reči dosta u dosadašnjoj raspravi i to od više kolega. Ako vas zanima, predsedavajući, zašto nisu prisutni Đilasovi poslanici na današnjoj sednici, mogu da vam kažem – kako očekivati od Đilasa da podržava antikorupcijske mere, kad svi znaju da se on obogatio, upravo pomoću korupcije. Korupcije i monopola.

U Đilasovoj viziji Srbije verovatno da bi korupcija bila legalna i dozvoljena. Na sreću, Srbija danas nije ona Đilasova Srbija, kada su vladali upravo korupcija, kriminal, monopol, već je zemlja u kojoj se zakoni poštuju.

Zna to vrlo dobro i on i zato je nervozan toliko poslednjih dana. Na sam pomen istrage njegovih korupcionaških afera on je postao odjedanput toliko nervozan, odmah je počeo da divlja, da vodi hajku protiv Nebojše Stefanovića, da vodi neke besmislene kampanje.

O čemu se zapravo radi? Na taj način želi zapravo da skrene pažnju sa pomenute korupcionaške istrage, istrage koja ga je očigledno toliko uznemirila.

Sad se postavlja pitanje – čemu bežanje od istrage? Čemu nervoza? Čemu strah ako je čist kako tvrdi?

Onda, izvlačenje tema nekih koje su sto puta već ispričane, prepričane, koje su sto puta bile na dnevnom redu, nema veze što je to već mnogo puta dokazano, nema veze što su se sve komisije nadležne oglasile, nema veze što je to mnogo puta potvrđeno od svih relevantnih institucija. Nema veze, izmisli aferu, organizuj kampanju, medije imamo. Jel tako? Imaju „N1“, imaju tu televiziju, imaju novine, imaju „Danas“, imaju „Nin“, „Vreme“, tamo ćemo po ceo dan da vrtimo tu istu priču.

Sve to, samo da se ne bi pričalo o Đilasovim aferama. Samo da se izbegnu te teme, samo da građani zaborave aferu kako je neko rekao skoro od govornika prethodnih – po podzemnim kontejnerima, samo da građani zaborave aferu „Pazl grad“, da građani zaborave aferu „Bus Plus“, da zaborave aferu rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, da zaborave aferu nabavke španskih tramvaja, da zaborave aferu Mosta na Adi, da građani zaborave i Pajtićev „Heterlend“ i Šutanov pašnjak i Jeremićeve milione od onog Patrika Hoa, da zaborave 400.000 otpuštenih ljudi, stotine i stotine ugašenih fabrika i preduzeća, svih pljačkaških privatizacija, da zaborave katastrofalnu reformu pravosuđa, uništenu vojsku, kriminalizovanu policiju, da zaborave to što smo bili država i društvo bez imalo nade i vere u bolju budućnost. E, pa građani, to neće zaboraviti i to će vam vrlo brzo na izborima pokazati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, jako ću kratko govoriti, iako je rasprava do sada bila vrlo inspirativna i nadahnuta. Ne bih voleo da se ova rasprava pretvori u svojevrstan lament nad političkom sudbinom Saše Radulovića i tog njegovog pokreta.

Znate, Saša Radulović je uspeo nešto što je na granici nemogućeg bilo, a to je da sa 16 poslanika, koliko je imao u svojoj poslaničkoj grupi, dovede do toga da bude samostalni poslanik u ovom trenutku. Dakle, ostala mu je samo ta Branka Stamenković od poslanika. Razumem donekle potrebu te Branke Stamenković, znate, ona bi htela da po svaku cenu ostane član radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije, dakle, da ostane u odborima, da ostane u delegacijama, znate, ona voli da putuje. Najviše voli da putuje u Strazbur. Prosto obožava da putuje u Strazbur i ja mislim da je to osnovni motiv cele te kuknjave koju je ona imala na konferenciji za štampu. Voli da putuje u Strazbur, tamo lupeta razne gluposti na zasedanjima, bruka našu zemlju, ali šta je briga, ne oseća nikakvu odgovornost u tom smislu.

Ali ima jedan problem, ovo o čemu mi raspravljamo nije fontana želja. Dakle, ne može se članstvo u nekom odboru, u nekoj delegaciji, u nekom radnom telu Narodne skupštine svoditi samo i isključivo na želju da neki poslanik bude član nekog odbora ili neke delegacije. Dakle, prosto, postoje procedure, postoje pravila. Postoji i Poslovnik o radu Narodne skupštine, šta god ja mislio o tom Poslovniku, kakav god on bio. Tako da, nije ovo fontana želja.

Drugi problem je taj što Saša Radulović i Branka Stamenković nemaju poslaničku grupu, jednostavno nemaju poslaničku grupu i niko im za to od nas prisutnih nije kriv. Srpska napredna stranka ni na koji način nije kriva za to što ljudi ne veruju Saši Raduloviću i što je sam sebe doveo u situaciju da ostane bez poslaničkog kluba, da bude samostalni poslanik. Sami su krivi za to.

Naravno da osuđujem i kada Sanda Rašković Ivić pređe iz jednog poslaničkog kluba u drugi poslanički klub, kada Dijana Vukomanović napusti SPS na čijoj listi je izabrana i pređe u partiju tog Vuka Jeremića, koji je kupio, opet, od poslanika Mike Aleksića postojeću stranku, i naravno da osuđujem kada Marinika Tepić promeni verovatno ni ona sama ne zna koliko stranaka i koliko poslaničkih klubova.

Spominjao se u protekloj raspravi Saša Radulović u kontekstu kako je bio ministar u Vučićevoj vladi svojevremeno. Ja želim, zarad građana, samo da kažem da nije Saša Radulović nikad bio ministar ni u kakvoj Vučićevoj vladi. Dakle, on jeste bio ministar, ali u toj vladi je predsednik Vlade bio neko drugi. Tada je Vučić bio potpredsednik Vlade, a ne predsednik Vlade. Predsednik Vlade je bio Ivica Dačić, to je bila Vlada od 2012. do 2014. godine, I brže-bolje je najuren iz te i takve Vlade. Shvatili su ljudi brzo s kim imaju posla, najurili ga iz Vlade, kao jedno logično rešenje.

Ne želim da pričam o Saši Raduloviću više, o njemu su građani rekli šta misle na održanim beogradskim izborima 2018. godine, kada nije uspeo da pređe cenzus, i to sve u koaliciji sa onim Boškom Obradovićem, tada su bili zajedno u koaliciji on i Boško Obradović, kome su građani Srbije dali najnoviji nadimak – Jenki, Boško Jenki, verovatno zato što ne izbija iz američke ambasade, verovatno zato što je na sedmom nebu otkako je dobio VIP pozivnicu za američku ambasadu i verovatno je to razlog zašto su mu građani dali nadimak Jenki.

Iz svih ovih razloga, želim da kažem da ćemo glasati za ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada raspravljamo o nekom predlogu zakona treba da imamo u vidu koje će on benefite doneti građanima Srbije. Poštovanje komunalnog reda i povećanje bezbednosti građana je nešto što je svakako na prvom mestu i što će doprineti poboljšanju kvaliteta života građana i u gradovima i u opštinama. To je ono što je upravo intencija ovog zakona. Kada je reč o ovlašćenjima koje će budući komunalni milicionari imati, istina je da na neki način proširujemo ta ovlašćenja. Ta ovlašćenja proširujemo upravo da bi budući komunalni milicionari imali, odnosno da bi efikasnije, kvalitetnije obavljali svoj posao.

Mi smo juče od ministra čuli neka taksativna nabrajanja koliko je to do sada bilo, kada je reč o Beogradu, izrečenih upozorenja, usmenih naređenja itd. Na taj način smo odagnali one sumnje u pogledu eventualnih represija koje će komunalni milicionari sprovoditi na terenu.

Kao što rekoh, ovaj zakon predstavlja benefit i za male opštine, odnosno opštine sa malim brojem stanovnika, ali i za velike gradove i tu prvenstveno mislim na grad Beograd. Beograd će upravo imati najveći benefit od mogućnosti da angažuje veći broj komunalnih mlicionara, a u cilju otklanjanja komunalnog nereda.

Kada već pričamo o Beogradu, moram, predsedavajući, da primetim jednu histeriju koja se tokom jučerašnjeg dana stvorila na nekim medijima, a kada je reč o jednom događaju u Beogradu, a reč je o bazenu Sportskog centra Milan Gale Muškatirović. Verujem da ste i vi, predsedavajući, primetili histeriju jedne televizije, a u pitanju je N1 i zlonamerne navode kako grad, bože, otima nekakvu imovinu toj ugroženoj opštini Stari grad, pa smo imali izjave predsednika te opštine, onog Bastaća, kako će Goran Vesić da otme nekome nekakvu imovinu.

Sada zarad građana, zarad istine, moram da kažem da nije u pitanju nikakvo otimanje imovine. Niko nikome ništa neće oteti. To je u krajnjem slučaju nemoguće. Nemoguće je da neko otme sportski centar.

Moram zarad istine da kažem da su na prošloj sednici Skupštine grada Beograda, pre nekoliko dana, usvojene dve odluke o osnivanju privrednog društva Mirko Sandić i privrednog društva „25. maj – Milan Gale Muškatirović“. U oba slučaja opštinski sportski centri, dakle, na Vračaru i na Starom gradu, čiji su osnivači tih ustanova, preduzeća bili opštine Vračar i Stari grad, su višestruko kršili Zakon o javnoj svojini. Stoga je grad Beograd kao nosilac prava svojine doneo odluku o osnivanju dva privredna društva, a treba posebno voditi računa o tome da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave. U Beogradu je po zakonu grad Beograd jedinica lokalne samouprave, dok gradske opštine obavljaju poslove koje im grad Beograd poveri.

Dakle, upravo u korist starograđana i svih Beograđana, Sportski centar Milan Gale Muškatirović će od nedomaćinskog upravljanja opštine Stari grad, koja je do sada vodila ovaj sportski centar u propast direktno, jer milion evra iznosi dug, sudski sporovi čiji gubitak preti da dovede do toga da deo imovine Sportskog centra Milan Gale Muškatirović pređe u privatnu svojinu. Tako su ti žuti genijalci vodili godinama i decenijama to preduzeće da su ga doveli na ivicu propasti. Milion evra je dug sa kamatama, koliko god su Bastać i onaj neki, koji se uključio pre neki dan u tu televiziju, pokušavali da ospore i da kažu kako nije toliki dug, kako je dug manji, mada ni oni ne negiraju da je dug 100 miliona dinara. Ja vam kažem da je dug milion evra sa kamatama.

Za prethodne dve godine Sportski centar Milan Gale Muškatirović napustilo je skoro 30 zaposlenih, i to je podatak koji treba uzeti u obzir. Direktor Sportskog centra Milan Gale Muškatirović je u dogovoru sa Markom Bastaćem 2016. godine uzeo kredit od banke u iznosu od 50 miliona dinara po osnovu založne imovine koja je vlasništvo grada Beograda. Očigledno je da se te rate ne vraćaju, da se dugovi ne servisiraju i da kamate sve više rastu.

U nadzornom odboru Sportskog centra Milan Gale Muškatirović sede ljudi koje kontroliše Marko Bastać i po svemu sudeći kredit je nenamenski potrošen na ko zna kakve sumnjive poslove koji služe tome da se postojeća klika samo na Starom gradu održi na vlasti. Dug preduzeća, ponavljam, je dostigao iznos od milion evra sa kamatama.

Imamo primer koji dokazuje, da kažem, da je ovde reč o onoj narodnoj poslovici – ni po babu ni po stričevima. Imamo istu situaciju na Vračaru i Sportski centar Vračar će ubuduće biti kontrolisan od strane Skupštine grada Beograda, odnosno gradske uprave, ali opština Vračar se nije oglasila na način kako je to uradila opština Stari grad. Nikoga nije optužila ni za kakvu krađu imovine, ni za kakvo otimanje, čak naprotiv se zahvalila.

Zašto apostrofiram opštinu Vračar? I sam dolazim sa Vračara i znam nešto o tome. Opštinska vlast do 2016. godine, koju je predvodila DS, je to preduzeće potpuno uništila, zapravo ustanovu, pravi izraz je ustanova, potpuno opustošila, dovela do duga od 50 miliona dinara. Radnici nisu primali plate od 4-8 meseci.

Opštinska uprava koju je preuzela SNS 2016. godine je pokušala da spase šta se spasti da, pa smo, recimo, to kašnjenje od pet, šest, pa i osam meseci, kada je reč o platama zaposlenih, sveli na svega mesec dana. Mislim da u ovom trenutku nije ni toliko kašnjenje. Deo duga smo vratili, ali zahvaljujući trudu i zahvaljujući odgovornosti gradske uprave, sada smo u situaciji da grad Beograd na ovaj način spasi Sportski centar Vračar. Tu je ta suštinska razlika između nas i njih. Nama nije stalo do fotelja. Nama nije stalo da neko od nas bude direktor po svaku cenu, a da bi se on zvao direktorom. To na najbolji način govori o DS, o tom Bastaću i kako su oni vodili i još uvek, nažalost, vode opštinu Stari grad. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pa, ja mogu da se složim sa tim da oni koji su donosili Zakon o komunalnoj policiji, 2009. godine, nisu imali časne motive. Čak, mislim da sam siguran u to, s obzirom na to ako imamo u vidu ko je tada vršio vlast u Srbiji, ako imamo u vidu da je u pitanju Dragan Đilas, sasvim sigurno i možemo da budemo, da časni motivi nisu bili u planu.

Mogu, čak i da se složim sa tim da je Đilas o komunalnoj policiji razmišljao na način da stvori parapolicijske snage. Mogu da se složim sa tim da je Đilas na taj način hteo da stvori partijsku vojsku, to su činjenice, to se zna, u krajnjem slučaju svi građani to znaju.

Ali, to nema nikakve veze sa nama, ja mogu da se složim i sa tim da Đilas sve što je radio prekrivao je to iza nečasnih motiva, u krajnjem slučaju ako neko, ko je za svog političkog angažmana bio u stanju da zaradi 500 miliona evra, privatno, toliko mu se meri imovina, onda to govori u prilog tome.

Kada je reč o tom Đilasu i ovom njegovom članu predsedništva, te njegove stranke, kako god se ona sada zvala, Marku Bastaću, o čemu je malo pre govorio i Vladimir Orlić, ja bih želeo da iznesem još jedan podatak, a to je da je rukovodstvo tog sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, isplatilo firmi za čišćenje zgrade, opština, 58 miliona dinara. Zapravo, preko toga su plaćali svoje aktiviste i odbornike.

Kada je reč o dugu sportskog centra, od preko 100 miliona dinara, postavlja se pitanje na koji način su oni došli uopšte u takvu situaciju? Apsolutnim nemarom, apsolutnim da kažem zanemarivanjem potreba te ustanove, apsolutno neracionalno korišćenim sredstvima, došli su do toga da ova ustanova danas ne može da servisira svoje dugove koje ima, jer su uzimali nepovoljne kredite, uzimali su kredite za koje su zalagali svoju imovinu, uzgred budi rečeno pogrešio sam, nisu svoje imovine, to je imovina grada Beograda i danas su u situaciji da ne mogu da servisiraju svoje dugove.

Onda, šta da radimo da bi smo sačuvali svoje direktorske fotelje, hajde da proglasimo kako taj zli grad hoće da otme nekome nešto. Hajde da kažemo, kako su gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, gradsko rukovodstvo, ljudi koji žele da otmu imovinu od građana Starog Grada.

Kada je reč o Vračaru, imamo i tu jedno licemerno saopštenje DS, od juče, povodom osnivanja privrednog društva „Mirko Sandić“, pa kažu DS osuđuje tretiranje imovine građana, kao deo stranačke aktive SNS, posebno najnoviju odluku o poklanjanju sportskog centra Vračar i dečijeg odmarališta „Šuplja stena“, sa pripadajućem sadržajima, gradskoj upravi koja oslikava model i meru neodgovornosti.

Ovo je toliko licemerje, da ja nemam reči. Onaj koji je upropastio sportski centar Vračar, dakle decenijama su gazdovali tom ustanovom, potpuno je devastirali, uništili je finansijski, da ne spominjem u infrastrukturnom smislu kolika je devastacija bila u pitanju, ostavili to preduzeće sa milionskim dugovima, dakle 48 miliona dinara je bio dug, kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti na Vračaru, a mi smo uspeli da skinemo to na 26 miliona, nismo mogli više, apsolutno nismo mogli više. Plate koje su kasnile po osam meseci, danas ne kasne, ili kasne 15 ili 20 dana.

Iz svega ovoga mislim da je reč o krajnje licemernim saopštenjima, o jednom, da kažem, bednom pokušaju da se krivica i odgovornost svali na grad Beograd i gradsko rukovodstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Da je Alimpić pričao o krađi na Vračaru ili na Starom Gradu, ne bih rekao. Zaista, ne bih rekao, tim pre što je Alimpić, ako se ne varam, u jednom trenutku, a ne varam se, bio pomoćnik predsednika opštine Vračar, Branimira Kuzmanovića. To je u vreme dok je DS uništava opštinu Vračar, inače se to dešavalo decenijama.

Znate šta, o Alimpiću, su se pesme, svojevremeno pevale o načinu na koji je vodi Skupštinu grada, naravno u potpuno negativnom kontekstu, za vreme dok je lepo dirigentsku palicu imao Dragan Đilas. Međutim, ono što mene zanima i što zanima građane Srbije, zašto ste uporno u koaliciji sa njima, sa tim istim Alimpićem, sa tim istim Đilasom i sa tim istim Bastaćem? Kada kažem sa Đilasom, ne mislim na otvorenu koaliciju, ali vašim učešćem u vlasti na opštini Stari Grad, vi ste nažalost, i nažalost građana Srbije, u koaliciji sa Draganom Đilasom.

Zašto to kažem? Zato što je Marko Bastać, predsednik opštine Stari Grad, kome ste vi pomogli da postane predsednik opštine Stari Grad, član predsedništva Đilasove stranke. Ne znam tačno kako se zove ta stranka, valjda Stranka slobode i pravde, ili tako nešto. Možete da zamislite da se čovek drzne da nazove svoju stranku slobodom i pravdom. Pazite, ako se Đilas zalaže za slobodu i pravdu, ja onda ne znam šta da kažem.

Ali, zašto vi podržavate tog Đilasa na taj način? Zašto vi podržavate Bastaća? Šta će vam to u krajnjem slučaju? To su pitanja na koja treba da odgovorite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se stvarno zahvaljujem na velikodušnoj ponudi od malopre, ali zaista moram da kažem da nemam tu vrstu ambicije da sedim sa Đilasom bilo gde, dakle, u bilo kakvom nivou vlasti, nadzornom odboru ili šta ste već rekli. Nisam najbolje razumeo.

Nemam želju da učestvujem ni u kakvim aferama i ne mislim da je Đilas bio dobar gradonačelnik. Naprotiv, mislim da je bio jako loš gradonačelnik, možda i najgori u novijoj istoriji Beograda, zato što je ostavio grad prezadužen. Ostavio je grad Beograd u dugovima od preko milijarde evra, možda čak i 1,2 milijarde evra.

Koliko god se on trudio da to na neki način, nekim posebnim matematičkim veštinama umanji kao dug, da prizna samo 400 ili 500 miliona, dug je bio oko milijarde, čak i više sa pripadajućim kamatama, sa dugovima JKP, ustanova, gradskim opštinama itd. I to je nesporno.

Setite se afere Pazl grad, setite se afere nabavke i ugradnje onih podzemnih kontejnera, koliko je miliona evra potrošeno na tu ludoriju. Setite se nabavke španskih tramvaja, koliko je tu tek miliona građana Beograda otišlo, otišlo u etar. Setite se mosta na Adi. Setite se afere rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, kada je uhapšen njegov prvi saradnik tada, uhapšen i procesuiran i još mnogi. Setite se čitavog niza drugih afera.

Mada ja znam da ste vi naklonjeni Draganu Đilasu, svojevremeno je onaj Boško Obradović vas optuživao što ga niste podržali dok je bio sa Sašom Radulovićem kandidat za Skupštinu grada Beograda, pa vas je optuživao kako vi zapravo podržavate Dragana Đilasa.

Samo vi podržavajte Dragana Đilasa, mi nemamo ništa sa tim. Mi smo načisto. On je vaš kandidat, on je vaš šef, ali nemojte nas ni na koji način dovoditi u vezu sa tim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da ćemo snažno podržati ovaj predlog zakona za koji smatramo da će doprineti izgradnji autoputeva, podizanju kvaliteta nivoa putne i železničke infrastrukture i to je ono što je nesporno u ovom smislu i mislim da nismo čuli nikakva osporavanja ovog predloga zakona.

Meni je prosto neprihvatljivo da se u delu javnosti uporno insistira i negira sve ono što je do sada ostvareno upravo na ovom polju, a to je unapređenje putne i železničke infrastrukture. Ne mogu da prihvatim kako neko uporno može da tvrdi da skoro 450 km izgrađenih deonica puteva nije dobro za Srbiju. Dakle, ja to zaista ne mogu da prihvatim. Kako to 450 km nije dobro, a nula je dobro. Te teze uporno slušamo od onih koji ni danas nisu u ovoj sali i te teze slušamo na nekim medijima uporno, između ostalog i onaj N1.

Jutros dok sam se pripremao za posao imao sam priliku da slušam neke stručnjake na televiziji N1, slučajno sam upalio N1 i bio je neki stručnjak, neki karikaturista, mislim da se Petričić preziva, koji je pola sata pričao o tome kako je srpski narod nepismen, kako je srpski narod glup, ja se izvinjavam što ovo pričam, ali on je to tvrdio na jutrošnjem gostovanju, kako je srpski narod neobrazovan i voditeljki na pamet nije palo da ga prekine, nije osetila potrebu da u jednom trenutku interveniše na uporno vređanje srpskog naroda, kako je srpski narod mazohističan jer glasa za vučića i SNS.

Mislim da je to potpuno neprihvatljivo i to je ono što imamo već mesecima, tu jednu histeriju i kampanju usmerenu protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, protiv vladajuće većine, protiv Vlade Srbije, uprkos tome što nikada s njihove strane nismo čuli nešto konkretno kada je reč o onim rezultatima o kojima smo mi govorili i onim rezultatima koji su u krajnjem slučaju i direktan proizvod ovog predloga zakona.

Zato želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman i da na taj način pružimo snažnu podršku svim naporima Vlade Srbije i Aleksandra Vučića da od Srbije napravi uređenu, uspešnu i pristojnu zemlju. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo ne prisustvovanje predlagača ovog amandmana dovoljno govori i o ozbiljnosti samog amandmana. Ja ću pokušati da budem najblaži, koliko je to moguće, pa da kažem da je u pitanju jedan nepotreban amandman kojim se suštinski ništa ne bi promenilo u samom Predlogu zakona, a kako je to i Vlada rekla u svom Mišljenju, amandman ne doprinosi niti unapređenju, niti preciziranju samog teksta Predloga zakona.

Ali, sama činjenica da predlagači nisu došli na raspravu o amandmanima na predloženi zakon, dovoljno govori u prilog tome.

Međutim, ja bih želeo zbog građana da kažem da smo mi i u načelnoj raspravi podvukli da je osnovni cilj ovog predloga zakona konačno uvođenje komunalnog reda u Srbiji i mislim da je to nešto što je preko potrebno. Mislim da je to nešto što je dobro za građane Srbije. Osvrnuo bih se i na neke zamerke nekih kolega koji su opet dovodili u pitanje taj rad bez uniforme budućih komunalnih milicionera.

Dakle, u pitanju je prosto uvođenje kategorije koja će doprineti efikasnosti samog posla koji obavljaju budući komunalni milicioneri. U dosadašnjoj praksi smo primetili velike probleme u vezi sa tim i prosto, ovo je jedan način da prevaziđemo probleme koje smo do sada evidentirali.

Dakle, rad u uniformi je jedna kategorija koja će doprineti da prekršioci komunalnog reda neće moći u budućnosti da izbegnu evidentiranje svojih prekršaja i sankcionisanje istih. Ranije smo imali slučaj da neko pusti glasnu muziku ili na bilo koji drugi način stvara komunalni nered ili komunalne probleme, komunalna policija dođe, oni ih na vreme uoče, smanje muziku ili već prilagode situaciju datom trenutku i nikome ništa. Komunalna policija ode, oni nastave sa onim što su i do tada radili i opet građani ispaštaju i građani trpe. Prosto, na ovaj način uvodimo efikasniji metod rešavanja takvih problema.

Kada je reč o upotrebi sile, nema upotrebe sile i ovim zakonom se decidno otklanjaju sve mogućnosti u pogledu eventualnih zloupotreba, dakle, komunalni policajci će imati lisice, imaće palicu, imaće sprej, dakle nema nikakvog vatrenog oružja, nikakvih priča u tom smislu.

Kada je reč o gradu Beogradu, kao glavnom gradu, ovim zakonom grad Beograd se ne izdvaja ni na koji način kao jedinica lokalne samouprave, ali prosto moramo biti svesni specifičnosti grada Beograda kao glavnog grada, kao dvomilionskog grada. Zato sam ja u nekoliko navrata i u načelnoj raspravi podvlačio ono što je najvažnije, da će ovaj zakon stvoriti benefit i za male, odnosno manje opštine, odnosno opštine sa manjim brojem stanovnika, ali i za veliki grad i upravo sam imao u vidu grad Beograd koji je do sada imao 300 ili možda nešto preko 300 komunalnih policajaca, što je sasvim neadekvatno i vrlo malo, s obzirom da pričamo o gradu od dva miliona stanovnika gde je bio potreban daleko veći broj ljudi. Upravo ovim zakonom sada stvaramo pretpostavke za tako nešto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Nekima je lakše, pri tom odmah da se ogradim, ne mislim na prethodnog govornika nego na ostale predlagače ovog amandmana, nekima je očigledno lakše da podnesu amandman, nađu za shodno da u tom obrazloženju napišu ama baš šta žele, ne dođu na sednicu parlamenta da odbrane svoje amandmane, već preko nekakvih saopštenja ili konferencije za štampu pokušaju da iznesu neku argumentaciju s tim u vezi, koja, naravno, apsolutno nema smisla i ne može se nazvati suvislom u tom smislu.

Međutim, želeo bih zbog građana i zbog pokušaja da se stvori neka vrsta panike, kako se sada uvodi neki novi institut prinude nad građanima, represije, itd, čisto nekoliko podataka da iznesem.

U Srbiji, kao i u svakoj drugoj državi, jedini institut prinude je policija i vojska. Ovde je reč o asistenciji nadležnim državnim organima. Dakle, neće ta komunalna milicija, kako će se ubuduće zvati, neće ona glumiti, niti zamenjivati policiju ili vojsku ili bilo koji drugi aparat prinude koji država ima na raspolaganju, prosto, reč je o pružanju pomoći u adekvatnim situacijama, propisanim zakonom i pružanju pomoći nadležnim državnim organima. Niko ovde neće glumiti nikakvu policiju, nema nikakvog nasilja.

Spominju se neki događaji iz prošlosti. Ja mogu da kažem da se slažem sa ocenom da je bilo nekih grešaka u prošlosti i da je bilo nekih nemilih scena, svi mi živimo u istoj zemlji i svedoci smo svega šta se dešavalo, nije to sporno. Sporno je to što ne može SNS da bude odgovorna za tako nešto.

Dakle, u krajnjem slučaju, ovaj zakon, Zakon o komunalnoj policiji, je donešen 2009. godine. Doneli su ga neki drugi, mi smo ga nasledili. Sad pokušavamo upravo evidentiranjem svih onih nedostataka koje je ovaj dosadašnji zakon imao u praksi, upravo sada želimo sve te nedostatke da ovim novim zakonom otklonimo. To uspešno i radimo. Sve je to, u krajnjem slučaju, i sadržaj predloženog zakona, s tim što je bilo potrebno verovatno samo ga pročitati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Apsolutno sam protiv propisivanja konkretnog roka, u ovom slučaju imamo amandman gde piše da se predviđa rok za odgovor od 30 dana od obraćanja.

Dakle, mislim da je Vlada Srbije u mišljenju dala najbolje moguće obrazloženje zašto je ovaj amandman neprihvatljiv, jer su zaista brojne situacije u kojima građani obaveštavaju komunalnu miliciju samo u mogućnosti za kršenje komunalnog reda i, prosto, nema osnova za povratnu informaciju.

Dakle, iz tih i mnogo drugih razloga, mislim da nije primereno propisivati konkretne rokove.

Međutim, i sama intencija ovog amandmana je bila da se napiše neki amandman pošto-poto. Sad, treba njih da pitate zašto su oni ovde predvideli rok od 30 dana, zašto baš 30, zašto ne 10, 20, 15, bilo koliko? Oni verovatno ni sami ne bi umeli da vam objasne, ali je tu bilo, prosto, želja da se na svaki mogući način napiše neki amandman ne bi li se dobilo neko vreme za raspravu. Uzgred, budi rečeno, te rasprave nema, jer oni kao predlagači amandmana nisu došli da obrazlažu svoje amandmane, što je meni apsolutno čudno i nezamislivo.

Iskren da budem, pravim razliku između nekih poslanika. Dakle, imamo poslanike koji su tzv. „bojkotu“, koje apsolutno ne zanima niti ova rasprava, niti ijedna druga rasprava, oni bojkotuju, ne dolaze na sednice, niti podnose amandmane. Ali, sada imamo neke druge koji su isto u tom tzv. „bojkotu“, međutim, ipak podnesu amandmane.

Sada, posle ih povuku, kao što je jedna poslanička grupa, obavešten sam, povukla svoje amandmane, šta god to značilo, i imamo treću kategoriju, njih koji nisu u bojkotu, koji podnose amandmane, kakvi god ti amandmani bili, ali onda ne dođu na raspravu.

Tako da iz svih ovih razloga, mislim da je apsolutno neprihvatljiv ovaj amandman, ali iz onog razloga, da kažem, koji je Vlada nama dostavila u svom obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Jako kratko, predsedavajući.

Osetio sam potrebu da se javim zbog dve, da kažem, opaske, kada je reč o dosadašnjoj situaciji koju imamo o aktivnosti komunalne policije.

Dakle, ja mogu da se složim da postoje određene zamerke u radu komunalne policije, koje upravo ovim zakonom pokušavamo da ispravimo. Čuli smo kako su neaktivni komunalni policajci, kako ih nema na ulici i kako se zapravo takav utisak stiče. Pa, upravo zbog toga o čemu smo pričali i u načelnoj raspravi, ali i danas u raspravi o amandmanima, što dosadašnjim ograničenjem koje je postojalo, dosadašnjim zakonom o broju komunalnih policajaca mogao je da se stekne takav utisak.

Ovim zakonom ukidamo to ograničenje i stvaramo mogućnost da u zavisnosti od potreba i mogućnosti jedinica lokalnih samouprava, dakle, i opština i gradova i opet apostrofiram grad Beograd, kao glavni grad, kao najveći grad, stvorimo pretpostavke da angažujemo više komunalnih milicionara, kako će se zvati od sada ova kategorija.

Dakle, nećemo imati ograničenje u tom smislu, već u zavisnosti od potreba i mogućnosti grada zapošljavaćemo, angažovaćemo više komunalnih milicionara.

Grad Beograd ima dva miliona stanovnika. Nemoguće je bilo da sa 300 angažovanih komunalnih policajaca održimo komunalni red u onom nivou kakav se očekuje od grada Beograda.

Ovim zakonom otklanjamo taj nedostatak, stvaramo mogućnost da angažujemo nove i procena je neka da će odmah po donošenju ovog zakona biti angažovano još 300 komunalnih policajaca, a u budućnosti do 1.000, što je i potreba takvog grada kao što je grad Beograd. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Đilas će verovatno pomisliti da ga je prethodni govornik upravo kritikovao. Zašto ovo kažem? Zakon o komunalnoj policiji nije nešto što je od juče u Srbiji, Zakon o komunalnoj policiji je donošen pre deset godina, nismo ga mi doneli, doneli su ga vaši prijatelji, vaši prijatelji na čelu sa Draganom Đilasom.

Ali, znate kako, predsedavajući, neki su ovde u ovoj sali od deset jutros, neki su došli na svoj posao u deset, neki su i pre deset jer su imali sednice skupštinskih odbora, a neki su došli u tri sata na posao, da li posle ručka i onda dođu ovde i drže nam neke pridike koje nemaju veze sa vezom.

Kaže – preplitanje nadležnosti. Nema nikakvih preplitanja nadležnosti. Znači, tačno se zna i ovim zakonom je utvrđeno šta je čija nadležnost u tom smislu, šta će biti nadležnost komunalne milicije, a šta drugih nadležnih organa.

Ako je i bilo nekih preplitanja, pa to su onda preplitanja po starom zakonu, zakonu koju je doneo vaš prijatelj Dragan Đilas. Tako da, ja vam iskreno savetujem da ne kritikujete mnogo rad Dragana Đilasa, znate može da vam zameri, u toj vašoj koaliciji može doći do nesporazuma, može čak i da bude nekih konsekvencin. Ja vam ovo, krajnje dobronamerno savetujem.

Tako da, kad je reč o samim ovlašćenjima, želeo bih tu još da se zadržim. Dakle, i po starom zakonu su bila određena ovlašćenja o kojima smo malo pre slušali. I, kada je reč o pregledu lica i kada je reč o privremenom oduzimanju predmeta i tako dalje. Dakle, neće biti da SNS na ovaj način stvara nekakvu dodatnu represiju. Želim zbog građana da odagnam takve primedbe kao potpuno neosnovane i mi smo i u načelnoj raspravi više puta o tome pričali, bez obzira na neke pokušaje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Meni je drago što je prethodni govornik priznao da se ne odriče Đilasa i ostalih iz tog Saveza za Srbiju. Znate, on na neki način demonstrira time svoju određenu veličinu. Zašto veličinu? Zato što su ga Đilas i ti isti njegovi prijatelji iz Saveza za Srbiju danima … Znate, bilo je mučno to posmatrati i čitati. Danima su ga razvlačili po Tviteru na najstrašniji i najbrutalniji način kada je ušao u salu Skupštine da glasa za Tijanin zakon. Prosto, to je bilo onako degutantno i posmatrati sa strane i meni ga je u jednom trenutno bilo i žao zbog toga.

S druge strane, ostalo je nejasno, kaže da govori u svoje lično ime, ali ja bih želeo da ga podsetim da je on ovde u svojstvu zamenika predsednika jedne poslaničke grupe. Ako se ne varam, u pitanju je poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije. E sada, ko to zapravo čini tu poslaničku grupu, da li je tu u pitanju Velja Ilić, Nova Srbija, da li je to Vuk Jeremić, ko će to više da utvrdi. Bojim se da ni policija možda ne bi mogla da precizno utvrdi šta je tu u pitanju, ali želim da ga opet dobronamerno upozorim da Đilas ovih dana aktivno razbija i rastura razne političke stranke. Dakle, kako mu koja stranka u datom trenutnu ne odgovara, on je onako potpuno rasturi. Tu dolazi do isključivanja iz stranaka i svašta tu ima, pa želim samo da ga upozorim da ako nastavi da ga kritikuje, a konstantno ga kritikuje kada kritikuje neka zakonska rešenja, možda će rasturiti i njegov poslanički klub. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što je šef naše poslaničke grupe i rekao malo pre, ostali smo uskraćeni za odgovore i nadam se da ćemo ih dobiti, čije zapravo interese zastupa prethodni govornik. Kada kažem prethodni govornik, ne mislim, naravno, na gospodina Martinovića, nego govornik pre njega. Da li Vuka Jeremića? Da li možda ide dalje pa zastupa direktno interese Patrika Hoa? Ko će to sad znati? Očekujem odgovore.

Međutim, ono zbog čega sam se zapravo javio i ono što mi je najviše zasmetalo, to je što je taj govornik rekao kako mu je žao kada gleda određene poslanike, a pri tom misli na nas, poslanike vladajuće većine, kako smo glasali za neke zakone. Pa, gospodine Vukadinoviću, meni je drago što sam kao narodni poslanik Srpske napredne stranke, zajedno sa koalicionim narodnim poslanicima, glasao za Tijanin zakon. Meni je čast i drago mi je što smo glasali za Izveštaj o Kosovu i Metohiji. Meni je drago i ponosan sam što sam kao narodni poslanik SNS glasao za mnoge dobre zakone, između ostalih, zahvaljujem gospodine Martinoviću, Zakon o švajcarcima, i mnoge druge važne zakone za građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije, a odnosi se na dva poznata tajkuna – Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, a u vezi sa istragom koju protiv njih vodi holandska finansijsko-obaveštajna služba. To je telo koje se u toj zemlji bavi istraživanjem finansijskih malverzacija, pranjem novca, utajom poreza i slično.

Naime, kako mediji pišu, istraga holandskih organa, koja je pokrenuta krajem prošle godine zbog sumnjivih poslova dvojice tajkuna, primakla se kraju i očekuje se da će u javnost uskoro izaći sa konkretnim saznanjima.

Ja sam i krajem prošle godine, kada je istraga otpočela, postavio pitanje našim državnim organima, a u vezi sa eventualnim saznanjima o tom slučaju, a sada postavljam pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije – da li ima neka dodatna saznanja u vezi sa ovom aferom?

Tim pre što se po pisanju medija ova služba obratila državnim organima Bugarske, Luksemburga, ali i Srbije tražeći informacije o povezanosti firme „Dajrekt medija“ iza koje se osnovano sumnja da i dalje stoji Dragan Đilas, iako je formalno Šolakova, i sumnjive novoformirane holandske kompanije „Askanijus Nederland BV“, a čiji je jedini deoničar kompanija iz Luksemburga „Askanijus Sarl“.

Oni naime sumnjaju da se radi o vrlo neuobičajenim finansijskim transakcijama sa ciljem da se prikrije stvarni vlasnik, a tokom svoje istrage Holanđani su posebno apostrofirali Bugarina Krasimira Petrova Gergova koji se vodi kao vlasnik ove firme „Askanijus Nederland BV“, a ovdašnjoj javnosti je poznat po tome što mu je navodno Đilas svojevremeno prodao „Dajrekt mediju“. O tome možemo da pročitamo i na portalu KRIK, imovinskoj bazi političara, kada je reč o imovini Dragana Đilasa. Taj KRIK u poslednje vreme lansira novu političku zvezdu, ovog Rodoljuba Milovića, a o tome ćemo drugi put.

Dakle, tu piše da je kompaniju „Dajrekt medija“ Đilas prodao u aprilu 2014. godine za 17,7 miliona evra. To se vidi iz ugovora o kupoprodaji, ali se iz poslovne dokumentacije ne vidi ko je kupac. Kompaniju je kupila holandska Fondacija „CEE Medija“ koja je osnovana samo mesec dana ranije. Upravnik fondacije je bugarski biznismen Krasimir Gergov. U julu 2015. godine ova fondacija besplatno prebacuje vlasništvo sa „Dajrekt medije“ na firmu „Askaniju Nederland BV“.

Istraživanja KRIKA pokazalo je da je vlasništvo „Dajrekt medija“ sakriveno iza osam kompanija registrovanih na više of-šor lokacija - Holandija, Luksemburg, Britanska Devičanska ostrva, Samoa, Hong Kong itd. Poslednja u nizu kompanija do koje je moguće doći je „HPMC1-N Kapital LTD“, prvobitno registrovana u Luksemburgu, a početkom 2014. godine preregistrovana na Britanska Devičanska ostrva.

Dakle, očekujem da ova istraga pokaže i razotkrije sve malverzacije ova dva tajkuna, da se rasvetle tokovi novca, da se rasvetle sve sumnjive okolnosti vezane za partnersko poslovanje Đilasa i Šolaka, da se pruži odgovor na pitanje da li su izbegavali plaćanje poreza, da li je bilo pranja novca i da se pokaže u krajnjem slučaju na koji način su se obogatili Đilas i Šolak.

Tri su ključna odgovora koje traži ova istraga – ko trenutno stoji iza firme „Dajrekt medija“, kakva je uloga Bugarina Krasimira Petrova Gergova, a za koga se ispostavilo da mu je firma registrovana na nepostojećoj adresi, i kako i zašto je Đilas Šolaku prodao zgradu na Novom Beogradu po tri puta većoj ceni od tržišne?

Što se ove poslednje transakcije tiče, mi smo nekoliko puta već izlazili u javnost sa sumnjom da je Đilas tom finansijskom, da kažem, akrobacijom, sa prodajom zgrade, zapravo dobio sredstva za predizbornu kapanju za izbore za Skupštinu grada Beograda. Sama transakcija se odigrala nekoliko dana pre Đilasove objave kandidature za beogradske izbore, a samim tim što je zgrada preplaćena više puta, van svake ekonomske logike, dodatno podgrejava tu sumnju.

Postavlja se i pitanje Šolakovog motiva da finansira Đilasovu kampanju. Možda je i to odgovor na pitanje kako je moguće da ova njegova televizija N1 svakodnevno sprovodi najbrutalniju kampanju protiv Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Srbije. Dakle, svaki dan, po ceo dan, samo napadi na Vučića, SNS i Vladu Srbije. Šta god kome padne od njih, sve je dozvoljeno, sve može, ali samo ako je u negativnom kontekstu po Aleksandra Vučića, a pri tome sve vreme traje kampanja kako je u pitanju ugnjetavanje medija, kako su mediji neslobodni, kako je u pitanju cenzusa itd. Dvadeset i četiri sata, jedino i isključivo, napadaju Aleksandra Vučića. Ako padne kiša, Vučić je kriv, Vučić je diktator. Ako ne padne kiša, opet je Vučić je kriv, Vučić je Hitler, a pri tome im ni dlaka sa glave ne fali.

Iz svega ovoga, završavam predsedavajući, se jasno vidi da je jedina delatnost ove televizije usmerena na rušenje vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, SNS. Nažalost, građani Srbije im to neće dozvoliti. Zahvaljujem.