Jako kratko, predsedavajući.

Osetio sam potrebu da se javim zbog dve, da kažem, opaske, kada je reč o dosadašnjoj situaciji koju imamo o aktivnosti komunalne policije.

Dakle, ja mogu da se složim da postoje određene zamerke u radu komunalne policije, koje upravo ovim zakonom pokušavamo da ispravimo. Čuli smo kako su neaktivni komunalni policajci, kako ih nema na ulici i kako se zapravo takav utisak stiče. Pa, upravo zbog toga o čemu smo pričali i u načelnoj raspravi, ali i danas u raspravi o amandmanima, što dosadašnjim ograničenjem koje je postojalo, dosadašnjim zakonom o broju komunalnih policajaca mogao je da se stekne takav utisak.

Ovim zakonom ukidamo to ograničenje i stvaramo mogućnost da u zavisnosti od potreba i mogućnosti jedinica lokalnih samouprava, dakle, i opština i gradova i opet apostrofiram grad Beograd, kao glavni grad, kao najveći grad, stvorimo pretpostavke da angažujemo više komunalnih milicionara, kako će se zvati od sada ova kategorija.

Dakle, nećemo imati ograničenje u tom smislu, već u zavisnosti od potreba i mogućnosti grada zapošljavaćemo, angažovaćemo više komunalnih milicionara.

Grad Beograd ima dva miliona stanovnika. Nemoguće je bilo da sa 300 angažovanih komunalnih policajaca održimo komunalni red u onom nivou kakav se očekuje od grada Beograda.

Ovim zakonom otklanjamo taj nedostatak, stvaramo mogućnost da angažujemo nove i procena je neka da će odmah po donošenju ovog zakona biti angažovano još 300 komunalnih policajaca, a u budućnosti do 1.000, što je i potreba takvog grada kao što je grad Beograd. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Đilas će verovatno pomisliti da ga je prethodni govornik upravo kritikovao. Zašto ovo kažem? Zakon o komunalnoj policiji nije nešto što je od juče u Srbiji, Zakon o komunalnoj policiji je donošen pre deset godina, nismo ga mi doneli, doneli su ga vaši prijatelji, vaši prijatelji na čelu sa Draganom Đilasom.

Ali, znate kako, predsedavajući, neki su ovde u ovoj sali od deset jutros, neki su došli na svoj posao u deset, neki su i pre deset jer su imali sednice skupštinskih odbora, a neki su došli u tri sata na posao, da li posle ručka i onda dođu ovde i drže nam neke pridike koje nemaju veze sa vezom.

Kaže – preplitanje nadležnosti. Nema nikakvih preplitanja nadležnosti. Znači, tačno se zna i ovim zakonom je utvrđeno šta je čija nadležnost u tom smislu, šta će biti nadležnost komunalne milicije, a šta drugih nadležnih organa.

Ako je i bilo nekih preplitanja, pa to su onda preplitanja po starom zakonu, zakonu koju je doneo vaš prijatelj Dragan Đilas. Tako da, ja vam iskreno savetujem da ne kritikujete mnogo rad Dragana Đilasa, znate može da vam zameri, u toj vašoj koaliciji može doći do nesporazuma, može čak i da bude nekih konsekvencin. Ja vam ovo, krajnje dobronamerno savetujem.

Tako da, kad je reč o samim ovlašćenjima, želeo bih tu još da se zadržim. Dakle, i po starom zakonu su bila određena ovlašćenja o kojima smo malo pre slušali. I, kada je reč o pregledu lica i kada je reč o privremenom oduzimanju predmeta i tako dalje. Dakle, neće biti da SNS na ovaj način stvara nekakvu dodatnu represiju. Želim zbog građana da odagnam takve primedbe kao potpuno neosnovane i mi smo i u načelnoj raspravi više puta o tome pričali, bez obzira na neke pokušaje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Meni je drago što je prethodni govornik priznao da se ne odriče Đilasa i ostalih iz tog Saveza za Srbiju. Znate, on na neki način demonstrira time svoju određenu veličinu. Zašto veličinu? Zato što su ga Đilas i ti isti njegovi prijatelji iz Saveza za Srbiju danima … Znate, bilo je mučno to posmatrati i čitati. Danima su ga razvlačili po Tviteru na najstrašniji i najbrutalniji način kada je ušao u salu Skupštine da glasa za Tijanin zakon. Prosto, to je bilo onako degutantno i posmatrati sa strane i meni ga je u jednom trenutno bilo i žao zbog toga.

S druge strane, ostalo je nejasno, kaže da govori u svoje lično ime, ali ja bih želeo da ga podsetim da je on ovde u svojstvu zamenika predsednika jedne poslaničke grupe. Ako se ne varam, u pitanju je poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije. E sada, ko to zapravo čini tu poslaničku grupu, da li je tu u pitanju Velja Ilić, Nova Srbija, da li je to Vuk Jeremić, ko će to više da utvrdi. Bojim se da ni policija možda ne bi mogla da precizno utvrdi šta je tu u pitanju, ali želim da ga opet dobronamerno upozorim da Đilas ovih dana aktivno razbija i rastura razne političke stranke. Dakle, kako mu koja stranka u datom trenutnu ne odgovara, on je onako potpuno rasturi. Tu dolazi do isključivanja iz stranaka i svašta tu ima, pa želim samo da ga upozorim da ako nastavi da ga kritikuje, a konstantno ga kritikuje kada kritikuje neka zakonska rešenja, možda će rasturiti i njegov poslanički klub. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što je šef naše poslaničke grupe i rekao malo pre, ostali smo uskraćeni za odgovore i nadam se da ćemo ih dobiti, čije zapravo interese zastupa prethodni govornik. Kada kažem prethodni govornik, ne mislim, naravno, na gospodina Martinovića, nego govornik pre njega. Da li Vuka Jeremića? Da li možda ide dalje pa zastupa direktno interese Patrika Hoa? Ko će to sad znati? Očekujem odgovore.

Međutim, ono zbog čega sam se zapravo javio i ono što mi je najviše zasmetalo, to je što je taj govornik rekao kako mu je žao kada gleda određene poslanike, a pri tom misli na nas, poslanike vladajuće većine, kako smo glasali za neke zakone. Pa, gospodine Vukadinoviću, meni je drago što sam kao narodni poslanik Srpske napredne stranke, zajedno sa koalicionim narodnim poslanicima, glasao za Tijanin zakon. Meni je čast i drago mi je što smo glasali za Izveštaj o Kosovu i Metohiji. Meni je drago i ponosan sam što sam kao narodni poslanik SNS glasao za mnoge dobre zakone, između ostalih, zahvaljujem gospodine Martinoviću, Zakon o švajcarcima, i mnoge druge važne zakone za građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije, a odnosi se na dva poznata tajkuna – Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, a u vezi sa istragom koju protiv njih vodi holandska finansijsko-obaveštajna služba. To je telo koje se u toj zemlji bavi istraživanjem finansijskih malverzacija, pranjem novca, utajom poreza i slično.

Naime, kako mediji pišu, istraga holandskih organa, koja je pokrenuta krajem prošle godine zbog sumnjivih poslova dvojice tajkuna, primakla se kraju i očekuje se da će u javnost uskoro izaći sa konkretnim saznanjima.

Ja sam i krajem prošle godine, kada je istraga otpočela, postavio pitanje našim državnim organima, a u vezi sa eventualnim saznanjima o tom slučaju, a sada postavljam pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije – da li ima neka dodatna saznanja u vezi sa ovom aferom?

Tim pre što se po pisanju medija ova služba obratila državnim organima Bugarske, Luksemburga, ali i Srbije tražeći informacije o povezanosti firme „Dajrekt medija“ iza koje se osnovano sumnja da i dalje stoji Dragan Đilas, iako je formalno Šolakova, i sumnjive novoformirane holandske kompanije „Askanijus Nederland BV“, a čiji je jedini deoničar kompanija iz Luksemburga „Askanijus Sarl“.

Oni naime sumnjaju da se radi o vrlo neuobičajenim finansijskim transakcijama sa ciljem da se prikrije stvarni vlasnik, a tokom svoje istrage Holanđani su posebno apostrofirali Bugarina Krasimira Petrova Gergova koji se vodi kao vlasnik ove firme „Askanijus Nederland BV“, a ovdašnjoj javnosti je poznat po tome što mu je navodno Đilas svojevremeno prodao „Dajrekt mediju“. O tome možemo da pročitamo i na portalu KRIK, imovinskoj bazi političara, kada je reč o imovini Dragana Đilasa. Taj KRIK u poslednje vreme lansira novu političku zvezdu, ovog Rodoljuba Milovića, a o tome ćemo drugi put.

Dakle, tu piše da je kompaniju „Dajrekt medija“ Đilas prodao u aprilu 2014. godine za 17,7 miliona evra. To se vidi iz ugovora o kupoprodaji, ali se iz poslovne dokumentacije ne vidi ko je kupac. Kompaniju je kupila holandska Fondacija „CEE Medija“ koja je osnovana samo mesec dana ranije. Upravnik fondacije je bugarski biznismen Krasimir Gergov. U julu 2015. godine ova fondacija besplatno prebacuje vlasništvo sa „Dajrekt medije“ na firmu „Askaniju Nederland BV“.

Istraživanja KRIKA pokazalo je da je vlasništvo „Dajrekt medija“ sakriveno iza osam kompanija registrovanih na više of-šor lokacija - Holandija, Luksemburg, Britanska Devičanska ostrva, Samoa, Hong Kong itd. Poslednja u nizu kompanija do koje je moguće doći je „HPMC1-N Kapital LTD“, prvobitno registrovana u Luksemburgu, a početkom 2014. godine preregistrovana na Britanska Devičanska ostrva.

Dakle, očekujem da ova istraga pokaže i razotkrije sve malverzacije ova dva tajkuna, da se rasvetle tokovi novca, da se rasvetle sve sumnjive okolnosti vezane za partnersko poslovanje Đilasa i Šolaka, da se pruži odgovor na pitanje da li su izbegavali plaćanje poreza, da li je bilo pranja novca i da se pokaže u krajnjem slučaju na koji način su se obogatili Đilas i Šolak.

Tri su ključna odgovora koje traži ova istraga – ko trenutno stoji iza firme „Dajrekt medija“, kakva je uloga Bugarina Krasimira Petrova Gergova, a za koga se ispostavilo da mu je firma registrovana na nepostojećoj adresi, i kako i zašto je Đilas Šolaku prodao zgradu na Novom Beogradu po tri puta većoj ceni od tržišne?

Što se ove poslednje transakcije tiče, mi smo nekoliko puta već izlazili u javnost sa sumnjom da je Đilas tom finansijskom, da kažem, akrobacijom, sa prodajom zgrade, zapravo dobio sredstva za predizbornu kapanju za izbore za Skupštinu grada Beograda. Sama transakcija se odigrala nekoliko dana pre Đilasove objave kandidature za beogradske izbore, a samim tim što je zgrada preplaćena više puta, van svake ekonomske logike, dodatno podgrejava tu sumnju.

Postavlja se i pitanje Šolakovog motiva da finansira Đilasovu kampanju. Možda je i to odgovor na pitanje kako je moguće da ova njegova televizija N1 svakodnevno sprovodi najbrutalniju kampanju protiv Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Srbije. Dakle, svaki dan, po ceo dan, samo napadi na Vučića, SNS i Vladu Srbije. Šta god kome padne od njih, sve je dozvoljeno, sve može, ali samo ako je u negativnom kontekstu po Aleksandra Vučića, a pri tome sve vreme traje kampanja kako je u pitanju ugnjetavanje medija, kako su mediji neslobodni, kako je u pitanju cenzusa itd. Dvadeset i četiri sata, jedino i isključivo, napadaju Aleksandra Vučića. Ako padne kiša, Vučić je kriv, Vučić je diktator. Ako ne padne kiša, opet je Vučić je kriv, Vučić je Hitler, a pri tome im ni dlaka sa glave ne fali.

Iz svega ovoga, završavam predsedavajući, se jasno vidi da je jedina delatnost ove televizije usmerena na rušenje vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, SNS. Nažalost, građani Srbije im to neće dozvoliti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Bez namere da izazivam polemiku, zaista to kažem i želim da nekoliko važnih stvari razjasnimo iz onoga što smo čuli.

Mi smo juče govorili o tome, opet se postavlja pitanje širih ovlašćenja komunalnih milicionara i ja zaista nemam nameru da ponavljam ono što smo sve juče u nekoliko navrata istakli, ali hajde da onda ukinemo komunalnu policiju, odnosno komunalnu miliciju.

Ili ćemo je ukinuti ili ćemo tim ljudima dati nešto da rade. Ja sam više, a i mislim da je to stav svakog onog ko želi dobro svojoj zajednici i svojoj opštini, svom mestu, svom gradu, da ti ljudi rade svoj posao za koji su plaćeni i da ga rade na najbolji mogući način, da ga rade u skladu sa zakonom, ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu.

Dakle, šira ovlašćenja, zato što hoćemo komunalni red. Hoćemo da uspostavimo komunalni red, odnosno da se na efikasan način izborimo sa svim onim problema o kojima smo i malopre slušali u toku diskusije. Čuli smo da postoji veliki broj komunalnih problema, pogotovo u prigradskim opštinama. Da, naravno da postoji.

Mi smo bili svedoci, pre nekoliko dana jednog nemilog događaja koji se desio na levoj obali Dunava i ja sam i u jučerašnjem izlaganju rekao, da smo imali veći broj komunalnih policajaca u gradu Beogradu, možda bi uspeli da sprečimo takve pojave, iz prostog razloga što je grad Beograd, grad koji ima potrebu za većim brojem komunalnih milicionara, a ovim zakonom stvaramo pretpostavke da tako i bude u budućnosti.

Ne može grad Beograd sa 300 komunalnih policajaca, sada će to biti milicionara, da se izbori sa svim komunalnim problemima koje grad Beograd ima, pogotovo u tim prigradskim delovima.

Iz svih ovih razloga želim da dam snažnu podršku ovim predloženim rešenjima koje ovaj zakon predviđa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da istaknem zadovoljstvo što u dosadašnjem toku rasprave nismo čuli ni jednu jedinu zamerku, kada je reč o Predlogu zakona o komunalnoj miliciji.

Dakle, osnovni cilj ovog zakona jeste uvođenje komunalnog reda u gradovima i opštinama u Srbiji. U toku primene dosadašnjeg Zakona o komunalnoj policiji uočili smo brojne nedostatke i nemogućnosti da se u praksi efikasno zaštite građani od bahatosti svake vrste, bilo da je reč o nelegalnoj gradnji, bilo da je reč o bacanju smeća i otpada na mestima koja nisu predviđena za to, bilo da je reč o nepropisnom parkiranju, glasnoj muzici ili bilo kom drugom nepoštovanju komunalnog reda i pravila.

Čuli smo neke paušalne ocene. Imali smo i neke neprimerene izjave, o tome ćemo nešto kasnije, ali ono što je suština, to je da ovim zakonom otklanjamo sve ove nedostatke i uspostavljamo jedan savremen, funkcionalan i efikasan sistem čuvanja komunalnog reda u Srbiji i unapređujemo kvalitet života građana Srbije. Dakle, u svakoj opštini, u svakom gradu.

Da krenemo redom. Ovim zakonom se omogućava obrazovanje komunalne milicije na nivou opštine ili grada kao jedinice lokalne samouprave. Dakle, svaka opština ili grad će moći da u okviru sopstvene opštinske ili gradske uprave oformi komunalnu miliciju. S tim u vezi, ukida se dosadašnje ograničenje jedan milicioner na 5.000 stanovnika. Dakle, to je benefit, kako za velike gradove i opštine, ovde prvenstveno mislim na Beograd, koji je i inicijator ovog zakona, ali je to benefit i za opštine sa malim brojem stanovnika. Veliki gradovi i opštine će moći da imaju veći broj komunalnih milicionera, što do sada nije bio slučaj, čime će se povećati direktno efikasnost delatnosti, a manje jedinice lokalne samouprave, koje do sada nisu mogle da ostvare ovo pravo, sada će moći da obrazuju komunalnu miliciju.

Zašto apostrofiram Beograd? Zato što je Beograd do sada imao nešto preko 300 komunalnih policajaca. Svako će se složiti da je to apsolutno malo i nedovoljno da se otklone svi komunalni problemi sa kojima se suočava grad od dva miliona stanovnika. Apsolutno je bilo nemoguće otkloniti svaki komunalni problem sa ovako malim brojem komunalnih policajaca. Zato je dobro što se ukida sada ovo ograničenje. Opet ponavljam, dobro za velike gradove, za velike opštine, za grad Beograd, ali je dobro i za male opštine, odnosno opštine sa malim brojem stanovnika.

Dalje, omogućava se formiranje zajedničke službe komunalne milicije od strane jedinica lokalne samouprave. Dakle, stvaramo mogućnost da se zaključi sporazum više jedinica lokalne samouprave o formiranju zajedničke službe, što će značajno doprineti racionalizaciji, pod broj jedan, efikasnosti, pod broj dva, ali i ekonomičnost.

Pooštravaju se kriterijumi za zapošljavanje komunalnih milicionara. Dakle, sistem odabira kandidata za obavljanje poslova komunalnog milicionara od sada podrazumeva da, pored ispunjenih uslova poput psihofizičke sposobnosti, stečenog obrazovanja, položenog odgovarajućeg ispita, sada postoji uslov da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje ovih poslova. To znači da se neće desiti da neko zasnuje radni odnos za koga se utvrdi da se protiv njega vodi nekakav postupak po službenoj dužnosti, ili da ima već odgovarajuću pravosnažnu presudu.

Dalje, uvodi se i novina, a to je rad u civilu. O tome smo dosta već raspravljali. Ovo podrazumeva rad u civilu isključivo i izuzetno po pismenom nalogu načelnika komunalne milicije, i to za određene slučajeve u određenim oblastima, kao što su bespravno zauzeće javne površine, nelegalna prodaja, nelegalni taksi prevoz, i slično. Ovo će značajno doprineti efikasnijem radu komunalnih milicionara u pogledu suzbijanja i sankcionisanja navedenih prekršaja.

Dakle, šta hoću da kažem, kada je reč o ovome? U dosadašnjoj praksi, rad u uniformi se pokazao nedovoljno efikasnim, jer se prekršioci uočavanjem obeleženih vozila i milicionara na terenu udaljavaju sa lica mesta. Dakle, sada će to raditi ljudi u civilu i samim tim efikasno sprečiti ovakve pojave o kojima smo govorili.

Ono što je jako važno, uspostavlja se i unutrašnja kontrola kao posebna organizaciona jedinica u sastavu komunalne milicije, a koja za cilj ima unutrašnju kontrolu rada komunalnih milicionara i svih drugih zaposlenih u komunalnoj miliciji. Sve ovo doprinosi konačnom uspostavljanju komunalnog reda u Srbiji i stvaranju efikasnog sistema u kome će se tačno znati ko je za šta odgovoran, ko šta radi, a najveći benefit od ovoga upravo će imati građani Srbije.

Poštovanje komunalnog reda i povećanje bezbednosti građana je nešto što je veoma značajno i što direktno utiče na kvalitet života građana, kako u prestonici tako i u svim ostalim opštinama.

Imali smo jednu kontradiktornost, a to je da se s jedne strane konstatuje veliki broj komunalnih problema u Beogradu, a s druge strane se kritikuje davanje većih ovlašćenja komunalnim milicionarima. Kaže – šire se ovlašćenja. Naravno, da širimo ovlašćenja, naravno da je dobro što će komunalni milicionari imati veća ovlašćenja i što ćemo imati veći broj komunalnih milicionara. Da smo imali veći broj komunalnih milicionara, možda se ne bi desilo ovo u Borči što se desilo – zatrpani kanali, zatrpani odvodi, baca ko kako stigne razni otpad. Da smo imali veći broj komunalnih milicionara upravo u tim prigradskim opštinama, možda bismo sprečili, ne tvrdim da bi, ove scenarije koje smo imali pre nekoliko dana.

Naravno da želimo komunalni red, naravno da želimo veća ovlašćenja komunalnih milicionara. Sve to doprinosi efikasnijoj borbi protiv svih ovih vidova komunalnog nereda.

Zakonom o policiji je izričito omogućeno da termin policija mogu da koriste samo Vojska i policija. Dakle, i tu prosto nema ništa sporno. Otuda ova terminološka promena i otuda uvođenje ovog termina milicija.

Želeo bih zbog građana da razjasnim neke nedoumice. Hajde jednom za svagda da naglasimo, kada je reč o komunalnoj miliciji, nema upotrebe vatrenog oružja. Ovo, sada gledam u neke poslanike, ali ovo nikom od vas nije upućeno lično, nego u javnosti je postojala jedna nedoumica, neko je pokušao da kaže kako će komunalna milicija imati vatreno oružje itd. Dakle, nema vatrenog oružja. Komunalni milicionari će imati lisice, palicu, sprej. Ništa više. Vršiće asistenciju redovnoj policiji. Dakle, nema nikakvog vatrenog oružja.

Još jedna stvar, Zakon o komunalnoj policiji je donesen pre 10 godina. Donela ga je jedna druga Vlada. Donela ga je Vlada DS, a u vreme kada je Đilas bio gradonačelnik. Sve optužbe, svi pokušaji da se na neki način SNS prikači ta odgovornost kako pokušavamo da napravimo partijsku vojsku ili kako je ovo vid stranačkog zapošljavanja, a postoje dežurni stručnjaci koji su se oglasili u medijima kada je reč o ovoj temi, kako je ovo, ne znam, represija, kako je ovo novo aparat prinude itd, kako je ovo stranačko zapošljavanje, želim da kažem da SNS, od kako je preuzela odgovornost za vršenje vlasti u gradu Beogradu, zaposleno je svega 10 komunalnih policajaca, svega 10, i to govori u prilog tome da ovde nema nikakve partijske vojske. Ne sporim da je to možda bio cilj Draganu Đilasu, dok je bio gradonačelnik, da napravi partijsku vojsku. Zapravo sam siguran u to. Ovaj podatak govori u prilog u tome da nema nikakvog stranačkog zapošljavanja. Deset komunalnih policajaca smo zaposlili od kako je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u gradu Beogradu.

Imamo jednu vrlo malicioznu i tendencioznu izjavu onog bivšeg Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, koji je tvitovao, pa kaže – komunalna policija ubuduće će ponovo biti milicija, dobiće pravo da deluje i bez uniformi, sledeća ideja biće tajna komunalna policija. To kaže Rodoljub Šabić. Pokušao je da bude duhovit, ali ovo je jedan pokušaj da se unese zabuna u javnost, pokušaj da se uvede panika i pokušaj da se vlast prikaže kao autoritarna itd. Na svu sreću, takvi pokušaji im neće proći za rukom.

Ono što želim da kažem jeste da ovaj zakon nalikuje na slične zakone u Evropi i sadrži slična rešenja kao i u mnogim zemljama EU.

Na samom kraju želeo bih da podelim sa vama jednu lepu vest, dobru vest za Srbiju i da čestitam građanima Srbije otvaranje Poglavlje 9 u pregovorima o članstvu u EU. Poglavlje 9 o finansijskim uslugama i mislim da je to još jedna potvrda da je Srbija na dobrom putu i da Srbija ide napred onim putem koji je zacrtao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Iz svih ovih razloga, želim da pružim snažnu podršku Predlogu zakona. Poslanička grupa SNS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Jako kratko predsedavajući.

Dve stvari su ovde dovedene u pitanje. Meni je drago što je prethodni govornik priznao da je, i to je sam rekao da je Đilas pokušao svojevremeno od komunalne policije da napravi partijsku vojsku, ali ovo što ne mogu da prihvatim, to je što je rekao da smo mi to nastavili.

Iznosio sam podatak i želim zbog građana da iznesem, dakle SNS od trenutka kada je preuzela odgovornost za vršenje vlasti u gradu Beogradu je zaposlila, odnosno grad Beograd je primio 10 komunalnih policajaca. Kakva partijska vojska, 10 policajaca je primljeno u radni odnos od kako je SNS na vlasti u Beogradu.

Podatak koji ide tome u prilog je da u ovom trenutku u Beogradu postoji oko 360 komunalnih policajaca, a realna potreba je za oko 1000, i to kao minimalna cifra 1000. Pa, da smo hteli da stvaramo partijsku vojsku, pa valjda bi zaposlili do sada više ljudi.

Čuli smo kako nismo znali šta tačno želimo da postignemo ovim zakonom. Jasno smo znali šta želimo da postignemo ovim zakonom, a to je komunalni red. Dakle, hoćemo komunalni red, hoćemo uređen sistem, hoćemo da se spreči i sankcioniše komunalni nered i haos! To je ono što je osnovni cilj ovog zakona! Zahvaljujem.

Ja ne znam, predsedavajući, po kom osnovu ste dali sada prethodnom govorniku repliku, jer ja nisam pomenuo ni njegovu poslaničku grupu, ni njega lično, samo sam odgovorio na neke nedoumice koje očigledno i dalje postoje.

Dakle, kada je reč o zapošljavanju, ja stvarno nemam nameru da ponavljam po treći put - Srpska napredna stranka nikog nije zaposlila, 10 komunalnih policajaca je primljeno za godina koliko već Srpska napredna stranka upravlja Beogradom. Dakle, nema govora ni o kakvom zapošljavanju, ni o kakvoj partijskoj vojsci.

Kada je reč o budućem zapošljavanju, naravno da će biti. Ovim zakonom stvaramo pretpostavke da dođe do tog budućeg zapošljavanja, jer Beogradu treba veći broj komunalnih policajaca i tu ništa nije sporno. Treba hiljadu, a imamo 300 i nešto.

Kriterijumi za zapošljavanje su nešto drugo i oni su pooštreni upravo ovim zakonom. Dakle, do sad su bili slabiji kriterijumi, ako tako mogu da kažem, a upravo sada ovim zakonom pooštravamo kriterijume i uvodimo određene novine u tom smislu.

Kad je reč o zapošljavanju na nekim drugim nivoima itd, konkretno, spomenuta je prosveta. Pre neki dan smo ovde raspravljali o Zakonu o nauci i istraživanju i taksativno smo čitali koliko država, ne mogu da kažem zapošljava, ali uzima u neku vrstu radnog odnosa upravo naučne istraživače. I upravo smo izneli podatke koliko ljudi kojima je to možda i jedini izvor prihoda je, na neki način, zaposleno u svojstvu naučnih istraživača. I ako želite da kažete da je to loše, ja ne mogu da se složim sa tim. Ako želite da kažete da je loše što 12 i po hiljada trenutno ima naučnih istraživača koji su na neki način finansirani od države, da li kroz projektno finansiranje, da li preko Ministarstva prosvete, ja ne mogu da se složim s tim. Ja mislim da je dobro.

Zahvaljujem, kolega Arsiću. Danas ste veoma tolerantni u predsedavanju.

Gospođo Mihajlović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da u svom izlaganju otvaram naročite polemike, pogotovo ako one sadrže neke lične motive, zato što je više nego očigledno da kad god Zorana Mihajlović dođe u Narodnu skupštinu pojedini poslanici se bukvalno obruše na nju, ali zbog lične netrpeljivosti. Međutim, i to čak samo po sebi nije ono što je naročito problematično, jer smo mi iz SNS odavno navikli na lične uvrede.

(Vjerica Radeta: O čemu pričaš? Vrati se na temu.)

(Nataša Sp. Jovanović: Tema!)

Ali, s druge strane, to nam govori da o samom predlogu zakona nismo čuli gotovo nikakvu primedbu ili ne bar suštinsku primedbu. Ali opet, gospodine Arsiću, ja mnogo više cenim i te poslanike, iako se ni u čemu ne slažem sa njima, mnogo više cenim i te poslanike nego ovaj drugi deo opozicije koji se već mesecima ne pojavljuje u parlamentu i šalju poruku građanima da ih apsolutno ne zanima nijedna tačka od značaja za građane Srbije. Oni to u krajnjem slučaju i ne kriju, oni to javno govore, a za mene je to vrhunski primer neodgovornosti i licemerja. Zašto licemerja? Zato što oni s vremena na vreme dođu u Skupštinu, ali samo ovde u ovaj hol, samo ovde ispred, održe konferenciju za štampu, nalupetaju se raznih gluposti, izvređaju i narodne poslanike vladajuće koalicije i Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, a onda hrabro pobegnu sa megdana. Ne smeju da dođu ovde u salu da sučelimo stavove, ovde u parlamentu gde je i mesto za to.
Bio je juče onaj jedan junak, on je valjda najhrabriji od njih, Zoran Živković je u pitanju, pojavio se u holu, nazivao nas kriminalcima, lopovima, lenštinama itd. i onda je, naravno, brže-bolje pobegao iz Skupštine, pobegao kući, pobegao da pije vino ili bilo gde drugde.
(Vjerica Radeta: Taman ga ljudi zaboravili, a ti ga sad reklamiraš.)
Ali, bitno je da je to na onoj stranoj televiziji N1 glavna vest bila juče. Za njih je glavna vest bila šta je rekao juče u holu Zoran Živković. Koga zanima u ovoj zemlji šta priča Zoran Živković?
(Vjerica Radeta: Pa nikoga, zato ga ne pominji! To ti pričam.)
Zanima N1. Iako on ima manje birača čak i od onog nesrećnog Janka Veselinovića, ako je to uopšte moguće.
Međutim, ono što je problem, problem je što mi na N1 nećemo čuti informacije o onome što je danas glavna tema, a to je izgradnja autoputeva. Na N1 nećemo čuti ništa o Moravskom koridoru. Koliko god to bilo značajno za, kako smo čuli, 500.000 ljudi koji žive u tom delu centralne Srbije, za N1 to nije važno, na N1 to neće biti vest. Nećemo čuti ni to da je u samo par proteklih godina završeno više od 200 kilometara autoputeva. Na N1 nećemo čuti ni da je obnovljeno 200 kilometara pruga, to za njih nije vest. Na N1 nećemo čuti ni sledeće podatke, jedna koleginica se žalila da je ovo usitnjeno, i jeste usitnjeno, ali ja sam nešto mlađi koju godinu, pa mogu da vidim.
(Vjerica Radeta: Ma ti si kreten!)
Neću se obazirati na ove uvrede. Nemojte izricati opomenu, neću se obazirati na ovo.
(Vjerica Radeta: Jesi ti čuo šta je rekao?)

Arsiću, rekao sam da sam mlađi koju godinu od koleginice, ništa više.
(Vjerica Radeta: Jeste. On vidi zato što je mlađi. Sram te bilo. Ne zna da se ponaša, nema osnovnu kulturu.)
Dakle na N1 nećemo čuti o izgrađenim deonicama, niti onim deonicama koje su izgrađene do 2014. godine, niti o onim deonicama koje su izgrađene u periodu od 2014. godine do 2018. godine. Dakle, u pitanju je Koridor 10 južni krak - Grabovnica, Grdelica, Vranje, Donji Neradovac, 58 kilometara dužine. Zatim Srpska kuća – Levosoje, granica Makedonije 29,5 kilometara dužine. Nećemo čuti o Koridoru 10 istočni krak, Prosek – Bancarevo, dužina 13 kilometara. Zatim, Crvena Reka, granica sa Bugarskom 67,8 kilometara. Koridor 10 severni krak, Novi Sad – Horgoš 108 kilometara, obilaznica oko Beograda, Batajnica – Dobanovci - Ostružnica 26,9 kilometara. Koridor 11, Obrenovac – Ub 26,2 kilometra. Nećemo čuti ni za deonicu Lajkovac – Preljina 64 kilometra. Nećemo čuti da je ukupno izgrađeno u tom periodu, dakle od 2014. do 2018. godine 445,9 kilometara. To sve za njih nije vest.
Kada je reč o deonicama čija je izgradnja u toku Koridor 10, Bancarevo – Crvena Reka, 6 kilometara, petlja Subotica – Kelebija 12,1 kilometar. Kada je reč o Koridoru 11, Surčin – Obrenovac 17,6 kilometara, Ub – Lajkovac 12,5 kilometara, Preljina – Požega 30 kilometara, petlja Batočina 5 kilometara, Ostružnica – Bubanj Potok 19,5 kilometara. Sve to na N1 nećemo čuti.
A, i nije to toliko važno, važno je da građani Srbije čuju ove rezultate i jako je važno da građani Srbije razumeju i znaju ko je zaslužan za ove rezultate. Koliko je građeno u periodu dok su žuti vodili Srbiju, a koliko se danas gradi. Građani Srbije vrlo dobro razumeju, vrlo dobro vide i vrlo dobro znaju i znaju ko je zaslužan za to i znaće to da nagrade na sledećim izborima. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prilog svim onim argumentima koje smo čuli u dosadašnjoj raspravi prvenstveno od ovlašćenog predstavnika SNS, uvaženog kolege Orlića, ali i svih ostalih govornika koji su izneli sve one benefite koje će ovaj zakon proizvesti, ja bih dodao još jedan argument, a on se odnosi na to kako stručna i naučna javnost gleda na predložene zakonske odredbe.

Naime, 17. juna ove godine u Domu Narodne skupštine je održano javno slušanje na temu Predlog zakona o nauci i istraživanjima i tom prilikom su neki eminentni stručnjaci, koji su bili prisutni, dali svoje mišljenje, odnosno svoje viđenje toga. Tako akademik Zoran Popović, predsednik Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da se sada prelazi na instituciono finansiranje i biti naučni radnik u institutu može se reći da postaje zanimanje, za razliku od nekadašnjeg projektnog, koje nije dozvoljavalo siguran status naučnim radnicima u institutima.

Zatim, akademik Ninoslav Stojadinović nazvao je ovaj Predlog zakona prekretničkim, jer je rađen u duhu dobrih evropskih pravila, a pohvalio je uvođenje mogućnosti finansiranja istraživača iz dijaspore.

Zatim, dr Aleksandar Belić, naučni savetnik u Institutu za fiziku, pohvalio je institucionalno finansiranje koje donosi predvidljivost i sigurnost za istraživače i mogućnost da se oni u potpunosti posvete radu na projektima. Spomenuo je jedan, kako on kaže, važan problem, i slažemo se da je ovo važan problem, a to je problem odliva mozgova. Ovaj predlog zakona pruža novinu koja bi trebalo da smanji broj onih koji odlaze u inostranstvo, a to je finansiranje doktorskih studija uspešnim studentima.

Zatim, dr Pavle Pavlović ocenio je da je najveće dostignuće Predloga zakona što uvodi institucionalno finansiranje.

O ovom predlogu zakona izjasnio se i dr Miša Đurković koji je rekao – sam Predlog zakona je dobar za razliku od zakona koji su se donosili po hitnim postupcima.

Zatim, prof. dr Petar Marin, prorektor Univerziteta u Beogradu u čijem sastavu je 31 fakultet i 11 instituta, primetio je da je Predlog zakona kvalitetniji od Nacrta. Posebno se osvrnuo na položaj mladih istraživača i da je bitno unapređen u Predlogu zakona sa željom da se oni po svaku cenu sačuvaju u Srbiji.

Dalje, dr Mladen Lukić, direktor Instituta za voćarstvo, primetio je i da je u prethodnom periodu bila velika prolaznost projekata, preko 90%, ali bez prave evaluacije. Predloženim zakonskim rešenjima sada će se svake pete godine vršiti evaluacija naučnih projekata iskazanih u odgovarajućim izveštajima.

Dakle, ovo predstavlja potvrdu naučne i stručne javnosti kada je reč o podršci ovom predlogu zakona.

Kada je reč o angažovanju naučnih istraživača, o čemu smo dosta slušali u dosadašnjoj raspravi, treba reći da trenutno imamo 1.431 istraživača na univerzitetima, 287 istraživača zaposlenih u inovacionim centrima, 3.736 finansiranih istraživača u svim naučnim institutima u Srbiji, 7.074 istraživača, dakle, nastavnika i saradnika čiji se rad finansira preko projekata Ministarstva prosvete. Dakle, u pitanju su plate, plus direktni troškovi tj. materijalni troškovi. Dakle, ova cifra ukupno iznosi 12.500 istraživača. Ljudi, ovo nije mala cifra. Dvanaest i po hiljada. To su dve i po Železare. To je ozbiljna cifra, a pri tom opredeljeno je 36% više sredstava za nauku u odnosu na ranije godine. To je direktno 36% više nauci, ovim ljudima, ovih 12.500 ljudi će imati benefit direktno. Nekima je to jedini izvor prihoda. To treba imati u vidu.

Ovo su sve konkretni podsticaji za rad naučnih istraživača i ovim merama podižemo kvalitet naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji, i to je cilj ovog zakona.

Reforma sistema naučno-istraživačke delatnosti, dakle, da se sistem unapredi, da se obezbedi stabilan sistem finansija i da se, naravno, efikasno koriste ta budžetska sredstva.

Dok mi ovde govorimo o tome šta smo sve obezbedili, danas je jedan poslanik, bivši premijer je u pitanju, Zoran Živković, došao u Skupštinu, doduše samo do hola je stigao, održao konferenciju za štampu i izjavio kako su svi u SNS lopovi i lenštine. To je njegov rad za danas. Došao čovek u Skupštinu, izjavio – svi u SNS su lopovi i lenštine, otišao kući. Mi ovde u sali ceo dan radimo svoj posao, posao za koji su nas građani birali, a on dođe na konferenciju za štampu, izvređa narodne poslanike ode kući ili gde već, i to je njegov rad. Građani imaju prilike da vide ko je ovde lenština, a ko zaista nešto i radi.

Na temu ko je lopov, pa mogu da primetim da niko iz SNS nije dodeljivao subvencije samom sebi za neke nepostojeće vinograde, niti je iko od nas zgrnuo 500 miliona evra, pa ne ume ni da objasni odakle mu 500 miliona evra, poput onog Đilasa, niti je iko od nas dobijao milione nekakvih donacija od nekih međunarodnih kriminalaca, poput onog Jeremića. Kako da vam kažem, oni su, kada je reč o tome, svi isti, tu nema suštinskih razlika između njih. Oni bi se posvađali eventualno oko toga što ne vole da dele. Vole da učestvuju, vole da se posluže, ali ne vole da dele nikako. Uvek se posvađaju kada dođe do deljenja. Možda su čuli za ono matematičko pravilo koje je danas jedan kolega, poslanik Savić, izrekao da ne valja deliti sa nulom, ako sam dobro shvatio. Kada pričamo o njima, mi pričamo o moralnim i političkim nulama.

Iz svih ovih razloga, želim da snažno podržim ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Arsiću, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, dame i gospodo narodni poslanici, pa i današnja rasprava je veoma iscrpna kada je reč o Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Isto kao i juče kada smo razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta i pre dva dana kada je bio Izveštaj DRI i mislim da je to dobra praksa i da značajno doprinosi podizanju svesti o ulozi i značaju nezavisnih kontrolnih tela, u ovom slučaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Ono što nije dobro, to što i današnja sednica prolazi bez prisustva dela poslanika opozicije, koji nemaju osećaj odgovornosti da treba da uzmu učešća u ovoj raspravi, a u ostalom oni su i evo tokom cele ove godine pokazali da ih ne interesuju ni izveštaj nezavisnih tela, ni ekonomske teme, ni rasprava o KiM, ni Vojvodina, ni Beograd, ni Tijanin zakon, ni mnogi drugi zakoni koji su bili na dnevnom redu Narodne skupštine.

Kažu, zašto ne usvajate izveštaje nezavisnih tela? Zašto ne dolaze izveštaji nezavisnih tela u Skupštinu. Onda se zakaže redovnim putem, dođu na dnevni red izveštaji nezavisnih tela, a oni ne dođu na sednicu. Kažu, kada će biti sednica o KiM? Onda se zakaže sednica o KiM i uzgred baš njih briga za KiM. Onda se zakaže sednica na čijem dnevnom redu je bila situacija na KiM, a oni ne dođu. Kažu, zašto ne usvojite Tijanin zakon? Zakaže se sednica o Tijaninom zakonu, oni naravno ne dođu. Hajde dogovorite se ljudi jednom sami sa sobom.

Još kažu, pazite imaju hrabrosti da to izgovore. Ne postoji ni jedna tema koja će nas naterati da se vratimo u Skupštinu Srbije. To je rekla Marinika Tepić, mislim. To govori i Boško Obradović u onim retkim prilikama kada nije u američkoj ambasadi, pošto je poslednje vreme svaki dan u američkoj ambasadi, e pa u tim retkim trenucima kada nije, on kaže da ne postoji ni jedna tema koja će njih naterati da se vrate u Skupštinu. E sa takvim hrabrim ljudima mi ovde imamo posla. To me podseti na izreku, parafraziraću, nisu oni hrabri zato što se ničega ne boje već zato što se ničega ne stide.

Kada je reč o Draganu Đilasu koji je šef tog dela opozicije koja bojkotuje rad parlamenta. Mislim da znam zašto ga ne zanima Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Komisije za zaštitu konkurencije je po prirodi stvari antimonopolska komisija. Pa, kako očekivati od Dragana Đilasa, koji je svo svoje bogatstvo stekao upravo putem monopola, da podrži Izveštaj o radu antimonopolske komisije. Svi znaju da je on imao apsolutni monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji i to monopol koji je ostvaren isključivo političkim sredstvima i političkim pritiscima, političkim uticajem Dajrekt medija i sve ostale kompanije i mnogo poslanici su i govorili danas na tu temu, koje su desetine i stotine miliona evra zarađivale upravo putem monopola.

Da ne pričamo o medijskom mraku koji je bio direktna posledica toga, koji je bio direktna posledica njegove vlasti, medijski mrak i cenzura. To su bili produkti njihove vlasti. Uvede monopol, ja se obogatim, zavedem medijski mrak i cenzuru, da ne pričamo o „velikom bratu“ i svemu ostalom. A onda su pali sa vlasti, pare se potrošile, pa ajmo Jovo nanovo, pri tom ne mislim na Jovu Bakića, nego na narodnu izreku Jovo nanovo. Sad bi da se vrate na vlast pa da zajedno sa onim njegovim Šolakom opet zavode monopole, da opet pune svoje džepove i da građani Srbije siromaše kao što su siromašili u godinama kada su oni vladali. E taj film neće gledati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici Fiskalnog saveta, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je iscrpna današnja rasprava bila kada je reč o Izveštaju o radu Fiskalnog saveta, ali ja mislim da je dobro to što smo u raspravi čuli i poneke, da kažem, disonantne tonove, jer oni mogu samo da doprinesu kvalitetu rasprave.

Svestan sam značaja i uloge Fiskalnog saveta u konsolidaciji javnih finansija i ekonomskom ozdravljenju naše zemlje, koje podrazumeva poštovanje utvrđenih već, da kažem, fiskalnih pravila i unapređenje odgovornosti u vođenju fiskalne politike. Ali, svakako da je danas situacija neuporedivo bolja nego u periodu pre nego što je SNS sa koalicionim partnerima preuzela odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji, što se vidi iz svakog podataka, gotovo svakog parametra, i javni dug, koji je značajno manji.

Mi smo danas slušali i o konkretnim procentima u tom smislu, ali ono što je važnije, da je izvestan dalji pad javnog duga i mislim da se oko toga svi slažemo, ali i kada je reč o tome da je zaustavljen negativni rast BDP, a da sve procene govore da će se taj trend nastaviti i da će ove godine rast biti 4,5%.

To sve utiče na dalji privredni rast, kreditni rejting naše zemlje, kamatne stope, stabilnu privredu, jednom rečju, ukupan privredni portfelj naše zemlje. Ali, to utiče i na priliv novih investicija, što dovodi posle do novih radnih mesta, što sve zajedno dovodi posle do boljeg životnog standarda naših građana. Dinar je najstabilniji, ako pogledate unazad mnogo godina, čak decenija. I to stvara uslove za dalji rast penzija, dalji rast plata u javnom sektoru, kako je i najavljeno. Sasvim sigurno možemo da kažemo da je Srbija u tom smislu na dobrom putu i to građani Srbije vrlo dobro znaju i vrlo dobro razumeju i ono što je bitnije, vrlo dobro znaju i ko je zaslužan za to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije.

Naravno da je preduslov za sve ovo mir i politička stabilnost kako u Srbiji, tako i u regionu, ali to je druga tema, pa ne bih ovom prilikom o tome pričao.

Međutim, ono što meni lično smeta, to je što današnja rasprava opet prolazi bez predstavnika dela opozicije koji su u tzv. bojkotu i oni opet šalju poruku da ih ne zanima rasprava o stanju ekonomije u našoj zemlji, da ne žele da preuzmu ni tu trunku odgovornosti da se pojave ovde, da iznesu svoj stav o ovom izveštaju, kakav god on bio, ako treba da daju i zamerku neku, ni danas, ni juče kada smo usvajali Izveštaj o radu DRI, ni kada je bio Izveštaj o KiM, a puna su im usta KiM svaki dan, ni kada je bio Tijanin zakon, ni mnogi drugi zakoni koje je Skupština usvajala ove godine.

Evo šta kažu oni. Sećate se one Marinike Tepić, poslanice. Ja mislim da je ona rekorder u broju promenjenih stranaka, u broju stranaka iz kojih je prelazila. Kaže Marinika Tepić da ne postoji nijedna tema nad temama koja će njih namamiti da saučestvuju, kako kažu, u radu Skupštine sve dok se ne ispune određeni zakoni. Dakle, nijedna tema za Mariniku Tepić nije važna. Nijedna tema nju ne može da natera da ona dođe na svoj posao.

Šta kaže Boško Obradović? Boško Obradović kaže da će protesti i bojkot parlamenti biti nastavljeni sve dok se ne dobiju jasne garancije da će rad Skupštine Srbije biti normalizovan, da će mediji biti slobodni, a uslovi za izbore fer. Koje su to garancije? Jedna jedina garancija, a to je ostavka Maje Gojković. To je važno Bošku Obradoviću. Dakle, to je njemu jedina garancija, i to je jedina tema koja njega zanima.

Razumem Boška Obradovića i njemu sada Skupština Srbije nije naročito interesantna, njemu je najinteresantnija američka ambasada. Malo, malo, pa Boško u američku ambasadu. Kažu ljudi ne izbija iz američke ambasade danima. Ja sada ne znam možda su ga zaposlili tamo, u međuvremenu, treba videti, proveriti da li je to sada sukob interesa. Njihovo je to i oni treba da objašnjavaju biračima, ako ih uopšte imaju, zašto ne obavljaju svoj posao za koji su plaćeni, za koji još uvek primaju platu i zašto su i birani, u krajnjem slučaju, na izborima.

Zbog svih ovih argumenata, ali zbog svih onih rezultata koje sam malopre istakao, želim da na ovaj način pružim snažnu podršku predsedniku Srbije i Vladi Srbije u svim naporima da Srbija bude uspešna, pristojna i uređena zemlja. Zahvaljujem.