Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8853">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.

Vi ste ministre, ali i ovlašćeni predstavnik SNS gospodin Arsić izneli sve razloge zašto bi trebalo da usvojimo predložena zakonska akta, koji se ciljevi postižu i ono što je najvažnije koji su to benefiti konkretno za građane Srbije koje će ovaj zakon proizvesti. Činjenica da u dosadašnjoj raspravi nismo čuli primedbe niti zamerke na predložena rešenja govori u prilog tezi da treba da usvojimo ove predloge zakona i poslanička grupa SNS će svakako glasati za ove zakone.

Oni koji nisu danas na ovoj sednici, na ovoj raspravi, oni koje inače ne zanimaju niti zakoni koji su u domenu, da kažem, javnih finansija, ali ni ostale teme koje su predmet skupštinskih rasprava poslednjih meseci, oni će naravno nastaviti da na konferencijama za štampu ili putem saopštenja ili raznih performansa itd. pokušavaju da osporavaju dosadašnje rezultate i Vlade Srbije i vas lično ministre i naravno Aleksandra Vučića. Pokušavaće i dalje da tvrde kako belo nije belo i kako crno nije crno. Pokušavaće da predstave kako je prosečna plata od 320 evra ili manje, kolika je bila u njihovo vreme, kako je ona zapravo veća od 460 evra, koliko je danas. U toj i takvoj postavci stvari, 320 je veće od 460. Pokušavaće da predstave kako je minus 3,1% BDP-a veći od plusa u kome se danas nalazimo, od plus 4,5%, kada je reč o privrednom rastu. I za njih je to veće, nije manje. I ubeđivaće nas kako je to istina, kako je to zaista tako. Pokušavaće da predstave kako je bolje imati nulu izgrađenih auto-puteva, kako je nula mnogo veća od 450 izgrađenih kilometara auto-puta. U njihovoj Srbiji to je moguće, nula da bude veća od 450.

I sve ostale rezultate koje je postigla i Vlada Srbije i Aleksandar Vučić, da ne nabrajam sada, ali i priliv stranih direktnih investicija i smanjenje javnog duga i naplata poreza koja je na rekordnom nivou i smanjenje nezaposlenosti, čak sećamo se koliki su procenti bili kada su oni vodili državu, dakle 25, 26%, danas je to mislim čak i ispod 12%, možda 11%, i sve ostale rezultate. Naravno, ministre, nastaviće da iznose razne izmišljotine i o vama i o ostalim članovima Vlade i o Aleksandru Vučiću, fabrikovaće razne afere, pogotovo kada se nađu jednoj bezizlaznoj situaciji, kada nemaju odgovore na svoje afere, onda će nastaviti da fabrikuju neke afere kada je reč o članovima Vlade, taman onako kako je to danas kada je reč o ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

Đilas kada ne zna kako da pruži odgovarajuće odgovore na neka vrlo jednostavna pitanja, a to je – kako si, prijatelju, uspeo da za jednu deceniju zaradiš 25 miliona evra, koliko sam priznaje da poseduje, samo u nekretninama, ako znamo da dok si se navodno obogatio radeći u Češkoj, da si tamo zaradio 74.000 evra i taman da nijedan dinar od toga nije potrošio u Češkoj, on je mogao da donese u Srbiju 74.000 evra, i kako danas imaš 25 miliona evra? Ja ne vidim zašto je to kompleksno i složeno i komplikovano pitanje. To je vrlo jednostavno pitanje, potreban je jednostavan odgovor, ali odgovora nema. Ali zato imamo fabrikovanje raznih afera.

Isto kada je reč o autorskom tekstu predsednika Srbije koji je izazvao neverovatnu količinu nervoze, neverovatnu količinu histerije u nekim medijima, mislim na televiziju N1, mislim na dnevni list „Danas“. Taj dnevni list „Danas“ je zapravo odavno prestao da bude dnevni list, on se pretvorio u politički bilten DS, odnosno Saveza za Srbiju, zovi ga kako hoćeš. Kuso i repato se diglo nakon Vučićevog teksta, jednog teksta, a hajka koju oni vode protiv Aleksandra Vučića govori o nemoći te lažne elite protiv Vučićeve istine koju je izneo u tom tekstu, istine da oni već decenijama dele srpski narod na tzv. elitu i na običan narod.

Da ne bih dužio, zbog vremena poslaničke grupe, ostalo je još dosta govornika, želeo bih da istaknem da će SNS u danu za glasanje glasati za predložena zakonska akta. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo poslednjih dana hajke koja se vodi protiv ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića od strane i Dragana Đilasa i Boška Obradovića i ostalih iz tog Saveza za Srbiju, zatim nekih medija, poput televizije N1, lista „Danas“ i mnogih drugih i nekih nazovi nezavisnih stručnjaka. Ono što je tu krajnje simptomatično, to je to što je ta kampanja otpočela jedan dan nakon najavljene opsežne istrage protiv Dragana Đilasa, koji je najavio upravo Nebojša Stefanović. Očigledno je da je Nebojša Stefanović tako tamo gde ne treba, da je tako u svojevrsno osinje gnezdo, što bi narod rekao, i izazvao neverovatnu količinu histerije i nervoze kod Dragana Đilasa, koji je momentalno dao nalog da se krene u kampanju.

Šta je greh Nebojše Stefanovića? To što se usudio da pokrene istragu da postavi pitanje kako je moguće da neko ko je godinama tvrdio kako se on zapravo bogatio u Češkoj, kako je tamo postao milioner, kako je on u politiku ušao kao bogat čovek već, kao ostvaren čovek i slično, a onda se ispostavilo, i o tome su novinari pisali, da su sve njegove firme u Češkoj za sve vreme poslovanja i postojanja imale ukupnu dobit od 74.000 evra. Dakle, sve vreme nije potrošio ni jedan jedini dinar u Češkoj.

On je u Srbiju mogao da donese maksimalno najviše 74 hiljade evra, ni dinara više. E, sad se nameće glavno pitanje - kako je od tih 74 hiljade evra došao do 25 miliona evra, koliko on sad zvanično tvrdi da ima, odnosno priznaje da ima, 25 miliona, iako mi znamo da je mnogo više, čak desetostruko više, ali on priznaje 25 miliona?

Sad se postavlja pitanje - prijatelju, imao si 74 hiljade, danas imaš 25 miliona, kako? To je sve u vreme vlasti njegove stranke, a za čije vreme je i on sam obavljao mnoge važne državne funkcije, direktor one nepostojeće kancelarije, ministar, ako se ne varam, za NIP, pa onda gradonačelnik Beograda itd. Tu odgovora nema, tu ćutimo. Umesto odgovora imamo hajku na ministra Stefanovića, imamo kampanju o nekakvom falsifikatu i sve ostalo što danima gledamo na N1, u "Danasu" čitamo. Ne sumnjam da će sutrašnja izdanja "Vremena" i NIN-a biti posvećena tome.

O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o pukom skretanju pažnje sa najavljene istrage, a sve zbog straha šta će ta istraga zapravo pokazati.

Moje pitanje je upravo upućeno ministru unutrašnjih poslova i glasi - da li će tom istragom biti obuhvaćen i period kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda?

Zašto ovo pitam? Zato što je upravo taj period obeležen mnogobrojnim višemilionskim aferama u kojima je Dragan Đilas bio glavni akter. Slobodno možemo reći da je ceo njegov mandat bio zapravo jedna velika afera. Više puta smo i ovde u Narodnoj skupštini govorili o tim aferama, iznosili smo i konkretne podatke, navodili konkretne iznose. Postoji osnovana sumnja da je rezultat upravo ove razlike o kojoj sam govorio od 74 hiljade do 25 miliona proizvod ovih afera o kojima pričam - "Bus plus", "Pazl grad", nabavka i ugradnja podzemnih kontejnera, nabavka španskih tramvaja, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, Most na Adi itd, i još mnogo drugih afera koje treba da dobiju konačni epilog.

Dalje, ova istraga treba da pokaže i da li je Đilasova "Dajrekt medija" stekla protivpravnu imovinsku korist, a na štetu RTS-a u iznosu od 650 miliona dinara u periodu od 2009. do 2018. godine. U pitanju je, kako se navodi, nelegalno poslovanje oko zakupa televizijskih sekundi, a u vreme kada je Dragan Đilas bio na vlasti.

I o Đilasovom karakteru i o njegovim ambicijama možemo da pročitamo i u knjizi Ivana Stankovića, "Kakodalogija" se zove knjiga. U pitanju je suvlasnik, svojevremeno, marketinške agencije "Sači i Sači", starije generacije se verovatno sećaju iz 90-ih godina, koji kaže - tada je u našu agenciju došao jedan od vođa studentskih protesta 1991-1992. godine, jedan od osnivača Radio B-92, budući gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Imao je veoma jasne političke ambicije. Jedna od prvih stvari koju je rekao bila je da želi da bude premijer. Živi bili, pa videli.

Taj isti Ivan Stanković posle u jednom intervjuu kaže da je profesor Ivan Štajnberger, koji je u to vreme bio i dekan Filozofskog fakulteta, jednog dana došao i rekao nam - imam jednog momka, on je lider, odlično misli, misli na Dragana Đilasa, trebalo bi da se upoznate i radite sa njim. Đilas je nakon toga otišao u Češku da nosi gajbice, a onda se vratio kod nas u agenciju i to kao direktor medija. Nije ga interesovao sam advertajzing, ali on je fantastičan trgovac, izuzetan menadžer, pronašao je sebe u medijskom biznisu.

Kako je on pronašao sebe, možemo da vidimo kako je mađioničarski od 74 hiljade evra napravio 25 miliona evra.

Svima ste produžili nekoliko sekundi, pustite i mene još par sekundi da završim.

Dakle, imamo situaciju u kojoj je neko, po svemu sudeći, na krajnje sumnjiv način stekao bezobrazno bogatstvo, bezobrazno bogatstvo, na krajnje sumnjiv način, i to dok su građani Srbije rapidno siromašili. I sad bi opet da se vrati na vlast, da nastavi sa ličnim bogaćenjem. Ali, ima jedan problem, građani Srbije dobro znaju sve ono o čemu sam govorio i građani Srbije dobro znaju da procene ko je zaslužio da vodi Srbiju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa kada smo vas birali, gospodine Pašaliću, za Zaštitnika građana 2017. godine, ovde u Narodnoj skupštini, ja sam u toj raspravi istakao da je najvažnije da se kao Zaštitnik građana pridržavate zakona, odnosno da radite sve ono što Saša Janković pre vas nije radio i da ne radite sve ono što je Saša Janković radio. To je bio recept da sam siguran uspeh.

Isto to sam juče rekao prilikom rasprave o izveštajima Poverenika za informacije od javnog značaja i poručio sam na taj način, budućem Povereniku, da je potrebno da radi sve ono što nije radio Rodoljub Šabić i da ne radi sve ono što je radio Rodoljub Šabić.

E, sada zašto pravim paralelu između Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića? Zato što su obojica zloupotrebljavali svoju funkciju, baveći se isključivo dnevnom politikom i obojica su pripadali i još uvek pripadaju jednom širokom frontu, širokom pokretu koji je formiran, a koji za cilj ima jedino, isključivo i samo napade na Aleksandra Vučića i SNS.

U tom pokretu su bile i razne političke stranke, odnosno još uvek su i razni političari, ali i neki mediji, i neke nevladine organizacije, i neki pojedinci, a Rodoljub Šabić i Saša Janković u tom pokretu imaju ulogu da glume nekakve nezavisne stručnjake. Krili su se godinama iza svojih funkcija, glumili nedodirljive, glumili apsolutno zaštićene i svaki dan se bavili napadom na Aleksandra Vučića, na Vladu Srbije, poslanike SNS i Srpsku naprednu stranku, i za svoj angažman primali bezobrazno visoku platu od građana Srbije.

Ne daj Bože da se neko tada usudio da postavi pitanje, kolika je plata Poverenika za informacije ili Zaštitnika građana, odmah bi bio razapet. Dakle, i kuso i repato bi se diglo momentalno protiv njega, odmah bi on bio neko ko guši ljudska prava, slobodu, demokratiju itd. Taman onako kako se danas stvara hajka protiv Aleksandra Vučića, što se drznuo, zamislite drznuo, da u jednom autorskom tekstu opiše jedan fenomen, koji je u Srbiji već decenijama na snazi, a to je ta podela na elitu i na narod. Ja bih dodao na lažnu elitu i narod.

Naravno da ove novine, koje su prestale davno da to budu danas, prednjači u toj histeriji i u toj kampanji, i pogledajte samo današnje izdanje ovog „Danasa“. Pri tome, neću se osvrtati na antisrpsku histeriju koja je kod njih tradicionalno već zastupljena, kada je reč o pokušaju da se Srbi predstave kao genocidni narod, pa imamo tu nekog Veselinovića, koji kaže – nazovimo stvari pravim imenom, genocidom. To je onaj čupavi, maloumnik iz one inicijative – ne davimo Beograd. Dakle, on može kući svojoj da naziva stvari pravim imenom.

Ono što sam želeo zapravo da istaknem, to je naslov i današnjem „Danasu“, kaže – Vučićeva opasna orgija radikalskog populizma. To vam je današnji naslov u „Danasu“ apropo Vučićevog autorskog teksta u „Politici“. Tu onda imamo nekakve stručnjake, Vladeta Janković, zamislite Vladetu Jankovića, to je onaj što je bio ambasador po belom svetu, pa je prestao da bude ambasador, pa bi sada opet da bude ambasador, pa u svojoj nemoći drvlje i kamenje po Vučiću, kaže – autorski tekst Aleksandra Vučića je jedna besramna, podla i ozbiljno opasna orgija radikalskog populizma. Imamo tu dežurnu stručnjakinju, da se tako rodno senzitivno izrazim, Sandu Rašković Ivić, koja kaže – to nije državnički, tako rade vođe navijača. Imamo Žarka Trebješanina, koji kaže – predsednik je otvorio lov na veštice. Imamo dežurnu Mariniku Tepić – unosi dodatnu podelu među ionako podeljene ljude. Naravno, imamo Vesnu Pešić, koja kaže – muči ga elita zato što je prava. Jeste, ti si prava elita, baš je Vesna Pešić pravi primer elite. Možda je i pravi primer, ali one lažne elite o kojoj je Vučić pisao u autorskom tekstu. Zašto je stručna, kakvi su ovo stručnjaci? Zašto je stručna Sanda Rašković Ivić? Zašto je stručna Marinika Tepić? Da menja stranke? Sama ne bi umela da kaže koliko je stranaka promenila samo u ovom mandatu u Narodnoj skupštini.

Setimo se onog Petričića, karikaturiste u pokušaju, koji je pre neki dan na onoj „N1“ televiziji omalovažavao ceo narod, govorio kako je ceo narod glup, zatucan, nepismen, neobrazovan, mazohističan čak i to sve uživo na „N1“. Jutros je na „N1“ bio onaj stručnjak za lažna istraživanja javnog mnjenja, ne znam mu prezime, i potvrdio sve ono što je Aleksandar Martinović juče u Narodnoj skupštini iznosio, a to je da pokušavaju da predstave da samo glupi, neobrazovani, nepismeni ljudi u Srbiji glasaju za SNS. Ko ovde onda pravi podelu? Ko ovde deli srpski narod? Aleksandar Vučić ili oni? Ako ta podela postoji, pa sa zadovoljstvom ću da pripadam tom delu glupog, neobrazovanog i nepismenog naroda koji je pošten i ovih lažnih elitista koji pokradoše sve u zemlji godinama, decenijama dok su vladali. Sa zadovoljstvom ću da pripadam tom delu naroda.

Dakle, sasvim je jasno da ovi lažni elitisti, elitisti u pokušaju, neće oprostiti Aleksandru Vučiću što se drznuo da napiše ovo, što je takao u osinjak gnezdo na ovaj način i sasvim je sigurno da ćemo imati još snažnije i snažnije napade na njega. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa potpuno se pridružujem inicijativi da se Tužilaštvo pozabavi svim ovim navodima koje smo čuli u prethodnih nekoliko sati, a kada govorio o izveštajima Poverenika za informacije od javnog značaja, o kojima danas raspravljamo, ne mogu, a da ne istaknem zadovoljstvo što će Skupština uskoro izabrati novog Poverenika za informacije od javnog značaja.

Zašto je ovo važno? Zato što smo imali Poverenika koji je u toku svog mandata potpuno zaboravio da na čelu jednog samostalnog državnog organa, a kome je zakonima Republike Srbije, važećim zakonima, određena nadležnost, određena delatnost i počelo je otvoreno da se bavi politikom i čak da prednjači u svim onim hajkama i kampanjama koje su vođene protiv Aleksandra Vučića, narodnih poslanika, Vlade Srbije i SNS.

Pripadam onom delu javnosti koji nikada nije ni poverovao u to da je Rodoljub Šabić nezavistan, nepristrastan i objektivan u vršenju svog posla zato što je reč o čoveku koji je praktično celu svoju karijeru izgradio upravo pomoću politike i političkih stranaka. Koliko god se on trudio da se prikaže kao nekakav nezavisan stručnjak, kao nekakav ekspert, činjenica je da je on decenijama da se bavio jedino i isključivo politikom. Još u Vladi Ante Markovića je bio funkcioner, ako se ne varam sekretar za zakonodavsto u Vladi Ante Markovića. Pa, je onda bio osnivač one socijaldemokratije, pričali smo o tome danas, socijaldemokratije Vuka Obradovića. Posle je izdao tog Vuka Obradovića sa ostalima, kada su mu oteli stranku. Pa, je onda bio istaknuti član Socijaldemokratske partije, pa je bio narodni poslanik čak potpredsednik Narodne skupštine, pa je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. I, sad sve ovo ako nisu političke funkcije, onda ja stvarno ne znam šta su političke funkcije, čak izrazito visoke političke funkcije.

Onda je preko noći postao stručnjak, nezavisni ekspert, rešio čovek – više nisam političar, sada sam stručnjak. Sada kao tako stručan može da napada koga god hoće, može da napadne ko mu god padne na pamet, on ga kritikuje optužuje, a zloupotrebljavajući svoju funkciju on je bio spreman čak i na neke brutalne uvrede prema neistomišljenicima i uglavnom je to vršio preko Tvitera. Voleo je čovek najviše da tvituje u radno vreme.

Svojevremeno sam nekoliko poslaničkih pitanja postavio, po kom zakonu Šabić ima pravo da se bavi dnevnom politikom, pri tome pričamo o periodu dok je još bio Poverenik za informacije od javnog značaja. Nikad mi nije odgovorio, umesto odgovora dobijao sam samo uvrede. Gore od mene je ipak prošao šef poslaničke grupe SNS, Aleksandra Martinović koji je dobio salvu najbrutalnijih mogućih uvreda, poput, bedni, lažljivi lupež i tako dalje. Da li je popio malo više tog dana ili ne, u svakom slučaju to je napisao. Kaže Šabić – Martinović je bedni, lažljivi lupež, svesno i namerno laže i prostački vređa, zato ću javno da ga nazovem bednim, lažljivim lupežom, eto mu povoda da me tuži ako se usuđuje. To su njegove reči u vreme dok je bio Poverenik za informacije.

Prošle godine 2. oktobra, kaže – građani Srbije, đavo je odneo šalu, ovaj, tu misli na gospodina Martinovića, operetsko opskurni lik je šef poslaničke stranke naše države. To je on rekao, šef poslaničke stranke, nije znao da ne postoji poslanička stranke. Dakle, to je on rekao.

A zašto? Ovo je ključ svega, zato što se Aleksandar Matinović tada drznuo da pita gde su pare, kako to Rodoljub Šabić troši državni novac. Zamislite, poslanik se drznuo da radi svoj posao, interesovao se za način trošenja državnog novca, što je osnovni posao narodnog poslanika. I, nije dobio odgovor, ali je dobio salvu uvreda.

Zato svoj govor bi završio, zbog prekoračenja vremena, želeo bih za sam kraj da kažem, nadam se da će budući Poverenik za informacije od javnog značaja biti sve ono suprotno od Rodoljuba Šabića, da će raditi sve ono što Rodoljub Šabić nije radio i da neće raditi sve ono što je Rodoljub Šabić uradio. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik SNS, gospođa Jelena Žarić Kovačević, je u svojoj raspravi istakla sve ono loše što smo doživljavali za vreme vlasti bivšeg režima.

Kada je reč o sudstvu, načinu izbora sudija, načinu izbora tužilaca, katastrofalnoj reformi pravosuđa itd, ja sam apsolutno siguran da je, ne daj Bože, Đilas na vlasti da bi se taj i takav trend nastavio i da bi sudije i tužioce birali, taman onako kako su se birali za vreme njihove vlasti. Kako su po opštinama, sećate se raznih primera, iz raznih opština, na primer opština Vlasotince, o tome smo govorili nekoliko puta i ovde u Narodnoj skupštini, međutim ne bi sudstvo samo bilo ugroženo kada bi Đilas i ta ekipa bila na vlasti.

Verovatno da bi tada funkcioneri, onako sasvim slobodno mogli da prebijaju građane kao onda kada je Dragan Đilas u Ralji, pored Sopota, nasrnuo na građanina koji je za njega imao nezgodno pitanje. Usudio se čovek da ga nešto pita i umalo nije dobio batine od Đilasa, verovatno da bi i svi investitori bili proterani iz Srbije u skladu sa njegovim napadima na investitore koje intenzivno vrši poslednjih meseci u svojoj nervozi.

Shodno tome, verovatno da bi i sve fabrike bile zatvorene. Uostalom, njegov najverniji potrčko, Boško Obradović, Boško jenki, je u više navrata najavljivao zatvaranje fabrika, ako bi oni bili na vlasti.

To je bilo u onom periodu dok nije dobijao VIP ulaznice za Američku ambasadu, dok je glumio Rusofila, dok je glumio velikog nacionalistu, velikog patriotu, velikog Srbina, e sad kad je dobio VIP ulaznicu za Američki ambasadu, sada ga to više ne zanima, kažu ljudi da je na sedmom nebu već nekoliko dana, otuda i nadimak Jenki.

Dalje, mnogi mediji bi bili zatvoreni u Srbiji, ili bi bili ugašeni ili bi ostali bez nacionalne frekvencije kada bi Đilas i ekipa došli na vlast, jer to su njihova obećanja, koja svakodnevno Dragan Đilas daje, svaki dan čovek obećava nekim medijima u Srbiji da će ostati bez nacionalne frekvencije i sve to pod firmom – borbom protiv cenzure.

Dakle, snažno se borimo protiv cenzure, istovremeno uvodeći najstrašniju cenzuru. Postojali bi u tom slučaju mediji koji bi samo odgovarali Draganu Đilasu, Draganu Šolaku i Mlađi Đorđeviću. Dakle, verovatno da bi tada „N1“ dobila nacionalnu frekvenciju, verovatno da bi možda „N1“ tada postala javni servis, možda bi čak „N1“ bila i jedina televizija u Srbiji, ko će ga znati. Znate, Šolak ne voli konkurenciju.

Ta ista N1, opet smo svedoci izvesne histerije koja se ovih dana vodi na toj televiziji… Pazite sad ovako, samo jedan dan nakon što je ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, najavio opsežnu istragu protiv Dragana Đilasa, koja bi uključivala i to kako je Dragan Đilas zaradio onoliki novac, kako su ispumpavali pare preprodajući one sekunde itd. dakle, samo jedan dan nakon najave opsežne istrage u tom smislu, kreće histerija na N1 televiziji, naravno, sve po nalogu Dragana Đilasa, koji se usudio, zamislite, da podnese nekakvu krivičnu prijavu.

Zamislite koliko ga je pogodilo to? Zamislite koliko je nervozan na samu najavu istrage kako je zaradio onolike milione, da on sad pokreće kao neku krivičnu prijavu za neku priču koja je ispričana već sto puta o nekoj diplomi itd. itd, umesto da objasni kako je zaradio tih sada ću reći 25 miliona evra. Zašto 25 miliona evra? Zato što on sam priznaje 25 miliona evra. Naravno da svi znamo i cela Srbija zna da je ta cifra mnogo veća od 25 miliona evra, ali on sam priznaje tu cifru.

Njegove firme, po dokumentima koji su dostupni javnosti, u Češkoj su za sve godine poslovanja zaradile samo 74.000 evra i umesto on da objasni sada ovu razliku i kako je uopšte moguće da smo trenutno u ovakvoj situaciji, a imaće prilike da objasni kada istraga bude zvanično otpočeta, on sad u svojoj nervozi pokreće kampanju, pokreće hajku na ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića.

Kakva bi dalje slika u Srbiji bila? Da bi udovoljio svojim koalicionim partnerima, recimo Bošku jenkiju, verovatno da bi u tom slučaju, kada bi oni bili na vlast, Ljotića proglasili narodnim herojem da bi udovoljio drugom koalicionom partneru, recimo onom Veselinoviću, lažnom sindikalcu. Verovatno da bi tada pozivi na silovanje u našoj zemlji postali legalni i dozvoljeni.

Da bi udovoljio nekim trećim koalicionim partnerima, verovatno da bi pozivi na vešanja bili potpuno formalna stvar u Srbiji, bili potpuno dozvoljeni, normalni, svakodnevnica.

Spoljna politika bi bila vođena taman onako kako je vođena u vreme Vuka Jeremića i taman onako kako je Vuk Jeremić u razgovoru sa onim Roćenom govorio – j… majku Srbiji i j… majku Crnoj Gori, uz onaj ludački smeh i uz ostale uvrede na račun srpskog naroda. Vojsku verovatno ne bi imali ili bi imali taman onakvu kakvu smo imali za vreme onog Šutanovca, vojvode od pašnjaka itd. itd.

Na kraju, ne sumnjam ni najmanje da bi stvar prestiža u toj i takvoj Vladi bila - koliko stotina miliona evra si uspeo da zaradiš na krajnje sumnjiv način za vreme dok su građani Srbije rapidno siromašili. Ne želim da zamislim takvu Srbiju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, javne nabavke su u direktnoj vezi sa korupcijom, odnosno korupcija predstavlja kršenje zakona, u ovom slučaju Zakona o javnim nabavkama i sticanje protivpravne imovinske koristi.

To nas sve dovodi do Dragana Đilasa, o čemu je bilo reči dosta u dosadašnjoj raspravi i to od više kolega. Ako vas zanima, predsedavajući, zašto nisu prisutni Đilasovi poslanici na današnjoj sednici, mogu da vam kažem – kako očekivati od Đilasa da podržava antikorupcijske mere, kad svi znaju da se on obogatio, upravo pomoću korupcije. Korupcije i monopola.

U Đilasovoj viziji Srbije verovatno da bi korupcija bila legalna i dozvoljena. Na sreću, Srbija danas nije ona Đilasova Srbija, kada su vladali upravo korupcija, kriminal, monopol, već je zemlja u kojoj se zakoni poštuju.

Zna to vrlo dobro i on i zato je nervozan toliko poslednjih dana. Na sam pomen istrage njegovih korupcionaških afera on je postao odjedanput toliko nervozan, odmah je počeo da divlja, da vodi hajku protiv Nebojše Stefanovića, da vodi neke besmislene kampanje.

O čemu se zapravo radi? Na taj način želi zapravo da skrene pažnju sa pomenute korupcionaške istrage, istrage koja ga je očigledno toliko uznemirila.

Sad se postavlja pitanje – čemu bežanje od istrage? Čemu nervoza? Čemu strah ako je čist kako tvrdi?

Onda, izvlačenje tema nekih koje su sto puta već ispričane, prepričane, koje su sto puta bile na dnevnom redu, nema veze što je to već mnogo puta dokazano, nema veze što su se sve komisije nadležne oglasile, nema veze što je to mnogo puta potvrđeno od svih relevantnih institucija. Nema veze, izmisli aferu, organizuj kampanju, medije imamo. Jel tako? Imaju „N1“, imaju tu televiziju, imaju novine, imaju „Danas“, imaju „Nin“, „Vreme“, tamo ćemo po ceo dan da vrtimo tu istu priču.

Sve to, samo da se ne bi pričalo o Đilasovim aferama. Samo da se izbegnu te teme, samo da građani zaborave aferu kako je neko rekao skoro od govornika prethodnih – po podzemnim kontejnerima, samo da građani zaborave aferu „Pazl grad“, da građani zaborave aferu „Bus Plus“, da zaborave aferu rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, da zaborave aferu nabavke španskih tramvaja, da zaborave aferu Mosta na Adi, da građani zaborave i Pajtićev „Heterlend“ i Šutanov pašnjak i Jeremićeve milione od onog Patrika Hoa, da zaborave 400.000 otpuštenih ljudi, stotine i stotine ugašenih fabrika i preduzeća, svih pljačkaških privatizacija, da zaborave katastrofalnu reformu pravosuđa, uništenu vojsku, kriminalizovanu policiju, da zaborave to što smo bili država i društvo bez imalo nade i vere u bolju budućnost. E, pa građani, to neće zaboraviti i to će vam vrlo brzo na izborima pokazati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, jako ću kratko govoriti, iako je rasprava do sada bila vrlo inspirativna i nadahnuta. Ne bih voleo da se ova rasprava pretvori u svojevrstan lament nad političkom sudbinom Saše Radulovića i tog njegovog pokreta.

Znate, Saša Radulović je uspeo nešto što je na granici nemogućeg bilo, a to je da sa 16 poslanika, koliko je imao u svojoj poslaničkoj grupi, dovede do toga da bude samostalni poslanik u ovom trenutku. Dakle, ostala mu je samo ta Branka Stamenković od poslanika. Razumem donekle potrebu te Branke Stamenković, znate, ona bi htela da po svaku cenu ostane član radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije, dakle, da ostane u odborima, da ostane u delegacijama, znate, ona voli da putuje. Najviše voli da putuje u Strazbur. Prosto obožava da putuje u Strazbur i ja mislim da je to osnovni motiv cele te kuknjave koju je ona imala na konferenciji za štampu. Voli da putuje u Strazbur, tamo lupeta razne gluposti na zasedanjima, bruka našu zemlju, ali šta je briga, ne oseća nikakvu odgovornost u tom smislu.

Ali ima jedan problem, ovo o čemu mi raspravljamo nije fontana želja. Dakle, ne može se članstvo u nekom odboru, u nekoj delegaciji, u nekom radnom telu Narodne skupštine svoditi samo i isključivo na želju da neki poslanik bude član nekog odbora ili neke delegacije. Dakle, prosto, postoje procedure, postoje pravila. Postoji i Poslovnik o radu Narodne skupštine, šta god ja mislio o tom Poslovniku, kakav god on bio. Tako da, nije ovo fontana želja.

Drugi problem je taj što Saša Radulović i Branka Stamenković nemaju poslaničku grupu, jednostavno nemaju poslaničku grupu i niko im za to od nas prisutnih nije kriv. Srpska napredna stranka ni na koji način nije kriva za to što ljudi ne veruju Saši Raduloviću i što je sam sebe doveo u situaciju da ostane bez poslaničkog kluba, da bude samostalni poslanik. Sami su krivi za to.

Naravno da osuđujem i kada Sanda Rašković Ivić pređe iz jednog poslaničkog kluba u drugi poslanički klub, kada Dijana Vukomanović napusti SPS na čijoj listi je izabrana i pređe u partiju tog Vuka Jeremića, koji je kupio, opet, od poslanika Mike Aleksića postojeću stranku, i naravno da osuđujem kada Marinika Tepić promeni verovatno ni ona sama ne zna koliko stranaka i koliko poslaničkih klubova.

Spominjao se u protekloj raspravi Saša Radulović u kontekstu kako je bio ministar u Vučićevoj vladi svojevremeno. Ja želim, zarad građana, samo da kažem da nije Saša Radulović nikad bio ministar ni u kakvoj Vučićevoj vladi. Dakle, on jeste bio ministar, ali u toj vladi je predsednik Vlade bio neko drugi. Tada je Vučić bio potpredsednik Vlade, a ne predsednik Vlade. Predsednik Vlade je bio Ivica Dačić, to je bila Vlada od 2012. do 2014. godine, I brže-bolje je najuren iz te i takve Vlade. Shvatili su ljudi brzo s kim imaju posla, najurili ga iz Vlade, kao jedno logično rešenje.

Ne želim da pričam o Saši Raduloviću više, o njemu su građani rekli šta misle na održanim beogradskim izborima 2018. godine, kada nije uspeo da pređe cenzus, i to sve u koaliciji sa onim Boškom Obradovićem, tada su bili zajedno u koaliciji on i Boško Obradović, kome su građani Srbije dali najnoviji nadimak – Jenki, Boško Jenki, verovatno zato što ne izbija iz američke ambasade, verovatno zato što je na sedmom nebu otkako je dobio VIP pozivnicu za američku ambasadu i verovatno je to razlog zašto su mu građani dali nadimak Jenki.

Iz svih ovih razloga, želim da kažem da ćemo glasati za ove predloge zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada raspravljamo o nekom predlogu zakona treba da imamo u vidu koje će on benefite doneti građanima Srbije. Poštovanje komunalnog reda i povećanje bezbednosti građana je nešto što je svakako na prvom mestu i što će doprineti poboljšanju kvaliteta života građana i u gradovima i u opštinama. To je ono što je upravo intencija ovog zakona. Kada je reč o ovlašćenjima koje će budući komunalni milicionari imati, istina je da na neki način proširujemo ta ovlašćenja. Ta ovlašćenja proširujemo upravo da bi budući komunalni milicionari imali, odnosno da bi efikasnije, kvalitetnije obavljali svoj posao.

Mi smo juče od ministra čuli neka taksativna nabrajanja koliko je to do sada bilo, kada je reč o Beogradu, izrečenih upozorenja, usmenih naređenja itd. Na taj način smo odagnali one sumnje u pogledu eventualnih represija koje će komunalni milicionari sprovoditi na terenu.

Kao što rekoh, ovaj zakon predstavlja benefit i za male opštine, odnosno opštine sa malim brojem stanovnika, ali i za velike gradove i tu prvenstveno mislim na grad Beograd. Beograd će upravo imati najveći benefit od mogućnosti da angažuje veći broj komunalnih mlicionara, a u cilju otklanjanja komunalnog nereda.

Kada već pričamo o Beogradu, moram, predsedavajući, da primetim jednu histeriju koja se tokom jučerašnjeg dana stvorila na nekim medijima, a kada je reč o jednom događaju u Beogradu, a reč je o bazenu Sportskog centra Milan Gale Muškatirović. Verujem da ste i vi, predsedavajući, primetili histeriju jedne televizije, a u pitanju je N1 i zlonamerne navode kako grad, bože, otima nekakvu imovinu toj ugroženoj opštini Stari grad, pa smo imali izjave predsednika te opštine, onog Bastaća, kako će Goran Vesić da otme nekome nekakvu imovinu.

Sada zarad građana, zarad istine, moram da kažem da nije u pitanju nikakvo otimanje imovine. Niko nikome ništa neće oteti. To je u krajnjem slučaju nemoguće. Nemoguće je da neko otme sportski centar.

Moram zarad istine da kažem da su na prošloj sednici Skupštine grada Beograda, pre nekoliko dana, usvojene dve odluke o osnivanju privrednog društva Mirko Sandić i privrednog društva „25. maj – Milan Gale Muškatirović“. U oba slučaja opštinski sportski centri, dakle, na Vračaru i na Starom gradu, čiji su osnivači tih ustanova, preduzeća bili opštine Vračar i Stari grad, su višestruko kršili Zakon o javnoj svojini. Stoga je grad Beograd kao nosilac prava svojine doneo odluku o osnivanju dva privredna društva, a treba posebno voditi računa o tome da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave. U Beogradu je po zakonu grad Beograd jedinica lokalne samouprave, dok gradske opštine obavljaju poslove koje im grad Beograd poveri.

Dakle, upravo u korist starograđana i svih Beograđana, Sportski centar Milan Gale Muškatirović će od nedomaćinskog upravljanja opštine Stari grad, koja je do sada vodila ovaj sportski centar u propast direktno, jer milion evra iznosi dug, sudski sporovi čiji gubitak preti da dovede do toga da deo imovine Sportskog centra Milan Gale Muškatirović pređe u privatnu svojinu. Tako su ti žuti genijalci vodili godinama i decenijama to preduzeće da su ga doveli na ivicu propasti. Milion evra je dug sa kamatama, koliko god su Bastać i onaj neki, koji se uključio pre neki dan u tu televiziju, pokušavali da ospore i da kažu kako nije toliki dug, kako je dug manji, mada ni oni ne negiraju da je dug 100 miliona dinara. Ja vam kažem da je dug milion evra sa kamatama.

Za prethodne dve godine Sportski centar Milan Gale Muškatirović napustilo je skoro 30 zaposlenih, i to je podatak koji treba uzeti u obzir. Direktor Sportskog centra Milan Gale Muškatirović je u dogovoru sa Markom Bastaćem 2016. godine uzeo kredit od banke u iznosu od 50 miliona dinara po osnovu založne imovine koja je vlasništvo grada Beograda. Očigledno je da se te rate ne vraćaju, da se dugovi ne servisiraju i da kamate sve više rastu.

U nadzornom odboru Sportskog centra Milan Gale Muškatirović sede ljudi koje kontroliše Marko Bastać i po svemu sudeći kredit je nenamenski potrošen na ko zna kakve sumnjive poslove koji služe tome da se postojeća klika samo na Starom gradu održi na vlasti. Dug preduzeća, ponavljam, je dostigao iznos od milion evra sa kamatama.

Imamo primer koji dokazuje, da kažem, da je ovde reč o onoj narodnoj poslovici – ni po babu ni po stričevima. Imamo istu situaciju na Vračaru i Sportski centar Vračar će ubuduće biti kontrolisan od strane Skupštine grada Beograda, odnosno gradske uprave, ali opština Vračar se nije oglasila na način kako je to uradila opština Stari grad. Nikoga nije optužila ni za kakvu krađu imovine, ni za kakvo otimanje, čak naprotiv se zahvalila.

Zašto apostrofiram opštinu Vračar? I sam dolazim sa Vračara i znam nešto o tome. Opštinska vlast do 2016. godine, koju je predvodila DS, je to preduzeće potpuno uništila, zapravo ustanovu, pravi izraz je ustanova, potpuno opustošila, dovela do duga od 50 miliona dinara. Radnici nisu primali plate od 4-8 meseci.

Opštinska uprava koju je preuzela SNS 2016. godine je pokušala da spase šta se spasti da, pa smo, recimo, to kašnjenje od pet, šest, pa i osam meseci, kada je reč o platama zaposlenih, sveli na svega mesec dana. Mislim da u ovom trenutku nije ni toliko kašnjenje. Deo duga smo vratili, ali zahvaljujući trudu i zahvaljujući odgovornosti gradske uprave, sada smo u situaciji da grad Beograd na ovaj način spasi Sportski centar Vračar. Tu je ta suštinska razlika između nas i njih. Nama nije stalo do fotelja. Nama nije stalo da neko od nas bude direktor po svaku cenu, a da bi se on zvao direktorom. To na najbolji način govori o DS, o tom Bastaću i kako su oni vodili i još uvek, nažalost, vode opštinu Stari grad. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Pa, ja mogu da se složim sa tim da oni koji su donosili Zakon o komunalnoj policiji, 2009. godine, nisu imali časne motive. Čak, mislim da sam siguran u to, s obzirom na to ako imamo u vidu ko je tada vršio vlast u Srbiji, ako imamo u vidu da je u pitanju Dragan Đilas, sasvim sigurno i možemo da budemo, da časni motivi nisu bili u planu.

Mogu, čak i da se složim sa tim da je Đilas o komunalnoj policiji razmišljao na način da stvori parapolicijske snage. Mogu da se složim sa tim da je Đilas na taj način hteo da stvori partijsku vojsku, to su činjenice, to se zna, u krajnjem slučaju svi građani to znaju.

Ali, to nema nikakve veze sa nama, ja mogu da se složim i sa tim da Đilas sve što je radio prekrivao je to iza nečasnih motiva, u krajnjem slučaju ako neko, ko je za svog političkog angažmana bio u stanju da zaradi 500 miliona evra, privatno, toliko mu se meri imovina, onda to govori u prilog tome.

Kada je reč o tom Đilasu i ovom njegovom članu predsedništva, te njegove stranke, kako god se ona sada zvala, Marku Bastaću, o čemu je malo pre govorio i Vladimir Orlić, ja bih želeo da iznesem još jedan podatak, a to je da je rukovodstvo tog sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, isplatilo firmi za čišćenje zgrade, opština, 58 miliona dinara. Zapravo, preko toga su plaćali svoje aktiviste i odbornike.

Kada je reč o dugu sportskog centra, od preko 100 miliona dinara, postavlja se pitanje na koji način su oni došli uopšte u takvu situaciju? Apsolutnim nemarom, apsolutnim da kažem zanemarivanjem potreba te ustanove, apsolutno neracionalno korišćenim sredstvima, došli su do toga da ova ustanova danas ne može da servisira svoje dugove koje ima, jer su uzimali nepovoljne kredite, uzimali su kredite za koje su zalagali svoju imovinu, uzgred budi rečeno pogrešio sam, nisu svoje imovine, to je imovina grada Beograda i danas su u situaciji da ne mogu da servisiraju svoje dugove.

Onda, šta da radimo da bi smo sačuvali svoje direktorske fotelje, hajde da proglasimo kako taj zli grad hoće da otme nekome nešto. Hajde da kažemo, kako su gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, gradsko rukovodstvo, ljudi koji žele da otmu imovinu od građana Starog Grada.

Kada je reč o Vračaru, imamo i tu jedno licemerno saopštenje DS, od juče, povodom osnivanja privrednog društva „Mirko Sandić“, pa kažu DS osuđuje tretiranje imovine građana, kao deo stranačke aktive SNS, posebno najnoviju odluku o poklanjanju sportskog centra Vračar i dečijeg odmarališta „Šuplja stena“, sa pripadajućem sadržajima, gradskoj upravi koja oslikava model i meru neodgovornosti.

Ovo je toliko licemerje, da ja nemam reči. Onaj koji je upropastio sportski centar Vračar, dakle decenijama su gazdovali tom ustanovom, potpuno je devastirali, uništili je finansijski, da ne spominjem u infrastrukturnom smislu kolika je devastacija bila u pitanju, ostavili to preduzeće sa milionskim dugovima, dakle 48 miliona dinara je bio dug, kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti na Vračaru, a mi smo uspeli da skinemo to na 26 miliona, nismo mogli više, apsolutno nismo mogli više. Plate koje su kasnile po osam meseci, danas ne kasne, ili kasne 15 ili 20 dana.

Iz svega ovoga mislim da je reč o krajnje licemernim saopštenjima, o jednom, da kažem, bednom pokušaju da se krivica i odgovornost svali na grad Beograd i gradsko rukovodstvo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Da je Alimpić pričao o krađi na Vračaru ili na Starom Gradu, ne bih rekao. Zaista, ne bih rekao, tim pre što je Alimpić, ako se ne varam, u jednom trenutku, a ne varam se, bio pomoćnik predsednika opštine Vračar, Branimira Kuzmanovića. To je u vreme dok je DS uništava opštinu Vračar, inače se to dešavalo decenijama.

Znate šta, o Alimpiću, su se pesme, svojevremeno pevale o načinu na koji je vodi Skupštinu grada, naravno u potpuno negativnom kontekstu, za vreme dok je lepo dirigentsku palicu imao Dragan Đilas. Međutim, ono što mene zanima i što zanima građane Srbije, zašto ste uporno u koaliciji sa njima, sa tim istim Alimpićem, sa tim istim Đilasom i sa tim istim Bastaćem? Kada kažem sa Đilasom, ne mislim na otvorenu koaliciju, ali vašim učešćem u vlasti na opštini Stari Grad, vi ste nažalost, i nažalost građana Srbije, u koaliciji sa Draganom Đilasom.

Zašto to kažem? Zato što je Marko Bastać, predsednik opštine Stari Grad, kome ste vi pomogli da postane predsednik opštine Stari Grad, član predsedništva Đilasove stranke. Ne znam tačno kako se zove ta stranka, valjda Stranka slobode i pravde, ili tako nešto. Možete da zamislite da se čovek drzne da nazove svoju stranku slobodom i pravdom. Pazite, ako se Đilas zalaže za slobodu i pravdu, ja onda ne znam šta da kažem.

Ali, zašto vi podržavate tog Đilasa na taj način? Zašto vi podržavate Bastaća? Šta će vam to u krajnjem slučaju? To su pitanja na koja treba da odgovorite. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se stvarno zahvaljujem na velikodušnoj ponudi od malopre, ali zaista moram da kažem da nemam tu vrstu ambicije da sedim sa Đilasom bilo gde, dakle, u bilo kakvom nivou vlasti, nadzornom odboru ili šta ste već rekli. Nisam najbolje razumeo.

Nemam želju da učestvujem ni u kakvim aferama i ne mislim da je Đilas bio dobar gradonačelnik. Naprotiv, mislim da je bio jako loš gradonačelnik, možda i najgori u novijoj istoriji Beograda, zato što je ostavio grad prezadužen. Ostavio je grad Beograd u dugovima od preko milijarde evra, možda čak i 1,2 milijarde evra.

Koliko god se on trudio da to na neki način, nekim posebnim matematičkim veštinama umanji kao dug, da prizna samo 400 ili 500 miliona, dug je bio oko milijarde, čak i više sa pripadajućim kamatama, sa dugovima JKP, ustanova, gradskim opštinama itd. I to je nesporno.

Setite se afere Pazl grad, setite se afere nabavke i ugradnje onih podzemnih kontejnera, koliko je miliona evra potrošeno na tu ludoriju. Setite se nabavke španskih tramvaja, koliko je tu tek miliona građana Beograda otišlo, otišlo u etar. Setite se mosta na Adi. Setite se afere rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, kada je uhapšen njegov prvi saradnik tada, uhapšen i procesuiran i još mnogi. Setite se čitavog niza drugih afera.

Mada ja znam da ste vi naklonjeni Draganu Đilasu, svojevremeno je onaj Boško Obradović vas optuživao što ga niste podržali dok je bio sa Sašom Radulovićem kandidat za Skupštinu grada Beograda, pa vas je optuživao kako vi zapravo podržavate Dragana Đilasa.

Samo vi podržavajte Dragana Đilasa, mi nemamo ništa sa tim. Mi smo načisto. On je vaš kandidat, on je vaš šef, ali nemojte nas ni na koji način dovoditi u vezu sa tim. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da ćemo snažno podržati ovaj predlog zakona za koji smatramo da će doprineti izgradnji autoputeva, podizanju kvaliteta nivoa putne i železničke infrastrukture i to je ono što je nesporno u ovom smislu i mislim da nismo čuli nikakva osporavanja ovog predloga zakona.

Meni je prosto neprihvatljivo da se u delu javnosti uporno insistira i negira sve ono što je do sada ostvareno upravo na ovom polju, a to je unapređenje putne i železničke infrastrukture. Ne mogu da prihvatim kako neko uporno može da tvrdi da skoro 450 km izgrađenih deonica puteva nije dobro za Srbiju. Dakle, ja to zaista ne mogu da prihvatim. Kako to 450 km nije dobro, a nula je dobro. Te teze uporno slušamo od onih koji ni danas nisu u ovoj sali i te teze slušamo na nekim medijima uporno, između ostalog i onaj N1.

Jutros dok sam se pripremao za posao imao sam priliku da slušam neke stručnjake na televiziji N1, slučajno sam upalio N1 i bio je neki stručnjak, neki karikaturista, mislim da se Petričić preziva, koji je pola sata pričao o tome kako je srpski narod nepismen, kako je srpski narod glup, ja se izvinjavam što ovo pričam, ali on je to tvrdio na jutrošnjem gostovanju, kako je srpski narod neobrazovan i voditeljki na pamet nije palo da ga prekine, nije osetila potrebu da u jednom trenutku interveniše na uporno vređanje srpskog naroda, kako je srpski narod mazohističan jer glasa za vučića i SNS.

Mislim da je to potpuno neprihvatljivo i to je ono što imamo već mesecima, tu jednu histeriju i kampanju usmerenu protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, protiv vladajuće većine, protiv Vlade Srbije, uprkos tome što nikada s njihove strane nismo čuli nešto konkretno kada je reč o onim rezultatima o kojima smo mi govorili i onim rezultatima koji su u krajnjem slučaju i direktan proizvod ovog predloga zakona.

Zato želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman i da na taj način pružimo snažnu podršku svim naporima Vlade Srbije i Aleksandra Vučića da od Srbije napravi uređenu, uspešnu i pristojnu zemlju. Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo ne prisustvovanje predlagača ovog amandmana dovoljno govori i o ozbiljnosti samog amandmana. Ja ću pokušati da budem najblaži, koliko je to moguće, pa da kažem da je u pitanju jedan nepotreban amandman kojim se suštinski ništa ne bi promenilo u samom Predlogu zakona, a kako je to i Vlada rekla u svom Mišljenju, amandman ne doprinosi niti unapređenju, niti preciziranju samog teksta Predloga zakona.

Ali, sama činjenica da predlagači nisu došli na raspravu o amandmanima na predloženi zakon, dovoljno govori u prilog tome.

Međutim, ja bih želeo zbog građana da kažem da smo mi i u načelnoj raspravi podvukli da je osnovni cilj ovog predloga zakona konačno uvođenje komunalnog reda u Srbiji i mislim da je to nešto što je preko potrebno. Mislim da je to nešto što je dobro za građane Srbije. Osvrnuo bih se i na neke zamerke nekih kolega koji su opet dovodili u pitanje taj rad bez uniforme budućih komunalnih milicionera.

Dakle, u pitanju je prosto uvođenje kategorije koja će doprineti efikasnosti samog posla koji obavljaju budući komunalni milicioneri. U dosadašnjoj praksi smo primetili velike probleme u vezi sa tim i prosto, ovo je jedan način da prevaziđemo probleme koje smo do sada evidentirali.

Dakle, rad u uniformi je jedna kategorija koja će doprineti da prekršioci komunalnog reda neće moći u budućnosti da izbegnu evidentiranje svojih prekršaja i sankcionisanje istih. Ranije smo imali slučaj da neko pusti glasnu muziku ili na bilo koji drugi način stvara komunalni nered ili komunalne probleme, komunalna policija dođe, oni ih na vreme uoče, smanje muziku ili već prilagode situaciju datom trenutku i nikome ništa. Komunalna policija ode, oni nastave sa onim što su i do tada radili i opet građani ispaštaju i građani trpe. Prosto, na ovaj način uvodimo efikasniji metod rešavanja takvih problema.

Kada je reč o upotrebi sile, nema upotrebe sile i ovim zakonom se decidno otklanjaju sve mogućnosti u pogledu eventualnih zloupotreba, dakle, komunalni policajci će imati lisice, imaće palicu, imaće sprej, dakle nema nikakvog vatrenog oružja, nikakvih priča u tom smislu.

Kada je reč o gradu Beogradu, kao glavnom gradu, ovim zakonom grad Beograd se ne izdvaja ni na koji način kao jedinica lokalne samouprave, ali prosto moramo biti svesni specifičnosti grada Beograda kao glavnog grada, kao dvomilionskog grada. Zato sam ja u nekoliko navrata i u načelnoj raspravi podvlačio ono što je najvažnije, da će ovaj zakon stvoriti benefit i za male, odnosno manje opštine, odnosno opštine sa manjim brojem stanovnika, ali i za veliki grad i upravo sam imao u vidu grad Beograd koji je do sada imao 300 ili možda nešto preko 300 komunalnih policajaca, što je sasvim neadekvatno i vrlo malo, s obzirom da pričamo o gradu od dva miliona stanovnika gde je bio potreban daleko veći broj ljudi. Upravo ovim zakonom sada stvaramo pretpostavke za tako nešto. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Nekima je lakše, pri tom odmah da se ogradim, ne mislim na prethodnog govornika nego na ostale predlagače ovog amandmana, nekima je očigledno lakše da podnesu amandman, nađu za shodno da u tom obrazloženju napišu ama baš šta žele, ne dođu na sednicu parlamenta da odbrane svoje amandmane, već preko nekakvih saopštenja ili konferencije za štampu pokušaju da iznesu neku argumentaciju s tim u vezi, koja, naravno, apsolutno nema smisla i ne može se nazvati suvislom u tom smislu.

Međutim, želeo bih zbog građana i zbog pokušaja da se stvori neka vrsta panike, kako se sada uvodi neki novi institut prinude nad građanima, represije, itd, čisto nekoliko podataka da iznesem.

U Srbiji, kao i u svakoj drugoj državi, jedini institut prinude je policija i vojska. Ovde je reč o asistenciji nadležnim državnim organima. Dakle, neće ta komunalna milicija, kako će se ubuduće zvati, neće ona glumiti, niti zamenjivati policiju ili vojsku ili bilo koji drugi aparat prinude koji država ima na raspolaganju, prosto, reč je o pružanju pomoći u adekvatnim situacijama, propisanim zakonom i pružanju pomoći nadležnim državnim organima. Niko ovde neće glumiti nikakvu policiju, nema nikakvog nasilja.

Spominju se neki događaji iz prošlosti. Ja mogu da kažem da se slažem sa ocenom da je bilo nekih grešaka u prošlosti i da je bilo nekih nemilih scena, svi mi živimo u istoj zemlji i svedoci smo svega šta se dešavalo, nije to sporno. Sporno je to što ne može SNS da bude odgovorna za tako nešto.

Dakle, u krajnjem slučaju, ovaj zakon, Zakon o komunalnoj policiji, je donešen 2009. godine. Doneli su ga neki drugi, mi smo ga nasledili. Sad pokušavamo upravo evidentiranjem svih onih nedostataka koje je ovaj dosadašnji zakon imao u praksi, upravo sada želimo sve te nedostatke da ovim novim zakonom otklonimo. To uspešno i radimo. Sve je to, u krajnjem slučaju, i sadržaj predloženog zakona, s tim što je bilo potrebno verovatno samo ga pročitati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Apsolutno sam protiv propisivanja konkretnog roka, u ovom slučaju imamo amandman gde piše da se predviđa rok za odgovor od 30 dana od obraćanja.

Dakle, mislim da je Vlada Srbije u mišljenju dala najbolje moguće obrazloženje zašto je ovaj amandman neprihvatljiv, jer su zaista brojne situacije u kojima građani obaveštavaju komunalnu miliciju samo u mogućnosti za kršenje komunalnog reda i, prosto, nema osnova za povratnu informaciju.

Dakle, iz tih i mnogo drugih razloga, mislim da nije primereno propisivati konkretne rokove.

Međutim, i sama intencija ovog amandmana je bila da se napiše neki amandman pošto-poto. Sad, treba njih da pitate zašto su oni ovde predvideli rok od 30 dana, zašto baš 30, zašto ne 10, 20, 15, bilo koliko? Oni verovatno ni sami ne bi umeli da vam objasne, ali je tu bilo, prosto, želja da se na svaki mogući način napiše neki amandman ne bi li se dobilo neko vreme za raspravu. Uzgred, budi rečeno, te rasprave nema, jer oni kao predlagači amandmana nisu došli da obrazlažu svoje amandmane, što je meni apsolutno čudno i nezamislivo.

Iskren da budem, pravim razliku između nekih poslanika. Dakle, imamo poslanike koji su tzv. „bojkotu“, koje apsolutno ne zanima niti ova rasprava, niti ijedna druga rasprava, oni bojkotuju, ne dolaze na sednice, niti podnose amandmane. Ali, sada imamo neke druge koji su isto u tom tzv. „bojkotu“, međutim, ipak podnesu amandmane.

Sada, posle ih povuku, kao što je jedna poslanička grupa, obavešten sam, povukla svoje amandmane, šta god to značilo, i imamo treću kategoriju, njih koji nisu u bojkotu, koji podnose amandmane, kakvi god ti amandmani bili, ali onda ne dođu na raspravu.

Tako da iz svih ovih razloga, mislim da je apsolutno neprihvatljiv ovaj amandman, ali iz onog razloga, da kažem, koji je Vlada nama dostavila u svom obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.