Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i nadležnim organima Skupštine Grada Beograda, a povod za to je veoma uznemirujući tekst koji je objavljen pre nekoliko dana u Večernjim Novostima. Dakle, 21. januara ove godine, sa naslovom da je opština Vračar zapošljavala mimo zabrane zapošljavanja. Dakle, na mestu pomoćnika predsednika opštine, bilo je postavljeno 40 ljudi koji su zatim preraspoređeni na neko drugo radno mesto.
Vanrednom kontrolom odeljenja budžetske inspekcije Ministarstva finansija, utvrđeno je da je gradska opština Vračar zaposlila čak 40 osoba tokom prethodne dve godine, uprkos tome što je Vlada Republike Srbije propisala, odnosno zabranila dalje zapošljavanje u javnom sektoru.
Nepravilnosti su otkrivene u još nekoliko gradskih opština. Gle slučaja, uglavnom su to opštine u kojima vlast vrši ono što je ostalo od DS.
Utvrđeno je da se čak 40 osoba zamenilo na mestu pomoćnika predsednika opštine Vračar, a ja ću vas podsetiti da smo u nekoliko navrata ukazivali na tu zloupotrebu i sa ove skupštinske govornice, u formi poslaničkog pitanja.
Dvadesetsedmoro čak od njih 40 je zaposleno na taj način tako što su imenovani na stalnu funkciju, dakle funkciju pomoćnika predsednika gradske opštine Vračar, a ubrzo zatim i razrešeni te dužnosti, a tako su po zakonu o radnim odnosima u državnim organima mogli biti raspoređeni na druga radna mesta i zasnovati i stalni radni odnos mimo zabrane.
Po tom principu su novi službenici sa srednjom ili nižom čak stručnom spremom od desne ruke predsednika gradske opštine, sa mesta pomoćnika gradske opštine Vračar, dospevali na radno mesto kao računovođe i kuriri.
Među nepravilnostima navedeno je i da je jedan ugovor na određeno vreme od godinu dana na poslovima marketinga u Sportsko – rekreativnom centru Vračar, po isteku preinačen u stalni radni odnos.
E sada, član Opštinskog veća, koji je inače i predsednik Opštinskog odbora DS, Bogdan Tatić, kaže da nikada nije bilo više od troje pomoćnika niti su po razrešenju dobijali naknadu, a ja vas pitam – kako mi sada da im verujemo? Kako da im verujemo da oni sada govore istinu kada se ovako nevešto brane? Kako da im verujemo kada su svih ovih meseci i godina smišljali najmonstruoznije izmišljotine i najbezočnije laži.
Cela politika DS se svela na laž. Svaki dan neka nova izmišljena afera, svaki dan nova laž, a kada se utvrdi da nisu govorili istinu, nema ni izvinjenja, nema ni postavljanja pitanja odgovornosti zbog toga, već nova laž potire staru.
Prvo su izmislili onu aferu sa prisluškivanjem pa se ispostavilo da nije bila istina i nikome ništa.
Pa, onda su iskoristili onog nesrećnog Hornica da lažno optuži premijera, da lažno optuži Vučića, pa je dokazano da je dobio novac za to. I, opet nikom ništa i opet ćutanje. Pa su pokušali vrlo nespretno da slažu kako je Vučić putovao negde za novu godinu, da li u Dubai ili ne znam gde, pa je utvrđeno da čovek nije napuštao našu zemlju uopšte. Utvrđeno je čak da je bio na radnom mestu u to vreme. To što gospodin Pajtić ne zna gde mu je radno mesto, što mu ne pada na pamet da se bavi svojim poslom, pa nismo svi isti. Pa, onda afera oko ispisivanja onih grafita „smrt Pajtiću“ ili kako je to već bilo, pa je onda istragom utvrđeno da je član DS pisao te grafite, i opet nikom ništa. Idemo dalje, nema izvinjenja, nema odgovornosti, sve do ove poslednje laži od pre nekoliko dana da su deljene nekakve karte, neke ulaznice za neki vaterpolo meč, zapravo, ne neki, nego vaterpolo meč vrlo važan. Pa, i to se posle ispostavilo da nije bila istina.
Dakle, kako mi sada da verujemo predstavnicima DS kada je cela politika njihove stranke zasnovana na laži? Ja postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu – šta će preduzeti povodom, opet kažem, vrlo uznemirujućeg teksta? Podsećam da smo kao i poslanička grupa, ali i odbornička grupa SNS, u više navrata ukazivali na zloupotrebe i nepravilnosti u radu. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pa naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman i potpuno je neprihvatljiv i sam amandman, kao i usmeno obrazloženje koje smo malopre čuli, odnosno nismo čuli.
Dakle, samo obrazloženje mi nismo čuli. Slušali smo neke druge stvari, neke stvari kojima nema mesta na raspravi o pojedinostima, odnosno raspravi o amandmanima i ono što je primetno, primetno je da je povećana nervoza kod predlagača ovog amandmana, dakle, kod lidera nevladine organizacije Pokreta za preokret, kao što je problematično i potpisivanje samog amandmana.
Opet smo u situaciji da na potpisu bude naziv nevladine organizacije, protiv čega nemam ništa. Nemam ja problem da gospodin Veselinović osnuje nevladinu organizaciju i da se bavi nevladinim sektorom. Ali, kakve to ima veze sa Skupštinom i sa ovim zakonom i sa amandmanom? Nema nikakve veze.
Ta nervoza koja je primetna, ona je posledica nečega drugog, posledica je nekog neuspešnog sastanka koji su pre neki dan održale takozvane „cenzus koalicije“, kako je to gospodin Babić ilustrativno i rekao pre nekoliko dana i taj sastanak je propao. Propao je zato što, da su oni mogli da se dogovaraju i da nalaze zajednički jezik…

Ovo je analiza zašto smo danas u ovoj situaciji da umesto rasprave o amandmanima trpimo…

U svakom slučaju iz svih ovih razloga, predlažem da se odbije ovakav amandman.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo paradigme situaciji u kojoj smo se danas našli. Ovo je razlika između nas i njih. Ovo je razlika između vladajuće većine, između SNS i predlagača ovog amandmana, kao i onih poslanika koji ga podržavaju i pokušavaju da mu pomognu danas.
Dakle, SNS pokušava već dugo vremena i to nije lak posao, s obzirom šta smo nasledili, s obzirom šta ste nam ostavili, pokušava da od Srbije napravi pristojnu i uređenu zemlju. Pokušava da od Srbije napravi normalnu zemlju. Taj posao nije lak i u svim segmentima se trudimo da popravimo situaciju. Skoro pa smo u nemogućoj misiji s obzirom na količinu tereta koji ste nam ostavili.
Ovaj današnji zakon i ova rasprava i ovaj amandman je paradigma onoga o čemu pričamo. Dakle, šta nudi predlagač amandmana? Nudi brisanje člana 1, člana 2, člana 3. Brisanje čak i pokušaja da se uredi oblast prikupljanja dobrovoljnih priloga. I to mu smeta, i to bi da obriše. Jel to odgovorno? Evo, pitam vas jel to odgovorno?
Vas gospođo predsedavajuća želim da zamolim da budete uviđavni prema meni taman onoliko koliko ste bili uviđavni prema predlagaču ovog amandmana, koji je obrazlaganje samog amandmana počeo tek u pedesetoj sekundi. Dakle, 50 sekundi pre toga je pričao o raznim koještarijama.
Kada sam malopre pomenuo taj famozni sastanak cenzus koalicije koji je propao, to nisu moje reči, evo ja ću vas u jednoj rečenici podsetiti na ono što je izvesni kolumnista za koga ne možemo da kažemo da je naklonjen SNS, Draža Petrović rekao – šarm celom događaju dao je Janko Veselinović, predsednik Pokreta za PREOKRET, lider tzv. Gugl opozicije. To je ona opozicija koju teško možete da nađete i preko Gugla. Evo ja sam pokušao preko Gugla da nađem i na Guglu mi je izašla jedna slika, to je formiranje gradskog odbora, valjda Beograda. Evo, pogledajte, devet ljudi. Janko Veselinović i devet ljudi i to je formiranje gradskog odbora i takvi ljudi sada nama danas drže neke moralne pridike, molim vas.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, jako kratko.
Zahvaljujem se na prihvaćenom amandmanu. Podneli smo ukupno tri amandmana na ovaj predlog zakona, Predlog zakona o javnom redu i miru, kolege Vladimir Orlić, Dušica Stojković i Nenad Nikolić, kao i moja malenkost.
Da ne bi sada oduzimao vreme, u pitanju su tehnički amandmani, amandmani, ne sumnjam da ste svi upoznati sa obrazloženjem, amandmani u kojima se ispravlja tehnička greška u samom tekstu sa ciljem da se precizira i poboljša tekst samog zakona.
Još jednom bi iskoristio priliku, neću se javljati više po našim usvojenim amandmanima, da se zahvalim Vladi i Ministarstvu na prihvaćenim amandmanima.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa, naravno da je neprihvatljivo brisanje glave 5, odnosno člana 5. i potpuno je jasno da od predlagača amandmana nismo ni mogli da čujemo neku argumentaciju u smislu zašto je on za brisanje člana 5. ovog zakona. Umesto toga mi smo slušali o izborima, izbornim listama i tako dalje iako je svima jasno da je on poslednja osoba ovde koja treba da se radujem izborima i da priželjkuje izbore.
S druge strane, čuli smo i odu o posvećenom radu u Narodnoj skupštini, čuli smo odu o ne znam kakvom aktivizmu, da je najaktivniji poslanik i tako dalje, pa, stvari nisu baš takve kao što je pokušao da predstavi govori i činjenica da smo mi u petak kada smo otpočeli raspravu u pojedinostima o Zakonu o policiji, odnosno Predlogu Zakona o policiji bili ovde bez prisutnog predlagača ovog amandmana. Kada smo postavili pitanje gde je on, pošto se pojavio tek u popodnevnim časovima, dobili smo odgovor da je bio na partijskom sastanku. Dakle, na nekom partijskom okupljanju. Dakle, svoje državne obaveze, obaveze narodnog poslanika je podredio partijskim obavezama, a ovde priča kako je aktivan i posvećen poslanik i to partije koja ne postoji, nevladina organizacija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Bio sam u nedoumici da li da tražim repliku ili po amandmanu, ali suština je u tome da je amandman kao i svi ostali amandmani do sada potpuno neprihvatljiv u predloženom tekstu „briše se“. To nećemo naročito komentarisati.
Ono na šta sam želeo da ukažem, to je, ipak nismo na kraju zaključili da li se odriče predlagač amandmana svog nepismenog obrazloženja, na šta je lepo ukazao gospodin Rističević i ako to nije po volji predlagaču amandmana, ali obrazloženje je nepismeno i to je utvrđeno.
Ono što je ostalo nedorečeno, to je da li se odriče obrazloženja ili ne?
Kada je reč o slici i o sastanku koji je pominjan i o devet ljudi prisutnih na formiranju beogradskog odbora, da li izvršnog odbora ili kog već partijskog organa, ne znamo tačno, dakle, ja ću zbog građana Srbije još jednom da pokažem sliku, Janko Veselinović, devet prisutnih ljudi, i on sa tih devet. Ali, ono što me sad najviše brine, to je ako je Beograd najveći grad, kao glavni grad, kao prestonica, i imaju devet ljudi na sastanku, mogu da zamislim koliko onda ljudi imaju na sastanku recimo u Vlasotincu ili Dimitrovgradu ili nekom manjem mestu. Zahvaljujem.

Neću se obazirati na što opet nismo čuli ništa o obrazloženju samom amandmana, dakle amandmana na član 8. predloženog zakona koji tretira nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje.
Ako bilo koga u sali, a verujem da svakog zanima kako je predlagač amandmana našao vezu sa onim što je pričao a da je to u ikakvoj vezi sa amandmanom, odgovor na to je i u intenciji samog amandmana, a to je da se obriše ovaj član.
Dakle, da se obriše nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje, jer sve ono što mi slušamo i jutros je upravo to. I svih ovih dana. Praktično i za vreme celog ovog mandata. Nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje. Samo je razlika u tome što se to ponašanje odvija u Narodnoj skupštini, pa ga na neki način štiti poslanički imunitet, dakle nije na ulici pa ne može biti sankcionisan. Ali suštinske razlike nema.
Iz tih razloga pozivam da odbijemo ovakav amandman.

Zahvaljujem predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, veću demagogiju i …

Predsedavajuća, da nastavim.
Dakle, jednu ličnu impresiju da pre samog amandmana istaknem, dakle da veću demagogiju i drastičniju zamenu teza u današnjoj raspravi nisam čuo, nego što je to bio slučaj malopre sa obrazlaganjem ovog amandmana.
Zamena teza se ogleda u tome što pod paravanom lažne brige o socijalnom statusu određenih grupa se predviđa brisanje člana koji sankcioniše prosjačenje. Moramo da se vratimo na početak rasprave, dakle, da kažemo da SNS, ponoviću, Vlada Republike Srbije stvara od Srbije jednom moderno, uređeno i pristojno društvo. Prosjačenje je kažnjivo svuda u svetu i biće i u Srbiji. Dakle, da se ne osvrćem na onaj momenat zloupotrebe dece u te svrhe, itd. Ali, ono što nije kažnjivo, a ono čime se predlagač ovog amandmana i još neki poslanici bave to je lažno prosjačenje. To je prosjačenje glasova, to je nada će iz milosrđa dobiti koji glas na izborima i u te svrhe možemo da pročitamo i kako je Pokret za preokret traži vanredne izbore u Beogradu. Vanredne izbore u Beogradu, ali na tim izborima nema šta da traži.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vanredni izbori u Beogradu i ovaj zakon veze nemaju.)
Molim vas da ga opomenete da mi ne dobacuje, želim samo jednu rečenicu, da završim. Dakle, ova ocena nije moja, ovo je ocena Borisa Tadića koji je to rekao na konferenciji za štampu kada su ga pitali da prokomentariše sastanak cenzus koalicije. Kaže - tamo su bili prisutni i neki ljudi koji predstavljaju sebe, eventualno svoju strinu, samo citiram šta je rekao gospodin Tadić. Ne znam na koga je mislio, da li na lidera grupe građana, da li na neke druge lidere, ali je to rekao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Meni je drago što je putopisac predlagač amandmana putovao u Suboticu. Ne znam koliko to ima veze sa radom Narodne skupštine, nadam se da se lepo proveo u Subotici. Nisam siguran da su građani Subotice bili oduševljeni njegovim dolaskom, ali to nije ni najznačajnije za ovaj amandman.
Dakle, kada je reč o amandmanu na član 8, predlažem odbijanje, naravno, iz suštinskih, ali i iz tehničkih razloga.
Zašto suštinskih? Mislim da niko normalan ne može da prihvati brisanje člana 8. koji precizno reguliše ograničenje slobode okupljanja, ali postoji jedan značajan tehnički momenat, a to je - obrazloženje ovog amandmana je krajnje, i izvinjavam se što ću to reći, nepismeno.
Pročitaću samo neke delove. Kaže: „stvaraju se brojne mogućnosti za diskrecijonom procenom“. Evo, ja molim da mi bilo ko u ovoj sali kaže šta znači diskrecijona procena, što stvara osnove za strah organizatora za njihovu „finasijsku egzistenciju“.
Dakle, ovakvo obrazloženje predlagača amandmana ne može da se poredi, odnosno nije na nivou ni četvrtog razreda osnovne škole. Iz svih tih razloga, predlažem odbijanje ovog amandmana.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, lako je napisati, tehnički napisati ovakav amandman, koji glasi - briše se, naziv iznad člana 18. i član 18. briše se, to ponoviti ne znam koliko puta i ponoviti, kopipejstovati obrazloženje koje je, naravno, puno grešaka, to smo videli, ali ono što je teško, teško je naći pravo obrazloženje kojim bi branio ovakav jedan, dozvoliću sebi da kažem, besmislen amandman.
Uvek se divim i kreativnošću i nadahnutošću koju ispoljava predlagač ovog amandmana kada se potrudi da odbrani nešto što je neodbranjivo, da nas ubedi zašto bi mi brisali član 18. koji reguliše sprečavanje ili prekid okupljanja, gde kaže, ne bih sada čitao ceo član, ali je povezan sa članom 8. koji takođe reguliše ograničenje slobode okupljanja.
Onda se ja pitam kako je uopšte moguće da dođemo u ovu situaciju? Odgovor na to pitanje leži u članu 3, u prvoj rečenici koja kaže – okupljanje u smislu ovog zakona smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih, nacionalnih uverenja i ciljeva. Ovo je odgovor na pitanje zašto on želi da briše ove članove, zato što nikada ne može da skupi više od 20 lica ne bi li uopšte održao javni skup ili javno okupljanje. Ako smo malo pre videli da u Beogradu ima devet članova, i po što kaže kolega, zahvaljujem kolega, a ako ćemo analogno da pretpostavimo da u manjim gradovima ima i manji broj članova, on teoretski isključuje mogućnost da učestvuje u javnom skupu ili da održi javno okupljanje.
Iz tih razloga pozivam da odbijemo ovaj i ostale amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Reklamiram član 107. dostojanstvo parlamenta. Dakle, grubo je narušeno dostojanstvo parlamenta, vređanjem, poigravanjem, sa žrtvama Republike Srpske Krajine, nekadašnje, žrtvama „Oluje“, i vređanje narodnog poslanika, uvaženog profesora Atlagića.
Mislim da ste bili u obavezi da reagujete, pogotovo u onom zlonamernom spočitavanju kako je bio ministar Krajine.
Da, možda je gospodin Atlagić bio ministar Krajine, a vi ste bili ministar za „pašnjak“.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneli smo kao poslanici SNS više amandmana na današnje predloge zakona. Mislim da je 45 ukupno na ovaj Predlog zakona, a između ostalih i ovaj amandman na član 2.

Želim da iskoristim priliku, ne verujem da ćemo se javljati tako često, da se zahvalim Ministarstvu, kao i Vladi Republike Srbije, što je većina naših amandmana prihvaćena. Dakle, konkretno u ovom Predlogu zakona, od ovih 45 amandmana prihvaćeno je 40. Ono što je važno ovde istaći, veći deo amandmana može se okarakterisati kao tehnički amandmani. Dakle, ispravljanje nekih tehničkih grešaka.

Lična promocija, lična reklama poslanicima SNS je na poslednjem mestu, za razliku od nekih drugih poslanika koji su u vreme ovog mandata, za poslednje gotovo dve godine, na sličan način podnosili veliki broj amandmana. Neki su od njih prihvaćeni, neki nisu, ali su uvek koristili priliku da istaknu kako je to veoma značajno, kako je njihova uloga bila presudna u tom smislu itd.

Dakle, mi kao poslanici SNS, i ovom prilikom ističem gospodina Vladimira Orlića, gospođu Dušicu Stojković i gospodina Nenada Nikolića koji su zajedno sa mnom učestvovali u pisanju ovog amandmana, ne želimo da ističemo u prvi plan kako smo mi mnogo zaslužni za ovaj zakon. Zakon je odličan i mi smo u načelnoj raspravi i istakli i nedvosmisleno ukazali na to da ovaj zakon nema suštinskih, odnosno da niko nema suštinskih primedbi na ovaj zakon. Ovaj broj amandmana, ponoviću, reč je o tehničkim amandmanima. S druge strane, naglašavam da poslanici SNS vrlo posvećeno i predano učestvuju u praćenju zakona, učestvuju u pisanju amandmana, ali nam je lična promocija na poslednjem mestu.

Još jednom koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu na prihvaćenim amandmanima. Zahvaljujem.