Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospod narodni poslanici, pozdravljam i nevladin sektor koji je danas sa nama, kako da kažem, uvek mi je zanimljivo kada od prethodnog govornika slušamo kako ocenjuje stanje u pravosuđu, kako daje kritike i primedbe o stanju u sudovima, kada govori o sudijama, itd.
Sad, ja bih ga možda i shvatio ozbiljno da je u periodu kada je zdušno podržavao neke ranije vlade u nekim ranijim godinama, npr. 2009, 2010. godine i ostalim godinama, da je tada podigao glas, da je podigao glas protiv urušavanja čitavog sistema u oblasti pravosuđa u Srbiji, da je tada ustao i rekao nešto protiv katastrofalne reforme pravosuđa, protiv katastrofalnog reizbora sudija, e to što mi sada govorimo katastrofalna reforma pravosuđa, nije nešto što su naprednjaci izmislili, iako smo tada bili opozicija. To je ocena Venecijanske komisije.
Sada, dolazimo u situaciju da se pitamo da li on tada nije verovao Venecijanskoj komisiji ili ga to u tom trenutku nije ni zanimalo? Da zanemarimo to, da stavimo to sa strane, mogao je bar kao narodni poslanik, tada vladajuće stranke, u međuvremenu je prešao u nevladin sektor, osnovao nevladinu organizaciju, udruženje građana, ali tada kao narodni poslanik je mogao da digne glas u Skupštini ovde i da osudi jednu praksu koja je tada bila na snazi, da kaže nešto protiv prakse koju je sprovodila njegova stranka, a to je da opštinski čelnici, čelnici jedne opštine ocenjuju kandidate za sudije i tužioce.
Pri tome, da stvar bude gora, ta ocena je bila jedini kriterijum da li će taj kandidat i biti reizabran, bilo da su u pitanju sudije ili tužioci. O tome svedoči i pismo koje je društvo sudija dostavilo javnosti, kako su to, npr, samo kao primer navodim, kako se to radilo u opštini Vlasotince od strane predsednika opštine, ali i predsednika opštinskog odbora te tada vladajuće stranke.
To pismo su potpisali i predsednik opštinskog odbora, da ne navodim imena, mislim da nije naročito bitno kako su se zvali, ali i tadašnji predsednik opštine.
E sad, problem je u tome što je to pismo i te kako bilo važno prilikom reizbora, jer svi koje je DS pohvalila u tom pismu, svi su i reizabrani. Oni koje DS tada nije pohvalila ili ih je ocenila negativno, oni, pogodite, nisu reizabrani.
Posebno je zanimljivo da su tadašnji predsednik opštine i predsednik opštinskog odbora, bez ustručavanja, stavili pečat stranke, ali ni manje ni više nego i pečat opštine Vlasotince.
Ja ću vam sada samo neke primere navesti i to bez imena i prezimena, ali kada je reč o sudijama Opštinskog suda u Vlasotincu, jedan od kandidata, pa kaže predsednik suda od 2000. godine, pa sada ide opisivanje njegovih kvaliteta. Kaže, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-cem. U principu pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv. Zaslužuje šansu.
Zatim, jedan drugi kandidat, kaže – simpatizer. Pazite sada, supruga člana DS. Pošten, vredan, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS. Verovatno najbolji u sudu, nesporan.
Pazite sada ovo, jedan od kandidata kaže – neukaljan, nekompromitovan; verovatno - pošten, druželjubiv; divim se toj kreativnosti u opisivanju – uvek spreman na saradnju, simpatizer, nesporan.
Onda imamo i ovo. Jedan od kandidata kaže – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran, zalutao među sudije, radikalno raspoložen.
Pa za jednog od kandidata kaže – predsednik suda do 2000. godine. Okoreli neprijatelj DS. Neprincipijelan, koruptivan, nesporno negativan.
To je slika i prilika kakvo je stanje sudstva bilo u to vreme, do kojih niskih grana su oni doveli sudstvo. Tu je bio primer kako se bivši režim uopšte odnosio prema sudijama, prema tužiocima i kako je doživljavao reformu sudstva, koju, da ponovim, za koju je Venecijanska komisija utvrdila da je katastrofalna.
Zato mi danas ne možemo da verujemo na reč ni prethodnom govorniku, taman da svi poslanici bivšeg režima pređu u nevladin sektor i osnuju nevladine organizacije, to ne može da ih abolira od njihove odgovornosti urušavanja sistema pravosuđa u Srbiji.
Još jedna rečenica i time ću završiti, ja zaista visoko cenim stručnost prethodnog govornika, ali bih želeo da ga podsetim jer verujem da je smetnuo s uma, s obzirom da je danas potpisao nekakvu inicijativu za smenu jednog ministra, podsetiću ga da je po Ustavu potrebno da 60 narodnih poslanika potpiše takvu jednu inicijativu.
Koliko znam, za sada je samo jedan potpisnik te inicijative.
Iz svih ovih razloga, pozivam vas da odbijemo kao potpuno neosnovane kritike koje smo čuli danas i da podržimo set zakona predloženih. Hvala.