Da li su reforme teške? Jesu. Da li su reforme nekada spore? Jesu. Da li su reforme nekada bolne? Jesu. Da li reforme zahtevaju i nepopularne mere? Da, zahtevaju.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Smatram da je apsolutno neprihvatljiv ovako koncipiran i ovako predložen amandman na član 12. Prihvatanjem ovog amandmana bi se direktno narušila suština člana 12, a kojim se menja član 37. dosadašnjeg zakona. Suština ovog člana je upravo u tome da se preciznije uredi oblast ugovora o radu na određeno vreme, odnosno oblast rada na određeno vreme. Upravo se time sprečavaju zloupotrebe u pogledu produžavanja ugovora o radu na određeno vreme u nedogled, što smo imali prilike do sada da gledamo na različite načine.
Na koji način se sprečava ta mogućnost? Tako što se kaže – poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima, ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Zatim, taksativno se nabraja u kojim izuzetnim slučajevima može doći, opet kažem, u izuzetnom slučaju, do novih momenata. Kada tako sagledate stvari, vidite da je ovo jedan zaista konkretan benefit za radnike i za zaposlene. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ovde imamo jednu čudnu situaciju koja se sada desila. Gospodin Stefanović, koji je podnosilac amandmana na član 52. Predloga zakona, koji kaže – član 52. briše se, malo pre u svom govoru je zapravo pričao o amandmanu na član 51. Verovatno je u pitanju obična greška. Ne želim ništa da insinuiram. Nije bio u sali. Verovatno je zabuna u pitanju, a o amandmanu na član 52. je pričao gospodin Milan Petrić.

Ja bih se u svojoj diskusiji osvrnuo na amandman Borislava Stefanovića, gde kaže – briše se. Smatram da je tako koncipiran i predložen amandman krajnje i apsolutno neprihvatljiv za nas.

Moram da postavim pitanje šta vam znači to – briše se?

Izvinjavam se.

Skoro svaki amandman je tako predložen – briše se. Šta vam to znači? Ja to iskreno ne mogu da shvatim.

Članom 52. ovaj zakon uvodi obavezu poslodavca da zaposlenom isplaćuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa posla. Zatim, u članu 52. kojim se menja član 118. dosadašnjeg zakona, ta obaveza je precizno regulisana. Smatram da ne treba menjati ovako predloženo rešenje. Hvala.

Hvala.

Samo da pojasnim. Dakle, ispred mene je dokument, javni, koji smo dobili od stručnih službi, predlog amandmana na član 52. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović. Dakle, član 52. Predloženo je tako da kaže – član 52. briše se. Nije u pitanju moja greška. Samo sam pročitao ono što sam dobio službeno.

Ali, gospodine Stefanoviću, ne vidim ni jedan razlog da budete duhoviti, da budete dobro raspoloženi. Zaista ne vidim odakle crpite povod i razloge za dobro raspoloženje.

Hvala, gospođo predsednice.

Predlažem da se ne prihvati ovaj amandman gospodina Stefanovića, amandman na član 75. Opet imamo situaciju da se briše član. To stvarno ne mogu da shvatim. Ovo samo govori da su neki predstavnici opozicije odlučili da pisanjem ovakvih amandmana pokušaju da prikažu privid rasprave, ali bez argumenata.

Član 75. reguliše slučajeve koji se odnose na nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze i to u najrazličitijim situacijama. Reguliše ih, kao što je ministar rekao, na vrlo precizan način i ne dozvoljava mogućnost zloupotrebe. Zato mislim da ne treba da menjamo ovako predložena rešenja. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Naravno, da predlažem da se odbije ovaj amandman na član 81. koji je podneo gospodin Stefanović. Opet smo, kao što vidite, u situaciju da je amandman u tekstu „briše se“, opet bez argumenata, opet bez stvarnog obrazloženja ali to govori o njihovom shvatanju i pristupu ovom poslu.

Lično mislim da je Vlada Republike Srbije u svom obrazloženju kojim odbija ovaj amandman navela sve relevantne faktore, navela sve činjenice i argumente i zaista ne vidim šta je sporno, šta je tu nejasno? Šta vam je nejasno, gospodine Stefanoviću iz obrazloženja? Koji deo teksta? Koja rečenica?

Ali, mislim da se iza predlaganja ovog amandmana ne krije nerazumevanje argumentacije već namera da se na taj način stekne neki politički pojam. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati predloženi amandman iz razloga što prihvatanje ovakvog koncipiranog amandmana bi potpuno narušilo smisao izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Smisao izmena i dopuna između ostalog je uvođenje nulte tolerancije prema dužnicima, prema izbegavanju zakonskih propisa, prema izbegavanju obaveze da se plaća porez.
Ovako koncipiran amandman bi potpuno narušio smisao postojanja jedne ovakve odredbe člana 9. kojim se menja prethodni član 26. dosadašnjeg zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja bih želeo kao i uvaženi prethodni govornik da naglasim da je Vlada prihvatila određen broj amandmana koje je podnela vaša poslanička grupa što govori o tome da je Vlada zainteresovana da otvoreno razgovara i otvorena je za sve predloge i kada su predlozi dobri Vlada prihvati ma iz koje političke stranke dolazili.
Kada je reč o vašem amandmanu, kao i u malopređašnjoj raspravi, istakli smo da je član 9. na koji ste podneli amandman jedan od najvažnijih članova ovakvog predloga izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i kao takav suštinski menja dosadašnji zakon u članu 26. dosadašnjeg zakona.
Radi se o tome da se ovako predloženim tekstom člana 9. direktno sprečava mogućnost zloupotrebe. Ne možemo više doći u situaciju da neko ima neki dug i onda zatvori taj privredni subjekat, preduzeće ili firmu, otvori novu i nastavi obavljanje svoje delatnosti. Dakle, ovaj zakon sprečava tu mogućnost zloupotrebe. Ovaj član 9. direktno zatvara takvu vrstu zloupotrebe i ne treba ga menjati. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji se danas nalazi na dnevnom redu.
Zakon o poreskom postupku predstavlja osnovni procesni zakon kako ste i rekli, gospodine ministre, i svojevrstan, rekao bih lex specialis u postupku poreske uprave i upravo od ovog zakona i ovih izmena u velikoj meri će zavisiti i efikasnost postupanja poreske uprave, pa samim tim i punjenje budžeta Republike Srbije.
Sa druge strane, ovim postupkom se definišu prava i obaveze, kako poreskih obveznika, tako i poreske uprave. Ovaj zakon je prvi put donesen tokom 2002. godine, sa prvom primenom tokom 2003. godine, i ovo je ukupno 18 izmena ovog zakona. Naglašavam da je u pitanju 18 izmena što dovoljno govori o stalnoj potrebni zakonodavca da precizno definiše jednu materiju koja je u stalnom razvoju.
Suština predloženih promena sadržana je u adekvatnom odgovoru na praktične potrebe da se izvrši ujednačavanje, objedinjavanje i pooštravanje prekršajne politike, kao i potrebe usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o prekršajima.
Prihvatanjem predloženog rešenja biće otklonjene nedoumice na temu u kojim praktičnim situacijama se primenjuju odredbe posebnih zakona, posebnih poreskih zakona, a u kojim slučajevima odredbe zakona o kome danas raspravljamo.
Koriguju se i rasponi utvrđenih kazni za koje je praksa pokazala da nisu na adekvatnom nivou, što znači da ovi iznosi nisu bili na nivou koji je potencijalne prekršioce odvraćaju od kršenja pravila utvrđenih zakonom, a zakon, naravno, dokazuje svoj kvalitet i time što preventivno utiče na pojavu štete po državu i društvo.
Uveren sam, dame i gospodo, da ćemo ovim izmenama taj kvalitet nedvosmisleno uvesti, u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, koji odlikuje nulta tolerancija prema svim poreskim dužnicima i svakom nepoštovanju zakonskih propisa i obaveza donete su i ove izmene Zakona o poreskom postupku.
Primera radi, pogledajmo član 9. predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku kojim se menja član 26. dosadašnjeg zakona. Naime, od sada neće postojati tolerisani iznos duga poreskim obveznicima kojima se dodeljuje PIB. U pitanju je poreski identifikacioni broj, i omogućava obavljanje delatnosti preko novog privrednog subjekta.
Voleo bih da se osvrnemo i na još neka konkretna predložena rešenja, kao npr. predlaže se uređivanje određenih postupanja pojedinih državnih organa, npr. Agencija za privredne registre ne bi mogla da izvrši brisanje privrednog subjekta kod koga je poreska uprava otpočela kontrolu dokle god se ta kontrola ne bi okončala. Dakle, ukoliko bi se usvojio ovakav predlog, to bi onemogućilo mnoge zloupotrebe privrednih subjekata koji izbegavaju svoje poreske obaveze.
Dalje, predlaže se da se na nov način uredi pitanje dostavljanja poreskog akta poreskom obvezniku. Predlaže se jasno preciziranje na koji se način sve može vršiti dostavljanje, kome se može uručiti poreski akt, kada se akt smatra dostavljen poreskom obvezniku, itd.
Takođe se uvodi i obaveza poreskoj upravi da do 5. u mesecu za prethodni mesec na internet stranici objavi PIB poreskog obveznika kome je dostavljanje izvršeno. Dakle, dostavljanje je jedan od najkomplikovanijih postupaka, jer nakon dostavljanja poreskog akta počinju da teku obaveze poreskom obvezniku.
Dalje, predlaže se propisivanje dinamike uvođenja obaveznog podnošenja poreskih prijava elektronskim putem. Ovim elektronska komunikacija sa poreskom upravom rasterećuje poreskog obveznika, kako po pitanju troškova, tako i po pitanju vremena koje bi proveo na šalterima poreske uprave.
Ukoliko se utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreske obaveze, predlaže se i način na koji će poreska uprava ispraviti tu grešku. Dakle, propisivanjem postupka u velikoj meri uređuje se i relaksira odnos između poreskog obveznika i poreske uprave.
Kada je reč o elektronskoj prijavi, istakao bih i da se predloženim rešenjem uvode i realistični rokovi za uspostavljanje obaveze prijave poreza elektronskim putem.
Dakle, može se reći da ovim zakonskim rešenjem doprinosimo dodatnoj efikasnosti u službenom postupanju, jer postavljanjem adekvatne politike novčanih kazni smanjujemo troškove vođenja prekršajnih postupaka, kako obveznicima, tako i sudovima.
Zbog svih navedenih rešenja, pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje usvojimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, direktno je prekršen član 109. Poslovnika koji kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine; koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, a imali smo priliku to da vidimo; koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu; ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, što smo imali prilike da vidimo iz ponašanja gospodina Stefanovića; koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, takođe smo imali prilike to da vidimo; ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Dakle, gospodin Stefanović je ovde, odnosno postoji osnov da se sankcioniše gospodin Stefanović po nekoliko stavki člana 109. Poslovnika, važećeg.
Razumem nervozu gospodina Stefanovića, imam svo moguće razumevanje za situaciju u kojoj se nalazi njegova stranka, stranka koja se osipa, stranka koja bukvalno nestaje, ali dom Narodne skupštine nije i ne može biti, niti će ikada biti mesto gde možete na taj način da se ponašate gospodine Stefanoviću.

Gospodine predsedavajući, želeo bih da ukažem na povredu člana 106. Poslovnika, koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Gospodin Veselinović je ovde malo pre govorio o tome kako nema gužve u Skupštini, kako ima osećaj da nema rada u parlamentu, kako Vlada ne šalje zakone i nešto slično.
Gospodine Veselinović, ako vi ili poslanici vaše poslaničke grupe imate osećaj da nema rada u ovom parlamentu zato što vas ne interesuje ova tačka i ostale tačke, to ne znači da Skupština ne radi, to ne znači da Skupština neće raditi u punom kapacitetu i tokom letnje pauze i to ne znači da Skupština neće raditi u najboljem interesu za građane Srbije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da naše drage kolege iz poslaničkih klupa iz redova opozicije ne interesuje ova današnja rasprava, sudeći po tome što su prazne klupe, ali Bože moj, to govori o njima.
Danas je veoma važna tačka dnevnog reda. U pitanju je izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Želeo bih da se zahvalim predstavnicima ove institucije na iscrpnom izveštaju koji su nam dostavili, ali bih voleo da istaknem i važnost da Skupština usvoji ovaj današnji dokument.
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je samostalan i nezavistan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Dobro je što imamo jedan ovakav organ. Dobro je što imamo ovako nezavisnu i kontrolnu instituciju, koja svojim delovanjem direktno doprinosi smanjenju korupcije i doprinosi podizanju antikorupcijske svesti u Srbiji.
Podsetiću da je decembra 2012. godine usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, koji je počeo sa primenom aprila 2013. godine, a efekti su već danas vidljivi i ogledaju se u uštedama u državnom budžetu, ali i u drastičnom smanjenju zloupotreba u odnosu na stari zakon.
Jasno se vidi da je zakon doneo značajne promene u oblasti javnih nabavki i jasan je pravac razvoja jedinstvenog sistema javnih nabavki u Republici Srbiji, ekonomično raspolaganje javnim sredstvima i zaštite javnih interesa, povećanje efikasnosti sistema javnih nabavki, sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i dodatno usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU.
Nas kao državu, vezano za javne nabavke i primenu zakona, očekuje veliki posao znatno pre pristupanja EU. Kao što je potreba za usvajanjem ključnih dokumenata kojima se obezbeđuje sistemski pristup, a to su strategija razvoja sistema javnih nabavki i akcionog plana za njeno sprovođenje. Taj akcioni plan bi morao da obuhvati sve neophodne reforme u pogledu zakonodavnog usklađivanja i izgradnje institucionalnih kapaciteta po preporukama Evropske komisije.
U skladu sa strategijom i akcionim planom, Srbija mora da se predstavi kroz konkretne rezultate i da preuzme ili preduzme odgovarajuće mere za sprovođenje nacionalnog zakonodavstva na svim nivoima, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom i na lokalnom nivou.
Opšti zaključak o efektima primene ovog Zakona o javnim nabavkama je da su ostvareni značajni pozitivni efekti, kao što su jačanje transparentnosti i konkurencije kroz suzbijanje netransparentnosti i nekonkurentnog postupka, bez objavljivanja javnog poziva.
Zbog važnosti ove teme, a ne moram da podsećam da je za SNS ova tema od prvorazrednog značaja i da od dana osnivanja stranke ukazujemo na važnost potrebe da proces javnih nabavki bude uređen na sistematičan, precizan i transparentan način, poslanici SNS daju punu podršku daljem uređenju ove oblasti, kao i radu nezavisne kontrole. Zato smatramo prihvatljivim ovaj izveštaj. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici nezavisnih kontrolnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, današnji dnevni red sadrži dva izuzetno važna izveštaja. To su Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu i Izveštaj o radu DRI. Želim da se zahvalim predstavnicima nezavisnih kontrolnih institucija na iscrpnom izveštaju o radu za 2013. godinu. Želeo bih da istaknem važnost da Skupština Srbije usvoji ove izveštaje, a u svom izlaganju ću se osloniti i pozvati na Izveštaj o radu DRI, koji je podnela DRI, a posebno na Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti, ali ću se pozvati i na Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja završnog računa i pravilnosti poslovanja gradske opštine Vračar za 2012. godinu.
S tim u vezi, ispred mene su određeni novinski članci. Izdvojio bih samo nekoliko. U pitanju je izvod iz RTS od 17. januara ove godine sa naslovom da je DRI podnela 35 krivičnih prijava, kao i izvod iz „Pres on lajn“ od 18.1.2014. godine da je DRI podneo prijave protiv 200 odgovornih lica.
Pošto postoji sve veća svest u javnosti o rezultatima rada države i državnih organa, pitanje aktivnog i efikasnog javnog sektora postaje sve relevantnija. Da bi zadovoljili te potrebe, potrebne su blagovremene i pouzdane informacije o rezultatima rada državnih organa, organizacija, institucija, lokalne samouprave, javnih preduzeća i mnogih drugih. Zato je dobro što imamo DRI koja se, kao nezavisno i revizorsko kontrolno telo, stara o tome da se državni prihodi raspodeljuju na odgovarajući zakonski način.
Zbog navedenog, sama DRI svojim radom doprinosi smanjenju korupcije, podizanju antikorupcijske kulture, kako u javnom sektoru, tako i u društvu. Korupcija, priznaćete, bolest koja, koliko god se mi trudimo, teško izlečiva. Iako znamo da postoji pravni okvir za sveobuhvatnu primenu kontrolnih mehanizama u sistemu javnih finansija, donošenjem Zakona o DRI tokom 2005. godine, jasno je da DRI mora da ojača u značajnom i suštinskom smislu i da mi budemo ti koji ćemo dati punu podršku rada DRI, kako u jačanju, tako i u ostvarenju svoje misije, tj. njenog nacrta o strateškom planu, jer samo tako ova institucija može da radi određene revizije, a posebno bih se osvrnuo na Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti. Zato ću govoriti o opštini u kojoj i sam živim. U pitanju je opština Vračar.
Podsetiću građane da je prema članu 7. Zakona o budžetskom sistemu, kao i članu 31. Statuta gradske opštine Vračar, predsednik opštine odgovoran za izvršenje budžeta. Prema članu 37. Statuta gradske opštine Vračar načelnik, odnosno načelnica opštinske uprave odgovara za primenu propisa i drugih akata koje donose skupštine opština, predsednik i opštinsko veće.
Ubeđen sam, dame i gospodo, da će posle upoznavanja građana Vračara da je predsednik te opštine zloupotrebio svoj položaj, a to možemo da vidimo u izveštaju gospodina Sretenovića, kako bi obezbedio nenamensko trošenje novca građana Vračara. Teško će dobiti to poverenje nazad, pogotovo kada se kroz postupak, istragom utvrde razlozi za takvo ponašanje.
Ne želim da budem nekorektan pa da kažem da je to u svrhu pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Sačekaćemo okončanje postupka, ali to ne znači da ne treba da se otvore neka pitanja i da ne treba informisati građane da u 21. veku, u centralnoj gradskoj opštini glavnog grada Srbije, ne postoje i nisu donešena interna akta kojima se uređuje način, uslovi, postupak, kriterijumi trošenja javnih sredstava koja se odnose na korišćenje službenih vozila, korišćenje sredstava reprezentacije, raspodela finansijske pomoći itd. Zbog čega je i sama DRI u svom izveštaju postavila ta pitanja opštini Vračar. Ponavljam ta pitanja. Kako je moguće da rukovodstvo opštine Vračar nije usvojilo strategiju upravljanja rizikom? Kako je moguće da kao osnivač opština Vračar nije vršila nadzor nad zakonitošću rada ustanova čiji je osnivač? Ponavljam, „Božidar Adžija“, u pitanju je narodni univerzitet „Božidar Adžija“, u pitanju je rekreativno obrazovni centar „Vračar“, gde su utvrđeni ogromni i ozbiljni prekršaji, tj. nepravilnosti koje je utvrdila DRI.
Šta je razlog tome? Da li je razloga nestručnost, nemar ili lagodno ponašanje zbog toga što je ista stranka u tom periodu bila na vlasti na gradskom i opštinskom nivou ili je možda u pitanju materijalna korist za stranku ili pojedinca ili možda i jedno i drugo? Da li iz tog razloga Agencija za budžetsku inspekciju grada Beograda nije tokom 2012. godine vršila kontrolu primene zakona u oblasti finansijsko-materijalnog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava u gradskoj opštini Vračar, kao i Služba za internu reviziju gradske uprave grada Beograda koja, takođe, tokom 2012. godine nije obavljala poslove iz svoje nadležnosti u gradskoj opštini Vračar? Da li zato ne postoji ni iskazana neto nabavka nefinansijske imovine, dakle podaci o planiranim dodatnim prihodima, refundacije, drugi prihodi, primanja itd? Oni su iskazani opisno, neprecizno, a ne prema ekonomskoj klasifikaciji, što takođe možemo naći u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja gradske opštine Vračar za 2012. godinu.
Kako je moguće da je javno preduzeće izvršilo umanjenje zakupa po osnovu učešća zakupca u programima, projektima i aktivnostima koje sprovodi gradska opština Vračar da sva sredstva od zakupa poslovnog prostora budu uplaćena direktno na račun sopstvenih prihoda Centra za fizičku kulturu Vračar umesto na račun javnih prihoda? Ko je omogućio, ovlastio ili dao slobodu jednom javnom preduzeću da se ponaša kao da je samostalni preduzetnik? U kojoj državi na svetu postoji pružanje usluge od jedne institucije, a naplatu vrši druga institucija koja u tim uslugama uopšte ne učestvuje? Valjda su računali da će lakše sredstva da rashoduju bez kontrole lokalnog parlamenta.
Kako je moguće da je Javno preduzeće „Poslovni prostor Vračar“ preuzelo obavezu na sebe i izvršilo plaćanja za nabavku usluga zastupanja privatnih advokata, iako je za te poslove određen javni pravobranilac? Čemu inače javni pravobranilac služi?
Pogledajte sada ovaj bezobrazluk na strani osam, tačka 5. izveštaja, gde se kaže da je „Poslovni prostor Vračar“ isplatilo troškove za smeštaj i ishranu članova Upravnog odbora u letovalištu Mitrovac na Tari, gde je i održan sastanak Upravnog odbora. To piše u vašem izveštaju, kao nepravilnost koju ste našli tokom revizije.
Kako je moguće da na ime plata, dodataka, naknada i socijalnih doprinosa na teret poslodavca za izabrana, imenovana i postavljena lica budu preduvani koeficijenti, tj. nepravilno uvećani za stimulativni faktor? Koliko je bahatost jasna i vidljiva govori podatak da su načelnicima odeljenja i zamenicima načelnika nepravilno utvrđeni koeficijenti, jer su tretirani kao postavljena, umesto kao raspoređena lica, što je još jedan dokaz kako se kadriraju podobni zaposleni u opštini Vračar. Tokom 2012. godine je primljeno 10 lica u radni odnos, što možemo videti vrlo jasno iz ovog izveštaja, na određeno vreme bez prethodne saglasnosti grada Beograda.
Zatim, trošilo se na uređenje fasada, privatnih objekata, posebne studije, nadzor, sređivanje privatnih zelenih površina, dvorišta, krovova, liftova, na gorivo, kao da su iz Niša dolazili na posao, reprezentaciju predsednika, članova veća, nevladine organizacije, bez sprovedenog javnog konkursa, bez zaključenog ugovora, zatim plaćanje hotela „Park“ za usluge smeštaja i ishrane fizičkih lica. Ovo sve govori.
Pogledajte stranu 11. tačku 17), ovo je vrlo važno: „Uprava gradske opštine Vračar u poslovnim knjigama nije evidentirala čak 332 stana površine 14.350 metara kvadratnih u vrednosti od 1.574.792,00 dinara, u poslovnim knjigama nije evidentirala 31 garažu površine 1.389 metara, u poslovnim knjigama nije evidentirala 28 kioska čija je procenjena vrednost 4.381,00 dinar“. Opština je zaključila ugovor sa marketinškom firmom, ja je ovom prilikom ne bih reklamirao, u visini od pet miliona dinara za usluge po ugovoru reklamiranja i animiranja građana u određenim opštinskim projektima. U vreme opšte nemaštine, u vreme finansijske krize sa nesagledivim posledicama, opština Vračar, na čelu sa predsednikom, doživljava svoj američki san.
Da ne bih sve do kraja nabrajao, da bih bio korektan, zbog vremena, prema ostalim kolegama, podvući ću na kraju, zbog građana Vračara, i predstaviti kako izgleda nedomaćinsko poslovanje, nedomaćinsko ponašanje uprave gradske opštine Vračar, gde je biračko telo u najvećoj meri, do pre dve godine, bilo okupljeno oko DS. Na sreću, to je prošlost i nikada se više neće ponoviti.
Jasno je da obaveza svih nas mora da bude javno žigosanje svakog funkcionera koji pravi štetu, ma iz koje stranke bio, zbog čega je jako važno dati punu podršku DRI i pomoći na sve moguće načine da se ovom bezvlašću stane na put jednom za svagda.
Ovo ujedno predstavlja sasvim dobar razlog zbog čega bi ovaj izveštaj trebalo usvojiti. Hvala vam.