ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Prvi put joj je potvrđen poslanički mandat 21.septembra 2017. godine.

Na izborima 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat, kada se našla na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, tema današnje rasprave je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Uvažena ministarka je na početku današnje rasprave detaljno obrazložila Predlog zakona o kom danas raspravljamo. Takođe, imali smo priliku i od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da čujemo sve prednosti Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne.

Ono što želim da kažem na samom početku svoga izlaganja jeste da je Republika Srbija na evropskom putu. U skladu sa tim, obavezali smo se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da svoje zakonodavstvo iz oblasti zaštite intelektualne svojine usaglasimo sa pravnim tekovinama EU.

Podsetiću sve građane i kolege narodne poslanike da smo 20. juna 2017. godine otvorili Poglavlje 7. Na snazi je trenutno i Zakon o zaštiti poslovne tajne, ali važeći zakon nije usaglašen sa Direktivom EU iz 2016. godine.

Takođe, važeći zakon ne štiti na adekvatan način investitore i destimulativno deluje na investicije, posebno kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost i iz tih razloga je neophodno usvajanje potpuno novog zakona iz ove oblasti.

Strategijom razvoja intelektualne svojine predviđeno je, dakle, ovde govorimo o Strategiji za period od 2018. do 2022. godine, da usvojimo potpuno novi zakon o zaštiti poslovne tajne do kraja drugog kvartala ove godine.

Mi svi jako dobro znamo da od dolaska Srpske napredne stranke na vlast Republika Srbija je postala ozbiljna država. Vlada Republike Srbije poštuje sve rokove i obaveze koje ima i prema građanima i prema privredi, ali i obaveze koje proističu iz međunarodnih ugovora. S tim u vezi, usvajanjem potpuno novog zakona o zaštiti poslovne tajne mi ćemo ispoštovati našu obavezu koja proističe iz pregovora za pristupanje EU.

Osim što zakon precizno definiše pojam poslovne tajne, zakonskim rešenjem je regulisano pitanje zakonitog i nezakonitog raspolaganja poslovnom tajnom.

Ukoliko novinar istraživač objavi neku informaciju koja je u skladu sa pravom građana na obaveštenost ne smatra se povredom poslovne tajne.

Takođe, ukoliko sindikalni predstavnik prilikom zastupanja prava radnika kod poslodavca sazna poslovnu tajnu i to se ne smatra povredom poslovne tajne, s tim što sindikalni predstavnik ima obavezu da se ponaša u skladu sa kolektivnim ugovorom i ne sme da saopštava poslovnu tajnu koju je saznao trećim licima.

Novina zakona je da će poslovnom tajnom biti zaštićene informacije kao što su proizvodni proces, kao što su spiskovi klijenata, dobavljača, reklamne strategije. O tome su detaljno govorile moje kolege, kolega Milićević i koleginica Jevtić.

Ono što ja želim da vam kažem jeste da bi se neka informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora imati komercijalnu vrednost. Ona mora donositi nekakav prihod poslodavcu u budućem periodu.

U skladu sa zakonom, poslodavac je u obavezi da zaštiti poslovnu tajnu i to usvajanjem adekvatnog priručnika o zaštiti poslovne tajne, zatim da određena dokumenta označi kao poslovna tajna, da ograniči pristup poslovnoj tajni i to do sada nije bio slučaj.

Ono što je jako važno, a predstavlja novinu zakona je da se držaocu poslovne tajne pruža mogućnost da se tužbom izjasni da se određena informacija objavi u sredstvima javnog informisanja i to o trošku tuženog i to do sada nije bio slučaj. To je, dakle, prednost ovog zakonskog rešenja iz razloga što će se odvratiti budući počinioci, ali i probudiće se svest kod šire javnosti o značaju poslovne tajne.

Ono što smatram da je najvažnije kod Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne to je što će ovo zakonsko rešenje doprineti suzbijanju nelojalne konkurencije, sa jedne strane, a sa druge strane stimulativno će delovati kako na domaće, tako i na strane investicije upravo da ulažu u oblast naučno-istraživačke delatnosti.

Ono što mogu da kažem jeste da je Vlada Republike Srbije od 2014. godine pa na ovamo preuzela zaista niz mera i aktivnosti na suzbijanju i sive ekonomije, ali i nelojalne konkurencije. Ovde prvenstveno mislim na mere digitalizacije koje se aktivno sprovode od 2014. godine, pa na ovamo.

Kada je reč o stranim investicijama, Srbija je apsolutni lider u regionu po pitanju privlačenja stranih investicija i od svih investicija, mislim na strane, koje se sliju u zemljama Zapadnog Balkana, čak 65% završi u Republici Srbiji. A, šta to zapravo znači za našu zemlju? Znači da je u Srbiji uspostavljena vladavina prava, znači da nam je bezbednost na visokom nivou, znači da imamo razvijenu infrastrukturu, da raspolažemo stručnim i kvalitetnim kadrovima, zato što su to upravo činioci koji privlače strane investitore, a Srbija prednjači u Zapadnom Balkanu u odnosu na sve ostale zemlje.

Za Aleksandra Vučića i SNS privlačenje stranih investitora i strane investicije koje se realizuju znači rast bruto domaćeg proizvoda, znače otvaranje novih radnih mesta, rast životnog standarda, svih građana naše države, a za prethodnu vlast priliv stranih investicija je značio prodaju državne imovine ispod cene, pri čemu je sav novac od takvih investicija, da nazovemo investicije, završavao na računima političara iz prethodnog režima.

Za razliku od njih, samo je Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko godinama otvorio preko 230 fabrika i upravo te fabrike su nam omogućile viši životni standard i rast BDP. Sve fabrike koje su otvorene u poslednjih nekoliko godina uglavnom su izvozno orijentisane, a o tome smo najbolje mogli da se uverimo prilikom posete Aleksandra Vučića Češkoj Republici, kada je iznet podatak o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom i ne samo da je udvostručena trgovinska razmena između Češke i Srbije, već Srbija ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni sa Češkom.

Najveći izvoznici u Češkoj su nam obrenovačka „Meita“, šabački „Jazaki“, Smederevska železara, „Habis“, zatim niški „Džonson elektrik“ i to su kompanije koje je SNS izgradila od temelja do krova. To su kompanije koje je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i upravo te kompanije su ostvarile izvoz od preko 635 miliona evra. Ovo su zaista odlični rezultati, zato što izvoz znači rast, znači snagu jedne države.

Govorila sam, dakle, samo o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom, a da nisam pomenula ni Nemačku, koja je jedan od naših najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera, nisam pomenula ni Rusiju, ni Kinu, ni ostale države. Ono što mogu da vam kažem da su naše investicije, kako domaće, tako i strane, geografski rasprostranjene po čitavoj državi i upravo to nam je omogućilo da se u prvoj polovini prošle godine, tačnije u junu mesecu vratimo na pretkrizni nivo kada je u pitanju robni izvoz, kada je u pitanju industrijska proizvodnja.

Što se tiče BDP, mi smo se u prvom tromesečju ove godine vratili na pretkrizni nivo i to su zaista odlični rezultati.

U uslovima krize, ekonomskim merama u vrednosti od preko osam milijardi evra, snažnim prilivom investicija, ogromnim ulaganjima u realizaciji infrastrukturnih projekata, uspeli ne samo da očuvamo postojeće proizvodne kapacitete, već smo otvorili i nove. I upravo to nam je omogućilo da u prvom tromesečju ove godine ostvarimo rast robnog izvoza od čak 16,6%.

U prvom tromesečju 2021. godine Srbija je ostvarila suficit na računu platnog bilansa, što se nikada nije dogodilo, a vrednost suficita nam je 160 miliona evra. To je za čak milijardu i 100 miliona evra više nego u prvom tromesečju prethodne godine.

To su zaista odlični rezultati. Kada pogledamo ostale države, nažalost, koje se suočavaju sa ogromnim gubicima i proizvodnih i uslužnih kapaciteta i sa ogromnim gubitkom radnih mesta, Srbija zaista prednjači u svemu što smo ostvarili tokom 2020. godine i što ćemo ostvariti čak štaviše i krajem ove godine.

Ono što želim da kažem, zbog svih tobož dušebrižnika koji se brinu o javnom dugu Srbije, da nam je javni dug pod kontrolom. I Srbija je u uslovima krize tokom 2020. godine imala najmanje povećanje javnog duga.

Da bih bila potpuno jasna, izneću podatak da smo tokom 2020. godine uvećali javni dug za samo 5,4%. Zašto kažem samo? Pa, zato što najrazvijenije zemlje Evrope imale su uvećanje javnog duga od preko 20% u odnosu na BDP tokom 2020. godine. Ovde mislim na Francusku, Italiju, Španiju, Kipar, Grčku, takođe i zemlje iz našeg najbližeg okruženja, kao što je Mađarska, Slovenija, Hrvatska, imale su uvećanje javnog duga od preko 15%.

Zaista mi je kao ekonomisti degutantno da slušam da nam neki političari i ekonomisti iz prethodnog režima govore o javnom dugu. U vreme njihove vlasti javni dug je dostizao vrednost i do 78% BDP, a ono što je najgore od svega, ni jedan jedini dinar iz kredita nisu uložili u realizaciju infrastrukturnih projekata, kako bi stvorili uslove da te iste dugove i vraćaju. Sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo i na taj način su nas gurali u začarani krug, gde smo 2020. godinu dočekali, u takvoj situaciji smo bili da nam je pretio bankrot.

Danas nam o javnom dugu govore političari u čije vreme je vrednost BDP iznosila, dakle, BDP je bio niži od 32 milijarde evra. Mi smo u uslovima krize izazvane korona virusom, u uslovima kada smo imali 2014. godine katastrofalne poplave, u uslovima kada smo 2012. godine zatekli katastrofalnu situaciju u državnoj kasi, uspeli da povećamo BDP za čak 55% i naš BDP danas premašuje vrednost od preko 50 milijardi evra. To su zaista odlični rezultati.

Takođe mi je degutantno da slušam da nam drže predavanje neki ekonomisti i političari koji su imali dok su vladali ovom državom stopu inflacije preko 15%. Mi smo u uslovima krize uspeli da održimo nisku stopu inflacije i ona je tokom 2020. godine iznosila 1,2%. To su zaista odlični rezultati, jer mi smo na taj način sačuvali makroekonomsku stabilnost i sačuvali smo realnu vrednost dohotka građana.

Kada smo kod dohotka građana, izneću podatak koji je objavljen pre dva dana, a to je da smo u martu mesecu ostvarili prosečnu zaradu u Srbiji od 555 evra. Setimo se samo 2012. godine prosečna zarada je iznosila 330 evra. To je odgovorna politika Vlade Republike Srbije i SNS.

Ono što smatram jako bitno za građane Srbije je da ćemo godinu završiti sa većim privrednim rastom od 6%, inače, 6% je projektovana stopa privrednog rasta, ukoliko nastavimo i sa realizacijom infrastrutkurnih projekata, a nema razloga da ne nastavimo i ukoliko nastavimo da privlačimo i u budućem periodu strane investitore, a nema razloga da ne privlačimo, nema apsolutno nikakvih razloga.

Kako bi premašili projektovan rast od 6%, neophodno je da u narednom period nastavimo sa procesom vakcinacije, da bi se u najkraćem mogućem roku oporavili i u uslužnim delatnostima.

Jedan od najvećih uspeha Vlade Republike Srbije i NBS smatram da su ekonomske mere tokom 2020. godine koje smo sproveli i koje sprovodimo i tokom ove godine, zato što su upravo ekonomske mere bile pravovremene, dobro skrojene, sveobuhvatne i zahvaljujući njima, mi smo stvorili takav privredni ambijent da nam je privreda ostvarila veću dobit tokom 2020. godine u odnosu na 2019. godinu za čak 433,6 milijardi dinara. To su zaista odlični rezultati koje smo ostvarili.

Zahvaljujući tim rezultatima, mi smo stvorili uslove da do sada imamo najveće izdvajanje BDP-a za realizaciju infrastrukturnih projekata, čak 7% BDP opredeljeno je u 2021. godini za realizaciju infrastrukturnih projekata.

U poslednje vreme zaista slušamo gomilu, da kažem slobodno, gluposti od pojedinih ekonomista i političara. Sa jedne strane govore nam da ne treba da povećavamo zarade u javnom sektoru, kako ne bi opteretili budžet Republike, a sa druge strane kažu nam da nam stručni kadrovi odlaze iz javnog sektora zbog niskih plata.

Smatram da to nema nikakve veze sa realnošću. Prvo, svako povećanje zarada, bilo da su u pitanju zarade u privatnom ili u javnom sektoru, se multipliciraju, i to se vraća u budžet Republike kroz poreze i doprinose i upravo zahvaljujući stvaranju dobrog privrednog ambijenta mi smo ojačali naš privatan sektor i omogućili smo u periodu od 2015. godine da nam se u privatnom sektoru povećaju zarade za čak 42,9%, dok je to povećanje u javnom sektoru bilo znatno manje - 28,4%. Uspeli smo da smanjimo jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora i mnogo više građana nam se danas zapošljava u privatnom sektoru, što i jeste cilj Vlade Republike Srbije.

Za SNS uspeh su priznanja koja nam stižu od svih međunarodnih institucija za ekonomske rezultate koje smo postigli u prethodnom periodu. Za nas je uspeh stotine kilometara autoputeva koje smo izgradili u prethodnom periodu. Za SNS je uspeh kada predsednik Republike otvori fabriku u Priboju i tom prilikom pita radnika - koliko vas radi u kući i dobije odgovor - radimo svi. Setimo se samo kakva je situacija bila pre par godina gde nam više od trećine radno sposobnog stanovništva nije radilo i gde smo imali masu porodica gde nijedan član u kući nije radio. Danas gotovo da ne postoji ni grad, ni opština u Srbiji gde nešto nije urađeno ili izgrađeno.

Upravo moja opština, opština Kuršumlija, zbog loše političke prethodne vlasti, svrstana je u kategoriju devastiranih područja, a samo u poslednje dve godine dobili smo i fabriku namenske industrije, dobili smo i domaćeg investitora u Kuršumlijskoj banji i Kuršumlijska banja će, nakon 17 godina propadanja, krajem ove godine ugostiti prve turiste. To su zaista odlični rezultati.

O ovom što se danas dešava u Srbiji pisaće istorija, učiće se u školama i na fakultetima kao primer dobre prakse. Upravo sve ovo, o čemu sam govorila, upravo zbog ovog poslanička grupa Aleksandar Vulić – Za našu decu podržaće Predlog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, kao, što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i tokom današnje rasprave od strane kolega narodnih poslanika, tema današnje rasprave jeste set koji se sastoji od četiri predloga zakona iz oblasti finansija.

U pitanju su dva potpuno nova zakona, i to Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, i imamo dva predloga zakona, gde imamo izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja u cilju njihovog unapređivanja, a to je Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.

Mogu slobodno da kažem da su sva četiri predloga zakona jako dobra. Primena zakona u praksi omogući će unapređenje poslovanja, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. U toku svog izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o elektronskom fakturisanju.

Pre svega, podsetiću vas da je u decembru mesecu, predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić najavila zakona o elektronskom fakturisanju, kao deo plana Vlade Republike Srbije za 2021. godinu. Svi mi jako dobro znamo kada predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić ili predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić nešto obećaju, oni to i ispune u najkraćem mogućem roku. Samo nakon četiri meseca od najave Zakona o elektronskom fakturisanju, mi smo praktično na korak od njegovog usvajanja.

Zašto je zapravo ovaj zakon važan za građane i za privredu? Svi mi za vreme trajanja epidemije postali smo i te kako svesni koliko je značajna digitalizacija i elektronska uprava. U uslovima kada nam je bilo ograničeno kretanje i to sa jednim jedinim ciljem, kako bi sačuvali sopstvene živote i živote ljudi oko nas, sve smo praktično mogli da obavljamo od kuće zahvaljujući upravo digitalizaciji i zahvaljujući upravo elektronskoj upravi.

Ovde prvenstveno mislim na e-recept, gde građani nemaju obavezu plaćanja participacije prilikom izdavanja recepta, nemaju obavezu da odlaze u nadležne domove zdravlja po recept za redovnu terapiju, već se danas sve obavlja automatski. Takođe, mislim i na e-vrtić, gde roditelji za prijavu svoje dece, upis u vrtiće ne moraju da odlaze u ustanovu, već sve obavljaju onlajn, dakle od kuće. Takođe, mislim i na servis e-beba, gde roditeljima bukvalno potrebno 15 minuta od rođenja deteta kako bi upisali svoje dete u matičnu knjigu rođenih, prijavili za socijalno i zdravstveno osiguranje, pri čemu rešenje o roditeljskom dodatku i zdravstvena knjižica praktično stižu na kućnu adresu.

Takođe, tokom trajanja epidemije građani su mogli da zakažu termin za PCR testiranje, mogu to i sada zato što još uvek traje epidemija, je li tako, mogu da zakažu termin za PCR testiranje preko portala e-uprave, da se opredele za željenu vakcinu. Takođe, preko portala e-uprave građani se prijavljuju za isplatu jednokratne novčane pomoći, 100 evra prošle godine, dodatnih 60 evra ove godine, građani će moći preko portala e-uprave da se prijave za dodatnih 60 evra, počev od 28. aprila, pa sve do 15. maja.

Mislim da nama je svima jasno šta zapravo znači digitalizacija i šta zapravo znači elektronska uprava. Štedi nam vreme i novac, čuva nam zdravlje i životnu sredinu.

Procene su da od dolaska SNS na vlast, odnosno od sprovođenja mera digitalizacije u Srbiji je ušteđeno preko 180 miliona listova papira. Zamislite koliko je to stabala drveća. Upravo Predlog zakona o elektronskom fakturisanju doprineće uštede u vremenu, u novcu, ali i omogućiće smanjenje emisije štetnih gasova, prvenstveno mislim na ugljen-dioksid.

Da bi građani imali predstavu o obimu uštede, izneću jedan primer. Pretpostavlja se da se u Evropi godišnje izda preko 13 milijardi faktura. To je preko 12 miliona stabala drveća. Zamislite o kakvim uštedama se radi.

Osim što smo rebalansom budžeta za 2021. godinu opredelili tri puta više novca za rešavanje ekoloških problema, dakle, za realizaciju infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, Vlada i kroz druga zakonska rešenja brine o očuvanju životne sredine, a to je jedini i pravi put ka održivom razvoju.

Dok je prethodna vlast gasila najbolje organizovane institucije u državi i to sa jednim jedinim razlogom, kako niko ne bi mogao da kontroliše krađe, ovde mislim na Službu društvenog knjigovodstva koja je na svirep način ugašena 2001. godine, i od tada u Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, a novac građana Srbije, prvenstveno mislim na doprinose, na zarade i na porez, umesto da je završavao na račune Fonda PIO ili Fonda za zdravstveno osiguranje, taj novac je završio na privatne račune u Švajcarskoj, Luksemburgu, Mauricijusu ili ko zna gde već.

Međutim, dolaskom SNS na vlast i dolaskom Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade uspostavljena je kontrola nad obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade, i to uspostavljanjem sistema objedinjene naplate, tako da su radnici u potpunosti zaštićeni, a Poreska uprava, Fond PIO, Fond za zdravstveno osiguranje beleže ogroman porast prihoda po osnovu poreza i doprinosa.

I nije samo to uzrok i rezultat porasta prihoda na račune fonda PIO i Fonda za zdravstveno osiguranje, već ogroman broj fabrika koje je upravo Aleksandar Vučić otvorio. Samo Aleksandar Vučić je otvorio preko 230 fabrika, a u Srbiji je od 2015. godine pa do danas otvoreno preko 400.000 novih radnih mesta. Dakle, Srbija nije više neuređena i lopovska država kakva je bila do 2012. godine.

Ono što ću reći kada je reč o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju je da ne postoji bolji način za suzbijanje sive ekonomije od digitalizacije, ne postoji bolji način za kontrolu naplate poreza od digitalizacije, takođe ne postoji bolji način za privlačenje kako domaćih, tako i stranih investitora od pravne sigurnosti. Upravo sve ovo o čemu sam govorila sadržano je u Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju. Takođe, Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju deo je Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i primena zakona u praksi omogućiće bolju naplatu poreskih prihoda, kao i smanjenje rizika od poreske evazije.

Koliko smo u korak sa najboljima u Evropi najbolje pokazuje podatak da je samo 12 zemalja članica Evropske unije, od ukupno 28, usvojila potpuno novi zakon o elektronskom fakturisanju. Srbija će štaviše sutra imati potpuno novi zakon iz ove oblasti.

Dok smo za vreme Tadića, Đilasa, Jeremića bili među poslednjima u Evropi, bili smo najgori i u Evropi i u svetu, danas smo po svim ekonomskim parametrima među prvima i u Evropi i u svetu.

Iz razloga što svaki zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije omogućava bolji i kvalitetniji život svih građana naše zemlje, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, finansijski zakoni o kojima ove nedelje raspravljamo i o kojima ćemo raspravljati i tokom naredne nedelje jako su važni kako za građane i privredu, tako i za čitavu državu.

Jedan set finansijskih zakona usmeren je na ekonomsku podršku građanima i privredi u cilju što bezbolnijeg i efikasnijeg prevazilaženja posledica krize, dok drugi set finansijskih zakona usmeren je na suzbijanje sive ekonomije, na efikasniju naplatu poreza i naravno na nastavak sprovođenja mera digitalizacije.

Pre nego što se osvrnem na Predlog zakona o izmenama Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu podsetiću još jednom građane Srbije da je Vlada Republike Srbije od početka izbijanja epidemije usvojila čak tri ekonomska paketa podrške građanima i privredi u ukupnoj vrednosti od preko osma milijardi evra, što predstavlja 17,2% BDP Republike Srbije.

Dakle, država je sav teret krize preuzela na sebe kako bi se prevazišle negativne posledice. U martu prošle godine kada je izbila epidemija trebalo je ostati hladne glave i u najkraćem mogućem roku osmisliti ekonomski paket mera. Ono sa čime može da se pohvali Srbija jeste da po obimu ekonomskih mera smo ostvarili najveći uspeh u Evropi, odnosno naše ekonomske mere su najsveobuhvatnije i najobimnije, imajući u vidu veličinu naše ekonomije.

Ono što se često zaboravlja kada se pominju ekonomske mere jeste njihova pravovremenost, da Vlada Republike Srbije nije marljivo radila u prethodnih osam godina suočili bi se sa trajnim gubitkom kako dela proizvodnih kapaciteta tako i dela uslužnih kapaciteta i imali bi ogromne posledice na tržištu radne snage.

Imajući u vidu brzinu kojom se pandemija prelivala na globalnu ekonomiju neka predviđanja su da bi u Srbiji tokom 2020. godine bio zabeležen pad od čak 6% i da bi nam bilo potrebno čak dve do tri godine da se vratimo na predkrizni nivo. Naravno, to se nije dogodilo zato što smo na vreme reagovali, usvojili smo prvi paket ekonomskih mera u aprilu prošle godine, drugi paket tokom 2020. godine i evo treći paket 15. aprila ove godine, dakle, u petak i to zahvaljujući što smo odgovorno radili u prethodnom periodu. Dakle, sproveli smo ekonomske reforme, ostvarili smo suficit u budžetu i to četiri godine za redom, sproveli smo mere fiskalne konsolidacije i to nam je sve dalo prostora da spremno dočekamo krizu.

Zahvaljujući ekonomskim merama mi smo uspeli da se u pojedinim ključnim oblastima već u avgustu i septembru mesecu vratimo na predkrizni nivo, što je zaista odličan rezultat, ovde prvenstveno mislim na robni izvoz, na trgovinu na malo, na industrijsku proizvodnju i slično.

Koliko danas dobro stojimo najbolje svedoči podatak da smo u 2020. godini zabeležili najmanji pad u Evropi. Što se tiče 2021. godine naša predviđanja kažu da ćemo završiti godinu sa prirodnim rastom od čak 6%. Neki ekonomski stručnjaci kažu da su nam prognoze isuviše optimistične, sa tim se ne bih složila zato što su nam prognoze bazirane na realnih pretpostavkama. Dakle, polazim od toga da će rast u evro zoni biti pet procenata. Polazim od toga da ćemo i u 2021. godini sačuvati monetarnu, fiskalnu i finansijsku stabilnost, što će da podstakne priliv stranih investicija i tokom 2021. godine. Polazimo od toga da ćemo u 2021. godini imati rekordne kapitalne investicije. Rebalansom budžeta za 2021. godinu predviđeno je čak 430 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, investiciona i lična potrošnja poguraće privredni rast i omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od čak 6%.

Koliko je naša ekonomija zapravo otporna i jaka pokazuje i podatak da smo u prvom naletu krize, dakle, za period od januara do oktobra 2020. godine zabeležili pad robnog izvoza od samo pet procenata i to u uslovima kada je ekonomski pad u evrozoni iznosio čak sedam procenata, dok 2009. godine nakon izbijanja globalne ekonomske krize, mi smo imali pad robnog izvoza od čak 19% dok je ekonomski pad u evrozoni bio duplo manji nego tokom 2020. godine.

Ono što takođe želim da istaknem da je sav novac za sprovođenje trećeg ekonomskog paketa podrške, dakle svih 57 milijarde dinara obezbeđeno u budžetu Republike Srbije. Dakle, sami smo zaradili taj novac.

Mi se zadužujemo, ali za razliku od prethodne vlasti naši krediti su razvojni. Prethodna vlast se zaduživala pod nepovoljnim uslovima, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i na domaćem finansijskom tržištu, i sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo. Mi to ne radimo. Mi kada se i zadužujemo sredstva iz kredita koristimo isključivo za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Ono što mogu da vam kažem, a što je ministar na početku današnje rasprave rekao, je da se u ovom momentu u Srbiji gradi čak četiri auto-puta, u maju mesecu krećemo sa izgradnjom petog auto-puta, a krajem godine bićemo u situaciji da se u Srbiji gradi čak osam auto-puteva istovremeno.

Jedan od njih je svakako i auto-put Niš – Pločnik – Merdare koji će u potpunosti promeniti sliku Topličkog okruga, promeniće sliku Kuršumlije, odakle dolazim.

Takođe, rebalansom budžeta opredeljena su ogromna sredstva, ogroman novac za rešavanje ekoloških problema.

Dakle, tri puta više novca smo obezbedili rebalansom i predvideli rebalansom budžeta u odnosu na inicijalni budžet, kada su u pitanju ekološki infrastrukturni projekti, odnosno za rešavanje ekoloških problema kao što već rekoh.

Takođe, izdvojili smo dodatnih 5,5 milijardi dinara kako bi dodatno pomogli našim poljoprivrednicima. Tu su ogromna sredstva za nastavak ulaganja u zdravstveni sistem i upravo ogromna ulaganja u zdravstveni sistem u prethodnom periodu omogućila su nam da postanemo apsolutni rekorderi kada je imunizacija u pitanju.

Zašto svi spominjemo i naglašavamo važnost infrastrukturnih projekata? Zato što svaki dinar uložen u infrastrukturu podstiče ekonomski rast, zapošljava našu privredu, otvara radna mesta, jednostavno povećava prihode državi.

Upravo realizacija infrastrukturnih projekata omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od 6%, a to će rezultirati da javni dug do kraja godine ne pređe 60%, odnosno godinu ćemo završiti sa javnim dugom ispod 60%, što je ispod nivoa Mastrikta za razliku od mnogih razvijenih zemalja koje već sada imaju trocifrene stope javnog duga.

Molim vas, koja zemlja u svetu se može pohvaliti sa ovako obimnim paketom ekonomskih mera?

Da li je iko od nas mogao da zamisli 2012. godine da će država biti u stanju, da isplati čak šest puta po 600 evra po autobusu svim prevoznicima, ili da će država svim punoletnim građanima isplatiti po 160 evra, i to 100 evra tokom 2020. godine, dodatnih 60 evra tokom ove godine?

Da li je iko od nas mogao da zamisli da će država pomoći svim licima koja se nalaze na evidenciji NSZ sa dodatnih 60 evra? Dakle, sva lica koja su nezaposlena primiće ukupno 220 evra?

Da li je iko od nas mogao da zamisli pre osam godina da će država biti u stanju da isplati svim Srbima na KiM 100 evra, a nezaposlenim Srbima po 200 evra? Niko od nas tako nešto nije mogao da zamisli 2012. godine, zato što smo tada živeli u državi kojoj je pretio bankrot.

Kako danas stojimo, svedoči podatak da je u februaru ove godine zabeležen rast broja zaposlenih za čak 59.000 ljudi, pri čemu 58.000 ljudi više je zaposleno u februaru ove godine u odnosu na prethodnu godinu u privatnom sektoru, dok samo 1.000 ljudi u javnom sektoru.

Zašto kažem samo? Zato što nam se mnogo više građana zapošljava u privatnom sektoru, a to je zapravo i cilj Vlade Republike Srbije, da gradimo zdrav sistem, da gradimo privredu na zdravim osnovama.

Takođe, ono što smo uspeli u uslovima krize, dakle tokom 2020 godine, je da povećamo nivo neto zarade, i to za čak 9,4%. Povećali smo i penzije tokom 2020. godine. U uslovima krize gradili smo i puteve, pruge, mostove, bolnice, škole, domove zdravlja, kovid bolnice, itd.

Poštovani ministre, i vama i svim članovima Vlada čestitam na svemu što ste učinili da mi građani Srbije ne osetimo posledice krize.

Svi finansijski zakoni su zaista odlični i direktno utiču na rast životnog standarda svih građana u Republici Srbiji.

Zato će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve zakone na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 21.06.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -