Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je prošle godine proizveo milion kilograma što stočne hrane, što hrane za ljudsku ishranu, kao neko ko je učestvovao u poljoprivredi, kao radnik koji je proizveo preko 200.000 traktora, nadam se da sam dovoljno kvalifikovan da govorim o ovom amandmanu i da neće neka stranka višeg režima sa nipodaštavanjem govoriti o mojoj sposobnosti.
Ovaj amandman bih vrlo rado podržao zato što se radi o povećanju subvencija koje će zemljoradnici dobiti po hektaru i u premiji za mleko, da se, sa druge strane, ne uzima od dela koji je namenjen za laboratorije za mleko. Tako da ću oko podrške o ovom amandmanu ostati u dilemi - da li nam je potrebnija laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka ili nam je potrebnije da nam se uvećavaju subvencije?
Amandmanom se uvećavaju subvencije i predlagač je našao onoliko prostora koliko je našao i one se znatno ne uvećavaju, ali, u principu, nas u 2014. godini čekaju obaveze po prelaznom Sporazumu koji smo potpisali. Očekuju nas obaveze da će carine uvoznih i prehrambenih poljoprivrednih proizvoda pasti i stoga će se naša poljoprivreda naći u veoma teškom položaju.
Premije i subvencije treba povećavati. Ovim budžetom su one uvećane, ali bih voleo da one budu daleko veće, da budu onakve kakve su u zemljama EU. Samo da podsetim, u susednoj Hrvatskoj one iznose gotovo 400 evra po hektaru, da u Sloveniji prelaze sumu od 453 evra po hektaru, a da su u zemljama EU te premije znatno više nego u Hrvatskoj. Sem ovih premija i subvencija koje isplaćuje država, voleo bih da se one uvode i da budu povećane subvencije za ruralni razvoj, da se na takav način da podrška poljoprivrednoj proizvodnji u selu. Takođe, da se kroz zaštitu životne sredine, po principima koji važe u EU, dotira poljoprivredna proizvodnja u delu gde se poljoprivredni proizvođači staraju, prilikom proizvodnje, o zaštiti životne sredine.
Postoji široka lepeza podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u EU i voleo bih, s obzirom da postoji želja kod vladajuće koalicije da se pristupi EU, ukoliko se ona ne raspadne pre nego što mi uđemo u nju, ali svakako da se trebamo boriti za vrednosti koje EU nudi, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji, da te subvencije i premije budu što više i da budu što bliže zemljama EU, jer se ne premiraju zemljoradnici, nego se premiraju, pre svega, potrošači i prerađivači – potrošači da budu sigurni u dobru snabdevenost, da po jeftinijoj ceni mogu da nabave prehrambenu namirnicu, a prerađivačka industrija, kroz premije i subvencije u osnovnoj poljoprivrednoj proizvodnji, sigurna da će tu sirovinu imati po daleko nižim i povoljnijim cenama zbog visine premija i subvencija. Dakle, to će podizati njihovu konkurentnost i stvorićemo uslove da u poljoprivredi, koja je naša najveća fabrika pod vedrim nebom, kroz razvoj prehrambene industrije, omogućimo i zapošljavanje radnika. Pri tome, treba da vodimo računa da se ta prehrambena industrija podiže što bliže mestu poljoprivredne proizvodnje, tako da u narednom periodu stvorimo povoljne prilike za obrnute migracije. Dakle, da se deo stanovništva koji ima neku očevinu, a koji u gradu živi bez posla, vrati na selo zbog premija i subvencija i da tako i demografski pomognemo razvoju ove države i regionalno rasporedimo stanovništvo, da nemamo krajeve naše zemlje gde gotovo niko ne živi, a u četiri hiljade i nešto sela, gotovo četvrtini sela preti apsolutno izumiranje.
Slažem se sa ovim amandmanom, ali ubuduće treba da vodimo računa da se što više sredstava nabavi, ne samo za poljoprivredu, već i za prerađivačku industriju i da nabavimo posla i za oca na njivi i za sina u prerađivačkoj industriji. Mislim da je to put koji može ovu zemlju da izvede iz krize i da, na kraju kažem, u prethodnom amandmanu je bilo govora da se amandman ne može prihvatiti, Vlada je rekla, zato što se pravi registar poljoprivredne proizvodnje, registar za vinogradarstvo. Apsolutno podržavam da se taj registar utvrdi i kada se taj registar utvrdi, onda ćemo videti da subvencije u bivšem režimu nisu dobijali poljoprivrednici, već da su ih dobijali kobajagi poljoprivrednici, oni koji su izrazili želju da se bave poljoprivrednom jedno godinu dana, dok ne ostvare velike premije i subvencije na vinograd. Radi se o milionskim svotama koje su bivši ministri poljoprivrede, a tu mislim na Dragina i Milosavljevića, podelili kvazi vinogradarima, a da vinograd uopšte ne postoji, niti je ikada postojao na tom zemljištu. Jednostavno, samo je podignuta subvencija i ona nije došla u džepove seljaka, već je došla u džepove manipulanata koje je podržao bivši režim, koji, ne samo da su potrošili budžet, već bih rekao da su potrošili celu državu. Hvala.

Delimično se slažem sa predlagačem da su i ova sredstva mala. Shvatio sam smisao, šta je predlagač hteo da kaže i sve sam bliže tome da glasam za ovaj amandman, s obzirom da mi izvozimo kukuruz za 500 miliona evra godišnje. Ima i takvih u bivšem režimu koji se sa time ponose. Ja se sa time baš ne bih hvalio. Ne bih se hvalio ni količinom soje, sojinog griza, sojine sačme, niti suncokretne sačme. Ponosio bih se time da je ta hrana za stoku upotrebljena na teritoriji naše zemlje. Voleo bih da se podstakne stočarstvo u daleko većoj sumi nego što je to predlagač želeo ovim amandmanom da kaže. ako izvozimo 500 miliona evra kukuruza to znači da kroz nedostatak stočarstva gubimo 500 miliona evra. Dakle, na svaki kilogram kukuruza, to stočari znaju, kroz proizvodnju mesa i kroz uvećanje stočnog fonda da se uvećava za svaki evro dobija se još jedan evro za proizvodnju mesa. Voleo bih da se ovaj amandman na neki način prihvati.
Voleo bih da u budućnosti vodimo više računa o stočarstvu, tako da bi se od 500 miliona evra izvoza kukuruza dobio izvoz mesa u Evropu i Rusiju od jedne milijarde. Na svaki kilogram kukuruza, na svaki evro na izvoz kukuruza i stočne hrane još jedan evro izgubimo kroz nedostatak proizvodnje u stočarstvu. Sve sam bliže tome da podržim ovaj amandman.
Kada se subvencionišu radna mesta u raznim fabrikama, voleo bih da se to radi i po pitanju prerađivačke industrije i poljoprivrede i da svaka porodica koja se vrati iz grada na selo dobija u kontinuitetu od pet godina po dve hiljade evra, da dobije onih 10 hiljada evra koje dobijaju razni investitori koji podižu neka nova radna mesta. Na takav način bi rasteretili gradove i oživeli sela. Ukoliko bi se u nekom budućem budžetu za 2014. godinu našlo sredstava da se subvencionišu porodice koje žele da se vrate na svoju očevinu i da se bave poljoprivrednom proizvodnju, u tom slučaju bih predložio Ministarstvu finansija u planu budžeta za 2014. godinu da predvidi da takve porodice dobijaju 10 hiljada evra podeljeno na pet godina, svake godine dve hiljade evra pod uslovom da se bave poljoprivrednom proizvodnjom na selu. Tako bi razvili stočarstvo i voćarstvo i doprineli da naš društveni proizvod iz poljoprivrede bude dva puta veći nego što je on danas. Hvala.

Gospodine predsedavajući, strpljiv sam čovek i tolerantan, imam izuzetno poštovanje prema vama i prema vašoj funkciji, prema vašim godinama i prema vašem činu. Verovali ili ne, vratiću se na amandman.
Ovaj amandman mi se izuzetno dopada. Mislim da je malo tri i po milijarde, mislim da tu treba više novca. S obzirom da amandman ima jednu tehničku manjkavost, a ministar će se složiti, s obzirom da predlagač amandmana nije našao za shodno da pronađe sredstva u rashodnoj strani, koje će oduzeti da bi obezbedio ove tri i po milijarde, s toga mislim da svi zajedno razmislimo, ne znam koje su uopšte mogućnosti nadležnih odbora i šta se može ispraviti u ovom amandmanu, ali da svi debelo razmislimo o ovom amandmanu i da njega vredi usvajati.
Zašto? Prosečna starost stanovnika Srbije je 50 ili 51 godina. Prosečna starost penzionera, bojim se, nije puno veća. Vrlo je mala razlika između prosečne starosti penzionera i prosečne starosti jednog srpskog stanovnika, tako da je ovaj amandman veoma smislen.
Sada treba videti gde obezbediti ta sredstva. To je nešto za razmišljanje, da li je moguća ispravka amandmana? Nisam toliko verziran, ali predlažem ministru finansija da razmisli o sledećim stvarima. S obzirom da je ovo tri i po milijardi, mislim da to treba uvećati najmanje na pet milijardi, samo po jednoj stvari. Mislim da u buduće treba da oporezujemo ove bezobrazno bogate. Recimo, samo jedan tajkun u Srbiji, a navešću i primer Dragana Đilasa, čovek je milijarder. Ako ga oporezujemo sa 5%, dobićemo pet milijardi. Ovde nam treba samo tri i po. Samo treba videti gde treba uzeti. Predlažem da uzmemo od ovih bezobrazno bogatih i da damo siromašnima, da možemo da obnovimo naciju.
Moj drugi predlog je da je i tih pet milijardi malo, da treba to uvećati. Ali kako? Uvećati reformom penzijskog sistema. Znači, sve penzije iznad 50 hiljada, molim vas, to je u temi – gde da nabavimo novac i da ispoštujemo ovaj amandman. Predlažem da bude pet milijardi i da nabavimo još pet milijardi, tako što ćemo penzije limitirati na, recimo, 50 hiljada dinara i sve one iznose preko 50 hiljada dinara, gurnuti u fond…

Gospodine predsedavajući, mislim da sam se sa dužnim poštovanjem odnosio i prema amandmanu i prema predlagaču. Predlagač je imao jednu manjkavost, tražio je sredstva od tri i po milijarde, nije znao na kojoj strani da obezbedi ta sredstva.
Predlažem da u buduće ovako smislen amandman preraste u budžetu u posebnu budžetsku stavku i da oporezujemo bezobrazno bogate i sve one čije su penzije u odnosu na one penzionere od 22 hiljade, bezobrazno velike. Na ta dva načina možemo da skupimo 10 milijardi i da pomognemo naciji da ne budemo više prosečno stari 50 godina, treći u svetu. Radi se samo o tome gde naći ta sredstva. To je moj predlog. Hvala.

Strpljivo sam čekao. Javio sam se među prvima. Malopre je jedan kolega reklamirao povredu Poslovnika, a da nije rekao ko je član. Govorio je o amandmanu.
Hoću da kažem da mi koji smo se borili za autonomiju Vojvodine, nismo se borili za ovakav način podnošenja amandmana. Obrazložiću zašto.
Ovde smo bili svedoci, kada je bila rasprava u načelu, da je amandman gotovo bespredmetan zato što je prve godine Vojvodina izračunala svoje prihode na bazi prihoda budžeta Republike Srbije. Na osnovu te formule su ustanovljeni prihodi Vojvodine. Sada kada budžet nije više u suficitu, već kada je u deficitu, pokrajinsko rukovodstvo traži 7% od rashoda. Dakle, kod njih samih postoje dvojni standardi.
U ovom njihovom amandmanu sam zaprepašćen odakle oni žele da uzmu pare. Dakle, dok je ista koalicija bila na vlasti u Beogradu i u Novom Sadu, ništa im nije smetalo to što je Vojvodina bila uskraćena za novac od vlastite koalicije. Dok su bili i na jednoj i na drugoj kasi, ništa im nije bilo sporno.
Zaprepašćen sam iz sledećeg razloga. Čitajući amandman AP Vojvodine, u delu subvencija, vidim da su smanjene sa 91 na 64 milijarde. Dakle, negde za oko 30 milijardi. Subvencije su smanjili za 27 milijardi. Od toga, subvencije u poljoprivredi su sa 41 milijarde smanjene na 29 milijardi i 802 miliona. Dakle, gotovo 12 milijardi je Skupština AP Vojvodine zatražila da se skine sa poljoprivrede i prebaci na budžet AP Vojvodine. Mislim da se tu ne radi o budžetu AP Vojvodine, već se radi o budžetu Vlade Vojvodine koja na politički način raspolaže tim sredstvima deleći Vojvođane na podobne i nepodobne.
Ne mogu verujem da je neko u Vojvodini rešio da uzme 12 milijardi iz subvencija za poljoprivredu, što prevedeno u raspodeli tih subvencija devet milijardi bi otišlo subvencija u Vojvodinu. Neko je na ovaj način želeo da pare koje bi dobili poljoprivrednici u Vojvodini prebaci na Vladu Vojvodine. Mi koji smo se dugo godina, 20 godina, borili za povećanu nadležnost Vojvodine, nismo se borili da beogradizaciju zamenimo novosadizacijom, svakako se nismo borili da sredstva koja proističu iz nadležnosti Vojvodine idu u političke svrhe da još jednom pokušaju da samoobnove vlast u Vojvodini.
Ne mogu da verujem da je neko na takav drzak način pokušao da pare iz džepova poljoprivrednika prebaci u novac za budžet AP Vojvodine, a već smo videli kako se to iz kapitalnog fonda Vojvodine troše. Uglavnom se troše u onim delovima gde ostvaruju dobre rezultate. Lično sam video, pre jedno četiri godine, da se iz tog fonda štampaju koje kakve predizborne brošure, pa čak i grudnjaci sa obeležjima neke evropske Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim kolegama da Ustav treba poštovati. Ustav je zakon svih zakona i poštovan je posebno za poslanike Narodne skupštine, poštovanje tog ustava bi bila neka vrsta svetinje. Odmah se pitam da li to poštovanje Ustava treba da bude dvosmerno ili jednosmerno? Da li treba da se poštuje samo od strane Narodne skupštine Republike Srbije ili taj ustav treba da se poštuje i od Skupštine AP Vojvodine.
Nameće se sledeće pitanje, da li možemo Ustav da poštujemo po malo, na parče, kada nam treba, onda ćemo da ga poštujemo a kada nam ne smeta, onda nećemo da ga poštujemo, da ne govorim o načinu na koji je formiran i ustanovljen Ustavni sud, na čije predloge i daleko bi nas to odvelo, ali svakako nije formiran na predlog ni mene ni poslaničke grupe kojoj trenutno pripadam, niti moje Narodne seljačke stranke, pogotovu.
Odluke tog ustavnog suda kada ne odgovaraju, pojedinci u AP Vojvodin dočekuju na nož, prete internacionalizacijom i to visoki funkcioneri AP Vojvodine, odnosno ljudi koji sede u institucijama kao što je Skupština AP Vojvodine i kao što je Vlada AP Vojvodine. Takođe, po pitanju Ustavnog suda, Ustava, da pitam kada je ovaj ustav donet? Koliko se ja sećam, 2006. godine ili neko nije obavešten da je taj ustav donet ili su ga tek pre neki dan pročitali.
Dakle, taj ustav je važio od 2006. godine i raspodela sredstava po pitanju budžeta Vojvodine i budžeta Srbije, vršena je na isti način koliko sam razumeo kao i do sada, s tim što smo sada dobili 15 milijardi ako sam dobro razumeo više nego prethodne godine.
Ukoliko se Ustav nije poštovao i ranije, odakle ta naknadna pamet da se Ustav ne poštuje, tek u poslednjih nekoliko meseci, a kao da se ranije poštovao, a već sam dokazao da to nije bio slučaj.
Takođe želim da kažem da kada bude glasanje, neka gospoda iz bivšeg režima prebroje glasove Vojvođana i onda će videti koliku podršku u stvari imaju u Vojvodini. Prebrojte glasove samo poslanika koji žive u Vojvodini i videćete da ćete izgubiti. Ne zato što mi manje volimo Vojvodinu. Mnogi od nas su razočarani, imajući u vidu da tih 7%, a posebno one tri sedmine nisu korišćene u svrhu za koju su namenjene, prema nekima od nas u Vojvodini, otprilike se vlast u Novom Sadu ponašala isto onako kao što se Slobodan Milošević ponašao prema Vojvodini.
S toga smo mnoge Vojvođane razočarali oni koji su donedavno vršili vlast u Republici i Pokrajini. Dok su vršili vlast i u Republici i Pokrajini, ništa nije smetalo, nikakva podela im nije smetala, nikakav prekršaj Ustava im nije smetao. Sad odjednom, u poslednja tri meseca kao da je to neka novina, kao da su tek sad pročitali Ustav.
Dakle, mislim da se radi o odbrani vlasti u Vojvodini, o rezervnom, poslednjem rovu bivšeg režima i gotovo je za mene neprihvatljivo da vojvođanski poslanici govore o svemu, ali kada je u pitanju amandman na član 1. koji je prošao, Skupština AP Vojvodine, gde su predvideli da se budžet za poljoprivredu sa 41 milijarde smanji za 12 milijardi na 29 milijardi, dakle, o tome niko ne želi da govori.
Novac koji bi većinom došao u ruke poljoprivrednika u Vojvodini , neko je želeo da odatle preusmeri na Vladu Vojvodine. Tako nešto ja ne mogu podržati, bez obzira što je moja stranka, već sam rekao, bila pionir u zalaganju da Vojvodina ima autonomiju, dakle, ustavnu autonomiju koju i sada ima.
Mi vrlo dobro znamo gde je autonomija Vojvodine, gde ona prestaje, a gde nastaje država. Bojim se da se ovde radi o nečemu drugom, da neki razmišljaju samo o tome gde nestaje država Srbija, e to neće moći. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, spadam u one osrednje pismene ljude i ne stidim se to da priznam, ali kad god pročitam ovaj amandman, nikako da uđem u njegovu suštinu. Pokušao sam sa puno upornosti i volje da protumačim šta je predlagač želeo da kaže.
Ovde piše – deo prihoda od akciza na gorivo i cigarete u visini od 43% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine. Sada ne znam ko će da utvrdi ko gde puši? To vam najozbiljnije kažem, zato što cigarete imaju akcizne markice. Dakle, Ministarstvo finansija vodi računa samo da bude ubrana akciza po broju prodanih akciznih markica. Ko će da utvrdi, koja komisija za pušenje će da utvrdi koje su cigarete popušene na teritoriji Vojvodine, a koje na teritoriji Srbije?
Ovaj amandman kada bi usvojili, praktično bi morali da obrazujemo tu komisiju. Ako kupim cigarete u Zemunu, a popušim ih u Inđiji, pitam – kome treba da platim tu akcizu? Iz ovog amandmana se jasno ne vidi. Vidim da je ljudima iz Vlade Vojvodine neprijatno, i meni je neprijatno. Gospodine ministre, probajte vi da mi objasnite. Meni ovde stvarno ništa nije jasno.
Da pređem na gorivo, pošto vam je ovo pušenje već vidim dozlogrdilo. Po pitanju, ako natočim rezervoar u Beogradu i slučajno se provozam do Pančeva, pitam – kome treba da platim akcizu, odnosno ko bi trebao akcizu da ubere i ko bi kontrolisao na kojoj teritoriji je to gorivo potrošeno? Šta hoću da kažem? Amandmanom nije precizirano da li se akcize ubiraju tamo gde se cigarete proizvode, da li tamo gde se prodaju ili gde se konzumiraju, odnosno puše. Takođe, nije jasno iz ovog amandmana da li se ovaj amandman odnosi na deo goriva u rafinerijama gde se prerađuje, onda je to jako veliki prihod, da li tamo gde se toči ili tamo gde se koristi.
Stvarno mislim da je to veoma teško pitanje. Na to pitanje bi možda dao odgovor bivši pokrajinski ministar finansija, koji je na nesreću nedavno preminuo. Mislim da bi on na mnoge stvari o prihodima i rashodima u Vojvodini mogao da odgovori. Nažalost, čovek je preminuo nedavno, tako da smo ostali uskraćeni za mnoge odgovore.
Dakle, meni ovaj amandman nije jasan, kao što mi nije jasno ništa što se tiče i "Razvojne banke Vojvodine" i Fonda za kapitalna ulaganja, kao što mi ništa nije jasno iz ovoga. Zato bih voleo da mi ministar objasni, ako je to bilo smešno, na koji način bi mi utvrdili gde se šta konzumira i gde šta treba platiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da podržim ovaj amandman i molim predlagača da mi to stavi na znanje prilikom glasanja da mogu da odglasam ovaj amandman. Pokušaću da obrazložim i zašto.
Ovako se kaže otprilike, u članu 6. dodaje se stav 5. koji glasi – kontrolu zakonitosti trošenja sredstava za finansiranje nadležnosti Autonomnih pokrajina, u množini je, što je za pohvalu, sprovode nadležni državni organi.
U obrazloženju Vlade stoji da to nije neophodno zato što postoji budžetska inspekcija i DRI.
Šta je sporno? Obično ova budžetska inspekcija ili revizori obilaze papire. Papiri se daju naštelovati, troškovi se daju na papiru napisati kako god hoćeš. Papir trpi sve. Ja pitam, koji revizor ili koja budžetska inspekcija će doći u Bešku da utvrdi da li je na tri cevi za kanalizaciju potrošeno 57 miliona dinara, preko 550.000 evra u to vreme, to je između 10. i 20. maja, između dva kruga izbora.
Koja budžetska inspekcija će doći ovo da prekontroliše? Ni jedna. Takođe, pitam, Bački Gračac, vodova kanalizacija, prečistač i kućica za prečistač, to je od 300.000 evra sagrađena samo kućica tri sa tri i ja pitam, koja revizorska i budžetska inspekcija će utvrditi ovo ako nisu nadležni svi državni organi kao što piše u ovom amandmanu?
Ovde je nadležna Uprava kriminalističke policije, SBPOK ili kako se sve to organizacije zovu, i to su nadležni državni organi o kojima se govori u ovom amandmanu.
Ja za razliku od prethodnika ne vidim ovde ništa antivojvođansko i ja mislim da smo mi Vojvođani nasledili jednu sređenu pokrajinu, jedan deo Srbije i da je u našem interesu da ona ostane sređena, da je kontroliše ko god hoće, da mi budemo za primer ostalim delovima Srbije i da pokažemo da u pokrajini nema šta da se krije.
I dalje mislim da neko ovde doživljava AP Vojvodinu kao sigurnu kuću za ostatak režima i čoveka koji je ovde bio glavni oponent ove kontrole, i ja sam zatekao kao eksperta kada je prešao u stranku, postao je vojvoda od Meridijan banke.
To što je on vojvoda, ne znači da je nadležan za Vojvodinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da je ovaj budžet napredak u odnosu na prethodne. Prvo je, pregledan, vrlo lako možemo iz njega izvući da je ovaj budžet i delimično i posledica onoga što je bivši režim uradio.
Prihodi u ovom budžetu su 965 milijardi, a rashodi 1087 milijardi, deficit je 122 milijarde, upola manji nego što je bio tekuće 2012. godine. Mislim da treba pohvaliti Ministarstvo finansija, ukoliko se taj niži budžetski deficit ostvari na kraju 2013. godine.
Ono što stoji pored budžeta, što su zaboravili oni koji su do nedavno vladali i suma kojom se ne pokriva samo budžetski deficit do 122 milijarde, nego suma od 554 milijarde, od čega je 400 milijardi dinara preko tri milijardi evra namenjeno za vraćanje glavnice dugova koji je bivši režim napravio, radi se samo o dospelim glavnicama koje će dospeti 2013. godine.
Takođe, se jasno vidi da, bez obzira na visok nivo zaduženja, nešto veliko nije urađeno po obimu odobrenih zajmova koje ćemo dozvoliti 2013. godine. Dakle, bez obzira što nam je dug 55% BDP, a možda je taj procenat i prešao, mi sledeće godine za nužne projekte moramo da izdvojimo još 550 milijardi dinara, gotovo 4,7 milijardi evra da bi odobrili zajmove i rešili neka pitanja infrastrukture koja uprkos velikom javnom dugu nisu rešena u prethodnom periodu.
Ovde smo čuli mnoge zamerke iz bivšeg režima, oni su se posebno pravdali činjenicom da je bila svetska ekonomska kriza, pa su oni zaboravili da su se zadužili i da u ovom budžetu i te kako nam trebaju velika sredstva da bi vratili njihove dugove i njihove glavnice. Da se oni ne bi vadili svetskom ekonomskom krizom, ja ću navesti procente duga BDP, on je u Srbiji 55% BDP, da se ne bi pravdali time, pa da kažem da je u Rumuniji 40%, Makedoniji 22% javni dug, a da je u Bugarskoj 18% BDP.
Dakle, nije sve što su oni uradili proizvod svetske ekonomske krize već nesposobnosti i želje da se država pretvori u ortačko društvo, gde su uzimali koliko su hteli i gde je došlo do velikih dugova.
Uz sve ove dugove treba reći i sledeće, da su nas doveli do tog stanja, da mi danas merimo javni dug, a da bi pri tome trebalo meriti i dug privrede. Dug privrede i stanovništva samo u našoj zemlji je gotovo 20 milijardi evra, kamate koje privreda plaća i stanovništvo u zadnjih 10 godina su negde na nivou 22 milijarde. Kada uzmemo dug stanovništva i privrede u zemlji i inostranstvu, dug koji je ostavljen, sve to ukupno je preko 40 milijardi evra.
Mislim da će se i oni koji su i lagali, složiti sa tim stanjem koje su nam ostavili i koje je zatečeno. Ovaj budžet se bavi delimično i ispravljanjem i posledicama koje su nastale od bivšeg režima. Potrebno nam je 90 milijardi za otplatu kamata, a to govori o nivou duga, ali govori i o tome kako se bivši režim zaduživao. Dakle, od tih 90 milijardi, mislim da je 46 milijardi obaveza prema domaćim bankama, a nešto manje prema stranim bankama. Kada uzmemo da nam je ino dug, javni dug, veći, a da je dug u zemlji manji, onda dolazimo do podatka da su domaće banke, strane banke za koje garantuje naša država i te kako dobro zaradile s obzirom da je dug u zemlji bio manji, a da sredstva koja se izdvajaju za otplatu kamata su daleko veća. Hoću da kažem da su na bivšem režimu dobro zaradile i strane – domaće banke za koje garantuje domaća država.
Kada pogledamo prihode, onda ćemo videti da su glavni prihodi od PDV i akciza, ono što zabrinjava da od 434 milijarde, koliko će se ubrati od PDV, je 296 za stranu robu, a 135 milijardi dinara na domaću robu. To pokazuje očajno stanje naše privrede i da će u potrošnji svaka treća stvar koju kupimo biće domaćeg porekla i to se jasno vidi iz strukture PDV.
Kamata od 90 milijardi, za koju se oni smeškaju, a koju su nam ostavili za otplatu sledeće godine je za 50% veća, nego što izdvajamo za Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane dobija 60 milijardi, a otplata kamata na dugove koje su oni napravili samo u sledećoj godini će biti 90 milijardi. Tih 90 milijardi su veće nego sve subvencije, ne samo u poljoprivredi, turizmu, železnici, putevima. Tih 90 milijardi koje moramo da izdvojimo za kamatu, za dugove, mogli smo napraviti 300 kilometara autoputa.
Takođe treba reći da su nas doveli u poziciju da je kamata 90 milijardi na dugove, a da je dečija zaštita 42 milijarde, da je socijalna zaštita 30 milijardi, a da su kamate na njihove dugove sledeće godine 90 milijardi.
Što se tiče, imam zamerke, a u pitanju su kriterijumi za održavanje sredstava puteva. Imamo situaciju, to je moja zamerka Ministarstvu finansija ili nekome ko je utvrđivao, da Kikinda ima 11 kilometara, Zaječar 163 km lokalnih puteva, Bečej 2,4 km, Bojnik 76 km, Šid 9 km, Negotin 125 km, Senta 3,9 km, Trgovište 78 km, Beočin 6 km, Kuršumlija 110 km, Doljevac 4,4 km, Dimitrovgrad 81 km. Bojim se da onaj ko je radio ovu tabelu lokalnih puteva, da je negde izgrešio jer Inđija ima 11 km, a Gornji Milanovac 191 km. Mislim da neko ko je sastavljao ovu tabelu sa kilometražom lokalnih puteva, nije to uradio kako valja i da može doći do toga da neke opštine budu oštećene prilikom održavanja ovih puteva, a ja živim u Inđiji, mi imamo preko 50 i više kilometara tih lokalnih puteva koji se mogu smatrati lokalnim putevima
Takođe, za transfere lokalnih samouprava, izdvajate 35 milijardi, a ako podsetim da su kamate na dugove koje su napravili ovi kojima je sve smešno, 90 milijardi, onda vidimo da ćemo više dati na kamate tri puta, nego što ćemo dati lokalnim samoupravama.
Moja zamerka se odnosi i na činjenicu da je ministar najavio da će komunalne usluge, odnosno cene komunalnih usluga lokalne samouprave utvrđivati samostalno i bojim se da će tu nastati veliko šarenilo.
Takođe, imam primedbu i na transferna sredstva. Recimo, Inđija je dobila 156, Kikinda 234, ja znam da postoji neka formula, ali recimo, Preševo je dobilo 409 miliona zdravstvenih sredstava. Bilo kako bilo, ministarstvo zaslužuje pohvale ukoliko deficit bude smanjen koliko su rekli. Ukoliko se sve ispoštuje što je pisalo u ovom budžetu, ukoliko ne budemo bili primorani da radimo rebalans, s obzirom na rupu koja je ostavljena.
Na kraju da se osvrnem na subvencije u poljoprivredi. Nezadovoljan sam što to nije 5%, za svaku pohvalu je povećanje premija i subvencija, ali s obzirom i na aktuelna dešavanja, mi moramo za razliku od njih pratiti dobro gde se te subvencije troše.
Dakle, ovih dana sam obilazio zasade vinograda za koja su izdvajani milioni evra, pa tako za zasad vinograda od 160 hektara, bivša Vlada je, bivši režim je izdvojio milion i 600 hiljada evra. Danas, kada odete četiri godine kasnije, tog vinograda nema, dakle, ostaju samo papiri o utrošenim sredstvima. Dakle, te subvencije koje iznose gotovo trećinu onoga o čemu ovih dana ide afera, koja je uzdrmala našu javnost, gotovo na jednom vinogradu je bivši režim isplatio, nezasluženo, subvencije milion i 600 hiljada evra, za vinograd koji tamo ne možete pronaći. Takođe sam našao nekoliko voćnjaka, za koje je isplaćena subvencija koji uopšte ne postoji, gde postoji samo poljoprivredno zemljište, koje je naravno privatizovano.
Pošto ja živim u Inđiji, dakle, znam i za ovaj slučaj koji se zove "veliki vinogradar", bivši premijer DS, koji je povukao 525 hiljada evra subvencija za zasad vinograda, kao da ga je on sadio, iako je vinograd bio zasađen šest meseci pre nego što je on uopšte zakupio to zemljište na pet godina. Još pitam, koja to budala izdaje subvencije na vinograd koji će trajati pet godina? To je gotovo neverovatno šta je bivši režim radio. Pozivam ponovo tužilaštvo da se pozabavi tim problemima. Tvrdim da je njihov prijatelj, stranački tajkun, da je pozajmio Živkoviću vinograd, da ga je ovaj upotrebio samo da bi dobio subvencije, da je nakon …

Molim?

Tema su subvencije, gospođo. Tražim da se to kontroliše, da nam se ne dešavaju ove stvari, tražim da prekontrolišemo i tu nesrećnu 2007. godinu.
Ukoliko smo došli na vlast, došli smo ne samo da vladamo, već da vidimo kako su oni prethodni vladali i da vidimo zašto je ovaj bivši premijer iz njihove stranke, veliki moralista, dobio nezasluženo 525 hiljada evra i danas slušamo predavanje njegovih učenika.
Dakle, hoću da kažem da ubuduće, bez obzira što su subvencije povećane, da se trudimo da subvencije dođu do zemljoradnika, do proizvođača, da ne dođu opet do nekih likova koji će se tako uzgred malo baviti, tek toliko da povuku subvencije od svojih stranačkih prijatelja.
Ne bih voleo da ponovimo grešku koju su oni ponovili i da pri samom kraju kažem sledeće - nije problem šta ćemo mi ubrati, problem je nasleđeno stanje. Ukoliko prođemo, nije problem ni dug koji su ostavili ovi iz bivšeg režima, problem je struktura duga, problem je nedostatak izvora za vraćanje dugova i ako prođete Srbijom, bez obzira što su nas zadužili 17-18 milijardi evra, koliko piše i ovde u budžetu, kad prođete Srbijom vidite kolika je naša infrastrukture zapuštena. Dakle, gotovo ništa nisu uradili.
Svedoci smo zapuštenosti naših puteva, naših pruga, školstva, zdravstva. Ostavili su nam Srbiju gotovo bez ikakvih šansi za sadašnju i buduću generaciju. Stoga, te njihove moralne pridike, gde su oni dok su vladali, jednu rupu, manju rupu, krpili sve većim rupama i većim dugovima. Dakle, takvu situaciju treba izbeći, ali se bojim da će naš dug, zahvaljujući posledicama koje su oni ostavili, zahvaljujući tome što sad treba ulagati u ono u šta oni nisu ulagali, a zaduživali se, bojim se da će naš dug na kraju 2013. godine biti daleko veći.
Gospodine ministre, vešt ministar je onaj po definiciji, a to piše u jednoj anegdoti, koji sa guske očupa što više perja, uz što manje gakanja. Vi ste dobili mrtvu gusku. Oni su vam ostavili mrtvu gusku. Ta guska više ne mrda. Dakle, od te privrede nema ništa i pažljivo sa tim čerupanjem. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, sami vidite koje vas društvo brani, izuzev SVM, pogledajte ove prazne klupe i videćete, odmah ćete videti sa kakvom hipokrizijom imate posla. Dakle, ni jednog od ovih dušebrižnika nema da nas ovde ubeđuju u validnost ovog predloga zakona.
Moram da vam kažem, s obzirom da i ja živim u Vojvodini i da smo mi sređena sredina, ne zato što smo mi to sredili, već zato što su nam naši preci ostavili tako sređenu Vojvodinu, koju mi upropaštavamo, mi koji živimo u Vojvodini, a niko drugi nego samo mi. Moram da budem razočaran tekstom ovog zakona.
Dakle, mi koji dolazimo iz jedne sređene, pismene sredine, mi koji smo imali školu klavira i školu gusala, ne zaslužujemo ovakav predlog zakona, reći ću vam i zašto. Ovde doslovce piše – u članu 5. Zakona o budžetskom sistemu, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj taj i taj, u stavu 4. posle tačke, u nastavku dodaje se rečenica koja glasi: "izuzetno u slučaju budžeta AP Vojvodine, njegov iznos odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu, prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine." Ponavljam: "Prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine".
Da sam bio u prilici, onome ko je vama pisao ovaj predlog, a vi ga svakako niste pisali, ja bih napisao – prihode u budžetu i primanja od prodaje nefinansijske imovine, tako da bi bilo jasno na koju se osnovicu misli ovako kako piše. Mogli bi da primenimo znatno manju osnovicu, nego što se ona danas primenjuje.
Sa druge strane, mislim da sam potpuno kvalifikovan da govorim i o nekoj drugoj vrsti problema, koju pojedini poslanici vide i da je moja stranka bez obzira što je "minorna", kako su je zvali ovi koji su otišli, bila jedna od retkih koja je 1990. godine tražila prihode za Vojvodinu i koja je uvažavala svojim programom autonomiju Vojvodine i ubeđivala druge da vredi ispoštovati to istorijsko nasleđe na teritoriji Vojvodine.
Takođe, da vas podsetim, da je pre devet godina bio jedan zakon koji smo mi nazvali "omnibus", koji je bio pred poslanicima Skupštine Srbije i da od tada nije bilo ni jednog predloga koji je donela Skupština Vojvodine, a da se našao u ovoj Skupštini, odnosno u ovoj zgradi i onoj gde su se nekad održavale sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Taj "omnibus" je prošao za jedan glas, ja sam glasao za taj "omnibus", mada mnogi nisu, a moram da vas podsetim da je čak član DS tada Pal Šandor, pokojni, pobegao sa te sednice, ne želeći da glasa za povećanje nadležnosti, tada tadašnje AP Vojvodine.
Stoga ja ističem svoju kvalifikovanost, da razgovaram i o pitanju Vojvodine i o pitanju ovog zakona, i da pokušamo da razjasnimo stvari o čemu se tu u stvari radi. Vojvodina je nekad bila pod Srbijom, Vojvodina više nije pod Srbijom, ali ne može biti ni izvan Srbije. Takođe je ovde spomenuto srpsko vojvodstvo. Mi smo ga kao stranka proslavili pre 150 godina u Sremskim Karlovcima, gospodine Pastor, niko od ovih koji su tako strasno govorili, nije bio prisutan na obeležavanju tih 150 godina prve autonomije Vojvodine, onog srpskog vojvodstva ili vojvodovine Srbije, oba naziva su bila u opticaju. Naravno da sam bio tamo i naravno da se uveliko dvoumim da glasam za ovaj predlog. Tu ima jedan problem. Stara poslovica kaže – biraj društvo, nemoj da društvo bira tebe.
Gospodine Pastor, nemam ništa protiv vas ni vaše partije, ali očigledno da društvo u kome se krećete, barem po meni, nije ono društvo u kome bi vi trebali danas da budete. Sami ste rekli, da autonomija Vojvodine, oštećena u proteklih pet ili šest godina, za 700 i nešto miliona evra, dakle, nismo mi uskratili ta sredstva, ja nisam bio u ovoj Skupštini, ali očigledno da oni koji danas podržavaju deklarativno vaš zakon, odnosno zakon koji vi zastupate ovde, zakon Skupštine AP Vojvodine, očigledno da oni danas imaju sasvim druge motive i očigledno da vam baš i nisu preporučljivi koalicioni partneri na nivou Vojvodine.
Složićemo se da treba Vojvodina da dobije tih 7%. Jedini je problem osnovica koju treba utvrditi. Već sam rekao, na način na koji čitam ovaj predlog zakona nije jasno koju osnovicu predlaže AP, odnosno Skupština AP Vojvodine.
Dakle, rekli ste da bi to trebala da bude rashodna strana. Ovde neki misle da je to prihodna strana. Bliži sam da se složim sa onim drugim, da je 7% prihodne strane u ovom slučaju primereno s obzirom na veliku zaduženost zemlje, koja se pokriva prodajom obveznica, odnosno hartija od vrednosti.
Hoću da kažem da u ovom trenutku mi nije jasno da li Vojvodini treba dati 7% svih prihoda u budžetu i da li na to treba dodati i 7% budžetskog deficita koji je nastao tako što smo ga potrošili u celini, na celoj teritoriji Srbije, pa i na teritoriji Vojvodine, da sad ne potenciram most na Beški, Koridor 10, koji se radi u Vojvodini.
Dakle, jedina razlika između nas i vas, a složili smo se da Skupština posle dugo vremena raspravlja o ovome, posle devet godina, dakle u proteklih pet, šest godina ovi koji su pobegli nisu našli za shodno ni da razgovaraju o problemu nedostatka sredstava, odnosno nedovoljnog priliva Ustavom zagarantovanih priliva u AP Vojvodinu.
Takođe, moram da vam kažem, gospodine Pastor, da imate problem i sa plasmanima. Zbog tih plasmana Vlada Vojvodine, koja želi sebe da poistoveti sa Vojvodinom, je na neki način oštetila nas koji živimo u Vojvodini. Dakle, mislim da su najviše našim interesima naškodili oni koji su veoma loše plasirali novac koji je pristizao Vojvodini. Bez obzira što su vas ovi oštetili za 700 miliona evra, mislim da je priliv tih sredstava u Vojvodini bio preko milijardu evra. Plasman tih sredstava je veoma problematičan. Stoga je ovde bilo dosta reči, a ja ću pokušati to da razjasnim.
Vi ste u pravu. Vojvodina ima problem i kanalizacije i vode. Kako su ovi koji su pobegli rešavali to, pokazaću vam vizuelno.
Ovo je Bački Gračac. Ovde je trebala da bude kanalizacija i prečistač za otpadne vode. Ovo je finansirao Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. Ovo je kućica tri sa tri. Imam veću kućicu za psa. Ovo je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine platio oko 300.000 evra. Složićete se da ovo ne može da košta ni 3.000 evra. Dakle, nije čak ni malterisano. Nema ni vrata ni prozore. Možete posle i da vidite.
Nemam ništa protiv da Vojvodina dobije 7%. I 10% treba da dobije. Ali, tone može da se koristi u političke svrhe, posebno ne može u kanalizacione političke svrhe.
Ovde držim drugi dokument od 10. maja 2012. godine. Piše - radovi na kanalizaciji u Beški. To je u Inđiji, tamo gde ja živim. To je posle prvog kruga, između prvog i drugog kruga. Piše ovako: "Radove su danas obišli predsednik opštine Inđija, Goran Ješić", to vam je sada potpredsednik vojvođanske Vlade, "predsednik Vlade AP Vojvodine, Bojan Pajtić, direktor Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, Nebojša Malenković i kandidat za većinskog poslanika u Skupštini AP Vojvodine, dr Danilo Višnjevac". Kaže sledeće – tom prilikom je vaš sadašnji potpredsednik Vlade izjavio: "Od izuzetne je važnosti da građani i građanke izađu na drugi krug izbora za većinske kandidate u Skupštini AP Vojvodine, da se opredele za onog kandidata za koga misle da će moći da nastavi dobru komunikaciju sa predsednikom Pajtićem i DS".
Hoćete da kažete da ovo nije korišćeno u stranačke svrhe? Sva kapitalna ulaganja nije fond DS. Trebalo je da posluži celoj Vojvodini. Ne mogu se građani i građanke, kako to kaže gospođa Čomić, deliti na podobne i nepodobne. Znate, oni koji ostvare komunikaciju sa DS pred drugi krug su jako dobri.
Naravno, tu je bio prisutan i govorio kandidat Danilo Višnjevac. Dakle, on je na osnovu ovoga izabran.
Pitam se da li Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, tu ne mislim na vas, vaši koalicioni partneri koriste ne u svrhu da građanima Vojvodine bude bolje, već da oni kao stranka obnove vlast.
Slažem se sa vama i po pitanju vodovoda. Vojvodina ima veoma loše vode. Čini mi se da Inđija i Stara Pazova u tome prednjače. Imaju veoma lošu vodu. Ako vam kažem da su sredstva iz kapitalnog fonda Vojvodine ulagana da se na vodozahvatu Inđija izgradi fabrika za reciklažu olovnih akumulatora i olovnih otpadaka na reli bunarima, na parceli za koju je dobijena ekološka saglasnost na falsifikatu, koji je čak i Oliver Dulić poništio, ali nekim čudom, prenosom nadležnosti na Vojvodinu, ta fabrika za reciklažu olovnih otpadaka je napravljena na vodozahvatu Inđija na reli bunarima. Mi sada imamo problem vode daleko veći nego što smo imali. Imamo problem i zagađenja olova. Olovni sulfati se na toj parceli, koja je komunalno opremljena sredstvima iz kapitalnog fonda Vojvodine, idu u upojni kanal iznad reli bunara, tako da se naš problem umnožava.
Rekli ste da Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine služi i za to da se napravi od jednog mesta do drugog. Reći ću vam još jedan podatak. Da li znate da u Inđiji sredstvima kapitalnog fonda Vojvodine nije napravljen put od mesta do mesta, već je napravljen put od Inđije do privatne zone Gorana Ješića i njegovih koalicionih partnera, koji su društveno zemljište i zadružno zemljište izvukli i privatizovali na svoja imena, komunalno opremili o trošku Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, uložili milijardu dinara? Sada privatno imaju i poseduju oko …

Gospodine predsedavajući, pokušaću da razgovaram od one tri sedmine koje je predsednik Skupštine Vojvodine ovde obrazlagao da su namenjena za kapitalna ulaganja Vojvodine. O tome govorim. Dakle, i te kako sam u temi dnevnog reda i nimalo nisam odstupio. Čak pokušavam da razjasnim detalje iz nastupa ovlašćenog predlagača koji je govorio o tome da je rađena infrastruktura od mesta do mesta.
Tvrdim da nije građena samo od mesta do mesta, već da je komunalno opremana i industrijska zona, koja je sada u privatnim rukama, gde je jedna određena vrhunska iz DS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, grubo zloupotrebila te tri sedmine koje Vojvodina dobija iz Republičkog budžeta i sebi pribavila privatnu industrijsku zonu komunalno opremajući tim sredstvima od milion i 700.000 kvadratnih metara i koje ovih dana preprodaju po ceni od 30 evra za kvadratni metar. Time su protivpravno, a na štetu Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, mogu da zarade 51 milion evra. Ako to nije tema, ako Fond za kapitalna ulaganja i tri sedmine iz budžeta koji se određuje za Vojvodinu nije tema, onda sam je promašio onoliko koliko su je promašili i drugi govornici.
Ako dozvolite, hoću da kažem da se veliki deo tih sredstava prelio u privatne džepove tih pojedinaca, koji je prerastao u fizičku imovinu. Možete slobodno da pitate vašeg prvog potpredsednika Vlade da li je tačno to što govorim. Da li ova kuća na Tatarskom brdu pripada njemu? Da li je vredna 500.000 evra? Odakle to jednom nesvršenom vremešnom studentu, koji je na funkciju došao na trećoj godini Poljoprivrednog fakulteta?
Dakle, sa obe ruke bih glasao da Vojvodina dobije ne 7%, već da dobije 10%, ali Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i sredstva koja Vojvodina treba da dobija iz budžeta Republike Srbije grubo su zloupotrebljeni i ne idu u korist građana i građanki Vojvodine, kako stanovnike Vojvodine nazivaju pripadnici ove stranke koji su pobegli.
Na samom kraju, potpuno stojeći iza svojih reči kojima sam dokazivao zloupotrebe i mahinacije koje su se desile, hoću da kažem, ovi što su pobegli, nisu vam dobar partner. Oni od Pokrajine Vojvodine prave rezervni rok svoje stranke. Oni ne rade u korist građana Vojvodine, oni ne rade u korist građana Srbije. Oni su podjednako opljačkali i građane Vojvodine i građane Srbije svojom politikom. Četiri godine vam nisu uplatili sredstva, a danas govore kao da je to postala neka novina i kao da smo mi prvi koji nisu u Vojvodini uplatili ta sredstva, a verujem da će ove godine Vojvodina dobiti daleko više nego što je bilo ranije.
Vi ste rekli da novci nisu stigli u Vojvodinu. Gospodine Pastor, novci su stigli, ali su ih mangupi iz vas iz DS digli. Ja ću da glasam vrlo rado za ovaj predlog, ali kad? Vi niste zaduženi da hapsite. Nismo zaduženi ni mi. Dovoljno je samo da malo pročešljate sve papire o Vojvodini, da vidite da je za vinograd dati milion i 600 hiljada evra, a da vinograda nema. Dovoljno je samo da prijavite, da pročešljate te papire, sami, i da prijavite sve mangupe u redovima oko vas.
Gospodine Pastor, glasaću za ovo, ali znate kad? Kad Ješića stavite pored kase. Hvala.

Gospodine Pastor, izuzeo sam vas od svih ovih dešavanja o kojima sam pričao.
Dakle, da li će nadležni državni organi voditi istragu ili ne, to ću ostaviti nadležnim državnim organima. Ali, kao javnom delatniku, kako to u Vojvodini vole da kažem, moja dužnost i obaveza je da problem koji građini i građanke Vojvodine imaju iznesem u domu, u Skupštini u kojoj sam izabran kao poslanik sa teritorije AP Vojvodine.
Već sam rekao da sam među prvima aplicirao za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, još 1990. godine, kada je to bilo izuzetno opasno. Vaš potpredsednik Vlade je tad nosio majicu – bio sam na Ravnoj Gori, a danas traži internacionalizaciju vojvođanskog pitanja. Ni to mi ne smeta. Mislim, smeta mi, ali ne smeta mi od njega.
Pitanje Ustava je takođe dvosmerno pitanje. Sa jedne strane hoćemo da poštujemo Ustav Srbije, kada je u pitanju novac koji treba da dobijemo, a sa druge strane, kada Ustavni sud donese neke odluke, taj vaš vrli potpredsednik Vlade, o kome sam govorio, preti internacionalizacijom Vojvodine, iako se jasno vidi da je njemu novac u prvom planu, stoga što sam vam već objasnio. Čovek nosio majicu i ja je nisam nosio. Kaže – bio sam na Ravnoj Gori. Sada je neki vrli veliki zagovornik nezavisne Vojvodine, odnosno traži internacionalizaciju.
Jasno sam vas izuzeo iz ovoga i rekao da mislim da vi sa ovim nemate ništa i da je to pre svega proizvod onog lošeg društva koje je danas ovde pokušavalo samodeklarativno da podrži, a posle utekao i pobegao sa ove sednice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da pozdravim ministra poljoprivrede. Mi, seljaci, poljoprivrednici, smo uvek i najvredniji, bez obzira na sezone i poljske radove i oranje koje je u toku, uvek nađemo vremena i da na vreme dođemo u Skupštinu i da dosta vremena provedemo u njoj. S toga želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede zato što je našao vremena da zastupa Vladu Republike Srbije i pored činjenice da, svestan sam toga, i te kako ima problema s obzirom na sezonu koja je u toku i s obzirom na zatečeno stanje koje je ostalo iza bivšeg režima gde su ostale mnoge obaveze koje ministarstvo treba da izmiri. Plus ovi radovi koji spadaju u tekuće radove ove godine.
Kao drugo, odmah moram da kažem da sam zaprepašćen na primedbu o slaboj nekoj prisutnosti poslanika iz poslaničkog kluba SNS. Tu moram da kažem i kao primer da navedem da smo na prošlom glasanju, prilikom glasanja, glasali o jednom zakonu koji je predložio jedan opozicioni poslanik. Na moje zaprepašćenje ukupan broj njegovih poslanika iz njegove poslaničke grupe od 50 i nešto, oni su govorili o tome i zato moram da odgovorim, da iako smo glasali o njihovom zakonu njih je bilo samo desetak, a mi smo glasali za zakon koji je predložila opozicija. Toliko o našoj prisutnosti i o našoj dobroj volji da učestvujemo u radu. Na moje zaprepašćenje čim je izglasan taj zakon, taj poslanik je izvadio karticu i više ga nije interesovao nikakav rad u parlamentu.
Što se tiče i druge primedbe o tim nekim karticama, isto moram da kažem da sam bio učesnik od 2002. godine do 2003. godine, šef te gospođe je najviše muljao sa tim karticama i to je opšte poznato i te afere su poznate širom naše zemlje, a i malo šire. Hvala.
Na dnevnom redu je naravno Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade države Palestine i Vlade države Srbije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Naravno, i taj zakon je predložio bivši režim i lično im želim da ne budu dvostruko oporezovani, ali se lično bojim da nisu oporezivani ni jednom, a kamoli dva puta. Mi ćemo svakako potvrditi ugovore da bi dokazali ozbiljnost ove države, sve ugovore međunarodne koje su oni potpisali, a time i ovaj. Ali, već kad smo kod Palestine, hajde da vidimo ko nas je doveo u poziciju palestinskog naroda. Da li je to bivši režim? Ja tvrdim da jeste. Bojim se da su svojom nekom inferiornom politikom, da ne kažem podaničkom politikom, danas nas doveli u položaj koji je nekada imao narod Palestine. Narod Palestine dugo nije imao svoju državu, a zahvaljujući bivšem režimu mi smo gotovo u poziciji…