Dame i gospodo narodni poslanici, sačekao sam da kolege izađu. Na dnevnom redu je osam zakona i probaću da govorim o nekima od njih.
Predlog zakona o privatizaciji, koliko sam razumeo, tu se ostavlja određeni rok da se firme koje su još uvek državne i koje pripadaju Agenciji za privatizaciju, da im se stavi rok od godinu i po dana za reformisanje. Podržaću ovo, imajući u vidu da one prave ogromne gubitke. Ali, tu je jedan hendikep u vezi ovog zakona. U tim firmama u ovom trenutku radi oko 100 hiljada ljudi. Očekujem da Vlada napravi program sa tih 100 hiljada ljudi koji rade u državnim firmama, da ukoliko Agencija za privatizaciju ne uspe da udomi te firme, da se na neki način ti zaposleni zaposle na nekim drugim mestima, dakle, da se naprave neki novi programi gde će se ti ljudi uposliti. Napominjem da te firme prave ogromne gubitke, ali takođe da u njima radi 100 hiljada ljudi.
Što se tiče Predloga zakona o transakcijama i rokovima plaćanja, naravno da ću podržati i to, s tim što imam i jednu rezervu. Zatezna kamata kod ne plaćanja je referentna kamatna stopa plus 8%, što je manje-više u redu, ali imao drugi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji kaže da ako dugujemo porez, onda nam je kamata referentna kamatna stopa Narodne banke plus 10%. Sada dolazimo u poziciju da ukoliko nam neko nije platio 100 hiljada dinara i ukoliko smo mi dužni tih 100 hiljada dinara Republici, dakle, posle par godina, kada naplatimo sve to sa zateznom kamatom, ta zatezna kamata i glavnica neće biti dovoljne da platimo tih 100 hiljada dinara poreza. Dakle, trebaće nam daleko veći novac nego što ćemo dobiti na zateznoj kamati ukoliko robu ne naplatimo.
Predlažem da se u nekim budućim izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji kamata izjednači, odnosno da zatezna kamata bude jednaka u oba slučaja, dakle da to bude referentna kamatna stopa plus 8% ili plus 10% u oba slučaja, tako da ne dođemo u koliziju dva zakona.
Treći zakon je Zakon o otpisu kamate i mirovanju poreskog duga. Naravno da ću podržati Vladu u pokušaju da naplati kod preduzeća, posebno kod ovih aktivnih privrednih društava 1,7 milijardi evra, da im pri tome pomogne da im poreski dug miruje, a da im kamate otpiše. Tu imam jednu rezervu, zakonopisac je trebao predvideti i da se redovne platiše na određeni način stimulišu, tj. da im se određeni procenat onih koji su redovno izmirivali svoje poreske obaveze, da im se određeni procenat računa kao poreski kredit i da se na takav način nagrade i da drugi poreski obveznici znaju da će, recimo, sa pet ili deset posto biti stimulisani ako redovno izmiruju svoje poreske obaveze.
Kod ovog zakona otpisuju se i doprinosi za zdravstveno osiguranje zato što ti ljudi nisu lečeni i tu sada imamo jedan problem. Imamo problem da neko ko nije zaposlen, jeste zdravstveno i socijalno osiguran, ali da neko ko je loše zaposlen, taj nema pravo na lečenje zato što mu knjižica nije overena. To je veoma loša poruka, jer radnik ne može da bira u koju će firmu da se zaposli, niti može da bude vidovit, da zna da li će mu poslodavac u buduće uplaćivati doprinose. Dakle, postaje apsolutno nezaštićen i njega ništa ne spasava to što će Vlada Srbije ili Ministarstvo finansija posle određenog roka poslodavca osloboditi plaćanja zdravstvenog osiguranja, s obzirom da mu radnici nisu koristili zdravstvenu zaštitu u periodu kada zdravstveni doprinosi nisu uplaćivani.
Kod zemljoradnika je takođe slaba uteha, ako znamo da socijalni slučajevi imaju prava na zdravstvenu zaštitu, a poljoprivrednici koji ne izmire zdravstveno osiguranje i PIO osiguranje, nemaju prava da se leče zato što im knjižica nije overena. U tim situacijama dolazimo do jasne poruke da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak i to je veoma loše za državu.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima, to je sve jasno, otprilike je najviše govornika govorilo o tome, dakle, političke stranke, osnivanjem lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti, dolazi u poziciju da na određeni način gazduju javnim preduzećima koja su od opšteg interesa. Ne može svaki građanin sebi napraviti put, ne može održavati put, ne može svaki građanin prikupljati smeće, ne može se sam snabdevati vodom. To su zajednički opšti interesi o kojima treba da se staraju javna preduzeća, na način kako se i vlasnici privatnih firmi staraju o svojim privatnim preduzećima. Međutim, to kod javnih preduzeća nije slučaj.
Juče je neko rekao da se kupuju odbornici, ne bili se gazdovalo javnim preduzećima. Moram da podsetim jednu stranku bivšeg režima da su to oni pravili i izmislili negde odmah posle izbora, da su sada aktuelan predsednik te neke stranke i tadašnji predsednik zajedno otišli u Leskovac i rekli da su odbornici vlasnici mandata i da odbornici formiraju lokalne i sve druge vlasti, a ne političke stranke.
Očigledno da je došlo do debelog zaokreta, kao i uvek, tu nema nikakvog principa. U međuvremenu je ta stranka bivšeg režima promenila mišljenje i sada, otprilike, stoji na stanovištu da odbornici, odnosno predstavnici građana nisu vlasnici mandata, odnosno da oni ne prave vlast u lokalnim samoupravama, pokrajini i republici, već da to čine političke stranke. Dakle, ti dvojni standardi kod njih mene iznenađuju.
Javna preduzeća su takođe nama poznata kao stranačke kase. Odatle se finansiraju, tu sreću nemam, iz Narodne seljačke stranke sam, male stranke koje nema nijedno javno preduzeće i zato često kažu da mi je stranka minorna, govore sa mnom o nipodaštavanju. Da sam imao stranačke kase u javnim preduzećima kako su imale neke stranke, mislim da bih osvojio 100% glasova.
U tim javnim preduzećima rade prave stranačke vojske u upravnim odborima i želim da napomenem da ću ovaj zakon podržati, zato što se kroz nadzorne odbore smanjuje broj članova nadzornog odbora na tri u lokalnim samoupravama, a u republici na pet, s tim što u republici i pokrajini tri daju vlasti, a po jednog ili dvojicu daju nezavisni, odnosno zaposleni u tim preduzećima. U lokalnim samoupravama ćemo imati samo tri člana nadzornog odbora, a sada ti upravni odbori broje i po 10 članova. Dakle, ta neka stranačka vojska će se ipak malo smanjiti, tako da je ovo jedan dobar korak u dobrom pravcu, ali mislim da su ove reforme trebale biti još radikalnije.
Ono što treba još napomenuti je da su javna preduzeća bila najveći izvor korupcije, posebno za vreme bivšeg režima. Jednu vlast, koja je otišla, treba ceniti po situaciji koju su nam ostavili.
Što se tiče javnih preduzeća, ostavljena su javna preduzeća koja su u gubicima preko tri milijarde evra. To su preduzeća koja su naglo počela da gube svoj kapital i svoju imovinu i takvi imaju tri puta vredniji kapital od privatnih preduzeća, a prave gubitke koji su pet puta veći od gubitaka privatnih preduzeća. U tim javnim preduzećima radi 180 hiljada radnika, od toga je 70 hiljada u Beogradu i onih 100 hiljada koji rade u državnim preduzećima, koji su pod kontrolom Agencije za privatizaciju i dođemo do broja od 280 hiljada, dakle, preko 12% radi u državnim i javnim preduzećima.
Za subvencije na državnom i lokalnom nivou se izdvaja preko 390 miliona evra, za subvencije javnim preduzećima kojima su raspolagale stranke u prethodnom periodu i zato ne razumem prigovore koji dolaze iz bivše režimske stranke.
Mislim da vam je trebala još agresivnija reforma. Što se RTS tiče, čim dirneš malo, podigne se velika dreka i mislim da to nije bio javni servis, da je to bio, pre svega, novčani servis jednog gradonačelnika i sadašnjeg predsednika jedne tamo stranke bivšeg režima i bojim se da se…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite na temu.)
U temi sam. U temi sam daleko više nego oni što su juče lupali po pet šest replika, a ne znam zašto.
Koliko znam, u ovom zakonu piše nešto i o informisanju i upravo o tome govorim, da građani finansiraju, između ostalog, od javnih preduzeća, a finansiraju javni servis, barem ga ja finansiram tri puta na tri brojila. Ukoliko vi to ne dozvoljavate, naravno da neću da pipnem to veličanstvo tamo za koje mu dugujem izvinjenje. Rekao sam mu da je milijarder i izvinjavam mu se, on je multimilijarder.
Što se tiče javnih preduzeća, u Srbiji je ukupno 570 javnih preduzeća i imamo 8.242 direktora i zamenika. To je 16 direktora, zamenika i raznih izvršnih direktora po javnom preduzeću i za njihove plate se izdvaja godišnje preko 100 miliona evra. Po jednom preduzeću se mesečno izdvaja 20 hiljada evra samo za direktore, ili kolegijum direktora, ili razne direktore, pomoćnike itd. Ne treba pričati o portparolima, sekretarima, sekretarima podsekretara, portparolima portparola itd, da bi vam dokazao da se u javnim preduzećima radi o jednoj stranačkoj vojsci koja opterećuje očerupane građane i koja je, uvođenjem komunalne policije i raznih represivnih aparata, dovela građane do toga, kao da ne žive u državni Srbiji već u "žutoj kući", samo još treba komunalna policija i izvršni sudski organi da nam vade bubrege i unutrašnje organe, ukoliko ne platimo lokalnu komunalnu taksu. Tu su veoma svestrani, želeći da uberu što više i da svojim partijama na takav način doprinesu što više novca.
Takođe treba reći da je to veliki izvor korupcije, da su ti direktori i gradonačelnici običnim građanima u predizbornim kampanjama, podmićivali ih parama iz tih javnih preduzeća, pričali im bajke, a sebi sada, posle izbora, prave dvorce, iznose kapital na svoje privatne firme, na firme svojih prijatelja, čak iznose novac u inostranstvo na privatne račune i zato mislim da ove zakone treba podržati, mada i samo mislim da su oni trebali biti daleko radikalniji u reformama i da su trebali skroz razvlastiti stranke u javnim preduzećima, da nemamo nikakvu partijsku vojsku, jer to naša privreda, naša država, čiji je javni dug, privredni dug i dug građana gotovo 50 milijardi evra, ne može više izdržavati i ovde je rez morao biti daleko bolji.
Privatni sektor i dalje živi kako mora, a javni sektor i dalje želi da živi kako hoće. Da se tu kralo i da je na snazi bio Dušanov zakonik, koji kaže da se lopovi, razbojnici i svaka vlastela koja to toleriše, imaju zbog lopovluka obesiti naopako i oslepiti. Bojim se da bi danas bilo puno belih štapova i da bi neki itekako govorili i radili u ovoj skupštini naopačke. Takođe, da je na snazi neki šerijatski zakon, zbog ovih javnih preduzeća bi umesto rukama, glasali nogama i ne bi imali na šta staviti svoje skupocene satove. Hvala.

Kao čovek koji živi u Vojvodini, kao neko ko se zalagao za autonomiju Vojvodine još 1990. godine, dakle, kada je to bilo veoma opasno, neko ko je ugradio u program svoje stranke autonomiju Vojvodine, verujem da sam dovoljno kvalifikovan da pokušam da nešto objasnim i da napravim razliku između autonomije i države.
Bojim se da se ovde ne radi o autonomiji, nego neko priča o čorbi a meso vadi. Dakle, neko kada kaže autonomija on misli na državu. Govoriću o nadležnostima AP Vojvodine. Vidim da se ovi iz bivšeg režima smeškaju. I treba da se smeškaju. Oni su uveliko devedesetih godina bili protiv autonomije Vojvodine. Imali smo muke da ih nagovorimo da prihvate tu ideju o autonomiji, a danas se smeškaju i najveći su zaštitnici autonomije Vojvodine.
Mislim da nije bilo nagle smrti gospodina Đukića, koji je bio prethodni ministar finansija, odnosno prethodni sekretar finansija u Vladi AP Vojvodine, da bi mu lakše objasnili šta su prihodi a šta su rashodi. Ono čime sam zgranut kao čovek koji živi u Vojvodini koja je poljoprivredni region, su subvencije.
Dakle, amandmanima i ovim amandmanom i amandmanom na član 1. Skupštine AP Vojvodine se vidi da su bitno smanjene subvencije za poljoprivredu. Ovim amandmanom traže da se u Upravi za agrarna plaćanja subvencije smanje sa 26 milijardi na 23 milijarde. Oni traže da se smanje za tri milijarde subvencije u poljoprivredi, u agrarnim plaćanjima, a ukupno u budžetu Srbije da se ona smanje za 12 milijardi.
Od tih 12 milijardi verujem da najmanje devet milijardi pripada poljoprivrednicima Vojvodine. O čemu se ovde radi? Da li oni traže pare isključivo za Vladu Vojvodine ili traže novac za poljoprivrednike u Vojvodini? Da obrnem pitanje, da li je bolje da ovaj novac dobiju poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine ili da je novac koji oni traže da se smanje subvencije, da taj novac dobije Vlada Vojvodine koji ga svakako neće usmeriti zemljoradnicima.
Drugo, subvencije u privredi, koje takođe delom dolaze u Vojvodinu, tražili su da se sa 18 milijardi smanje na četiri. bili su dušebrižnici, govorili su radnicima, govorili su kako nemaju šta da jedu kako nemaju decu da ogreju itd., a sa druge strane su tražili da se smanje subvencije u privredi. Dakle, da određeni broj radnika samim tim ostane bez posla, da ne mogu da obuju, obuku svoju decu, nahrane i da ne mogu da ih ogreju.
Sa druge strane, braća po znoju, braća po žuljevima, seljaci od kojih se traži da se odreknu, zbog Pajtića, dela subvencija, da to prebacimo na Vladu Vojvodine i da onda oni to troše po nekom svom partijskom principu.
To sam rekao i juče i ja to ne mogu da prihvatim. Mogu da prihvatim da su došli lepo i razgovarali sa poslanicima sa teritorije Vojvodine. To im nije palo na pamet. U tom slučaju bih podržao sve amandmane Vojvodine koji su u korist svih Vojvođana. Očigledno da oni predlažu amandmane samo one koji su u korist Vlade Vojvodine i jedne partije koja tamo drži vlast, koja pomoću tog novca i izbornog sistema želi još jednom da samoobnovi vlast. To neće da može. Hvala.

Hvala. Za razliku od nekih kolega, bio sam strpljiv.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam dobio odgovor još uvek – da li je tačno da su amandmanima Skupštine AP Vojvodine, Vlada Vojvodine i Skupština Vojvodine i funkcioneri AP Vojvodine tražili da se subvencije u poljoprivredi smanje za 30%, odnosno za 12 milijardi dinara. To je u prevodu oko 110 miliona evra, prevedeno na raspodelu tih sredstava, kako je bilo do sada, na vojvođanske zemljoradnike, da ih tako nazovem, otpalo bi 10 milijardi.
Da se ministar ne bi trudio oko cifara, u amandmanu broj jedan za subvenciju poljoprivredi je AP Vojvodina tražila da se umesto 41 milijarde smanji iznos subvencija na 29 milijardi. U privredi su tražili da se sa 18 milijardi smanji na četiri milijarde.
Ovaj amandman ovde razrađuje detalje kako da se te subvencije skinu, znači, iz Službe za agrarna plaćanja i drugih delova u Ministarstvu poljoprivrede, tražili su da zemljoradnici, poljoprivrednici u Srbiji dobiju 12 milijardi manje, a samim tim poljoprivrednici u Vojvodini bi dobili 10 milijardi manje.
Sledeće što želim da kažem je da nije bilo primereno reći da je moje obrazlaganje amandmana bilo smešno. Na dosta humorističan način sam pokušao da razjasnim amandman koji je bio smešan. Nije bilo smešno moje izlaganje, smešan je bio amandman, jer se nije moglo utvrditi ukoliko bi ga usvojili, ukoliko bi ga Skupština Srbije usvojila, nije bilo predviđeno na koji način bi mi iskontrolisali deo prihoda od akciza koji je ostvaren na teritoriji AP Vojvodine. Zato sam to pitao – da li se to ostvaruje kontrolom proizvodnje, da li se to ostvaruje kontrolom prodaje i da li se to ostvaruje kontrolom konzumiranja, odnosno pušenjem?
Nisam kriv što je neko predložio amandman, maltene, da neko ide po Vojvodini i da broji pikavce, da bi utvrdili koliko je ubrano akciza. Znači, može biti da sam ja na dosta humorističan način obrazlagao jedan amandman koji je, najblaže rečeno, bio nesprovodiv, neko bi, s obzirom da su rekli da je moje obrazlaganje bilo smešno, neko bi rekao – i smešan.
Takođe, kao čovek koji živi u Vojvodini i koji se zalagao za AP Vojvodinu i kada ovi svi dušebrižnici to nisu radili, tu ne uključujem LSV, njihov stav i njihov program je bio odavno poznat, možda je čak i nešto više od autonomije, to je njihov problem, svi ovi drugi su 90-ih godina, na određen način, imali sasvim drugačije programe što se tiče Vojvodine. Kao čovek koji živi u Vojvodini, tvrdim da ovaj budžet i sve ovo što radimo danima nije protiv građana i građanki Vojvodine. Jednostavno, mislim da ovde neko misli da pare koje do Vojvođana ne dolaze kroz rukovodstvo AP Vojvodine i stranke koju oni predstavljaju, ukoliko taj novac do građana ne dolazi na takav način, onda to nisu pare, iako su namenjene za građane i građanke Vojvodine.
Ovde je jedna stranka bivšeg režima, koja se sad ustrojila kao konfederalna, od države su napravili partiju, sada su partiju uredili kao konfederalnu, kako se Pajtić i Đilas dogovore, e sad bi i državu da urede tako, kako će da se dogovore Pajtić i Đilas. To naprosto neće da može i ukoliko dođe do one štete u "Razvojnoj banci Vojvodine", predlažem – a da Veljović radi svoj posao, uopšte ne bi sada ovakvu temu imali. Davno bi se mi rešili tih navodnih političkih protivnika, onih zagovornika koji sada, po cenu raspada Srbije, žele da brane neku svoju ličnu vlast u Vojvodini. Dakle, da je on radio svoj posao, ovaj problem ne bi imali. Ako budemo imali problem u "Razvojnoj banci Vojvodine", predlažem da taj problem platimo, da lepo to Pajtić plati Đilasu novcem, jer on, brate, ima milijarde i ima da nadoknadimo sve. Hvala.

Dame i gospodo, koristim to pravo, s obzirom da sam pomenut. Pomenut sam tonom koji bi trebalo da znači neku negativnu konotaciju. Ja sam zemljoradnik, Srbin, nema čega da se stidim. Priznajem da ovde imam mali problem. Kada određeni poslanici govore gotovo da mi treba prevodilac. Ja govorim narodnim jezikom, što ne znači da je taj moj način obraćanja uvredljiv.
Pokušavam da me razume moja ciljna grupa iz koje sam došao. Moja ciljna grupa su zemljoradnici, pa i radnici, seljaci, pošteni ljudi, ljudi koji krpe zakrpu na zakrpu, ljudi koje stranka bivšeg režima vrlo rado obilazi u izbornoj kampanji. Toliko često u tim izbornim kampanjama uskaču u staje, svinjce i kokošinjce, da sam zabrinut za mentalno zdravlje naše stoke. Zato što se stoka plaši nepoznatih ljudi i to zemljoradnici, kojima se sada obraćam, veoma dobro znaju. Ukoliko smo dobri za obilaske u kampanji, mislim da smo zaslužili da imamo jednog predstavnika u ovom parlamentu. To sam, sticajem okolnosti, ja. SNS je našla neki interes da se njihovoj koaliciji priključi i Narodna seljačka stranka.
Bio sam zabrinut da nisam dovoljno vredan, s obzirom da sam pomenut od stranke bivšeg režima za koju govorim da je proizvod nerada gospodina Veljovića. Dakle, bio sam zabrinut za svoj kvalitet, ali s obzirom da su počeli na ovakav način da me napadaju, počeo sam da shvatam da ipak nešto vredim u ovom narodu. Neću da silazim na taj nivo, da na takav neki prizeman način kažem da taj neki iz rialitija. Evo, i za tu "Farmu", ponosim se što sam tamo hranio životinje, što sam pokazao da mogu da pomuzem kravu, da nahranim stoku. Dakle, brinući se o životinjama, pokazao sam da mogu da se brinem o ljudima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bih rado podržao, ali ne mogu iz dva razloga. Prvi razlog je zato što se sa jedne stavke uzima. To su subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, dakle, za ono što zemljoradnici već dobijaju, što je proračunato na sumu od 25 milijardi 886 miliona. Od te sume je 500 miliona oduzeto i trebalo bi prebaciti na veterinu. Voleo bih da je ovaj amandman sa neke druge stavke uzeo, sa spoljne politike, sa bilo čega, onda bih glasao za ovaj amandman vrlo rado, da se na veterinu prebaci tih 500 miliona ili 450 miliona.
Uz dužno poštovanje, gospođo ili gospođice Batić, ali niste dobro izbalansirali. Sa subvencija ste uzeli 500 miliona, a za veterinu ste namenili 450 miliona dinara, tako da je i tehnički nemoguće ovaj amandman uskladiti sa prihodima i rashodima. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je prošle godine proizveo milion kilograma što stočne hrane, što hrane za ljudsku ishranu, kao neko ko je učestvovao u poljoprivredi, kao radnik koji je proizveo preko 200.000 traktora, nadam se da sam dovoljno kvalifikovan da govorim o ovom amandmanu i da neće neka stranka višeg režima sa nipodaštavanjem govoriti o mojoj sposobnosti.
Ovaj amandman bih vrlo rado podržao zato što se radi o povećanju subvencija koje će zemljoradnici dobiti po hektaru i u premiji za mleko, da se, sa druge strane, ne uzima od dela koji je namenjen za laboratorije za mleko. Tako da ću oko podrške o ovom amandmanu ostati u dilemi - da li nam je potrebnija laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka ili nam je potrebnije da nam se uvećavaju subvencije?
Amandmanom se uvećavaju subvencije i predlagač je našao onoliko prostora koliko je našao i one se znatno ne uvećavaju, ali, u principu, nas u 2014. godini čekaju obaveze po prelaznom Sporazumu koji smo potpisali. Očekuju nas obaveze da će carine uvoznih i prehrambenih poljoprivrednih proizvoda pasti i stoga će se naša poljoprivreda naći u veoma teškom položaju.
Premije i subvencije treba povećavati. Ovim budžetom su one uvećane, ali bih voleo da one budu daleko veće, da budu onakve kakve su u zemljama EU. Samo da podsetim, u susednoj Hrvatskoj one iznose gotovo 400 evra po hektaru, da u Sloveniji prelaze sumu od 453 evra po hektaru, a da su u zemljama EU te premije znatno više nego u Hrvatskoj. Sem ovih premija i subvencija koje isplaćuje država, voleo bih da se one uvode i da budu povećane subvencije za ruralni razvoj, da se na takav način da podrška poljoprivrednoj proizvodnji u selu. Takođe, da se kroz zaštitu životne sredine, po principima koji važe u EU, dotira poljoprivredna proizvodnja u delu gde se poljoprivredni proizvođači staraju, prilikom proizvodnje, o zaštiti životne sredine.
Postoji široka lepeza podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u EU i voleo bih, s obzirom da postoji želja kod vladajuće koalicije da se pristupi EU, ukoliko se ona ne raspadne pre nego što mi uđemo u nju, ali svakako da se trebamo boriti za vrednosti koje EU nudi, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji, da te subvencije i premije budu što više i da budu što bliže zemljama EU, jer se ne premiraju zemljoradnici, nego se premiraju, pre svega, potrošači i prerađivači – potrošači da budu sigurni u dobru snabdevenost, da po jeftinijoj ceni mogu da nabave prehrambenu namirnicu, a prerađivačka industrija, kroz premije i subvencije u osnovnoj poljoprivrednoj proizvodnji, sigurna da će tu sirovinu imati po daleko nižim i povoljnijim cenama zbog visine premija i subvencija. Dakle, to će podizati njihovu konkurentnost i stvorićemo uslove da u poljoprivredi, koja je naša najveća fabrika pod vedrim nebom, kroz razvoj prehrambene industrije, omogućimo i zapošljavanje radnika. Pri tome, treba da vodimo računa da se ta prehrambena industrija podiže što bliže mestu poljoprivredne proizvodnje, tako da u narednom periodu stvorimo povoljne prilike za obrnute migracije. Dakle, da se deo stanovništva koji ima neku očevinu, a koji u gradu živi bez posla, vrati na selo zbog premija i subvencija i da tako i demografski pomognemo razvoju ove države i regionalno rasporedimo stanovništvo, da nemamo krajeve naše zemlje gde gotovo niko ne živi, a u četiri hiljade i nešto sela, gotovo četvrtini sela preti apsolutno izumiranje.
Slažem se sa ovim amandmanom, ali ubuduće treba da vodimo računa da se što više sredstava nabavi, ne samo za poljoprivredu, već i za prerađivačku industriju i da nabavimo posla i za oca na njivi i za sina u prerađivačkoj industriji. Mislim da je to put koji može ovu zemlju da izvede iz krize i da, na kraju kažem, u prethodnom amandmanu je bilo govora da se amandman ne može prihvatiti, Vlada je rekla, zato što se pravi registar poljoprivredne proizvodnje, registar za vinogradarstvo. Apsolutno podržavam da se taj registar utvrdi i kada se taj registar utvrdi, onda ćemo videti da subvencije u bivšem režimu nisu dobijali poljoprivrednici, već da su ih dobijali kobajagi poljoprivrednici, oni koji su izrazili želju da se bave poljoprivrednom jedno godinu dana, dok ne ostvare velike premije i subvencije na vinograd. Radi se o milionskim svotama koje su bivši ministri poljoprivrede, a tu mislim na Dragina i Milosavljevića, podelili kvazi vinogradarima, a da vinograd uopšte ne postoji, niti je ikada postojao na tom zemljištu. Jednostavno, samo je podignuta subvencija i ona nije došla u džepove seljaka, već je došla u džepove manipulanata koje je podržao bivši režim, koji, ne samo da su potrošili budžet, već bih rekao da su potrošili celu državu. Hvala.

Delimično se slažem sa predlagačem da su i ova sredstva mala. Shvatio sam smisao, šta je predlagač hteo da kaže i sve sam bliže tome da glasam za ovaj amandman, s obzirom da mi izvozimo kukuruz za 500 miliona evra godišnje. Ima i takvih u bivšem režimu koji se sa time ponose. Ja se sa time baš ne bih hvalio. Ne bih se hvalio ni količinom soje, sojinog griza, sojine sačme, niti suncokretne sačme. Ponosio bih se time da je ta hrana za stoku upotrebljena na teritoriji naše zemlje. Voleo bih da se podstakne stočarstvo u daleko većoj sumi nego što je to predlagač želeo ovim amandmanom da kaže. ako izvozimo 500 miliona evra kukuruza to znači da kroz nedostatak stočarstva gubimo 500 miliona evra. Dakle, na svaki kilogram kukuruza, to stočari znaju, kroz proizvodnju mesa i kroz uvećanje stočnog fonda da se uvećava za svaki evro dobija se još jedan evro za proizvodnju mesa. Voleo bih da se ovaj amandman na neki način prihvati.
Voleo bih da u budućnosti vodimo više računa o stočarstvu, tako da bi se od 500 miliona evra izvoza kukuruza dobio izvoz mesa u Evropu i Rusiju od jedne milijarde. Na svaki kilogram kukuruza, na svaki evro na izvoz kukuruza i stočne hrane još jedan evro izgubimo kroz nedostatak proizvodnje u stočarstvu. Sve sam bliže tome da podržim ovaj amandman.
Kada se subvencionišu radna mesta u raznim fabrikama, voleo bih da se to radi i po pitanju prerađivačke industrije i poljoprivrede i da svaka porodica koja se vrati iz grada na selo dobija u kontinuitetu od pet godina po dve hiljade evra, da dobije onih 10 hiljada evra koje dobijaju razni investitori koji podižu neka nova radna mesta. Na takav način bi rasteretili gradove i oživeli sela. Ukoliko bi se u nekom budućem budžetu za 2014. godinu našlo sredstava da se subvencionišu porodice koje žele da se vrate na svoju očevinu i da se bave poljoprivrednom proizvodnju, u tom slučaju bih predložio Ministarstvu finansija u planu budžeta za 2014. godinu da predvidi da takve porodice dobijaju 10 hiljada evra podeljeno na pet godina, svake godine dve hiljade evra pod uslovom da se bave poljoprivrednom proizvodnjom na selu. Tako bi razvili stočarstvo i voćarstvo i doprineli da naš društveni proizvod iz poljoprivrede bude dva puta veći nego što je on danas. Hvala.

Gospodine predsedavajući, strpljiv sam čovek i tolerantan, imam izuzetno poštovanje prema vama i prema vašoj funkciji, prema vašim godinama i prema vašem činu. Verovali ili ne, vratiću se na amandman.
Ovaj amandman mi se izuzetno dopada. Mislim da je malo tri i po milijarde, mislim da tu treba više novca. S obzirom da amandman ima jednu tehničku manjkavost, a ministar će se složiti, s obzirom da predlagač amandmana nije našao za shodno da pronađe sredstva u rashodnoj strani, koje će oduzeti da bi obezbedio ove tri i po milijarde, s toga mislim da svi zajedno razmislimo, ne znam koje su uopšte mogućnosti nadležnih odbora i šta se može ispraviti u ovom amandmanu, ali da svi debelo razmislimo o ovom amandmanu i da njega vredi usvajati.
Zašto? Prosečna starost stanovnika Srbije je 50 ili 51 godina. Prosečna starost penzionera, bojim se, nije puno veća. Vrlo je mala razlika između prosečne starosti penzionera i prosečne starosti jednog srpskog stanovnika, tako da je ovaj amandman veoma smislen.
Sada treba videti gde obezbediti ta sredstva. To je nešto za razmišljanje, da li je moguća ispravka amandmana? Nisam toliko verziran, ali predlažem ministru finansija da razmisli o sledećim stvarima. S obzirom da je ovo tri i po milijardi, mislim da to treba uvećati najmanje na pet milijardi, samo po jednoj stvari. Mislim da u buduće treba da oporezujemo ove bezobrazno bogate. Recimo, samo jedan tajkun u Srbiji, a navešću i primer Dragana Đilasa, čovek je milijarder. Ako ga oporezujemo sa 5%, dobićemo pet milijardi. Ovde nam treba samo tri i po. Samo treba videti gde treba uzeti. Predlažem da uzmemo od ovih bezobrazno bogatih i da damo siromašnima, da možemo da obnovimo naciju.
Moj drugi predlog je da je i tih pet milijardi malo, da treba to uvećati. Ali kako? Uvećati reformom penzijskog sistema. Znači, sve penzije iznad 50 hiljada, molim vas, to je u temi – gde da nabavimo novac i da ispoštujemo ovaj amandman. Predlažem da bude pet milijardi i da nabavimo još pet milijardi, tako što ćemo penzije limitirati na, recimo, 50 hiljada dinara i sve one iznose preko 50 hiljada dinara, gurnuti u fond…

Gospodine predsedavajući, mislim da sam se sa dužnim poštovanjem odnosio i prema amandmanu i prema predlagaču. Predlagač je imao jednu manjkavost, tražio je sredstva od tri i po milijarde, nije znao na kojoj strani da obezbedi ta sredstva.
Predlažem da u buduće ovako smislen amandman preraste u budžetu u posebnu budžetsku stavku i da oporezujemo bezobrazno bogate i sve one čije su penzije u odnosu na one penzionere od 22 hiljade, bezobrazno velike. Na ta dva načina možemo da skupimo 10 milijardi i da pomognemo naciji da ne budemo više prosečno stari 50 godina, treći u svetu. Radi se samo o tome gde naći ta sredstva. To je moj predlog. Hvala.

Strpljivo sam čekao. Javio sam se među prvima. Malopre je jedan kolega reklamirao povredu Poslovnika, a da nije rekao ko je član. Govorio je o amandmanu.
Hoću da kažem da mi koji smo se borili za autonomiju Vojvodine, nismo se borili za ovakav način podnošenja amandmana. Obrazložiću zašto.
Ovde smo bili svedoci, kada je bila rasprava u načelu, da je amandman gotovo bespredmetan zato što je prve godine Vojvodina izračunala svoje prihode na bazi prihoda budžeta Republike Srbije. Na osnovu te formule su ustanovljeni prihodi Vojvodine. Sada kada budžet nije više u suficitu, već kada je u deficitu, pokrajinsko rukovodstvo traži 7% od rashoda. Dakle, kod njih samih postoje dvojni standardi.
U ovom njihovom amandmanu sam zaprepašćen odakle oni žele da uzmu pare. Dakle, dok je ista koalicija bila na vlasti u Beogradu i u Novom Sadu, ništa im nije smetalo to što je Vojvodina bila uskraćena za novac od vlastite koalicije. Dok su bili i na jednoj i na drugoj kasi, ništa im nije bilo sporno.
Zaprepašćen sam iz sledećeg razloga. Čitajući amandman AP Vojvodine, u delu subvencija, vidim da su smanjene sa 91 na 64 milijarde. Dakle, negde za oko 30 milijardi. Subvencije su smanjili za 27 milijardi. Od toga, subvencije u poljoprivredi su sa 41 milijarde smanjene na 29 milijardi i 802 miliona. Dakle, gotovo 12 milijardi je Skupština AP Vojvodine zatražila da se skine sa poljoprivrede i prebaci na budžet AP Vojvodine. Mislim da se tu ne radi o budžetu AP Vojvodine, već se radi o budžetu Vlade Vojvodine koja na politički način raspolaže tim sredstvima deleći Vojvođane na podobne i nepodobne.
Ne mogu verujem da je neko u Vojvodini rešio da uzme 12 milijardi iz subvencija za poljoprivredu, što prevedeno u raspodeli tih subvencija devet milijardi bi otišlo subvencija u Vojvodinu. Neko je na ovaj način želeo da pare koje bi dobili poljoprivrednici u Vojvodini prebaci na Vladu Vojvodine. Mi koji smo se dugo godina, 20 godina, borili za povećanu nadležnost Vojvodine, nismo se borili da beogradizaciju zamenimo novosadizacijom, svakako se nismo borili da sredstva koja proističu iz nadležnosti Vojvodine idu u političke svrhe da još jednom pokušaju da samoobnove vlast u Vojvodini.
Ne mogu da verujem da je neko na takav drzak način pokušao da pare iz džepova poljoprivrednika prebaci u novac za budžet AP Vojvodine, a već smo videli kako se to iz kapitalnog fonda Vojvodine troše. Uglavnom se troše u onim delovima gde ostvaruju dobre rezultate. Lično sam video, pre jedno četiri godine, da se iz tog fonda štampaju koje kakve predizborne brošure, pa čak i grudnjaci sa obeležjima neke evropske Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim kolegama da Ustav treba poštovati. Ustav je zakon svih zakona i poštovan je posebno za poslanike Narodne skupštine, poštovanje tog ustava bi bila neka vrsta svetinje. Odmah se pitam da li to poštovanje Ustava treba da bude dvosmerno ili jednosmerno? Da li treba da se poštuje samo od strane Narodne skupštine Republike Srbije ili taj ustav treba da se poštuje i od Skupštine AP Vojvodine.
Nameće se sledeće pitanje, da li možemo Ustav da poštujemo po malo, na parče, kada nam treba, onda ćemo da ga poštujemo a kada nam ne smeta, onda nećemo da ga poštujemo, da ne govorim o načinu na koji je formiran i ustanovljen Ustavni sud, na čije predloge i daleko bi nas to odvelo, ali svakako nije formiran na predlog ni mene ni poslaničke grupe kojoj trenutno pripadam, niti moje Narodne seljačke stranke, pogotovu.
Odluke tog ustavnog suda kada ne odgovaraju, pojedinci u AP Vojvodin dočekuju na nož, prete internacionalizacijom i to visoki funkcioneri AP Vojvodine, odnosno ljudi koji sede u institucijama kao što je Skupština AP Vojvodine i kao što je Vlada AP Vojvodine. Takođe, po pitanju Ustavnog suda, Ustava, da pitam kada je ovaj ustav donet? Koliko se ja sećam, 2006. godine ili neko nije obavešten da je taj ustav donet ili su ga tek pre neki dan pročitali.
Dakle, taj ustav je važio od 2006. godine i raspodela sredstava po pitanju budžeta Vojvodine i budžeta Srbije, vršena je na isti način koliko sam razumeo kao i do sada, s tim što smo sada dobili 15 milijardi ako sam dobro razumeo više nego prethodne godine.
Ukoliko se Ustav nije poštovao i ranije, odakle ta naknadna pamet da se Ustav ne poštuje, tek u poslednjih nekoliko meseci, a kao da se ranije poštovao, a već sam dokazao da to nije bio slučaj.
Takođe želim da kažem da kada bude glasanje, neka gospoda iz bivšeg režima prebroje glasove Vojvođana i onda će videti koliku podršku u stvari imaju u Vojvodini. Prebrojte glasove samo poslanika koji žive u Vojvodini i videćete da ćete izgubiti. Ne zato što mi manje volimo Vojvodinu. Mnogi od nas su razočarani, imajući u vidu da tih 7%, a posebno one tri sedmine nisu korišćene u svrhu za koju su namenjene, prema nekima od nas u Vojvodini, otprilike se vlast u Novom Sadu ponašala isto onako kao što se Slobodan Milošević ponašao prema Vojvodini.
S toga smo mnoge Vojvođane razočarali oni koji su donedavno vršili vlast u Republici i Pokrajini. Dok su vršili vlast i u Republici i Pokrajini, ništa nije smetalo, nikakva podela im nije smetala, nikakav prekršaj Ustava im nije smetao. Sad odjednom, u poslednja tri meseca kao da je to neka novina, kao da su tek sad pročitali Ustav.
Dakle, mislim da se radi o odbrani vlasti u Vojvodini, o rezervnom, poslednjem rovu bivšeg režima i gotovo je za mene neprihvatljivo da vojvođanski poslanici govore o svemu, ali kada je u pitanju amandman na član 1. koji je prošao, Skupština AP Vojvodine, gde su predvideli da se budžet za poljoprivredu sa 41 milijarde smanji za 12 milijardi na 29 milijardi, dakle, o tome niko ne želi da govori.
Novac koji bi većinom došao u ruke poljoprivrednika u Vojvodini , neko je želeo da odatle preusmeri na Vladu Vojvodine. Tako nešto ja ne mogu podržati, bez obzira što je moja stranka, već sam rekao, bila pionir u zalaganju da Vojvodina ima autonomiju, dakle, ustavnu autonomiju koju i sada ima.
Mi vrlo dobro znamo gde je autonomija Vojvodine, gde ona prestaje, a gde nastaje država. Bojim se da se ovde radi o nečemu drugom, da neki razmišljaju samo o tome gde nestaje država Srbija, e to neće moći. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, spadam u one osrednje pismene ljude i ne stidim se to da priznam, ali kad god pročitam ovaj amandman, nikako da uđem u njegovu suštinu. Pokušao sam sa puno upornosti i volje da protumačim šta je predlagač želeo da kaže.
Ovde piše – deo prihoda od akciza na gorivo i cigarete u visini od 43% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine. Sada ne znam ko će da utvrdi ko gde puši? To vam najozbiljnije kažem, zato što cigarete imaju akcizne markice. Dakle, Ministarstvo finansija vodi računa samo da bude ubrana akciza po broju prodanih akciznih markica. Ko će da utvrdi, koja komisija za pušenje će da utvrdi koje su cigarete popušene na teritoriji Vojvodine, a koje na teritoriji Srbije?
Ovaj amandman kada bi usvojili, praktično bi morali da obrazujemo tu komisiju. Ako kupim cigarete u Zemunu, a popušim ih u Inđiji, pitam – kome treba da platim tu akcizu? Iz ovog amandmana se jasno ne vidi. Vidim da je ljudima iz Vlade Vojvodine neprijatno, i meni je neprijatno. Gospodine ministre, probajte vi da mi objasnite. Meni ovde stvarno ništa nije jasno.
Da pređem na gorivo, pošto vam je ovo pušenje već vidim dozlogrdilo. Po pitanju, ako natočim rezervoar u Beogradu i slučajno se provozam do Pančeva, pitam – kome treba da platim akcizu, odnosno ko bi trebao akcizu da ubere i ko bi kontrolisao na kojoj teritoriji je to gorivo potrošeno? Šta hoću da kažem? Amandmanom nije precizirano da li se akcize ubiraju tamo gde se cigarete proizvode, da li tamo gde se prodaju ili gde se konzumiraju, odnosno puše. Takođe, nije jasno iz ovog amandmana da li se ovaj amandman odnosi na deo goriva u rafinerijama gde se prerađuje, onda je to jako veliki prihod, da li tamo gde se toči ili tamo gde se koristi.
Stvarno mislim da je to veoma teško pitanje. Na to pitanje bi možda dao odgovor bivši pokrajinski ministar finansija, koji je na nesreću nedavno preminuo. Mislim da bi on na mnoge stvari o prihodima i rashodima u Vojvodini mogao da odgovori. Nažalost, čovek je preminuo nedavno, tako da smo ostali uskraćeni za mnoge odgovore.
Dakle, meni ovaj amandman nije jasan, kao što mi nije jasno ništa što se tiče i "Razvojne banke Vojvodine" i Fonda za kapitalna ulaganja, kao što mi ništa nije jasno iz ovoga. Zato bih voleo da mi ministar objasni, ako je to bilo smešno, na koji način bi mi utvrdili gde se šta konzumira i gde šta treba platiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da podržim ovaj amandman i molim predlagača da mi to stavi na znanje prilikom glasanja da mogu da odglasam ovaj amandman. Pokušaću da obrazložim i zašto.
Ovako se kaže otprilike, u članu 6. dodaje se stav 5. koji glasi – kontrolu zakonitosti trošenja sredstava za finansiranje nadležnosti Autonomnih pokrajina, u množini je, što je za pohvalu, sprovode nadležni državni organi.
U obrazloženju Vlade stoji da to nije neophodno zato što postoji budžetska inspekcija i DRI.
Šta je sporno? Obično ova budžetska inspekcija ili revizori obilaze papire. Papiri se daju naštelovati, troškovi se daju na papiru napisati kako god hoćeš. Papir trpi sve. Ja pitam, koji revizor ili koja budžetska inspekcija će doći u Bešku da utvrdi da li je na tri cevi za kanalizaciju potrošeno 57 miliona dinara, preko 550.000 evra u to vreme, to je između 10. i 20. maja, između dva kruga izbora.
Koja budžetska inspekcija će doći ovo da prekontroliše? Ni jedna. Takođe, pitam, Bački Gračac, vodova kanalizacija, prečistač i kućica za prečistač, to je od 300.000 evra sagrađena samo kućica tri sa tri i ja pitam, koja revizorska i budžetska inspekcija će utvrditi ovo ako nisu nadležni svi državni organi kao što piše u ovom amandmanu?
Ovde je nadležna Uprava kriminalističke policije, SBPOK ili kako se sve to organizacije zovu, i to su nadležni državni organi o kojima se govori u ovom amandmanu.
Ja za razliku od prethodnika ne vidim ovde ništa antivojvođansko i ja mislim da smo mi Vojvođani nasledili jednu sređenu pokrajinu, jedan deo Srbije i da je u našem interesu da ona ostane sređena, da je kontroliše ko god hoće, da mi budemo za primer ostalim delovima Srbije i da pokažemo da u pokrajini nema šta da se krije.
I dalje mislim da neko ovde doživljava AP Vojvodinu kao sigurnu kuću za ostatak režima i čoveka koji je ovde bio glavni oponent ove kontrole, i ja sam zatekao kao eksperta kada je prešao u stranku, postao je vojvoda od Meridijan banke.
To što je on vojvoda, ne znači da je nadležan za Vojvodinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da je ovaj budžet napredak u odnosu na prethodne. Prvo je, pregledan, vrlo lako možemo iz njega izvući da je ovaj budžet i delimično i posledica onoga što je bivši režim uradio.
Prihodi u ovom budžetu su 965 milijardi, a rashodi 1087 milijardi, deficit je 122 milijarde, upola manji nego što je bio tekuće 2012. godine. Mislim da treba pohvaliti Ministarstvo finansija, ukoliko se taj niži budžetski deficit ostvari na kraju 2013. godine.
Ono što stoji pored budžeta, što su zaboravili oni koji su do nedavno vladali i suma kojom se ne pokriva samo budžetski deficit do 122 milijarde, nego suma od 554 milijarde, od čega je 400 milijardi dinara preko tri milijardi evra namenjeno za vraćanje glavnice dugova koji je bivši režim napravio, radi se samo o dospelim glavnicama koje će dospeti 2013. godine.
Takođe, se jasno vidi da, bez obzira na visok nivo zaduženja, nešto veliko nije urađeno po obimu odobrenih zajmova koje ćemo dozvoliti 2013. godine. Dakle, bez obzira što nam je dug 55% BDP, a možda je taj procenat i prešao, mi sledeće godine za nužne projekte moramo da izdvojimo još 550 milijardi dinara, gotovo 4,7 milijardi evra da bi odobrili zajmove i rešili neka pitanja infrastrukture koja uprkos velikom javnom dugu nisu rešena u prethodnom periodu.
Ovde smo čuli mnoge zamerke iz bivšeg režima, oni su se posebno pravdali činjenicom da je bila svetska ekonomska kriza, pa su oni zaboravili da su se zadužili i da u ovom budžetu i te kako nam trebaju velika sredstva da bi vratili njihove dugove i njihove glavnice. Da se oni ne bi vadili svetskom ekonomskom krizom, ja ću navesti procente duga BDP, on je u Srbiji 55% BDP, da se ne bi pravdali time, pa da kažem da je u Rumuniji 40%, Makedoniji 22% javni dug, a da je u Bugarskoj 18% BDP.
Dakle, nije sve što su oni uradili proizvod svetske ekonomske krize već nesposobnosti i želje da se država pretvori u ortačko društvo, gde su uzimali koliko su hteli i gde je došlo do velikih dugova.
Uz sve ove dugove treba reći i sledeće, da su nas doveli do tog stanja, da mi danas merimo javni dug, a da bi pri tome trebalo meriti i dug privrede. Dug privrede i stanovništva samo u našoj zemlji je gotovo 20 milijardi evra, kamate koje privreda plaća i stanovništvo u zadnjih 10 godina su negde na nivou 22 milijarde. Kada uzmemo dug stanovništva i privrede u zemlji i inostranstvu, dug koji je ostavljen, sve to ukupno je preko 40 milijardi evra.
Mislim da će se i oni koji su i lagali, složiti sa tim stanjem koje su nam ostavili i koje je zatečeno. Ovaj budžet se bavi delimično i ispravljanjem i posledicama koje su nastale od bivšeg režima. Potrebno nam je 90 milijardi za otplatu kamata, a to govori o nivou duga, ali govori i o tome kako se bivši režim zaduživao. Dakle, od tih 90 milijardi, mislim da je 46 milijardi obaveza prema domaćim bankama, a nešto manje prema stranim bankama. Kada uzmemo da nam je ino dug, javni dug, veći, a da je dug u zemlji manji, onda dolazimo do podatka da su domaće banke, strane banke za koje garantuje naša država i te kako dobro zaradile s obzirom da je dug u zemlji bio manji, a da sredstva koja se izdvajaju za otplatu kamata su daleko veća. Hoću da kažem da su na bivšem režimu dobro zaradile i strane – domaće banke za koje garantuje domaća država.
Kada pogledamo prihode, onda ćemo videti da su glavni prihodi od PDV i akciza, ono što zabrinjava da od 434 milijarde, koliko će se ubrati od PDV, je 296 za stranu robu, a 135 milijardi dinara na domaću robu. To pokazuje očajno stanje naše privrede i da će u potrošnji svaka treća stvar koju kupimo biće domaćeg porekla i to se jasno vidi iz strukture PDV.
Kamata od 90 milijardi, za koju se oni smeškaju, a koju su nam ostavili za otplatu sledeće godine je za 50% veća, nego što izdvajamo za Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane dobija 60 milijardi, a otplata kamata na dugove koje su oni napravili samo u sledećoj godini će biti 90 milijardi. Tih 90 milijardi su veće nego sve subvencije, ne samo u poljoprivredi, turizmu, železnici, putevima. Tih 90 milijardi koje moramo da izdvojimo za kamatu, za dugove, mogli smo napraviti 300 kilometara autoputa.
Takođe treba reći da su nas doveli u poziciju da je kamata 90 milijardi na dugove, a da je dečija zaštita 42 milijarde, da je socijalna zaštita 30 milijardi, a da su kamate na njihove dugove sledeće godine 90 milijardi.
Što se tiče, imam zamerke, a u pitanju su kriterijumi za održavanje sredstava puteva. Imamo situaciju, to je moja zamerka Ministarstvu finansija ili nekome ko je utvrđivao, da Kikinda ima 11 kilometara, Zaječar 163 km lokalnih puteva, Bečej 2,4 km, Bojnik 76 km, Šid 9 km, Negotin 125 km, Senta 3,9 km, Trgovište 78 km, Beočin 6 km, Kuršumlija 110 km, Doljevac 4,4 km, Dimitrovgrad 81 km. Bojim se da onaj ko je radio ovu tabelu lokalnih puteva, da je negde izgrešio jer Inđija ima 11 km, a Gornji Milanovac 191 km. Mislim da neko ko je sastavljao ovu tabelu sa kilometražom lokalnih puteva, nije to uradio kako valja i da može doći do toga da neke opštine budu oštećene prilikom održavanja ovih puteva, a ja živim u Inđiji, mi imamo preko 50 i više kilometara tih lokalnih puteva koji se mogu smatrati lokalnim putevima
Takođe, za transfere lokalnih samouprava, izdvajate 35 milijardi, a ako podsetim da su kamate na dugove koje su napravili ovi kojima je sve smešno, 90 milijardi, onda vidimo da ćemo više dati na kamate tri puta, nego što ćemo dati lokalnim samoupravama.
Moja zamerka se odnosi i na činjenicu da je ministar najavio da će komunalne usluge, odnosno cene komunalnih usluga lokalne samouprave utvrđivati samostalno i bojim se da će tu nastati veliko šarenilo.
Takođe, imam primedbu i na transferna sredstva. Recimo, Inđija je dobila 156, Kikinda 234, ja znam da postoji neka formula, ali recimo, Preševo je dobilo 409 miliona zdravstvenih sredstava. Bilo kako bilo, ministarstvo zaslužuje pohvale ukoliko deficit bude smanjen koliko su rekli. Ukoliko se sve ispoštuje što je pisalo u ovom budžetu, ukoliko ne budemo bili primorani da radimo rebalans, s obzirom na rupu koja je ostavljena.
Na kraju da se osvrnem na subvencije u poljoprivredi. Nezadovoljan sam što to nije 5%, za svaku pohvalu je povećanje premija i subvencija, ali s obzirom i na aktuelna dešavanja, mi moramo za razliku od njih pratiti dobro gde se te subvencije troše.
Dakle, ovih dana sam obilazio zasade vinograda za koja su izdvajani milioni evra, pa tako za zasad vinograda od 160 hektara, bivša Vlada je, bivši režim je izdvojio milion i 600 hiljada evra. Danas, kada odete četiri godine kasnije, tog vinograda nema, dakle, ostaju samo papiri o utrošenim sredstvima. Dakle, te subvencije koje iznose gotovo trećinu onoga o čemu ovih dana ide afera, koja je uzdrmala našu javnost, gotovo na jednom vinogradu je bivši režim isplatio, nezasluženo, subvencije milion i 600 hiljada evra, za vinograd koji tamo ne možete pronaći. Takođe sam našao nekoliko voćnjaka, za koje je isplaćena subvencija koji uopšte ne postoji, gde postoji samo poljoprivredno zemljište, koje je naravno privatizovano.
Pošto ja živim u Inđiji, dakle, znam i za ovaj slučaj koji se zove "veliki vinogradar", bivši premijer DS, koji je povukao 525 hiljada evra subvencija za zasad vinograda, kao da ga je on sadio, iako je vinograd bio zasađen šest meseci pre nego što je on uopšte zakupio to zemljište na pet godina. Još pitam, koja to budala izdaje subvencije na vinograd koji će trajati pet godina? To je gotovo neverovatno šta je bivši režim radio. Pozivam ponovo tužilaštvo da se pozabavi tim problemima. Tvrdim da je njihov prijatelj, stranački tajkun, da je pozajmio Živkoviću vinograd, da ga je ovaj upotrebio samo da bi dobio subvencije, da je nakon …

Molim?