Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, građani Srbije, vezano za amandman, da je podnosilac amandmana predložila formiranje zakona o populizmu i demagogiji, mislim da bi joj to idealno ležalo i da ne postoji ministarstvo da bi neko bolje vodio nego ona ministarstvo za populizam i demagogiju. Izginusmo od populizma slušajući ono što je neko objašnjenje, a ne znam više ni šta.

Uglavnom, ušlo se u Narodnu skupštinu, predala se tamo neka rezolucija, ovde se izdiktiralo šta treba da uradi Rusija, Kina, Eskobar treba da uradi ne znam šta, odbrani se Kosovo za jedno dvadesetak minuta i polako se spremimo kući.

Vezano za ovu temu i zloupotrebu ove prijave iz Priboja, nije isto, roditelji prijavili, to je jedna vaša aktivistkinja prijavila, dakle, trebala je da vam kaže da se u Priboju potpuno prešlo na biomasu, 8,7 miliona evra je koštala toplana na biomasu, tačnije, tri toplane, od jedan, dva mega i osam mega i da je najbolje grejanje u Zlatiborskom okrugu zapravo u opštini Priboj, ali, eto, vi tako skupljajte gde ima neko umotano ćebe, ne bi li prikupili neki politički poen, pa posle toga, kad dođu novi izbori, trčite pa pričajte – nemojte 3% cenzus, ako može 1,5% ikako.

To će vam biti sledeća tema i prva tačka na pregovorima za sledeće izbore, slušajući sve ideje, kreativnost i političku ozbiljnost s kojom pristupaju evo koliko već vreme.

Dakle, kada dođete i počnete da diktirate i počnete na ovaj način da branite Kosovo – mene je Srpkinja majka rodila, a mene nije, jel? Srbija je moja majka. A šta je nama? Strina? Tetka? Ujna?

Rusija i Kina treba da urade ovo, a Amerika treba da promeni Eskobara, pa da pošalje javiće oni koga, i onda me to podseća na jednu istinitu priču. Naime, kada su Amerikanci ušli u Vijetnam, u okolini Priboja, u jednoj mesnoj zajednici je održan hitan sastanak tog nekog komiteta ili šta je to bilo i doneta je odluka da se Amerikanci pod hitno povuku iz Vijetnama. Tada je donet taj zaključak i sve to. Predsedavajući je dao

reč – da li neko ima nešto da pita i ustade Mirko, sad pokojni, Bog da mu dušu prosti i kaže – ljudi, a šta ćemo mi ako oni ne budu hteli da postupe po ovoj našoj odluci? Tako da se i ja pitam šta ako Amerikanci ne budu hteli da postupe po odluci predlagača ovog amandmana? Šta ćemo onda? Kud ćemo onda? Ili je sve to tako jednostavno?

Ali, ako ova osoba misli da je sve tako jednostavno, lagano, onda tu nešto nije u redu. Ovde fali samo dok govori malo koreografije, pa da izađe neko narodno kolo da igra dok se govori. Volim i smatram da nema lepšeg kola od našeg narodnog kola. Pa onda možda malo treba neko iza da gusla. Nemam ništa protiv gusala. Gusle su prvi zvuci koje su ušle u moje uši kada sam se ja rodio, ali prosto treba da neke stvari stavimo na svoje mesto i da budemo odgovorni. Zar vi mislite da Aleksandar Vučić nije znao dve ili tri rečenice koje treba da kaže u predizbornoj kampanji, pa da nas bude 30 ovde više, a razmislite koga 30 manje? Znao je, ali je bio odgovoran.

Bio je odgovoran na tu, možemo reći, štetu u broju poslanika, ali je bio odgovoran i pazi gde šta govori, kao što danas pazi gde šta govori i kao što to čini i na istoku i na zapadu trudeći se da u ovim turbulentnim vremenima sačuva Srbiju. Šta strani investitori? Pa, znate kako? Desetine hiljada zaposlenih su u tim kompanijama, desetine hiljada zaposlenih i šta ćemo mi sada? Da dođemo i da održimo jedan govor junački ispred te fabrike - napolje, ti si iz zemlje koja je tad i tad bombardovala moju Srbiju. Hajde da malo razmislimo i o tome. Kada su te zemlje bombardovale našu Srbiju, da se i u tim zemljama okupljao narod tih zemalja da se protivi bombardovanju Srbije. Hajdemo da mislimo i to. Pa, onda junački govori ispred fabrike, da ih najurimo, oni su stranci, oni su ovakvi onakvi, oni su došli ovde u Srbiju da zarade, jok, nego su došli da budu na gubitku i onda mogu ti govori da izazovu aplauz.

Nije to sporno. Mislim mogu ti govori da izazovu aplauz, a šta ćemo i za aplauz, znate? Kaže, kolika je plata onda u onoj fabrici? A kolika je plata bila na onoj livadi dok nije bilo one fabrike? I tako u nedogled tuci po demagogiji - ja sam Srpkinja i samo sam ja Srpkinja, vi ostali koga mi kažemo jeste, mi znamo kako se čuva KiM, tako što dođemo izdiktiramo, roditelji ove dece koju su jutros rano ostavili u vrtiću, pa otišli na posao, oni se sada vraćaju sa posla ili će se vratiti malo kasnije, a neko dođe na posao kada dođe njegov amandman na red.

Dakle, ja vas molim samo malo da se suzdržite te vrste predavanja da nam držite. Kakva je situacija u Priboju? Možete da proverite. Ako ne znate gde je Priboj, dakle, kada krenete odavde, izađete na autoput ka Požegi do petlje Pakovraće, pa onda idete tamo ka Užicu, dalje ka Zlatiboru, značajnim delom rekonstruisane magistrale, pa onda dođete na Kokin Brod, skrenete desno gde se rekonstruiše 27 kilometara puta, pa ćete doći u Priboj koji je skoro, hajde neću da budem neprecizan, ali koji je jedan od najrazvijenijih gradova, tačnije opština u Raško-polimskoj oblasti.

Dakle, pustimo se toga, tačnije pustite se toga – ja volim Srbiju, Srbija je moja majka. Možeš ti da voliš dobar auto, pa da ga slupaš, možeš ti da voliš avion, ali ne znaš da ga voziš. Ja volim, eto, a mi ne volimo. Srbija se voli tako što se radi 10 autoputeva, tako što se dovode fabrike, investitori, nova radna mesta, tako što se obezbeđuje i druga plata u porodici, tako što se brine o svakom mestu u Srbiji. Srbija se voli tako što je pre neki dan predsednik otvorio deonicu puta u Ivanjici, u Mesnoj zajednici Devići, Pridvorica – Devići, 8,3 kilometra gde stotinu dece ide u osnovnu školu u toj mesnoj zajednici. Sa tom mesnom zajednicom se graniči Mesna zajednica Rudno koja pripada gradu Kraljevu gde se radi deonica puta Studenica – Rudno 16 kilometara, a od kojih je završeno 13. Tako vam mogu pričati do ujutru o delima i rezultatima, a vi do ujutru možete pričati tu neku demagošku priču, napornu, izvinite. Dakle, ja neću da kažem da vi ne volite Srbiju, ali vi ne bi znali da upravljate Srbijom.

Kada smo kod grejanja, ja znam kada bi vi upravljali Srbijom da bi i u avgustu bila zima. Kako? Ne znam kako, ali znam da bi bila. Hvala. Živela Srbija.

Hvala, predsedniče.

Neko kaže da govori istinu pa reče da je ugašen FAP. Sad, ne znam da li bi taj neko voleo da je ugašen FAP pa da bude vlastima gore, pa da tim koji žele na vlast da bude bolje.

FAP zapošljava 250 ljudi, deo je na namenske industrije Srbije, deo je odbrambene industrije Srbije. Proizvodi vojna vozila „1118“. Dakle, pokazali su se najbolje u vojsci. Za sad remontuje „Bov“. U Priboju imamo industrijsku zonu sa 700 zaposlenih. Imamo nemačku fabriku, nedavno otvorenu od 350 zaposlenih. Dakle, tačno je da iz Priboja odlaze, ali se i vraćaju.

Dakle, kada su Pribojem i državom rukovodili oni sa kojima ste se zagrlili posle izbora, iz Priboja jesu odlazili, ali samo u jednom pravcu i tačno je, varili su po Sibiru.

Vidite jednu stvar. Kažete da govorite istinu. Ako govorite istinu, govorite je u kampanji pre nego što pređete cenzus, a ne na bilbordu se zagrlim sa Putinom, pređem cenzus, a onda kada pređem cenzus iza bilborda se grlim sa onima koji su bili za uvođenje sankcija Rusiji. Što to niste rekli građanima pre izbora da će to biti tako, pa bi videli kako ćete preći i kako bi prešli taj cenzus od 3%, a kasnije onaj koji budete tražili – od 1,5%?

Dakle, kada kažete „ugasio se“, nemojte to tako, kao da želite da je to istina. Dakle, FAP se nije ugasio. Mašina FAP i dalje radi, neće prestati, znate? Nemojte toliku mržnju upakovanu u sve nekako fino, pa onako uz osmeh, nemojte toliku mržnju da kreirate u tome da zaključimo da vi želite da što gore Srbiji, pre ćemo srušiti Aleksandra Vučića.

Isuviše nas je malo da bi smo imali pravo na krupne podele. Ako ste za sabornost, ako ste za jedinstvo, dajte neku ideju da se ujedinimo, a ne odavde diktirate ko će iz Amerike poslati izaslanike, šta se dešava u vrtiću u Priboju, šta se dešava u Kini, ko će u Rusiji šta da radi i sve u pola minuta. Nemojte, izazvaćete, bre, neki zemljotres.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Evo vidite kako ide, kako to polako, ova reč istina, kako to isteramo na čistac. Dakle, proradi FAP, više omladina ne izlazi, iz Priboja ne odlazi, sada je sve u redu, samo ja postadoh član DS, da li je tako? Dobro je, napredujemo u ovom raskrinkavanju. Jesam bio, ali trebali ste pročitati tekst moje ispisnice nakon tri meseca od učlanjenja.

Iz sadašnje perspektive tada, bio sam mlađi, tada sam mislio da je Zoran Đinđić još uvek živ, jer vam govori moj razlog učlanjenja tada iz tadašnje perspektive, nakon ovoliko godina, imam neko mišljenje drugačije gde sam pogrešio.

Ja to nisam krio, ali vi sada kada ste pogubili sve argumente brže bolje -daj mi nešto za ovoga i šta, našli ste to? Da bio, ali bio, bio deo nečega što očigledno više ne postoji. Taj neko treba da se zapita što su mnogi tamo ljudi bili, pa to više ne postoji.

Nešto ste danas preterali sa pominjanjem ovih klanova. Ljudi, vi sve što su više ovi klanovi pohapšeniji i ovi kriminalci što su više u zatvoru, vi ste bre sve nervozniji. Šta je vama? Jeste li vi to očekivali nešto od njih dok su oni bili na slobodi? Jeste li očekivali da odrade neki posao za neke od vas, da vas obraduju dok su oni bili na slobodi, pa sada ne mogu pošto su iza rešetaka? Pa niste bre bili toliko nervozni dok su oni bili na slobodi. Niste ih toliko prozivali. Šta vam je bre? Jesu oni trebali da urade ono što pišete po tvitovima ili što vaši sledbenici pišu po tvitovima, pa je jedan ovde napisao – Andrej i Danilo završili u šahtu kao Gadafi i drži nam predavanja i najgrlatiji je bio ovde i takvih tvitova. Poziva na ubistvo Aleksandra Vučića koliko hoćete. I sada kada pominjete mi pominjemo, mi pominjemo, 50 puta pominje vođu tog klana. Svi bre nervozni. Tačno ćemo zaključiti da vam je krivo što ti ljudi nisu još na slobodi da predstavljaju opasnost za Aleksandra Vučića, pošto izgleda vi u političkom smislu, programskom i bilo kakvom drugom za njega ne možete predstavljati opasnost, čak ni za 30 godina kada ovaj gore završi fakultet. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane kolege, do popisa stanovništva smatram da će infrastruktura i veliki infrastrukturni projekti da urade neku vrstu popisa kroz mnoge gradove i opštine kuda kreću i kuda prolaze. Veliku ulogu u popisu novih radnih mesta, investicija i razloga da ostanu u svom gradu imaće nastavak i završetak radova autoputa Preljina-Požega na Koridoru 11.

Danas je 7. april. Hoće li iko od nas biti mnogo stariji 7. januara na Božić iduće godine? Neće niko, a tada ćemo imati autoput do Požege. To je nešto što ranije nismo mogli ni da sanjamo. Sada je to realnost. Tu na pragu Užica, Arilja, Kosjerića, Ivanjice ćemo imati nove razloge za ostanak ljudi i imaćemo vreme kada će se, ja bih samo obrnuo smer dolaska, dakle ne iz Užica ka Beogradu, nego iz Beograda do Užica stizati za sat i 45 minuta , dakle, nešto više od dva sata će trebati turistima iz Beograda da vide Zlatibor, Zlatar, Taru, Divčibare. Onda kada dalje uradimo Moravski koridor, i tu vrstu popisa investicija i novih razloga za ostanak ljudi - Pojate, Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak. Moravski koridor, dug 112 kilometara, biće gotov za tri godine.

Opet pitanje - hoće li iko od nas biti mnogo stariji za te tri godine? Bićemo stariji, ali koliko je starijih ljudi dok je prolazilo golgotu do 2000. godine, tačnije od 2000. do 2012. godine, reklo - samo da moje dete doživi, mi smo svoje odrekli i mi smo se nekako predali, ali bar moje dete da doživi tu bolju i moderniju Srbiju. Mi smo uspeli sa ovom snažnom ekonomskom politikom, koju je kreirao predsednik Aleksandar Vučić, da i tim ljudima koji su rekli da ne vide nadu za sebe, nego nek moje dete, nek mom detetu bude bolje, da i njima bude bolje.

Ko ne veruje u Preljina-Požega neka se okrene i vidi Beograd-Preljina. Ko ne veruje da će 2025. godine biti prosečna plata preko 920 evra, pa kada je predsednik Aleksandar Vučić postao premijer bila je 330, danas je 540… Sve ka čemu težimo temeljimo na onome što smo postigli do sada i to je veoma važno.

Stalno pominjemo te izlive mržnje, ali nikako ne vidimo šta je to alternativa. Pomenuti su ljudi koji znaju protiv čega su, ali nikako ne znaju za šta su. Čuli smo dovoljno uvreda na račun porodice Aleksandra Vučića, na njegov račun, najmonstruoznijih uvreda, pretnji i organizovanja nečeg što je veoma opasno, što verujem da će nadležni organi vrlo brzo da utvrdimo, samo jedno nismo čuli i na svakom koraku ih treba to pitati - kako se zove i preziva čovek koji bi Srbiju bolje vodio od Aleksandra Vučića? Šta im je teško, kad sve to toliko znaju da ispričaju, koliko smo loši, koliko smo ovakvi, koliko smo onakvi, da izgovore samo jedno ime i prezime? Samo to tražimo od njih. Ćute. Da li je to Vuk Jeremić?. Bio je nedavno u Kosjeriću, nešto je promovisao nije imao odgovor na jedno pitanje - zašto je omiljena ličnost u prištinskim medijima?

Kada pričamo o novim investicijama, novim aerodromima, aerodrom Morava, koji je nedavno imao prvi let i veliko ulaganje u aerodrom Ponikve, koje je započeto, ove godine će biti 300 miliona dinara, nije da se nije letelo u vreme Vuka Jeremića. On je leteo najluksuznijim klasama, na najluksuznije destinacije, a narod je leteo sa posla - 400 hiljada ljudi je ostalo od 2008. do 2012. godine bez posla. Oni su tada bili zadovoljni. Oni su zadovoljni vremenom u kome je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, a mi nismo zadovoljni, i ovo kažem, jer je to zaista tako, ni to što smo u prethodnih nekoliko godina obezbedili 400 hiljada novih radnih mesta zato što se borimo za mnogo više. Nismo zadovoljni ni stopom nezaposlenosti koja je ispod 9% i ide ka tom evropskom proseku, hoćemo još bolji rezultat.

Pogledajte Srbiju kroz istoriju. Kada sve to saberete, celu ovu borbu SNS, Aleksandra Vučića, nekako to može da stane u jednu reč, a to je sigurnost. Kroz celu istoriju Srbija je bila opterećena nekim kao deo bilo kakve državne zajednice ili nekog drugog uređenja, ali Srbija kao Srbija i Srbi, ma gde živeli, su bili uvek opterećeni i nad njom i nad njima je bdio neki strah od rata, od pogroma, bilo je teškog ropstva, bilo je pogroma, bilo je svega.

U svojoj istoriji Srbija nije bila snažnija, modernija, na međunarodnom planu poštovanija i kada pričamo kroz istoriju svi je znamo, a i da je nismo učili mogli smo slušati od naših predaka, oni je najbolje prepričaju, kako nekada nisu smeli ući u crkvu, kako su krišom lomili kolač, kako su morali da vode računa kada i u koje vreme da se mole ili bilo šta. Šta je bilo u tim njihovim molitvama? Bilo je da Srbija bude jaka, da bude vojno jaka, da bude neutralna, da ne zavisi ni od koga, da se sama bori za svoju bolju budućnost, da ima prijatelje na svim stranama sveta i smatram da je ovo Srbija koja najviše liči na tu Srbiju koja je bila u molitvama naših predaka.

Opet kada pričamo o alternativi, ako možemo te ljude nazvati alternativom, oni se tako predstavljaju, pa šta ćemo, kako je moguće da je jedan vojnik mogao dočekati ili da jedan vojnik treba da dočeka da mu se vrati onaj koji je rekao – šta će vam vojska? Boris Tadić. Zamislite pripadnika MUP-a koji u to vreme, koji uvek rade jedan od najopasnijih poslova i zaista njima uvek treba dati posebno priznanje, on ide na ulicu i radeći svoj posao naleti na ovog tajnkuna Đilasa koji njemu kaže – ja ću se boriti da takvi kao ti ostanu bez posla, šta je mogao očekivati pripadnika MUP-a od države koja treba da stane iza njega zato što on radi najopasniji posao? On tamo ide da se bije sa kriminalcima ispred sebe, a državu u to vreme vode kriminalci. Gde je onda on u svemu tome? Šta je mogao očekivati lekar, medicinska sestra sa platom od 30 hiljada dinara?

Kada pričamo o kovidu vrlo je važno napomenuti da bi do kraja bilo jasno koliko je cela borba i ulaganje u zdravstvo krajnje iskreno i sistemski, Klinički centar u Nišu, jedan od najmodernijih kliničkih centara na Balkanu, je završen pre nego što se pojavio korona virus.

Povećanje plata i penzija zdravstvenim radnicima je krenulo mnogo pre nego što se pojavila korona. Dakle, ne u trenutku – zdravstveni radnici, pojavila se korona, sad nam trebate, pa hajde sve to – ne, nego se sa tim krenulo mnogo ranije, što je dokaz jedne krajnje odgovornosti vlasti i iskrenog pristupa prema rešavanju problema u zdravstvu.

Borićemo se za Srbiju i pobeđivaćemo, ali ćemo pobeđivati tako da nijedan čestit i pošten čovek koji glasa za neku drugu opciju ne bude poražen. Pobeđivaćemo da ove ološe, kriminalce i tajkune više nikad ne vidimo na državnim jaslama, pobeđivaćemo tako što ćemo graditi puteve, auto-puteve. Danas, dok razmišljamo o obilaznicama oko, na primer, Čačka ili Užica, tajkun i njegova ekipa razmišljaju o obilaznici oko građana Srbije na putu do fotelja. E, pa, mangupi, ne postoji obilaznica oko građana Srbije. Postoje izbori, gde vas svaki put, sve ubedljivije, građani Srbije počiste. A mi ćemo na ovom putu, zagledani u investicioni plan „Srbija 2025“, da se borimo za Srbiju u kojoj će prosečna plata biti preko 900 evra, penzije preko 400.

Kada se sve to sabere i kada pričamo o Aleksandru Vučiću i onima koji žele da ga sruše, on se bori da prosečna plata bude preko 900 evra, a na drugoj strani imamo čoveka koji se bori da samo on ima preko 900 miliona evra. Prijavio je 619. Moravski koridor, tačnije, deonica Preljina-Požega, deonica auto-puta košta 450 miliona evra. Taj čovek je ogulio sa grbače građana Srbije deonicu Preljina-Požega i dobar deo Moravskog koridora. Možda da se malo bolje približi o kakvim se ološima i kriminalcima radi.

Zato ćemo se boriti za Srbiju, za opšte dobro, za Srbiju u kojoj će student koji je u ovoj godini upisao fakultet diplomirati kada u njoj prosečna plata bude preko 900 evra, a u njegovoj branši sigurno mnogo više. Živela Srbija!

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, vezano za amandman i primedbe da utiču na položaj nacionalnih manjina i vezano za deo oko izbora ima jedan zanimljiv, jako zanimljiv deo oko izbora. Tačnije, prethodnih predsedničkih izbora gde je lider, gospodin koji je podnosilac amandmana, pozvao građane, konkretno u Sjenici i Tutinu da glasaju za Sašu Jankovića za predsednika Srbije.

U Tutinu živi 1% Srba, u Sjenici nekih 17%. U Tutinu je Aleksandar Vučić osvojio 77,5%, a u Sjenici 79% glasova građana.

Dakle, da li je greška ovde ili onde u amandmanu, da li neko želi nešto loše tim građanima, pa ko će dati bolji odgovor da li je greška ili da li neko želi dobro ili loše od njih samih, a oni to kažu na izborima, uz ozbiljnu izlaznost.

Dakle, govoriti o tome, oseća se poprilična neuravnoteženost između vaših stavova ovde i onoga što se vidi na lokalu. Niko više ne sluša tu vrstu političke demagogije da je neko ugrožen.

Znate, tamo ljudi već razmišljaju o rekonstrukciji putnog pravca Novi Pazar-Ribariće, 24 kilometara, 540 miliona vrednost. Tamo ljudi već gledaju već završetak radova u delu Sjenica-Aljinović, 13,8 kilometara. Tamo ljudi već očekuju nastavak konstrukcije puta Novi Pazar-Sjenica, 43 kilometra Raška-Novi Pazar i očekuju auto-put preko Peštera koji će krajem iduće godine doći do Požege. Dakle, neće on doći do Požege da bude samo bolje građanima Požege, nego će prići bliže Pešteru da bude bolje svim građanima koji žive i u Novom Pazaru i u Sjenici i u Tutinu i celom tom delu Srbije.

To su ljudi koji su zagledani u ekonomski napredak Srbije, u predsednika koji ne pravi razliku u veri, naciji, koji se ponaša prema svima isto. Znate, kada bi se mi sad bavili time da neko u Užicu kaže - a što ide preko Peštera, a što jesmo li to mi, je li to nas neko zaobišao? A, zamislite kada bi ušli dublje da se bavimo time, pa onda neko kaže - a što su ovde Srbi diskriminisani? Ne, niko nije diskriminisan, zato što su to sve građani Srbije.

E, zavisno od toga da li je vaš lider u fotelji ili nije, mi se nećemo puno potresati, pa da vam poverujemo da su građani diskriminisani. Ovde je jedino izgleda diskriminisan vaš lider, kome mnogo nedostaje fotelja. Ako je to baš tako, dajte, kupićemo mu jednu fotelju, samo nemojte iznositi neistine. Kupićemo mu najbolju fotelju koju ima.

Dakle, Raška oblast je kolevka srpske državnosti i vi pojedinci koji bi od nje napravili grobnicu srpske državnosti ćete biti zajedno od Srba i Bošnjaka poslati u političku istoriju. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, želeo bih, pre svega, poštovani ministre, vama i vašim saradnicima i, naravno, predsedniku da zahvalim na jednom kontinuitetu, a to je kada je u pitanju čuvanje „FAP-a“ i približavanje „FAP-a“ Namenskoj industriji, gde smo samo u ovoj godini imali potpisane ugovore vredne 780 miliona dinara, gde razvijamo nove programe i posebno nas raduje to što „FAP“ remontuje BOV, borbeno oklopno vozilo, u ovom slučaju sa visoko sofisticiranom tehnologijom, što je jedan zadatak na mnogo višem nivou za „FAP“, za sjajne radnike koji su to, po ocenama, a nedavno ste bili u Priboju sa svojim timom, ispunili. To je nešto što nam daje posebnu nadu u bolje sutra, što se tiče opštine Priboj.

Ono što nas, takođe, veoma raduje, to je inicijativa predsednika Srbije i vas da se u Priboju formira brdsko-planinski bataljon. To je za nas od ogromnog značaja. Ta vojska neće biti protiv nekoga. Ona će biti za nas, za našu ekonomiju, za ostanak omladine Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Zlatiboraca, pa i naših momaka i devojaka iz Rudog, iz Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine koji imaju dvojna državljanstva. Nadam se da će i oni imati uslove.

Dakle, oko 500 tih mladih ljudi će imati šansu da služe našoj vojsci, da budu aktivni vojnici i da zahvaljujući napretku vojske, a to ne bi moglo bez ekonomskog razvoja, gde je vojska kroz Namensku industriju i kroz sva svoja delovanja značajno doprinela razvoju, to ne bi mogli ostvariti. Sada će oni biti ti, kada se, nadam se što pre, realizuje ovaj projekat koji će nas i čuvati, ali i čuvati našu ekonomiju, čuvati i svoju budućnost i svoje porodice i ostati tu gde jesu, da žive na ponos svih nas. Zahvaljujem vam na tome.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, Srbija politiku vojne neutralnosti u velikoj meri crpi iz izvora koji se zove jaka namenska industrija. To je izvor koji postaje sve veći i snažniji, ali izvor koji je meta mnogih hijena i onih koji ga na sve načine pokušavaju zagaditi, otrovati. Poslednjih meseci smo svedoci takvih zbivanja.

Da li svi u okruženju vole što je Srbija vojno sve jača? Prosto da odgovorimo, ne vole. Da li svi u okruženju vole što je namenska industrija u Srbiji najjača na Balkanu? Ne vole. Ne vole ni sa vojnog aspekta, a ne vole ni sa ekonomskog aspekta, u onom delu gde su naše firme u namenskoj industriji konkurentne firmama u tim zemljama.

Da li vole neki pojedinci iz opozicije, posebno oni koji sebe nazivaju Savez za Srbiju, što je Srbija sve jača? Ne vole. Mi imamo nesreću da među njima imamo one koji su spremni na to i koji prihvataju da Srbija padne da bi pala vlast i koji nemaju politički program kojim bi oborili tu vlast, već su to pojednostavili sa time - neka padne Srbija da bi pala ova vlast.

Mi smo kao jednog od protagonista takve politike danas imali u Narodnoj skupštini, jedno od najbestidnijih konferencija za novinare možda u istoriji srpskog parlamenta. Danas je potpredsednica Đilasove Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić izjednačila politike Đilasove Stranke slobode i pravde i politike Pacolijeve Alijanse za novo Kosovo. Danas je Marinika Tepić optužila Srbiju da kupuje povlačenje priznanja takozvanog Kosova. Tako nešto ekstremno nisam siguran čak ni da su izjavile ekstremne albanske partije. Danas je Marinika Tepić zaboravila da pita kako Ivan Todosijević, koji je dobio dve godine zato što je dao svoj stav o Račku, zaboravila je Marinika ovde da pita i šta je sa taksama na hranu za srpsku decu u južnoj srpskoj pokrajini. Zaboravila je da pita i o mnogim zločinima onih koji su pušteni u vreme sada njenih novih političkih pajtosa, ozloglašenih terorista.

Kako bi reagovala Marinika Tepić da je neko pita kako je sada Ivan Teodosijević, hoće li se boriti za Ivana Teodosijevića? Da li bi odgovorila onim grohotnim smehom kojim je Rada Trajković odgovorila kada su Kušnera pitali o „žutoj kući“? Da li je to taj smeh? Danas je pokazala da je politika Alijnse za novo Kosovo Bedžeta Pacolija i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa jedno te isto.

Optužila je Marinika i predsednika Srbije, kaže da je odgovoran za to što nema razvoja vojne industrije Srbije. Hajde da to pogledamo na njenoj omiljenoj temi, na Krušiku. Godine 2013. 1.264 zaposlena, 2018. godine 3.231 zaposleni, 2013. godine prihod Krušika milijarda i 202 miliona dinara, 2018. godine prihod Krušika je 11 milijardi i 385 miliona dinara. Godine 2013. Krušik je u budžet Republike Srbije uplatio 222 miliona dinara, 2018. godine milijardu i 497 miliona dinara u budžet Republike Srbije, a to znači u nove kilometre puta, u nove škole, u nove bolnice.

Sa ovim izjavama i ovim ponašanjem, ovaj prihod su skratili za desetine miliona dolara. To oružje koje je trebalo da proda Krušik sada je prodao neko drugi i svoje banatske šore je zamenila sa bugarskim šorama igrajući ih na namenskoj industriji Srbije. Dakle, da li je to Vučić ili njena partija uništila 33.383 komada oruđa i oružja Vojske Srbije u periodu od 2003. do 2008. godine? Nismo imali lovačku avijaciju, leteo je samo Vuk Jeremić.

Posebno nam je svima, verujem, drago to što naša vojska, pored toga što ima bolje sisteme za odbranu i na nebu i na zemlji, stiče uslove i da ima veće plate, da ima bolju opremu, da ima povoljnije stanove koje pripadnici naše armije i bezbednosnih snaga mogu da sebi priušte. To su isti oni ljudi koji su živeli u jednom vremenu kada su prirodno očekivali od jedne vlasti da im pruži bolje uslove za život, a u slučaju vojske jedan vojnik je bolje uslove za život očekivao od predsednika koji kaže – šta će nam vojska. Jedan policajac je bolje uslove za život očekivao u vremenu kada mu Dragan Đilas kaže – boriću se da takvi kao ti ostanu bez posla, samo zato što je radio svoj posao. Koji je motiv i tog policajca i tog vojnika da se obračuna i sa kriminalom i sa teroristima, kada rođena država kaže ili da mu ne treba ili da će se boriti da takav ostane bez posla?

Jednostavno, najviše me raduje popravljanje uslova za život pripadnika bezbednosnih snaga. Njihov jedan dan, njihov odlazak, grubo rečeno, na posao, službu koju obavljaju je sasvim drugačiji od svih ostalih poziva. Oni se drugačije taj dan pozdrave i sa porodicom. Majke i sestre to nekako sakriju na svoj način, ali to je drugačije. To je poziv gde svaki dan izlažete svoj život, nešto najsvetije, nešto što najvrednije imate za ovu zemlju. Zato mi je najdraže kada upravo pripadnici bezbednosnih snaga popravljaju svoj status.

Da nije politike Aleksandra Vučića, 17. mart 2004. godine bi postao tradicija, izlet, lov na sve što je srpsko, na srpski živalj, na srpske svetinje. Možda bi nekad promenili mesec, ali krv bi ostala ista, srpske svetinje iste srpske. I danas Srbija više nije figura na međunarodnoj šahovskoj partiji, Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću postala šahista i to je velika razlika u odnosu na period ranije. Vidite kako očigledno stvari dolaze na svoje mesto, kako se Albanci sapliću sve više i više, a Srbija postaje sve jača i jača. Sve više kažu da ih je strah od agresivne srpske ekonomije.

Naša vojska je sve jača, a ruka Aleksandra Vučića uvek ispružena napred. Ljudi, dobrodošli ste da razvijamo ekonomiju. Hajdemo u bolju budućnost, ali zato zbog naše istorije, zbog svega što nam se izdešavalo, jako je važno što iza te ruke pomirenja stoji jaka država, jaka vojska, jaka ekonomija, e tad kad smo u svakom segmentu jaki, tad možemo mirno da spavamo.

Pomenuli ste srpsku vojsku kroz istoriju, a ja ću završiti sa nekim citatima o našoj vojsci. Francuski istoričar Ernest Deni je rekao: „Srpski uspesi se objašnjavaju naučnom nadmoćnošću njihovih viših oficira i moralnom vrednoćom njihovih vojnika“.

Norveški pukovnik Karsten Angel, učesnik napada na Srbiju u Prvom svetskom ratu je rekao: „Došli smo sa malo poštovanja za njih, a vraćamo se puni divljenja. Videli smo narod miran samopouzdan, rodoljubiv, našli smo najbolje vojnike na svetu, hrabre, poslušne, trezvene, izdržljive, voljne da žrtvuju život za zemlju i nacionalnu ideju“.

Franc Tirfalder: „Mnogo puta su mi učesnici u tamošnjem ratu saopštili koliko su ih duboko dirnuli hrabrost Srba, njihovo viteško ponašanje prema pobednicima i prema pobeđenima, njihova izdržljivost i vojničko držanje“.

Boris Tadić – šta će nam vojska? Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani, veoma je važno napomenuti i podvući ko su ljudi koji nisu zadovoljni izbornim uslovima. Godine 2000, 2004, 2007, 2008. isti ovaj izborni zakon je bio odličan, bio hvaljen, najevropskiji, e onda već 2012, 2014, 2016, 2017, pa beogradski izbori 2018, pre toga ubedljiva pobeda na predsedničkim izborima Aleksandra Vučića, već je bilo problema sa istim tim izbornim zakonima, ali istim.

Ko su ljudi koji su juče kukali pred evropskim parlamentarcima tačnije u praznoj, trebali su pred, ali su kukali pred praznim stolicama? Dakle, moramo još jednom iako to pokušavaju da zloupotrebe i prebacuju na temu „dosadni ste, sto puta ste to rekli“, ne, ovo je vrlo ozbiljna stvar da bi neko ko je pomene mnogo puta bio dosadan. Preozbiljna je stvar.

Dakle, nije zadovoljan Dragan Đilas, na primer. Šteta što juče pred onih pet-šest parlamentaraca, ako su ono bilioni ili ne znam da li je bio neko iz obezbeđenja, ali eto bilo je nekih pet-šest ljudi, trebao pokazati svoju imovinsku kartu. To je prvi dokument koji je on trebao da pokaže dok je kukao na izborne uslove u Srbiji, kako sam zaradio 619 miliona evra dok sam bio na vlasti u Srbiji? Sa grbače naroda Srbije.

Mogao je Zelenović da pokaže i priznanje njegovog saradnika o kupovini glasova u Šapcu. Postoji taj dokument. Trebao je da pokaže taj dokument kada već kukaju na izborne uslove. Mogli su da pokažu i neke stavove njihovog koalicionog partnera i jurišnika, Boška Obradovića, da će migrantima kada pobede naseliti kuće članova SNS, koji treba da siluju ćerke i majke, dakle nas iz SNS.

Ovde je fašizam, ovde je teški fašizam prisutan koji su oni trebali da prezentuju evropskim parlamentarcima, a takođe i to šta oni misle o migrantima. Dakle, migranti su ljudi koji kada negde dođu, obavezno sve siluju, baš onako evropski od jednog člana Saveza za Srbiju.

Možda su trebali i da ispričaju odakle prihodi Vuku Jeremiću, tamo dok su se žalili, dok su kukali na Srbiju. Kako je živeo, da li on može da uđe u hotel ispod pet zvezdica? Teško, ne može da se uklopi, jednostavno ne može da diše u hotelu ako nema pet zvezdica. Trebali su da prezentuju dokument gde Siniša Kovačević kaže da će da nas biju.

Dakle, dozvoljeno je sve, da nas biju. Trebali su da prezentuju i dokument, tačnije i sve pozive i mete koje crtaju na Aleksandru Vučiću i pet metaka u leđa, sve su oni to trebali da prezentuju jer je to jedini njihov program koji su oni kandidovali i s kojim imaju problem da pređu cenzus. Gle čuda, sa ovim programima oni ne mogu da pređu cenzus. Da nas bacaju po Savi, Dunavu, da nam pišaju po grobovima, kako kažu, i slično. Nigde ideje šta, kako, šta bi oni to bolje uradili, ne.

Da li imamo danas nešto lošije u ekonomiji u pozicije Srbije u svetu, međunarodnom ugledu, što je lošije nego 2012. godine ili imamo bilo šta 2012. godine da je bilo bolje nego danas? Nemamo.

Locirali su tačke gde najbolje napredujemo, gde smo lideri, gde postajemo lideri na Balkanu sigurno, a i u ozbiljnom delu Evrope, a to je Namenska industrija. Videli ste kako vešto udaraju. Znate, Marinika je negde videla sanduk oružja, pa je ona to objavila na Fejsbuku, a onda je se neko s nekim posvađao, a taj neko poznaje nekog, pa to sigurno švercuje potpredsednik Vlade. A neko je uzgajao negde marihuanu i onda on kad je uhapšen, on je telefonirao predsednikovom bratu. Kakvi su to krucijalni dokazi? Pa, to su preozbiljni dokazi, a ne znam kako odmah ovi ljudi nisu pohapšeni.

To je katastrofa. Napadi na porodicu. Dakle, ovde postoji i još nismo čuli nijednu tačku nekog programa ideje da kažu ljudi, mislim isključivo na Savez za Srbiju, hajde da rešimo to ovako, hajde da rešimo to onako. Šta im smeta Namenska industrija? Jel im smeta Namenska industrija zato što je npr. „Krušik“ 2013. godine imao prihod 1,2 milijarde dinara, a 2018. godine 11 milijardi i 385 miliona ili im smeta isti taj „Krušik“ koji je 2013. godine imao 1.264 zaposlena sa poprilično neredovnom, još uvek neredovnom platom, a danas 3.231 zaposlenog? Da li im to smeta?

Da li hoće da unište Namensku industriju? Misle li oni na ljude koji su zaposleni u Namenskoj industriji, u Sevojnu, u Užicu „Prvi partizan“, u Lučanima, u Čačku, u Valjevu? Desetine hiljada ljudi radi, ima sve veće plate. Ne, ovde je bitno udri po Srbiji da bi srušili Aleksandra Vučića.

Marinika Tepić da mi voli Srbiju i da mi vodi Srbiju? Dragan Đilas, dok je sticao 619 miliona evra, 500.000 ljudi je ostalo bez posla. I opet se nameće tema – jao, pa to smo 100 puta čuli. Treba da čujemo to još 100.000 puta, jer je to preozbiljna stvar. To su ljudi koji se nude da budu alternativa Aleksandru Vučiću. Dakle, nije to vic, nije to rijaliti, to su imena i prezimena ljudi koji se nude da budu alternativa postojećoj vlasti, gde se zna apsolutno sve.

Znamo put Srbije. Imamo jasan ekonomski napredak. Imamo nikada veći ugled u svetu. Imamo ekonomski razvoj. Borimo se sa problemima. Postoje neprijatelji koji, vi imate neprijatelje, uslovno rečeno, svi se naoružavaju, kao što vidite, ali kako se neko spolja naoružava, njemu odgovara da vi budete i slabiji i zato oni udaraju na našu Namensku industriju, jer podjednako je nekom pored da se naoruža i da nas vojno oslabi. Zbog toga udaraju na Namensku industriju.

Zato su Mariniki preče one bugarske kompanije koje imaju isti program, nego naše kompanije. A, o njihovim emocijama o radnicima, pa to je suvišno pričati.

Sad bi opet da se vrate i sve ispočetka. Ima ih, znate, mi smo i protiv Evrope, mi smo i za Evropu, mi smo ovo, mi smo ono, znate, dogovorićemo se mi, ali samo da srušimo Vučića. Šta ćete se vi dogovoriti?

Onaj stručnjak juče, lupa zastavom Srbije o vrata parlamenta, a sutradan ušao i drži konferenciju za novinare. Njegov kolega došao tamo da se upiše za putne troškove i drži konferenciju. On je čuo da je neko nekoga zvao na telefon kada je hapšen. To su ljudi koji treba da vode Srbiju. To su ljudi koji treba da budu alternativa.

Gospodo, Boško Obradović nije pobedio u svom selu Vranići u Čačku. On je u svom selu na predsedničkim izborima osvojio tri puta manje glasova od Aleksandra Vučića. Pa, kad si mangup, prvo ponesi legitimitet iz svog sela, pa kreni na Beograd. U svom selu nije uspeo da pobedi. Znate li što? Valjda zato što ga tamo najbolje znaju. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, uvažene kolege, prethodni govornik je rekao da je ovo dubiozan zakon, a mnogo smo zakona morali doneti da izvučemo zemlju iz dubioze u kojoj ste ostavili, u koju su je ostavili ovi vaši koalicioni partneri, koji nas stalno pokušavaju zavarati da nisu činili vlast, da nisu otpustili 500 hiljada radnika kroz pljačkaške privatizacije, da nezaposlenost nije bila 25%, i kroz fabrikovanje afera stalno pokušavaju da sakriju činjenicu da je to bila njihova politika prema radnicima, prema ekonomiji, prema položaju Srbije u svetu, gde kada niste znali šta ćete, idete, trčite po Hrvatskoj da se izvinjavate za sve i svašta, gde je Srbija bila na kolenima, gde je na "martovski pogrom" reagujete sa pola saopštenja, gde predsednik kaže šta će nam vojska i vi ćete sada ovde da kažete da živimo u robovlasničkom društvu. Da li ste svesni šta ste rekli?

Mi pričamo i mi pevamo himne. Hajde da vam kažem jednu rečenicu, nećemo se povući sa tog terena, danas je predsednik Srbije u Šapcu, na otvaranju radova deonice autoputa i brze saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica, rekao - srećan sam i ponosan na Srbiju, izabrali smo da radimo i mnogo uradimo.

E, sad, da vam par podataka pročitam koje vaši koalicioni partneri nisu imali prilike da saopšte nikada građanima Srbije. Na primer, ta deonica, a na radost Mačve, Srema, Vojvodine, zapadne Srbije, je u tri deonice Ruma–Šabac 21,14 kilometara, pa ide most preko Save kilometar i 327 metara, a onda brza saobraćajnica Šabac–Loznica 54,8 kilometara.

I, vi ćete sada da analizirate da li je to dobro, da li je negde dalje od nekog mesta, da li je bliže. Znate kada je najdalje od vas autoput? Kada ga nema nigde. Tada je bio najdalji, a to je bilo do 2012. godine, tada nam je svima nekako autoput bio najdalji od naših opština.

Potpisan je danas ugovor za Moravski koridor. Ideja o putu koji prolazi kroz najplodnije doline Južne i Zapadne Morave, stara koliko i država Srbija i na toj deonici, dugoj 112,3 kilometara imaćemo deonicu Pojate–Kruševac 27,83 kilometara, Kruševac–Adrani 58,88 kilometara, Adrani–Mrčajevci–Preljina 30,66 kilometara. Moravski koridor će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i oni će činiti moćna krila ekonomskog oporavka zapadne Srbije.

Imamo funkcionalan, imaćemo u narednom periodu i prve letove sa aerodroma "Lađevci", u Kraljevu, i sa aerodroma "Morava", u Čačku, i na putu smo da isto to imamo u skorije vreme i sa aerodromom "Ponikve", kod Užica, da naši ljudi imaju priliku da prvo ojačamo privredu, da naši ljudi imaju priliku da lete iz svojih gradova poslom, da posete rodbinu, da odu na neka putovanja gde će nešto dodatno naučiti, a ne samo da leti Vuk Jeremić, vaš Vuk Jeremić. On je više u vazduhu proveo, nego neke vrste ptica za svog života.

Idemo dalje, da čitam, kako rekoste, himnu u robovlasničkom društvu. Početak radova na deonici Preljina–Požega 30,9 kilometara, od velikog značaja za Zlatiborski okrug, a imamo i završetak projektne dokumentacije, tačnije ovih dana su bili predstavnici ministarstava gde se rade pripreme i za deonicu Preljina–Kotroman oko 60 kilometara, to je dakle prema Republici Srpskoj, BiH, spojićemo i taj deo Srbije. Dakle, premrežavamo Srbiju autoputevima.

Hoćete još himni? U narednim danima će se otvoriti deonica puta Surčin–Obrenovac na Koridoru 11. Tih 17,6 kilometara će učiniti autoput „Miloš Veliki“ još većim. Ono što je zanimljivo da ova brza saobraćajnica i autoput Ruma-Šabac–Loznica, dugačka je 77 kilometara, košta 467,5 miliona evra i to je, primećujete, manje od onih 619 Đilasovih miliona evra. Sve ove deonice koje smo pokrenuli koštaju manje od onih 619 Đilasovih miliona evra.

Kada se ovde kandidujete i kada kandidujete njegovu politiku, nikada nemojte da zaboravite da su imali pravo da izgrade ove autoputeve. Niko im to nije branio. Imali su pravo da zapošljavaju ljude, imali su pravo kao što je to uradio Aleksandar Vučić, da svojom politikom spusti nezaposlenost u Srbiji ispod 10%.

Idemo dalje, ići ćemo do nivoa nezaposlenosti u EU 7%, 8%. Imamo najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, veći nego sve ostale zemlje zapadnog Balkana zajedno.

Šta je rekao Boškov i Đilasov fan, tačnije ta ljubav je međusobna, Kurti? Plaši se srpske agresivne ekonomije. Ako je Aleksandar Vučić toliko loš, što ga toliko mrze Albanci, što ga se toliko plaše? Što se plaše srpske ekonomije? Zašto napadate našu namensku industriju? Koji je to interes? Postoji li išta oko čega vi možete da budete saborni kada je u pitanju neki nacionalni interes Srbije? Mi imamo takvu istoriju namenske industrije, jer treba da je vratimo. Pojavile su se neke konkurentske firme, a onda će Marinika da mi prosipa ljubav o Srbiji. Znate, voli Marinika Srbiju, ali voli Srbiju na kolenima.

Srbija je ustala. To što hoćete da pucate Srbiji u kolena kroz fabrikovanje lažnih afera, jedina fabrika koju ste otvorili, to je fabrika namenskih afera za rušenje Srbije. To je jedina fabrika koju ste otvorili, v.d. direktor je trenutno Marinika, ne znam do kada će biti. Sve ostalo ste zatvorili. Više katanaca ste ostavili po Srbiji nego što ih ima na mostovima ljubavi u Parizu. Samo što su tamo jedno drugom ljudi izjavljivali ljubav, a ovde su tajkuni jedan drugom izjavljivali ljubav tako što stave katanac na fabriku, a radnici kući. Šta onda? Nema radnika, pa nema problema, hajde da se bavimo našim džepovima, hajde da se bavimo kako ću za vreme vlasti da zaradim 619 miliona evra, hajde da se bavimo time da mi kažu Hrvati da sam lep, a ja ću njima za uzvrat da kažem, izvinite Srbi su krivi za sve.

Treba da vas je sramota zato što ste rekli da živimo u robovlasničkom društvu, a ja ću još jednom da vam kažem, da vam pročitam ono što je Aleksandar Vučić rekao danas u Šapcu na otvaranju autoputa i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica - srećan sam i ponosan na Srbiju, izabrali smo da radio i mnogo uradimo. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, vezano pre svega za ove koalicije o tome da li smo mi sa Ugljaninom i ta zloupotreba tih koalicija u političke svrhe. Mi smo u koaliciji sa narodom, sa našim komšijama, prijateljima koji su članovi i DS i BDZ i SDPS. Ta Suljova izletanja, ta njegova izletanja u momentima kada nije priključen na fotelju, mi se trudimo da to ignorišemo, da se izdignemo iznad situacije i da ništa ne pogorša naše odnose tamo gde živimo u miru i slozi, i tako planiramo nastaviti dalje da živimo.

Taj isti Sulejman Ugljanin je na prethodnim predsedničkim izborima u Tutinu i Sjenici, gde su predsednici opština iz SDA, pozvao da se glasa za Sašu Jankovića, pa onda za ove Đilasove i ostale kandidate. I u Sjenici, i u Tutinu je Aleksandar Vučić je osvojio preko 70% glasova. Upravo je politika Aleksandra Vučića da se izdigne iznad te situacije, a da Ugljanin ostane usamljen u tim svojim izjavama.

Vrlo dobro znam da dolazim iz Raško-Polimske oblasti, zovem se Krsto. Kakav će mi ko nadimak dati, ne znam. Kakav će Suljo nadimak Raško-Polimskoj oblasti, ne znam, ja znam da je to Raško-Polimska oblast.

Ali znam da neću dozvoliti da ništa poremeti naše odnose na terenu. Kao što znam da ni vi to ne želite, ni vi ne mislite ništa loše Bošnjacima i Muslimanima. Ali, to je tako. Mi smo upućeni jedni na druge i te razlike moramo da iskoristimo da budemo još bolji, u korist bolje budućnosti.

Što se tiče koalicije u Požegi, isto jedna vrlo zanimljiva situacija. Prvo, smatram da treba da poštujete nešto što je pravna abeceda, a to je pretpostavka nevinosti. Vi ste odmah rekli da su ovi ljudi lopovi. Hajde da vidimo šta će da kaže taj neki proces koji se vodi. Ali, vaši ljudi u Požegi su mnogo brže napravili koaliciju sa ovim ljudima koji su pohapšeni, nego sa ovim novim ljudima. Ja i Despot se polomili da ih spojimo kada smo pravili novu vlast u Požegi. A znate li šta je bio problem vašim odbornicima da podrže novo rukovodstvo u Požegi? Zato što je predsednik opštine Požega, kažu, mnogo mlad. A on ima godina koliko i vi. Da li to znači da i vi ne valjate zato što ste mladi? Bio je izgovor - zato što je mlad. Ja baš zato mislim da je i on kvalitetan, i to pokazuje. Ne mislim ni da ste vi loši zato što ste mladi. Ali, da se ne zalećemo u tim osudama i tim stvarima.

Na terenu se dešavaju takve stvari, ali, ako ćemo onako da gledamo, najuopštenije, nisam čuo da je neki član Suljove stranke vezivao nekog Srbina i stavljao mu kesu na glavu, vezao ga za stolicu i tražio mu koješta.

Čudno zvuči ali, svi ovi koalicioni partneri koje ste nabrojali, a smatrajući ih štetnim po nas, uvek su pre dobro došli od bastaćluka. I smatram da je korektnije bilo da ste se ogradili od tih odbornika, ali vi ste malo pre rekli - da, mi podržavamo. Znači, niste se ogradili od tih odbornika, a samim tim niste se ogradili ni od Marka Bastaća. Zar je normalno da neko nekoga vezuje? Zar je normalno da neko nekog šalje tamo po reket? Taj čovek je to priznao.

Zamislite, probajte zamisliti da se to desilo u redovima Srpske napredne stranke, da je kum od predsednika opštine iz redova SNS izneo nešto tako u medije. Mi bi bili razapinjani. NIN bi morao tri puta dnevno da izbacuje svoje tiraže, samo zbog naslovne strane, da je se desilo da je kum od predsednika opštine iz reda SNS nešto tako uradio. Ali, da je to tako, taj kum bi kod njih verovatno bio… Mislim, sve što je na štetu SNS, nemamo sumnju. To je pohvalno sa njihove strane, ali vam govorim - koalicije pravimo ne zarad vlasti.

Sva mesta koja ste nabrojali, nigde ne zavisimo od glasova tih ljudi. Dakle, mi u Priboju, SNS je od 41 odbornika sama osvojila 22. Niko nam nije trebao, da smo bili željni samo vlasti. Ali, mi nismo željni samo vlasti, željni smo mira, stabilnosti i napretka. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Vezano za oružje, a baš danas kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Sočiju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kada se još više učvršćuje saradnja Rusije i Srbije, kada je predsednik Srbije ruskom predsedniku poklonio ikonu Preobraženja Gospodnjeg, a ruski predsednik Aleksandru Vučiću poklonio originalnu pušku Kralja Milana Obrenovića, pristalice Boška Obradovića su imale jedan poklon, novi poklon za Aleksandra Vučića na svoj Fejsbuk profilu. Mlađen Rađenović je napisao – bio je još jedan Aleksandar koji je vodio Srbiju pre nešto više od sto godina, pa je završio onako kako će da završi i ovo „g“, a onda u komentarima ispod a sve na temu migranata, dakle, okačen je video gde je predsednik komentarisao migrante, a onda ispod je napisao Mlađen Radenović – pod hitno „g“ ucmekati.

Dakle, nije NIN mislio kada je stavljao onu metu, nisu oni to, mi smo to svi loše shvatili, svi mi imamo pogrešan ugao gledanja, a samo nekoliko ljudi, očigledno Đilas i ekipa, imaju pravi ugao gledanja, njih koliko imaju i glasova. Toliko njih ima pravi ugao gledanja. Mi smo svi loše protumačili tu metu, pa su kaže sklonili metu sa naslovnice NIN-a, ali ona brže pobeže na naslovnicu „Danasa“. Gde god ta meta završi, pomeraju je, kriju je, ona je očigledno u njihovim glavama. Evo šta rade - kreiraju atmosferu da je sasvim normalno da se javljaju jedan po jedan i da kažu da predsednika Srbije treba upucati. Na temu oružja, ko sve ima oružje, ozbiljni ljudi seju mržnju, ozbiljni ljudi u smislu kapitala seju mržnju. Šta vam je potrebno? Imate oružje, potrebna je meta. Ko je meta ovde od prethodnih dana? Kada ne mogu da pogode cenzus, hajde da napravimo atmosferu da neko pogodi Aleksandra Vučića. Molim nadležne organe da reaguju. Ovo više nego ozbiljna situacija.

Dakle, kao po nekom pravilu, u tačno određenom intervalu se javi neko ko preti, tačnije ko poziva na ubistvo predsednika Srbije u vreme, kako kažu, diktature, a u vreme demokratije je bila situacija da je Ranko Panić, jer je hteo da prošeta i da pokaže svoje nezadovoljstvo, zadnje, što je u svom životu video, video policijsku čizmu. U vreme diktature, kako oni nazivaju, oni koji šetaju ne mogu da vide policajca na ulici, ali mogu da crtaju metu, mogu da kažu Obradovićeve pristalice da treba, kada dođu oni na vlast, migrante naseliti po našim kućama da siluju majke i ćerke članove SNS. Posle se čude što ne mogu da pređu cenzus.

Ovo je vrlo ozbiljno. Ovde nema političkih tema. Ovde moramo da odbranimo pristojnu Srbiju, i to je zadatak svih nas. Molim vas da se izdignemo u jednom delu i da budemo složni, a to je u odbrani pristojne Srbije.

Katastrofa je da neko, takođe, kaže… Nedopustivo je da naslovnica NIN-a bude takva u zemlji gde se već desilo ubistvo premijera. Šta da se nije desilo ubistvo premijera? Bilo bi dopustivo? Znači, bilo bi dopustivo sve dok se ne desi ubistvo premijera. Oni su bolesni i na sve to nas vređaju i kažu da smo mi loše protumačili. Evo, sad ne razumemo šta znači reč ucmekati. Neka im to bude odgovor, da im pomognemo. Kažu – Aleksandra Vučića treba pod hitno ucmekati, a mi ćemo se svi, evo, praviti da ne razumeo šta znači reč ucmekati. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, vezano za temu rubnih područja i lepota određenih opština, verujem da je svaka opština na svoj način najlepša i dobro je da se bavimo i da se ova Vlada bavi suštinom, a ne naslovima i kada saberemo sve to, da sa ponosom kažemo – dolazim iz najlepše zemlje u Evropi, iz Srbije.

Na nama je da to povežemo. Na nama je da to uradimo da to bude tako.

Dolazim iz jedne takve opštine, četvrta po kategoriji nerazvijenih, ali smatram da je opština Priboj lepša od kada je rekonstruisana Srednja mašinska elektrotehnička škola i OŠ „Desanka Maksimović“ i izgrađena toplana na biomasu, koja i greje, a vrednost je preko 700 miliona dinara.

Lepša je opština Priboj i od pre nekoliko dana, kada smo obeležili zaposlenje 500. radnika u novoj industrijskoj zoni u Priboju, koja je najmlađa industrijska zona u Srbiji.

Lepša je i od kada je ka nama krenuo Koridor 11, kada su krenuli radovi od Čačka prema Požegi.

Lepša je opština Nova Varoš od kada se rekonstruiše i OŠ „Živko Ljujić“ sa 550 miliona dinara i takođe toplana na biomasu.

Lepša je Nova Varoš i kada se radi i putna deonica od jednog kilometra prema turističkoj zoni Zlatar i nudi jednu sasvim novu turističku ponudu samog Zlatara.

Koridor 11 čini Zlatibor, Zlatar i Pribojsku banju jednom celinom koja će turizam u tom delu Srbije podići na još lepši nivo i tu lepotu, kada smo na temi lepote, otkriti na jednom mnogo višem nivou. Dakle, bavimo se suštinom.

Lepša je i Požega od kada će za dve godine ka njoj doći autoput, kada je tu izgrađen najmoderniji pogon namenske industrije u vrednosti od 90 miliona evra, Fabrika streljačke municije.

Lepša je Požega od pre nekoliko dana, kada je imala uspešnu privatizaciju „Budimke“, koja se godinama čekala.

Lepše je Kraljevo od kada imamo funkcionalan aerodrom „Lađevci“. Lepši je Čačak od kada imamo „Forverk“ industrijsku zonu, gde će raditi više od hiljadu ljudi, opet Koridor 11 i Aerodrom „Morava“.

Dakle, mi suštinski pravimo Srbiju lepšom. Povezujemo je koridorima, autoputevima, novim radnim mestima. Pravimo sliku u svetu kakva Srbija zapravo jeste da kada dođu investitori i kada pričamo sa njima, imao sam priliku, kažu – ljudi, imali smo neke druge predrasude o Srbiji, ovo je nešto sasvim drugo. Izvinite, ali mi ovo nismo očekivali.

Zato, sve su opštine lepe, ali ničeg lepšeg nego kada negde odemo, vratimo se i kažemo – mi smo iz najlepše zemlje u Evropi, iz Srbije. Zahvaljujem.

Vezano za temu FAP. Nije Aleksandar Vučić zatekao 7.000 zaposlenih u FAP, koji proizvode 7.000 kamiona. Zatekao je FAP koji je bio na kolenima i koji je teško funkcionisao, koji tri tehnološke revolucije, radnici za to nisu krivi, prespavao, i FAP u koji je bilo bolje da se ulagalo i pre 20 i pre 30 godina.

Vrlo lepo, onako politički je zloupotrebiti tu temu FAP. Danas je FAP korak bliže namenskoj industriji. Danas se u FAP prave vojna vozila. Danas se u FAP remontuje „Bolt“ borbeno oklopno vozilo sa visoko sofisticiranom tehnologijom i mi se borimo. Hoćete da pitate jesmo li zadovoljni? Ne, nismo. Kada bude tamo radilo, sada radi 200 ljudi, kada bude radilo 400, ni tada nećemo biti zadovoljni.

Ali, mi pričao o realnim stvarima. Da li je FAP ugašen? Najbolje znaju Pribojci, pa su na prošlim izborima rekli 67% za Aleksandra Vučića. U vreme kada je najveća kriza bila baš oko FAP, mi nismo imali problem da kažemo, ne nismo uspeli da privatizujemo, ali nikada nećemo odustajati da tražimo rešenje za taj FAP. FAP je bliže namenskoj industriji. Formirali smo industrijsku zonu, gde sada radi 500 ljudi. Imamo ogromna ulaganja u turizam.

Kako vi možete da kažete sada da ja prećutim dobre stvari koje su se uradile? Baš zato što neko zloupotrebljava temu FAP, ja ću da pričam o mnogim temama koje su na neki način i sačuvali smo FAP, ali smo proširili na još neke teme. Nismo mogli ostati ceo život vezani za to.

Dakle, ne daj Bože da su ovi do 2012. godine privatizovali FAP i radili po onom njihovom principu, ja bih danas ovde predstavljao mesnu zajednicu Priboj, a ne opštinu Priboj. Zahvaljujem.

Sve te koje ste nabrojali u poređenju sa Markom Bastaćem, ako treba i da zagrlimo, ako baš mora, a na temu koalicionih partnera.

Dakle, vi ste ovde ispričali nešto što ste pripremili za sasvim neki drugi nastup, pa ste prilagodili za ovo što sam ja govorio. Apsolutno sam govorio o rezultatima koje smo napravili. Hoćete li da vam pričam koliko je Aleksandar Vučić puta bio u Priboju, koliko se puta sastao sa inženjerima finske kompanije koja trebala da privatizuje? Koliko je puta sedeo sa njima, koliko puta su oni rekli – Mi nismo navikli da pričamo sa premijerom jedne države; ali on je čovek činio sve da ih ubedi da je Srbija, da je Priboj pravo mesto za njihovo ulaganje i svom autoritetom ako treba. Nismo uspeli. Nemamo problem da kažemo da nismo uspeli. Opet ponavljam, ali nikada nismo prestajali na tome.

Istorija sudi, polako. Nemojte to uopšteno, sude ljudi na izborima. To je praznik demokratije. Oni kažu 67% za Aleksandra Vučića na temu kada smo najnapadaniji za upravo FAP. Vi dođite tamo pa da vidite koliko se gradi u Priboju. Vi ste sve to uopštili šta je sa FAP. Postoji još mnogo tema. Kada bi smo sve sveli tako šta je sa ovim, šta je sa onim, to korektno politički zvuči, ali zar ne primećujete da to ne donosi više političke poene ni glasove? Glasove donosi isključivo rad i samo rad.

Dakle, ja ovde ne nabrajam loše stvari prošle vlasti, ja ovde nabrajam stotine kilometara auto-puta, stotine hiljada novih radnih mesta, nezaposlenost koja je pala ispod 10%, a zatekli smo 25%. Možda je to po vama bolje, po meni nije. Ja ovde nabrajam rezultate, a ono što je bilo - bilo, ne ponovilo se. Upravo to što kažete, istorija u jednom svom delu je rekla svoje, a to su građani preuzeli i rekli na izborima.

Samo malo da se informišete, videli bi da jedan krak ide ka Kotromanu, a to je 30 km od Priboja. Ako neko misli da auto-put treba da prođe kroz neku opštinu, to je njegov problem. Ja mislim da retko koja opština u svetu može da se pohvali da baš kroz nju prolazi auto-put, ali dobro.

Ovo što ide prema Novom Pazaru, verovatno sad ovde očekujete neki nastup da ste vi nešto junački, ne znam šta, on treba da ide prema Novom Pazaru, šta ima to gore, mi Srbi, to treba da ide tamo kuda žive Srbi. Pa, upravo je tu negde ta razlika i ta linija. Neka ide prema Novom Pazaru, ići će dalje prema Crnoj Gori. To su sve naši prijatelji, to su sve naši građani. Neko je procenio da ide tuda, ne da li tu žive većinom Srbi ili Bošnjaci, to su sve građani Srbije.

Znate li vi kako je lako dobiti aplauz na tu temu, a kako se još lakše posvađati na tu temu? Evo, sad mogu na telefonu da napišem tri statusa na Fejsbuku, na Tviteru, na Instagramu i da zapalim situaciju, ništa lakše. Dobiću ja aplauz tamo negde gde treba da dobijem. Ali, mene ne zanima da dobijem aplauz tamo gde vas zanima da dobijete aplauz. Zahvaljujem.