Poštovani predsedavajući, član 107. dostojanstvo, uvrede na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića i preskakanje istine od strane koordinator, koji je sinoć sa nekrunisanim kraljem protivzakonite gradnje Milanom Stamatovićem u Novoj Varoši prosipao ekonomsku i patriotsku demagogiju.

Zašto tada na toj tribini nisu rekli i objasnili kako je Milan Stamatović, inače metalostrugar, kao predsednik opštine sam sebe ovlastio da bude načelnik opštinske uprave, a kao takav potpisao lokacijske uslove za 1000 kvadrata gradnje njemu podobnih ljudi na Zlatiboru?

Da li je objasnio njegov kolega iz saveza za ne znam ti šta građanima da se ne seća kada je na Zlatiboru sproveden postupak javne nabavke? Da li je objasnio da je stotine miliona dinara nenamenskih potrošenih sredstava njegov kolega koji je sinoć Novovarošane ubeđivao u njihovo poštenje, po izveštaj državnog revizora potrošio, a prošao sa oportunitetom. Ne smemo to da komentarišemo, smemo da se čudimo.

Kaže, ako smo to radili, što nas ne hapsite? Pa, nije naše tužilaštvo. Zadnje su oni flertovali i zadnje sa tužilaštvom su oni radili i, ček, kada je u pitanju tužilaštvo, hajde da vidimo kako će da reaguje, nego sve nekako zaboravismo šta on misli o tome što njegov čovek preti vešanjem predsedniku Srbije i predsednici Vlade. Zahvaljujem.

(Boško Obradović: Replika.)

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, prošli put smo razgovarali o tome da iznos u budžetu opredeljen za ovo ministarstvo i analiza da li je mnogo ili malo, treba krenuti od toga na koji način će se iskoristiti ta sredstva. Ako neko kaže da je malo, kada se to malo upotrebi pametno i u pravcu razvoja, dobićemo mnogo.

Još jednom kažem, čega je to mnogo zatekao Aleksandar Vučić kada je nasledio Srbiju pred bankrotom? Svega je bilo malo. Sa pravilnim ulaganjem, napravili smo mnogo toga.

Šta je vredelo žutoj ekipi koja je mogla da ima neku brojku i stavku u budžetu za zaštitu životne sredine, kada je, recimo, ministarstvo sa ministrom Dulićem, koje se bavilo ovim resorom, recimo, za potrebe arhiviranja i skladištenja i-mejl poruka angažovalo privatnu firmu i platilo 3.646.000 dinara?

Zamislite potrebu da privatna firma čuva elektronsku poštu organa državne uprave.

Narod ih bira, plati ih da rade svoj posao, a onda oni angažuju privatnu firmu, koju takođe narod plati, da rade njihov posao. Iz toga se može izvesti samo jedan zaključak, za narod i za Srbiju nisu imali vremena, imali su neka preča posla. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, unapređenje ekoloških resursa je svakako u funkciji sveukupnog razvoja Republike Srbije i, gledano iz ugla onih koji mere iznos, procenat budžeta koji je opredeljen za oblast zaštite životne sredine i ko kaže da je to malo obzirom na kompleksnost i važnost ove oblasti i petina budžeta da se izdvaja za zaštitu životne sredine opet se negde može reći da je to malo.

Ali, ovo što je sad izdvojeno, ako se troši pametno, planski, može da se napravi mnogo. A čega je to mnogo zatekao Aleksandar Vučić, sa svojim saradnicima, kada je dobio Srbiju na ivici bankrota? Zatekao je deficit. Sve rasprodato. Dakle, svega što je moglo da se iskoristi bilo je malo. A danas imamo najveći privredni rast u regionu. Imamo najveći priliv direktnih stranih investicija. Dakle, od tog malo smo stvorili rast na koji smo danas svi ponosni.

Koliko god da uložite, npr. kao oni koji su nam delili lekcije, zamislite situaciju da platite jednoj agenciji za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 25.000 evra i za taj novac neko treba da kreira sajt i kako kažu – na njemu će građani moći da nađu mape i podatke o lokacijama deponija, dostupne informacije, dakle o svim deponijama. Ima jedan problem, ove deponije ne mogu da se nađu, zato što ne može da se nađe sajt. Nema sajta, nema 25.000 evra. Sve što je „žuto preduzeće“ trebalo da uradi za narod nema, a za njih bilo je i to u dobroj meri. Zahvaljujem.

Član 107. – dostojanstvo.

Smatram da ovde nije tema i tema ekologije da li je predsednik neke opštine kupio skupocen automobil. Želim da kažem da Boban Đurović u Vrnjačkoj banji radi sjajan posao. Uvaženi kolega je verovatno to posmatrao iz nekog drugog ugla, ali u toj opštini budžet je 2012. godine bio 518 miliona, 2017. godine 900 miliona.

Imamo nedavno otvorene nove turističke kapacitete i potencijale i smatram da čoveka koji na takav način vodi opštinu, ovde ne smemo da opisujemo kroz kupovinu nekakvog automobila. Idemo redom, pa kad dođemo do tog automobila, da se sve saberemo, podvučemo, pa da onda neko izvlači zaključke o radu u Vrnjačkoj banji i o Bobanu Đuroviću. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege unapređenje ekoloških resursa je svakako u funkciji sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije. Zamislite koliko mora biti prljav onaj koji pljačka i krade od ekologije i čistoće.

Vi ste ovde imali priliku da slušate predavanje onih koji zastupaju one koji su vladali, koji su upravljali i koji su imali priliku da sve urade ono što su danas spočitavali nama da nismo. Imali ste ovde Đilasove potparole koji su vam lepo objasnili šta treba uraditi, a da se podsetimo kako je Gradska čistoća funkcionisala pod njihovom upravom sa sve generalnim direktorom, zamenikom generalnog direktora, 12 savetnika generalnih direktora, osam direktora sektora, 20 pomoćnika direktora sektora i oko 40 rukovodilaca službi, onako hrabro napred u dug od 1,5 milijardu, koliko su napravila javna preduzeća u Beogradu.

Onda, potpisuju najkatastrofalniji ugovor o isporuci i ugradnji 1800 kontejnera, mimo svih pravila, mimo zakona. Petorica su završila u zatvoru. Ti kontejneri su predstavljali opasnost za građane Beograda, ti kontejneri su morali u najvećem broju da se menjaju. Mnogo para građana je dato za popravku tih kontejnera.

Rekli su – Beograđani, sagradićemo vam metro, železnicu ispod zemlje. Nisu bili u stanju da je instaliraju ni tehnički, ni po zakonu kontejnere ispod zemlje, a nama van Beograda su rekli – javite nam se na sajt „očistimo Srbiju“, platili su ga 25.000 evra, a nikad nije proradio. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege, podatak da je u jednom trenutku Fond za penzije sa skoro 60% bio dotiran iz budžeta je bio dovoljan da se vidi da je ova zemlja bila pred bankrotom i da je nešto što je moralo da se učini, tj. i zakon tadašnji o privremenom smanjenju penzija je svakako bila jedna od najtežih odluka Vlade, ali danas vidimo koliko je to bila dobra odluka i naravno zahvalnost svim ljudima koji su imali razumevanja i onda kada su se izjašnjavali, a imali su više prilika na izborima da se izjasne o tome da li je to bila pametna odluka.

Mi sada budžet možemo da okrenemo ka projektima koji kreiraju rast. Daću primer svoje opštine gde smo recimo iz tog rasta obezbedili, ministre, kada ste posetili Priboj i naravno pokrenuli celu inicijativu, a preko Kancelarije za javna ulaganja, imamo 407 miliona za rekonstrukciju srednje mašinsko elektrotehničke škole i jedne osnovne škole u Priboju.

Takođe, hvala vam na velikoj pomoći i vašim saradnicima u uspostavljanju visokoškolske jedinice mašinske struke u slobodnoj industrijskoj zoni u Priboju. To je jedinstven primer da se jedna visokoškolska jedinica nalazi u industrijskoj zoni gde će budući studenti proizvodnog mašinstva imati dualno obrazovanje kao na dlanu. Priboj ima slobodnu industrijsku zonu koja je formirana zahvaljujući timu Aleksandra Vučića pre tri godine, a danas radi blizu 400 ljudi, sedam firmi, a u narednim danima ćemo potpisati ugovor sa kompanijom INMOLD iz Požege koja je šampion dualnog obrazovanja u tom delu Srbije i vama je ta firma dovoljna.

Dakle, da nije bilo tog novca preko Kancelarije za javna ulaganja ne bismo mogli da uspostavimo novi način u školstvu, dakle to je ulaganje u bolju budućnost. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege, usvajanjem ovog Predloga zakona sve penzije u odnosu na nivo iz 2014. godine, a pre Zakona o privremenom smanjenju, će biti veće od 8,4 do 13,3%, sa tendencijom i daljeg rasta.

Šta je sigurnost za dalji rast? Pronaći ćemo deo razloga, a ja ću pričati o tim razlozima, na pravcu Koridora 11, na ubrzanim radovima auto-puta Beograd-Čačak, na proleće nas očekuje i početak radova na deonici Preljina-Požega. Tih 30,9 kilometara nastavka na Koridoru 11 mnogo znači za taj deo zapadne Srbije, za Zlatiborski okrug. Razloge ćemo naći na Koridoru 11 i u industrijskoj zoni u Čačku, gde je „Forverk“ započeo svoju veliku investiciju sa hiljadu novih radnih mesta, a onda u Požegi najveća investicija u namensku industriju, pa onda neophodnost proširenja slobodne zone u Užicu, razvoj turizma u Zlatiborskom okrugu, proširenje industrijske zone u Priboju.

Razlozi za sigurnost u povećanje penzija su i u rekonstrukciji pruge Beograd-Bar, u delu pravca Resnik-Valjevo, 77,6 kilometara. Dakle, mi iz zapadne Srbije u tom periodu pod nekakvom žutom vlasti smo pre mogli dočekati da negde proradi vulkan, nego da proradi neka kompanija ili da proradi asfaltna baza za neki kilometar auto-puta. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, Predlog ovog zakona je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i da te 2012. godine građani nisu rekli da žele promene i da ke kojim slučajem ta politika imala svoj kontinuitet, danas bi neko ovde u ovoj Skupštini raspravljao o tome da li će u ovoj godini biti isplaćeno sedam, a možda čak i osam penzija.

Danas se penzije isplaćuju redovno, a nakon usvajanja ovog predloga zakona, sve penzije će u odnosu na nivo iz 2014. godine, pre Zakona o privremenom smanjenju, biti veće u iznosu od 8,4 do 13,3%. Dakle, sve penzije, naravno, i najveći deo onih koje uopšte nisu bile smanjene.

Činjenica da je dotacija za penzijski fond iz budžeta bila oko 60%, je znak da nešto u tom finansijskom delu nije bilo u redu, tačnije da je pretila katastrofa, bankrot. Danas je dotacija 31% iz budžeta. A šta je doprinelo tom nalazu, katastrofalno, od 60%, da je moralo da se dotira iz budžeta u penzijski fond? Pa, doprinelo je to što je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla od 2008. do 2012. godine. Sve je rasprodato, ništa nije uloženo u privredni rast, a predstavnici ovog saveza za opoziciju, gde u ovom delu sale gde se oni okupljaju ja vidim samo jednog čoveka, tačnije ovo je gospodin iz obezbeđenja, ja se izvinjavam, nisam hteo da ga uvredim, ali, lepo je i retko videti poštenog čoveka u tom delu sale, tako da njihov lider ima referencu, a juče je bila tema porodilje, penzioneri, socijalna davanja, njihov lider, Dragan Đilas, ima sledeću referencu u toj oblasti. Naime, kada je otišao sa mesta gradonačelnika, ostavio je dug 235 miliona dinara trudnicama i porodiljama, 254 miliona dinara penzionerima a 123 miliona dinara dug za jednokratnu pomoć. Dakle, to su verovatno spontani dugovi, kao i onaj dug od 1,2 milijarde evra grada Beograda, verovatno isto spontan dug, kao što su bila i spontana okupljanja koja su sproveli ovi ljudi iz saveza, pod nazivom „Mame su zakon“. Ali, evo, naveo sam i milione razloga koji su bili mnogo veći razlozi za spontano okupljanje, ali izgleda da je onim portalima koji su ih finansirali falilo malo spontanosti.

Naravno, Dragan Đilas je imao objašnjenje za onaj deo javnosti, tačnije glasača koji nisu podržali ovu politiku, napravio je on jednu izuzetnu analizu i kaže da je SNS osvojio 55% u Beogradu, SPS 6%, dakle 61%, a kaže – ovih ostalih 49% koji su glasali očigledno da nisu bili zadovoljni načinom na koji je vlast radila. Pažljivo sam izgovarao cifre. Dakle, po njemu je 55 plus šest plus 49 jednako 100. Tačna cifra i iznos od 110 nam govore podsvest tog čoveka, lidera, saveza za spontanu krađu, i tih 10%. Kada se Srbija otarasila njegovih saradnika koji su imali nadimke 10%, naš BDP raste ka tom broju. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, formiranjem banke tkiva značajno doprinosimo i višem nivou bezbednosti sa mikrobiološkog stanovišta. Na primeru čuvanja tkiva oka do sada je bilo moguće samo u vremenu od 12 do 24 sata, što znači da su svi zahvati na ovom delu bili urgentni i zahtevali hitne pripreme koje su sa sobom nosile određene rizike. Novim načinom čuvanja tkiva, predviđenim ovim zakonom, to vreme je pomereno na dve nedelje, što znači mnogo kvalitetnije pripreme i viši kvalitet pružanja usluge. Ovo je samo jedan od primera boljitaka ovog zakona.

Na napade da će, posle ovog zakona, neko presretati ljude na ulici, vaditi im organe, na optužbe da je ova Skupština „žuta kuća“ i slične najmonstruoznije optužbe, jedan od najboljih odgovara je dat juče, kada ste zajedno sa predsednikom Srbije posetili radova na Kliničkom centru Srbije, prve posle 60 godina, ozbiljne radove, gde je do sada uloženo osam i po miliona evra, a planirano je da se uloži 69 miliona evra. Centar za H nož gde nas je jedan zahvat do sada koštao 20.000 evra, i to je za one koji pitaju koji su ekonomski efekti uopšte našeg pristupa zdravstvu.

Mi ćemo i ubuduće na takve monstruozne odgovore imati samo odgovore u novim projektima, u radu, u razvoju zdravstva, u razvoju Srbije, jer mi drugačije nećemo i ne želimo odgovarati. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, kako odgovoriti na to što neko smatra da je politički legitimno da u glas kaže da voda u Beogradu nije ispravna, da kaže da je Skupština „žuta kuća“, da kaže – čuvajte svoje organe, posle ovog zakona će vas neko hvatati i vaditi vam organe, kako odgovoriti onima koji ne sede ovde i smatraju da pogrdan „tvit“ može da zameni njihovo prisustvo ovde u Skupštini?

I, ovih dana su stigli jedini mogući odgovori. Vi ste, ministre, sa predsednikom Srbije pre sedam dana bili u Vrnjačkoj Banji na polaganju kamena temeljca za novi hotel u okviru specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, gde se razvija zdravstveni turizam. Odgovor je i najava Moravskog koridora Čačak – Kraljevo – Vrnjačka Banja – Trstenik – Kruševac – Pojate. Odgovor je juče bio kada ste zajedno sa predsednikom Srbije obišli izgradnju centra za „iks nož“ na KCS. Odgovor će biti i prekosutra kada Aleksandar Vučić polaže kamen temeljac za izgradnju nemačke fabrike „Forverg“ u Čačku, gde će posao naći 1.000 radnika. Odgovor je i ubrzan rad na završetku auto puta Beograd – Čačak i novi potpisan ugovor na 40,4 kilometra, novu deonicu Preljina – Požega, a 450 miliona evra vrednosti.

Sve su ovo odgovori i ne postoji ni jedan „tvit“ i ne postoji ni jedan „fejsbuk“ status pogrdan koji može da izbriše ona slova koja stoje na tabli u zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi gde piše – Budi human, kao što je Srbija bila humana 1885. godine. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, ovaj zakon prepoznaje registar davalaca matičnih ćelija, novi zakon, što postojeći nije, sa osnovnim ciljem da ljudi koji čekaju na presađivanje matičnih ćelija što pre dobiju te matične ćelije i posebno da povećamo verovatnoću sa većim registrom i ako ti ljudi nemaju donore u krugu svoje porodice. Dakle, ovaj zakon je temelj da Srbija zarad zdravlja bude jedna velika porodica.

Nažalost, u toj Srbiji postoje pojedinci koje obraduje tuđa smrt i ovo govorim vezano za događaj od pre nekoliko dana, kada je u Užicu odbornika SNS, Vladana Markovića, na imanju dok je radio, doživeo je ubod stršljena i preminuo je. Pročitaću vam reakciju Jeremićevih i Tadićevih pristalica, jednog od njih na Fejsbuk profilu, a bio je veoma podržan, nažalost.

„Član SNS stradao od uboda stršljena, pa kada mi nećemo mora priroda nešto da učini“. Ko ih vaspitava ovako? Roditelji, sigurno, ne.

Ovim zakonom i svim našim radnjama ćemo učiniti sve za dobrobit svih i onih koji ne glasaju za nas i onih koji nas mrze. Mi njima želimo sve najbolje, i to je linija koja će nas uvek razdvajati. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, osnovni cilj ovog zakona je uspostavljanje novog i znatno višeg nivoa bezbednosti vezane za oblast matičnih ćelija i tkiva i najvažniji koraci u tom cilju su svakako formiranje i kreiranje banke za matične ćelije i tkiva, zatim kreiranje zajedničkog registra davalaca matičnih ćelija, zatim uređivanje jedinstvenog informacionog sistema i možda najvažniji deo, a to je jasan inspekcijski nadzor u ovoj oblasti.

Pojedine kolege koji su tu prosuli određene teorije zavera i te teorije zavera su sa ciljem da loše utiču na humane namere i celu ideju, celu humanu ideju ovog zakona su možda trebale da posmatraju celu ovu problematiku iz ugla čoveka koji sada u ovom trenutku čeka presađivanje tkiva, koji se pita kada će doći na red i koja je verovatnoća da će u nekom registru da se pojavi odgovarajući donor.

Iz tog ugla, možda ne bi bilo loše, tačnije vrlo oprezno govorim o ovome, da odu kod tog čoveka koji u ovoj sad situaciji čeka na donora, na transplantaciju i da mu održe taj filozofski govor ili onaj junački govor ili kakav god. Pomoći mu neće, sigurno će mu se stanje samo pogoršati.

Dakle, ovim zakonom i uspostavljanjem jasnog i transparentnog sistema povećavamo poverenje građana. Samim tim imaćemo veći broj davalaca, uslovno rečeno bogatiji registar, a samim tim i veću verovatnoću da onaj koji čega donora da pre dođe do zdravlja, a ima li išta preče od toga.

Ovo je temelj, naš narod nema problem da bude human, ali mu treba putokaz. Ovaj zakon je temelj, putokaz, a naš narod na ispitu humanosti nikada nije pao. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kulturno nasleđe kao resurs je veoma važno, zato što u njemu imamo veliku količinu znanja, akumulirano tokom prethodnih decenija i vekova, znanja, veština i informacija koje su nam izuzetno neophodne i značajne za našu kulturu, obrazovanje, privredu, ekonomiju, turizam.

Svakako tome ne doprinose i našoj ekonomiji ne doprinose oni koji govore da smo sve ratove izgubili, da smo u svim ratovima bili poraženi, iz razloga što iz ugla veličine neprijatelja kroz našu istoriju oni su išli na to da nas unište a ne da nas poraze. I zato nikada ni jedan rat nismo izgubili, zato što postojimo.

Svakako ekonomiji, a vezano za kulturno nasleđe, ne doprinosi ni ovaj podatak, a dolazi sa Zlatibora, sa mesta odakle Milan Stamatović deli lekciju o poštenju, o srpstvu, o tradiciji i svim vrednostima.

Kada odete na portal „Geo Srbija“ i pronađete mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata, parcela 4624/1, a onda na sajtu Republičkog geodetskog zavoda ukucate broj te parcele, vidite da je ona pod hipotekom. Dakle, mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata je pod hipotekom, zajedno sa hektarima okolne zemlje, namenjene za kredit za nabavku sporne gondole na Zlatiboru. I to je samo jedan primer onih koji nam drže predavanje kako da sačuvamo Kosovo, kakvu budućnost. Dakle, kako mi živi da očekujemo nešto dobro od onih koji i mrtve stave pod hipoteku? Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. dostojanstvo. Molim vas da samo zarad istine, koalicioni partner prethodne govornice tvrdi, tačnije radi u pravcu da ratni memorijali i te kako imaju veze sa upošljavanjem i sa kapacitetima i sa svim…

Pazite, mi se ne informišemo sa „Vikipedije“. Vaš koalicioni partner na svim lokalnim izborima u Zlatiborskom okrugu Milan Stamatović je stavio spomen-obeležje stradalnicima iz Drugog svetskog rata pod hipoteku. Poslanici SNS se informišu sa Republičkog geodetskog zavoda i tamo kada ukucate 4624/1 parcelu, videćete da je vrsta tereta hipoteka – 2014. godina, hipoteka za kredit za, po nalazu revizora, sumnjivu nabavku gondole, tako da iz vašeg ugla to je za upošljavanje kapaciteta, a iz našeg ugla, svaki ovaj amandman dodatno ima smisla, jer od vas nas zaista više ništa ne može iznenaditi. Zahvaljujem.

Hvala predsednice.

Poštovani ministre, uvažene kolege, posmatranje kulturnog nasleđa kao resursa je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i ovim zakona jačamo učešće memorijalnog korpusa u kulturnom nasleđu. Naravno da ekonomiji ne doprinosi pljuvanje po Srbiji pojedinaca koji su otišli trenutno iz sale, došla im je smena i bar u tom preuzimanju stražu mogu jedni drugima da kažu šta su prethodno govorili zato što je prethodna ekipa tvrdila da smo sve ratove izgubili. Sledeća ekipa kaže da su borci na Košarama izgubili ratove, a mi smatramo da su oni pobedili. Da su oni jedni od najvećih pobednika.

Ne može se doprineti ekonomskom razvoju ako pljujete po svojoj državi svugde po svetu, ako na mikrofonu to kažete u javnosti, šta tek govorite sa onima kojima se sastajete. Hajde da čujemo šta su neki ljudi rekli o našoj Vojsci i našoj zemlji.

Nemački car Vilhem – junaci, šaljem vas u rat protiv jednog malog ali veoma hrabrog naroda, to su Srbiji koji su u vreme tri nedavna i vrlo teška okršaja sa Turskom, Bugarskom i Austrougarskom pružili svetu dokaz o najubedljivijim vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima, i koji su na svojim zastavama uprskanim krvlju, pisali tokom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobede. Franc Tirfalder – mnogo su mi puta učesnici u tamošnjem ratu saopštili koliko su ih duboko dirnuli hrabrost Srba, njihovo viteško ponašanje prema pobednicima i prema pobeđenima, njihova izdržljivost i vojno držanje. Boris Tadić – šta će nam Vojska. Zahvaljujem.