Hvala predsedavajuća.
Poštovani ministre, poštovane kolege, do popisa stanovništva smatram da će infrastruktura i veliki infrastrukturni projekti da urade neku vrstu popisa kroz mnoge gradove i opštine kuda kreću i kuda prolaze. Veliku ulogu u popisu novih radnih mesta, investicija i razloga da ostanu u svom gradu imaće nastavak i završetak radova autoputa Preljina-Požega na Koridoru 11.
Danas je 7. april. Hoće li iko od nas biti mnogo stariji 7. januara na Božić iduće godine? Neće niko, a tada ćemo imati autoput do Požege. To je nešto što ranije nismo mogli ni da sanjamo. Sada je to realnost. Tu na pragu Užica, Arilja, Kosjerića, Ivanjice ćemo imati nove razloge za ostanak ljudi i imaćemo vreme kada će se, ja bih samo obrnuo smer dolaska, dakle ne iz Užica ka Beogradu, nego iz Beograda do Užica stizati za sat i 45 minuta , dakle, nešto više od dva sata će trebati turistima iz Beograda da vide Zlatibor, Zlatar, Taru, Divčibare. Onda kada dalje uradimo Moravski koridor, i tu vrstu popisa investicija i novih razloga za ostanak ljudi - Pojate, Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak. Moravski koridor, dug 112 kilometara, biće gotov za tri godine.
Opet pitanje - hoće li iko od nas biti mnogo stariji za te tri godine? Bićemo stariji, ali koliko je starijih ljudi dok je prolazilo golgotu do 2000. godine, tačnije od 2000. do 2012. godine, reklo - samo da moje dete doživi, mi smo svoje odrekli i mi smo se nekako predali, ali bar moje dete da doživi tu bolju i moderniju Srbiju. Mi smo uspeli sa ovom snažnom ekonomskom politikom, koju je kreirao predsednik Aleksandar Vučić, da i tim ljudima koji su rekli da ne vide nadu za sebe, nego nek moje dete, nek mom detetu bude bolje, da i njima bude bolje.
Ko ne veruje u Preljina-Požega neka se okrene i vidi Beograd-Preljina. Ko ne veruje da će 2025. godine biti prosečna plata preko 920 evra, pa kada je predsednik Aleksandar Vučić postao premijer bila je 330, danas je 540… Sve ka čemu težimo temeljimo na onome što smo postigli do sada i to je veoma važno.
Stalno pominjemo te izlive mržnje, ali nikako ne vidimo šta je to alternativa. Pomenuti su ljudi koji znaju protiv čega su, ali nikako ne znaju za šta su. Čuli smo dovoljno uvreda na račun porodice Aleksandra Vučića, na njegov račun, najmonstruoznijih uvreda, pretnji i organizovanja nečeg što je veoma opasno, što verujem da će nadležni organi vrlo brzo da utvrdimo, samo jedno nismo čuli i na svakom koraku ih treba to pitati - kako se zove i preziva čovek koji bi Srbiju bolje vodio od Aleksandra Vučića? Šta im je teško, kad sve to toliko znaju da ispričaju, koliko smo loši, koliko smo ovakvi, koliko smo onakvi, da izgovore samo jedno ime i prezime? Samo to tražimo od njih. Ćute. Da li je to Vuk Jeremić?. Bio je nedavno u Kosjeriću, nešto je promovisao nije imao odgovor na jedno pitanje - zašto je omiljena ličnost u prištinskim medijima?
Kada pričamo o novim investicijama, novim aerodromima, aerodrom Morava, koji je nedavno imao prvi let i veliko ulaganje u aerodrom Ponikve, koje je započeto, ove godine će biti 300 miliona dinara, nije da se nije letelo u vreme Vuka Jeremića. On je leteo najluksuznijim klasama, na najluksuznije destinacije, a narod je leteo sa posla - 400 hiljada ljudi je ostalo od 2008. do 2012. godine bez posla. Oni su tada bili zadovoljni. Oni su zadovoljni vremenom u kome je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, a mi nismo zadovoljni, i ovo kažem, jer je to zaista tako, ni to što smo u prethodnih nekoliko godina obezbedili 400 hiljada novih radnih mesta zato što se borimo za mnogo više. Nismo zadovoljni ni stopom nezaposlenosti koja je ispod 9% i ide ka tom evropskom proseku, hoćemo još bolji rezultat.
Pogledajte Srbiju kroz istoriju. Kada sve to saberete, celu ovu borbu SNS, Aleksandra Vučića, nekako to može da stane u jednu reč, a to je sigurnost. Kroz celu istoriju Srbija je bila opterećena nekim kao deo bilo kakve državne zajednice ili nekog drugog uređenja, ali Srbija kao Srbija i Srbi, ma gde živeli, su bili uvek opterećeni i nad njom i nad njima je bdio neki strah od rata, od pogroma, bilo je teškog ropstva, bilo je pogroma, bilo je svega.
U svojoj istoriji Srbija nije bila snažnija, modernija, na međunarodnom planu poštovanija i kada pričamo kroz istoriju svi je znamo, a i da je nismo učili mogli smo slušati od naših predaka, oni je najbolje prepričaju, kako nekada nisu smeli ući u crkvu, kako su krišom lomili kolač, kako su morali da vode računa kada i u koje vreme da se mole ili bilo šta. Šta je bilo u tim njihovim molitvama? Bilo je da Srbija bude jaka, da bude vojno jaka, da bude neutralna, da ne zavisi ni od koga, da se sama bori za svoju bolju budućnost, da ima prijatelje na svim stranama sveta i smatram da je ovo Srbija koja najviše liči na tu Srbiju koja je bila u molitvama naših predaka.
Opet kada pričamo o alternativi, ako možemo te ljude nazvati alternativom, oni se tako predstavljaju, pa šta ćemo, kako je moguće da je jedan vojnik mogao dočekati ili da jedan vojnik treba da dočeka da mu se vrati onaj koji je rekao – šta će vam vojska? Boris Tadić. Zamislite pripadnika MUP-a koji u to vreme, koji uvek rade jedan od najopasnijih poslova i zaista njima uvek treba dati posebno priznanje, on ide na ulicu i radeći svoj posao naleti na ovog tajnkuna Đilasa koji njemu kaže – ja ću se boriti da takvi kao ti ostanu bez posla, šta je mogao očekivati pripadnika MUP-a od države koja treba da stane iza njega zato što on radi najopasniji posao? On tamo ide da se bije sa kriminalcima ispred sebe, a državu u to vreme vode kriminalci. Gde je onda on u svemu tome? Šta je mogao očekivati lekar, medicinska sestra sa platom od 30 hiljada dinara?
Kada pričamo o kovidu vrlo je važno napomenuti da bi do kraja bilo jasno koliko je cela borba i ulaganje u zdravstvo krajnje iskreno i sistemski, Klinički centar u Nišu, jedan od najmodernijih kliničkih centara na Balkanu, je završen pre nego što se pojavio korona virus.
Povećanje plata i penzija zdravstvenim radnicima je krenulo mnogo pre nego što se pojavila korona. Dakle, ne u trenutku – zdravstveni radnici, pojavila se korona, sad nam trebate, pa hajde sve to – ne, nego se sa tim krenulo mnogo ranije, što je dokaz jedne krajnje odgovornosti vlasti i iskrenog pristupa prema rešavanju problema u zdravstvu.
Borićemo se za Srbiju i pobeđivaćemo, ali ćemo pobeđivati tako da nijedan čestit i pošten čovek koji glasa za neku drugu opciju ne bude poražen. Pobeđivaćemo da ove ološe, kriminalce i tajkune više nikad ne vidimo na državnim jaslama, pobeđivaćemo tako što ćemo graditi puteve, auto-puteve. Danas, dok razmišljamo o obilaznicama oko, na primer, Čačka ili Užica, tajkun i njegova ekipa razmišljaju o obilaznici oko građana Srbije na putu do fotelja. E, pa, mangupi, ne postoji obilaznica oko građana Srbije. Postoje izbori, gde vas svaki put, sve ubedljivije, građani Srbije počiste. A mi ćemo na ovom putu, zagledani u investicioni plan „Srbija 2025“, da se borimo za Srbiju u kojoj će prosečna plata biti preko 900 evra, penzije preko 400.
Kada se sve to sabere i kada pričamo o Aleksandru Vučiću i onima koji žele da ga sruše, on se bori da prosečna plata bude preko 900 evra, a na drugoj strani imamo čoveka koji se bori da samo on ima preko 900 miliona evra. Prijavio je 619. Moravski koridor, tačnije, deonica Preljina-Požega, deonica auto-puta košta 450 miliona evra. Taj čovek je ogulio sa grbače građana Srbije deonicu Preljina-Požega i dobar deo Moravskog koridora. Možda da se malo bolje približi o kakvim se ološima i kriminalcima radi.
Zato ćemo se boriti za Srbiju, za opšte dobro, za Srbiju u kojoj će student koji je u ovoj godini upisao fakultet diplomirati kada u njoj prosečna plata bude preko 900 evra, a u njegovoj branši sigurno mnogo više. Živela Srbija!