Koleginice Paunović, znate, jako je degutantno i zato sam izbegao da vam dam tada reč, da nam o demokratiji pričaju oni koji su upadali u Narodnu banku i sa kalašnjikovima i sa čarapama preko glave. Jako je degutantno da nam o demokratiji, izbornoj krađi i diktaturi pričaju oni koji su upadali ne samo u Narodnu banku, nego i u Narodnu skupštine Republike Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Nikada neću da razumem zbog čega su palili zgradu. Ajde što su jurišali da je osvoje, ali su je palili. Valjda zbog glasačkih listića da bi na silu bio priznat rezultat koji se nije desio na izborima.

Uvek ću to da ih podsećam kako oni vide demokratiju, kako vide simbole demokratije, kakav odnos imaju prema demokratiji, a videli smo kakav odnos imaju prema Srbiji, prema srpskom narodu 12 godina dok su bili na vlasti i nažalost i 12 godina posle gubitka vlasti ne vidim da su se nešto promenili i njihov odnos i prema Srbiji i prema građanima Srbije, a i najtragičnije prema pripadnicima srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, poštovana guverneru gospođo Tabaković i ministri, ja bih zamolio pre svega Sinišu Malog kao ministra da vodi računa kada kaže da na trezorskim računima ima 744 milijarde dinara, zato što bivšem gradonačelniku Beograda koji je prethodio Siniši Malom na tom mestu može da pozli pa ne može da sedi u sali. A još kad guverner, gospođa Tabaković, kaže kolike su nam devizne rezerve, mislim da ćemo i krevet da mu kupimo. Toliko o tome.

Pitao bih gospodina Vesića koliko može sa 600 miliona evra kilometara auto-puteva da napravimo, koliko košta simbol Beograda koji je bivši gradonačelnik napravio? Jer, nešto mislim da istočni i južni krak Koridora 10 možda ne koštaju manje nego što košta taj čuveni Most na Adi, ali sam siguran da ne koštaju više. A vi izračunajte koliko kilometara ima istočni i južni krak Koridora 10, koliko ima tunela i koliko ima mostova. I nisam primetio da je bilo koji gradonačelnik Beograda, posle uvaženog kolege koji ne može ovde da sedi, zaradio 619 miliona evra, ili ukrao. Očigledno je da je to moguće samo sa osobom koja ima mašinski mozak, a nema ni trunke odgovornosti prema građanima i prema gradu koji vodi.

Danas na ovoj sednici, na kojoj sam se nadao da ćemo barem malo više da pričamo o Deklaraciji, mislim da sam se naslušao svega i svačega. Pre svega, valjda pod izgovorom nekog patriotizma, nekog ko se predstavlja kao patriota, preti se narodnim poslanicima većine. Još kažu - pazite kako glasate, mi vas gledamo! Šta treba, da se uplašimo? Još kaže - ja sam advokat, pa sebi daje za pravo da bude ne sudija Ustavnog suda, nego Ustavni sud, jer daje sebi za pravo da ceni ustavnost kao advokat, a ni sudija Ustavnog suda kao pojedinac to ne može. Pa se još predstavlja kako mi na ovoj sednici nešto krijemo, a pravno i ekonomsko nepismeni ljudi mogu da kažu da su sporazumi o zaduženjima prikriveni zato što stoje u Zakonu o budžetu za 2024. godinu. Toliko o njihovoj stručnosti, toliko o njihovom znanju, toliko o tome kako bi oni vodili Srbiju.

Slušao sam od kolega narodnih poslanika koji takođe navodno brinu za našu južnu pokrajinu kako bi glasali za ovu deklaraciju ali, eto, ovaj deo da ste malo drugačije napisali, ja bih glasao. Nije čitao Deklaraciju da bi glasao za nju, nego ste čitali deklaraciju da ne glasate za nju. To je motiv. Nije vama stalo do srpskog jedinstva, nije stalo do srpskog naroda, nego da nađete političko opravdanje zašto nećete da podržite deklaraciju.

Jedan kolega iz opozicije imao je primedbe. Sve je lepo ispričao i dao svoje primedbe, ali je rekao pošteno - ja ću za ovo da glasam, zato što niko do sad nije ponudio ništa bolje, iako je opozicija. Pa, neće kruna sa glave nikome da padne zbog toga! Ali, mi ćemo o svemu da glasamo protiv da, eto, ne smemo da naljutimo nekoga i da kaže kako možda sarađujemo sa tim zlim, negativnim režimom Aleksandra Vučića!

Još jednu stvar da vam kažem, kolege poslanici. Srpskom jedinstvu ne doprinosi to što vređate izbornu volju tih istih Srba, sa pričom kako su izbori pokradeni, to je čin izdaje ili što vređate predsednika jednog entiteta i predstavnika srpskog naroda u Republici Srpskoj, nazivate mečkom Božanom. Kako vas nije sramota? Ma među vama nema "S" od Srbina. Jeste, vama je stalo do onih 744 milijarde koje se trezorskim računima i 27 milijardi deviznih rezervi. Što to ne kažete? Pa, vidite kako vam oči cakle čim vam to spomenem, čim vam to spomenem vama se oči zacakle.

Da ne pričam o tome kako pokušavaju da sa nepoznavanjem problematike u jednoj oblasti koja se zove rudarstvo zaplaše građane. Evo, ja nisam stručnjak, ali ću saslušati stručnjake, ali ne vaše, nego nezavisne, zato što studije procene uticaja na životnu sredinu za jedan takav projekat ne pripada nijednom institutu, ne pripada nijednom akademiku, nijednom naučniku, zato što je to multiplinarna disciplina, a vi dovodite tu vaše privatne stručnjake,

Vidim da se mnogo nervirate, pa još ću da vas nerviram, ne brinite ništa. Ne brinite ništa, jer čim se nervirate, znam da vas pogađaju reči, mene vaše da pogode ne mogu jer uglavnom zasnivate svoje debate na neistinama. Mislim da ako ništa drugo, jedna ovakva deklaracija koja je predložena od strane formalno Vlade Republike Srbije, neformalno dve srpske vlade, što izbegavate da kažete, ako ništa drugo, bar će mnogima ovde u Srbiji maske da padnu, ko šta misli Srbiji, ko šta misli srpskom narodu. Pravi je trenutak da je donesemo zato što mnogi od vas izgleda mi da ne poznaju kakvo je raspoloženje Srba koji ne žive u matici.

Evo ja sam bio na jednoj tribini u Trebinju za koju mogu da kažem i da je početak svega ovoga. Tribina je pod nazivom „Buđenje srpskog jedinstva“, februar mesec 2020. godine pred pandemiju korone. Organizovala je Ujedinjena Srpska sa sadašnjim predsednikom Skupštine Republike Srpske, Stevandićem.

Evo vidim, opet dobacivanja. A, da ste bili tamo znali biste, da ste bili tamo znali biste koliko Srbima koji ne žive u matici su potrebne čvršće veze sa maticom, kako oni gledaju Srbiju, kako je više čuvaju nego mnogi od vas ovde.

Vama je sve to smešno. Ma, nema veze.

Kako je više čuvaju nego mnogi od vas ovde. Ne vidim u čemu je problem onda da barem ljude koji vama uopšte ne smetaju da barem njih podržite kao pripadnike sopstvenog naroda, nego sve izvrgavate ruglu, sprdnji, podsmehu. Onda hoćete da kažete da vi brinete o interesima građana Srbije.

Čuo sam jednu zanimljivu teoriju da pripadnost srpskog naroda se koristi da bi postojala država Srbija. Kažite mi, molim vas, na duge staze gde je opstao srpski narod gde nije bila srpska vlast?

Kažite mi u kojoj državi je opstao srpski narod gde nije bila srpska vlast? U kojoj državi? Nemamo odgovor, nije ni u jednoj. Zato se i javlja ta neophodnost i za ovom deklaracijom, radi očuvanja nacionalnog identiteta pripadnika srpskog naroda.

Pri svemu tome, ja to moram da kažem, mada je deklaracija mnogo napadana od strane raznih političara iz regiona, deklaracija ni u jednom delu ne ugrožava teritorijalni integritet bilo koje zemlje u regionu i više puta se u samoj deklaraciji izražava podrška pre svega teritorijalnom integritetu BiH i suverenitetu Republike Srpske.

Čini mi se da zbog tog suvereniteta Republike Srpske nećete da podržite ovu deklaraciju. To ćete morati da objasnite svojim sunarodnicima koji žive na teritoriji Republike Srpske, ako smete da odete kod njih i da im kažete da ste glasali protiv toga da se kao pripadnici istog naroda pomažemo radi očuvanja nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta.

Da bi građani Srbije znali kolika je to boleština među njima, recimo problem rudarenja u Srbiji su podigli na politički nivo, a onda su sa tim političkim nivoom počeli da napadaju SPC kao instituciju koja pripada svim Srbima pravoslavne veroispovesti. Šta je ono što je bilo prekjuče u Valjevu nego napad na SPC?

Vama je smešno to? Kako ne shvatate ulogu SPC u srpskom društvu i narodu? Pa, SPC pripada svima, i onima koju su protiv rudnika i onima koji su za rudnik i onima koji su protiv SNS i onima koji su za SNS, onima koji vole Vučića, onima koji ne vole predsednika Srbije. Svima pripada, zašto je petljate u dnevno političke teme? Da biste delili narod i došli do sitnih političkih poena? To je ništa drugo nego sektašenje. Sektašenje.

To što hoćete SPC da uvučete u političke teme je sektašenje. Treba li da ponovim treći put? Sektaši to rade, pripadnici sekte.

Čini mi se da se ovde ponavljaju stvari o deklaraciji koje sam čuo i u Zagrebu i u zvaničnom Sarajevu i u još nekim političkim centrima.

Imali smo ovde jednu diskusiju jednog kolege koji nije Srbin. Pripadnik je mađarske nacionalne manjine, Balint Pastor. Mnogima od vas je pokazao kako se prvo poštuje država u kojoj živi i kako se poštuje matica, njegova matična država kojoj on pripada kao pripadnik mađarskog naroda.

Mislim da i mnogim političarima iz regiona može da posluži primer saradnje Srbije i Mađarske i početak odlične saradnje između srpskog i mađarskog naroda.

Mogu da kažem da je zato bilo potrebno mnogo truda i jedne i druge strane zato što istorija Srba i Mađara nije baš tako jednostavna i laka.

Kada smo mi mogli sa njima, oni sa nama ne vidim zašto se napada jedna ovakva deklaracija i u Zagrebu i u Sarajevu.

Ne mogu da razumem da država u kojoj postoje etnički Srbi kao pripadnici nacionalne manjine hoće te iste pripadnike nacionalne manjine ili da protera ili nasilno da asimiluje ne shvatajući da pri tome gubi deo svog kulturnog identiteta. Sve ono suprotno od onoga što radi Srbija koja ima ubedljivo najviše nacionalnih manjina u ovom delu Evrope i svaku nacionalnu manjinu smatra delom države i bogatstva koje ta država ima.

Vi izvolite, delite mišljenje sa onima koji su i napadali Srbiju i napadali predsednika Vučića, koji nisu pre svega Srbi, koji su dokazali da ne misle ništa dobro Srbiji, čak su nam stavljali i barikade na graničnim prelazima da ne mogu da prolaze kamioni iz Srbije kroz te države. Proterali sam nam 450.000 stanovnika, sunarodnika u „Bljesku“ i „Oluji“. Da nećete možda u Knin da idete da slavite sa njima to? Evo, voleo bih da konačno o tome progovorite. Neka kažu lepo i Srbi sa tih prostora da li se slažu sa načinom na koji odnosila jedno vreme Hrvatska država prema Srbima, i sada isto. U Srbiji kada glasaju nacionalne manjine, pa glasaju svi u jednu kutiju, nema drugog spiska, nema drugačijeg listića, nema druge kutije, hoćemo da on bude siguran kada dolazi da neće da bude prozvan zbog toga što je pripadnik drugog naroda. Sve suprotno od onoga što rade neki naši tzv. dobri susedi, koji sve drugo rade, samo na svaki način pokušavaju da ospore postojanje, ozbiljno postojanje srpskog naroda na svojoj teritoriji.

Još jednu stvar pa da završim, oko izbora guvernera Narodne banke. Gospođa Tabaković je kroz više svojih rezultata pokazala i dokazala se kao guverner Narodne banke. Uređen je međunarodni sistem, monetarni sistem, inflacija je pod kontrolom, ali ono za šta gospođi Tabaković mogu da odam priznanje što je bankarski sistem odnosno strane banke stavila u zakonski okvir u Republici Srbiji i kada možete da stavite institucionalno banke koje rade na vašoj teritoriji u zakonske okvire, budite sigurni da možete i bilo koju drugu rudarsku kompaniju koja je mala maca za bankarski lobi i bankarski sektor, da stavite pod kontrolu.

Za kraj, neko je rekao ovde da će istorija da piše šta radimo, ali neće istorija da piše ono što vi želite, istorija će da piše ko je reformisao Srbiju, šta je sve urađeno za vreme vlasti Aleksandra Vučića, koliko je puteva napravljeno, koliko je bolnica izgrađeno, koliko je bolnica rekonstruisano, koliko je radnika zaposleno i koliko je fabrika otvoreno, o tome će da piše istorija. Pisaće i još nešto, ko mu je bio saradnik, ali pisaće i ko je bio levo smetalo na putu ekonomskog oporavka Srbije.

Ne koristim pravo na repliku, nego kao predstavnik predlagača, na šta imam pravo, jer očigledno je da sve što sam govorio u prethodnoj diskusiji da je jako pogodilo bivši režim toliko da je pobegao.

Evo, ja sedim ovde čitav dan, nije mi teško, ne plašim se njih, nisam se plašio ni kad su bili vlast, a kamoli sada, ne plašim se na njihove stvari koje oni izmišljaju, pričaju. Mene samo interesuje jedna druga stvar, na šta oni nikako ne daju odgovor, kakva je to matematika da za četiri godine na mestu gradonačelnika Beograda zaradite 619 miliona evra?

Evo, samo to da odgovori, da kaže građanima Srbije tu čarobnu formulu kako se zarađuje 619 miliona evra.

Ovde očigledno postoje neke duple istine u celoj toj priči zato što ne znam kako da objasnim jedan vrhunski bezobrazluk, da koristite poziciju gradonačelnika Beograda i pritom koristite i svoj politički uticaj da naterate RTS da potpiše ugovor sa vama na osnovu koga ćete da zaradite 619 miliona evra? To je ono što građane Srbije najviše interesuje i to je ono prema tome kako se građani Srbije opredeljuju. Opredeljuju se prema rezultatima i ko se kako ponašao dok je bio vlast.

Nemojte da krivite nikog drugog osim vas što ne možete da pobedite SNS i Aleksandra Vučića.

Jeste, bio sam i u Srpskoj radikalnoj stranci, i tada sam vas pobeđivao. I Vučić vas je tada pobeđivao. Pobeđivali smo vas uvek zato što ste se jako loše odnosili prema građanima i imali očajne rezultate. Samo su poluge vlasti iz straha koji ste imali vas održavali na vlasti i podrška iz zapadnih ambasada, pa valjda zato i danas pišete pisma američkom ambasadoru da vas uvede u vlast u Srbiji. Tražite od njega pomoć.

Znate šta, kada se bavite politikom iz kog god da ste naroda i iz koje god države da dolazite, nemojte tražiti pomoć i podršku. Nemojte tražiti pomoć i podršku od stranih ambasada…

Niste morali, koleginice.

Razumem vašu želju da atmosferu u Skupštini privedete onom delu koji se odnosi na Poslovnik, ali ne smeta meni njihova galama, čak me i motiviše da još afirmativnije govorim o politici Srpske napredne stranke i politici koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji, za razliku od njih, ne traži podršku po stranim ambasadama, nego traži i dobija podršku od građana Srbije, pa kada budete dobili tu podršku od građana Srbije, onda možemo da razgovaramo o tome kakvi ste kao…

Primećujem da vas mnogo pogađa sve što sam rekao. Jadni ste političari koji visite po zapadnim ambasadama da vas one dovedu na vlast.

Znači, ja sada svakoga od vas slobodno, pošto sam ja iz Požarevca, slobodno izazivam i bacam rukavicu da me pobedite u Požarevcu sa vašom strankom, a ja sam na ime, da vidim kako ćete da prođete. Toliko o tome koliko o vama misle građani Srbije ne zato što sam ja nešto mnogo poseban, nego kakav negativan stav imate potpuno zasluženo od strane građana Srbije prema vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljao je o međunarodnim sporazumima koji je zaključila Vlada Republike Srbije i preporučio Narodnoj skupštini da usvoji predložene zakone.

Naravno na sednici Odbora vodila se jako duga debata oko toga da li su takva zaduženja potrebna Republici Srbiji. Odbor je zauzeo stav da Srbija treba da nastavi da se izgrađuje, da Srbija treba da uvećava svoju imovinu kroz infrastrukturu, da poboljšava kvalitet života svih građana na teritoriji Republike Srbije i povećava konkurentnost domaće privrede i samim tim povećava i uposlenost i povećanje zarada svih građana Republike Srbije.

Najveći kritičari su bili oni koji su, moram to da kažem, da nijedan od ovih kredita ne ide za tekuću potrošnju, a najveći kritičari svih ovih zakona bili su pripadnici bivšeg režima koji su apsolutno svaki dinar zaduženja za vreme njihove vlasti gurali u tekuću potrošnju. Kada pričamo o stepenu javnog duga, mogu da vam kažem da je on bio 17,5 milijardi evra na kraju 2012. godine i pitam svoje kolege iz bivšeg režima, a šta je to Srbija dobila za tih 17,5 milijardi evra koliko ste zadužili Srbiju?

To je taman onoliko i za vreme SNS za 12 godina umesto za vaših četiri ili pet zadužena Srbija, ali imamo preko 400 kilometra autoputeva, imamo nove bolnice, imamo nove škole, još 300 kilometara autoputeva se gradi, modernizuju se pruge, imamo i brze pruge. Postavljam pitanje šta su kolege iz bivšeg režima uradile, izgradile, stvorile sa prvih 17,5 milijardi njihovog javnog duga.

Očigledno da odgovor nemaju čim dobacuju, čim se toliko ljute, ali doći ćemo i na te vaše razloge za ljutnju, pošto je i toga bilo na sednici Odbora, ali onda je očigledno da nekima smeta što Srbija danas ne mora da podiže kredite kao za vreme bivše vlasti za plate, za penzije, hoćete da kažete da nije bilo tako, zato što nismo tada ni imali privredu.

Očigledno je da u nedostatku ekonomskih i bilo kakvih argumenata koje biste koristili vama preostaje samo da kod ljudi koji ne znaju određenu problematiku pokušavate da steknete političke poene širenjem straha i panike.

Kao kad neko kaže – nema veze, mi sada duplo dugujemo, pa neka me neko ubedi da je tačno ako jedan građanin ima platu 40.000 dinara i rata kredita mu je 20.000 dinara, isto živi kao onaj koji ima platu 100.000 dinara, rata kredita mu je opet 20.000. E, kada njih budete ubedili ove sa 40.000 plate, dođite da pričate tu priču.

Drugo, širenje straha, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam rođen pored jednog rudnika, proverio sam život pored dva, za razliku od vas koji ni o jednom rudniku ne znate ništa i koji širite apsolutnu paniku, bez ikakvog jednog jedinog argumenta, nekima su motivi donacije koje dobijaju od raznih stranih donacija, da ne spominjemo sada koje su, a neke su da eto možda na toj političkoj priči, koju oni prave, pokušaju da se domognu vlasti. Samo da vam kažem još jednom, rudnik u životu niste videli, niste živeli, niste nijednu posledicu osetili, ja sam ceo život proveo pored rudnika u Majdanpeku, i pored tri rudnika u Požarevcu. Ja imam pravo o tome da pričam, i ne plašim se rudnika za razliku od vas, koji svojim neznanjem plašite sve građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, imaćete jedan jako veliki i težak zadatak, a to je da Narodnoj skupštini vratite ugled i dostojanstvo koje joj pripada i po zakonu, zato što otkad konstituišemo ovu Skupštinu neprestano se urušava ugled Narodne skupštine od strane bivšeg režima.

Jedan iz bivšeg režima, inače francuski građanin kaže – a, kad je to bio kordon policije u Narodnoj skupštini? Kada su se to narodni poslanici bivšeg režima zaletali za sto predsedavajućeg? Kada su se to narodni poslanici bivšeg režima zaletali na kolege poslanike većine, pri tom se nadajući, nije nikada to radio Šešelj, pri tom se nadajući da će taj isti policijski kordon da ih zaustavi.

Urušavanje ugleda parlamenta nastavljaju i mlade kolege narodni poslanici. Sad možete da zamislite da svršeni student, znači diplomirala je Fakultet političkih nauka, izađe ovde, inače to je onaj fantom iz Vranja koji se doselio u Beograd, i ovde kaže da kandidat za predsednika Narodne skupštine nazaduje u svojoj karijeri zato što je obavila funkciju predsednika Vlade Republike Srbije. Pa, znate šta pričate? Pa to kaže osoba koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, koja je bila u studentskom parlamentu. Pa zar to nije urušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Pa ne zna da je predsednik Narodne skupštine po funkciji jači od predsednika Vlade. Pa koga biramo mi? Jel nas bira predsednik Vlade ili mi biramo predsednika Vlade i Vladu?

Sad moram da postavim pitanje pošto na istoj listi su bila i dva njena profesora - da i zbog njenog političkog angažmana ne znam i da su joj ocene poklonjene? Vi vičite „u“ jeste, ali znam da kod tih istih kolega profesora studenti koji ne učestvuju i ne podržavaju njihovu politiku ne mogu da polože ispit i polažu pred komisijama. Ima dokaza, nemoj da mislite da se kolege studenti ne javljaju kod narodnih poslanika. E, sad, kada imate takve poslanike u Narodnoj skupštini, gospođo Brnabić, imaćete ozbiljnih problema da vratite dostojanstvo Narodne skupštine koji ovi urušavaju.

Druga stvar, kada neko započne diskusiju o Kosovu, kad biramo predsednika Narodne skupštine i ovde izlazi demonstrativno mi pokazuje table RSK, RSK, RSK, pritom je bio savetnik ministra za Kosovo i Metohiju, pregovarao sa šiptarima, francuski građanin Miloš, i kad su izašli iz njegove kancelarije sa njegovih pregovora proglasili nezavisnost, jel to patriotizam?

Pazite, njegovo ludilo. Kada je bio martovski pogrom 2004. godine, prvo kaže kolega Orlić trajao je pet dana, pet dana su šiptari ubijali Srbe, isti oni šiptari koje ste pustili 2001. godine, kaže nije pet, ubijali su ih samo tri dana. Ja sam čuo to kada je rekao. Samo tri dana su ubijali šiptarski teroristi Srbe, a onda je to šta – patriotizam? Šta očekuje? Kaže - nećete valjda tenkove zbog ubijanja Srba da pošaljemo na Kosovo, kada je bio na vlasti. Čekajte, hoćete da zaratimo zbog parčeta pleha u ratu koji ne možemo da dobijemo? Ili još bolje, to je patriotizam po njima, pošto Kurti skida srpske državne tablice, ajde mi da skidamo Kurtijeve tim istim Srbima, da budemo isti kao Kurti, jer između njih i Kurtija nema nikakve razlike.

O predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pričaju isto što priča i Kurti. U čemu je razlika? Ovi pričaju isto što pišu po hrvatskim portalima koji prekriveno gaje ustaštvo, pričaju o nekakvim izborima krađama. Sada moram da pitam nešto kolege poslanike. Ako pričate ono što govore Šiptari i Kurti, ako pričate ono što piše po hrvatskim portalima, o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ako ne priznajete izbornu volju svog naroda, ako tražite da vas na vlast dovedu pripadnici drugog naroda i drugih institucija, a šta ste nego izdajnici? A šta ste nego izdajnici?

Sada, kolege poslanici, da biste u svom ludilu otišli korak dalje doživeo sam ovde da mi preti i meni i svim kolegama narodnim poslanicima ortak Dragana Šolaka, onaj što je zarađivao dva evra u sekundi. Ako niste znali, dan ima 86.400 sekundi, pa pomnožite sa dva evra. Dok izgovorim ovu rečenicu taj čovek bi za 10, 15 evra bio bogatiji.

Pa kaže ovako – ali umesto da vam dokazujem vaše laži, ja vas upozoravam da ću na svaku vašu laž odgovoriti istinom o jednom od vas. Jel to nije pretnja? Šta treba, da ne smemo da spomenemo njegovo ime? Šta će, da nas provuče kroz „toplog zeca“ preko njegovih medija? To ide još i dalje. Da vas upozorim, ako budete lagali o meni, opet on, nastaviću da govorim istinu o vama, preko svojih portala, pa je dao čovek sebi za pravo da bude još bezobrazniji i još više da bude drzak, kaže da mi u Srbiji pravimo tri puta skuplje puteve.

Evo ovako to izgleda. Južni krak Koridora 10 ima 36 mostova, ima 2,8 kilometara tunela i košta 350 miliona evra, što je barem dva puta jeftinije nego Most na Adi koji je on napravio. Ili hoćete o Koridoru 10 – Istočni krak, koji ima 90 kilometara auto-puta i koji je koštao opet manje nego taj vaš Most na Adi.

I da znate, nemojte da pričate više o tome da vas neko krade na izborima. Narod meri rezultate. Za vreme vaše vlasti 500.000 ljudi je ostalo bez posla. Niste izgradili ništa. Za vreme ove vlasti napravljeno je preko 450 kilometara auto-puta. Za vreme ove vlasti napravljene su bolnice, škole, otvarane su i građene fabrike i zaposleno je 550.000 ljudi. I zato ne možete da pobedite na izborima. Zato što je 500.000 ljudi gubilo posao za vreme vaše vlasti.

Prema tome, građani Srbije mogu da budu sigurni da poverenje koje smo dobili od njih nećemo da prokockamo. Nastavićemo da izgrađujemo Srbiju, da gradimo auto-puteve, da gradimo škole, da gradimo bolnice, da otvaramo fabrike, zato što Srbija ne sme da Stane.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da obavestim i građane Republike Srbije šta se dešavalo na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kada smo davali saglasnost na donošenje ovih zakona.

Naime, pripadnici bivšeg režima su stalno pokušavali da prikažu kako je Srbija prezadužena zemlja i kako ne treba nastaviti sa ovom politikom. Nas su pokušavali da optuže oni koji su nam ostavili 17,5 milijardi evra javnog duga. Moram da podsetim i pitam građane Republike Srbije šta su dobili za tih 17,5 milijardi javnog duga koji smo mi dobili od njih. Da li su dobili neki put, da li su dobili neku bolnicu, da li je obnovljena neka škola, da li je otvorena neka fabrika? Ili su oni samo tada dok su vršili vlast postajali sve bogatiji i bogatiji? Možete da zamislite da je samo jedan čovek zaradio toliko novca koliko košta najskuplji most na svetu, a to je Most na Adi. Dragan Đilas je zaradio 600 miliona evra, koliko košta Most na Adi.

Naravno da su oni protiv daljeg razvoja Srbije i naravno da mi koji hoćemo da nastavimo da se Srbija izgrađuje podržavamo Predlog zakona o budžetu i sve prateće zakone koje danas donosimo i imamo na dnevnom redu, zato što nećemo više zakatančene fabrike, kakve su nam ostavljali, nećemo više da nam građani beže iz Srbije u inostranstvo, nećemo da dozvolimo da se građani Srbije unižavaju i ponižavaju. Nećemo da dozvolimo da gube posao, kao što su izgubili 600.000 radnih mesta u njihovim privatizacijama. Nećemo da dozvolimo da se odreknemo tradicionalnih prijateljstava, već hoćemo da se Srbija dalje izgrađuje, da otvaramo nove fabrike, da podižemo plate i penzije zaposlenima i penzionerima, da poboljšavamo subvencije i stanje u poljoprivredi.

Da podsetim, samo u poljoprivredi ove godine blizu milijardu evra su subvencije, toliko napadane da država ne misli o poljoprivredi i iznose 50% svih državnih subvencija. Građani Srbije, nemojte verovati onima koji su ostavljali zakatančene fabrike, onima koji su postajali sve bogatiji, onima koje sve okuplja Dragan Đilas oko sebe, i bivši DOS, i ove što su doveli tadašnju Demokratsku stranku na vlast i pod izgovorom da su patriote, jer to nisu, jer su oni isporučivali najveći broj Srba u Hag, navodno patriote, jer su oni rasturili tri srpske države, jer su oni pustili i Kurtija i braću Mazreku iz srpskih zatvora. Nemojte verovati ni ovima što se zavetuju i što dverinjaju po pitanju Kosova i Rusije, zato što su svi okupljeni oko Dragana Đilasa, iste noći bi kada bi došli na vlast uveli sankcije Rusiji i priznali nezavisno Kosovo.

Zbog svega ovoga građani Srbije očekuju da nastavimo one reforme koje je započeo Aleksandar Vučić, da nastavimo da izgrađujemo Srbiju, da nastavimo da zapošljavamo naše građane, da nastavimo da izgrađujemo škole, obdaništa, da sve ono što oni nisu mogli, nisu znali, nisu hteli, uradimo da ne bi oni ponovo katančili fabrike, zaduživali zemlju i postajali sve bogatiji, okupljeni oko Dragana Đilasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo imali smo prilike da slušamo jedan nadahnut govor jednog pripadnika bivšeg režima koji je učestvovao u katančenju fabrika u Srbiji.

Sada zamislite ovo, jedan most u Beogradu koji je izgradio njegov šef Dragan Đilas košta šest stotina miliona evra, taman onoliko koliko košta i istočni i južni krak Koridora 10, znači od Niša do Dimitrovgrada i od ulaska u Grdelicu do Preševa, toliko su oni platili samo jedan most i to su bile naduvane cene.

Kada kaže da kriminalci budu u zatvoru, evo ga jedan ulazi sad u salu, neki Solunac, priznao čovek krivicu, a s njim ćeš na listu, priznao čovek krivicu, potpisao da je kriv. Što sad beži?

Dalje, ja nikad jednu stvar ne bih uradio što je baš nadahnuti kolega uradio, seo je ispred zastave terorističke države tzv. Kosovo. Ja to nikad ne bih uradio, ni za živu glavu i za to hoće građani da glasaju za njega. Ja nikad ne bih tražio, bez obzira ko bio predsednik Republike Srbije, da se njemu uvedu sankcije, bez obzira koja bi politička cena bila za moju politiku koju zastupam, a to je baš upravo tražio, umesto da zatraži u istom tom pismu da se sankcije uvedu Aljbinu Kurtiju, ali ne može, jer je učestvovao u njegovom puštanju 2001. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, opet da se vratimo na našu čini mi se, najbolniju temu unazad već dvadeset i nešto godina, Kosovo i Metohija. Evo, ja bacam rukavicu kolegi iz Šapca, napravite peticiju da se uvedu sankcije Aljbinu Kurtiju, tzv. predsednici skupštine AP Kosovo, da se konačno isporuče Republici Srbiji na postupanje oni koji su digli autobus „Niš ekspresa“ u Podujevu, da se isporuče Republici Srbiji i njenih pravosudnim organima oni koji su pobili decu dok su se kupala na reci Bistrici, pa tada možemo da pričamo o nekom patriotizmu. Da ne spominjem, žeteoce, a to ste zaboravili, onda da vas podsetim, u Starom Gackom. Da se isporuče i oni koji su palili srpska sela marta 2004. godine, palili srpske crkve dok ste vi okretali glavu na drugu stranu. Tada možemo da pričamo nešto koliko je kome stalo do Srbije.

A što se tiče vaših ekonomskih tema, samo totalan ekonomska neznalica može da poredi inflaciju, da predstavlja da se u Srbiji teže živi, kada je za vreme njegove vlasti više od 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, kada je za vreme ove vlasti 550 hiljada ljudi našlo posao, hrani svoje porodice.

I, još nešto, pošto je spominjao i evro, da nam objasni da li zna kako to kada je evro nerealno nizak srpski izvoz raste i raste pokrivenost uvoza. E, kada mi to objasni taj ekonomista koji se pravi da jeste, možemo o nečemu dalje da pričamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. da je prekršen. Znate šta, ovde se nešto predstavlja se Republika Srbija i njeni zvanični organi vlasti kao da smo nekakva kolonija, kao da postoji samo jedna, sebe nazivaju državotvorna opozicija. To ne postoji. Srbija je Republika, ima svoju državnost, nikakva državotvorna opozicija ne postoji. To odmah da raščistimo.

U prilog tome, gospodine predsedniče, tvrde za nas da smo mi kolonija američkog ambasadora, i to tvrde oni koje je američki ambasador, Kajl Skot, uveo ovde u Skupštinu, a pogodite čijim glasovima, gospodine predsedavajući, Bojana Pajtića. Bojan Pajtić je toj našoj državotvornoj opoziciji, dao glasove.

Sada, kad kažu da neće sa Đilasom, da vas podsetim gospodine predsedavajući, i vi i ja smo gledali kako se jedan od pripadnika te državotvorne opozicije, ovi što su uzimali i krali pare iz „Kolubare“, ispred ove Skupštine grli i ljubi sa Draganom Đilasom. Evo, gledao je ministar Martinović. Sada posle svega onoga što su radili, kažu nećemo mi sa Đilasom. Gospodine predsedavajući, grlili bi se i ljubili samo kada bi namakli 126 poslanika još strasnije.

Inače, taj prvi poljubac i taj prvi zagrljaj, bio je jako emotivan, jako dirljiv, suze mi za malo nisu pošle na oči. Budite sigurni da će sledeći da bude još emotivniji, još veći, u duhu pravih porodičnih vrednosti, kako to oni kažu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo imao sam priliku da čujem od svog kolege iz bivšeg režima velike rezultate njihove vlasti. NJima je to smešno, znate, kad pričaju o ekonomskom suverenitetu, odnosno monetarnom, ali nije ni to znao, nije znao ni kako se kaže evro, pa je govorio euro, kao da živimo u europi, a ne u Evropi, ali znate šta, mislim da je za vreme njihove vlasti nastao problem sa kreditima koji su bili indeksirani u švajcarskim francima. Za vreme njihove vlasti, a taj problem nisu rešili. Rešila je vlast Aleksandra Vučića.

Kažete još, pazite sada na sledećem primeru, da su banke te koje vedre i oblače po Srbiji. E ovako je bilo za vreme njihove vlasti, podignete kredit po jednom kursu, indeksiran u evrima i to jeftinijim, a vraćate po većem kursu. Jel bilo tako za vreme bivšeg režima? Jeste.

Jel se dešavalo za vreme bivšeg režima da su banke onako kako su htele, bez ikakve ekonomske opravdanosti i pravila menjale kamatne stope? Jeste. Znači kako je njima padalo na pamet, kakav je njihov poslovni interes bio, tako su radili.

Sada, jedna od najvećih anomalija koja je bila tada u tom periodu jeste da je Evropska centralna banka 2008, 2009, 2010, 2011. godine snižavala referentu kamatnu stopu. Znači poslovne banke su se sa manjom kamatom zaduživale na tržištu kapitala u Evropi, a znate gde su samo rasle kamate? Samo u Srbiji.

Pa sada, kolege moje iz bivšeg režima, imate situaciju da vam banka poveća kamatu koju morate da platite i na sve to vam još poraste i kurs evra prema dinaru. Pa kada počnete sa kreditom od 35, 40 hiljada dinara, do kraja godine nagurate na 80. Tada nismo imali ekonomski suverenitet, tada nismo imali našu monetarnu politiku i zato to vreme vama neće više nikada se vrati.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo, ja sam očekivao da ćemo danas da raspravljamo o povećanju penzija, da ćemo da raspravljamo o povećanju plata, o kapitalnim investicijama, a čini mi se da bivši režim nikako da utrefi temu i da kažu o čemu danas raspravljamo. Sve i svašta smo raspravljali danas.

Znate, gospodine ministre, ja kada sam bio narodni poslanik u opoziciji, radovao sam se kada mi vlast obeća izbore, a sada kada njima neko spomene izbore oni popadaju pod klupe, a tražili su izbore pre samo mesec dana. Neke kolege se čak i pozdravljaju ovde sa nama, opraštaju se od Narodne skupštine, znaju kako će da prođu na izborima. Svega i svačega sam se naslušao. Razumem potrebu nekih tzv. tog patriotskog bloka koji je zajedno sa ovim žutima, zajedno bi pravili novi dos, neki javno, neki prikriveno, neki iz Francuske, neki iz Srbije. Kada neke podatke govore, ali bar da ti podaci nisu tako lako proverljivi.

Evo, tu je čak i ova što mi se zavetuje, što voli da vozi Mercedes, pa jedna profesorka univerziteta koja sebe predstavlja kao uglednu, pa jedna koleginica koja je stalno nešto potresena, kažu ovako, 95% subvencija koje država daje idu stranim investitorima. Čuli smo to nekoliko puta danas. Valjda zato što misle da će tu da dobiju neki politički poen. Znate, narod ne voli kada se novac daje strancima, to ja razumem, ali kada pogledate budžet Republike Srbije piše nešto sasvim drugačije. Subvencije u poljoprivredi direktno iz budžeta Republike Srbije, 88 milijardi, sa subvencijama za gorivo, to je blizu milijardu evra. To je polovina svih subvencija koje Republike Srbije daje, a neko kaže da mi dajemo 95% stranim investitorima, a ukupno subvencija u privredi za sve investitore su tačno pet puta manje.

Eto, na čemu se zasniva njihova politika, na zameni teza, na neistinama, na jednoj populističkoj priči. E, sada zamislite još kada kažu, ovaj budžet je pljačkaški. Baš sam hteo da čujem zbog čega je pljačkaški. Kažu ovako, najveći prihod budžeta Republike Srbije iz poreza na dodatu vrednost. Pa, iz čega hoćete da bude porez, najveći prihod u budžetu. Hajde, neka mi neko kaže.

Dozvolite da završim. E, sada da bi dokazali u svom neznanju kako naša privreda ne funkcioniše, kažu, pogledajte koliko je manji porez na dodatu vrednost u zemlji od poreza na dodatu vrednost iz uvoza. Kome ja sada da objašnjavam, gospodine ministre, da kada neko dobro proizvede u Srbiji, obračunate porez na dodatu vrednost i to isto dobro izvezete iz Srbije, taj porez na dodatu vrednost koji ste zaračunali, morate da vratite proizvođaču ili izvozniku. Samim tim što je veći izvoz sasvim je prirodno da bude manje prihoda od poreza na dodatu vrednost obračunatog u zemlji. Sada zamislite, gospodine ministre, da je takav stručnjak na vašem mestu.

Džabe vama tih pet milijardi koje čuvate za neke krizne situacije koje mogu da nas zadese oni bi to pokrili za tri dana. Čini mi se da je sva njihova politička borba da se dočepaju tih pet milijardi evra.

Znate, kažu pljačkamo građane Srbije, a čitav dan govorimo kako se povećavaju penzije i plate. Pa, jesu to građani Srbije? Penzioneri nisu građani Srbije jel tako?

Zaposleni u javnom sektoru nisu građani Srbije, policija, vojska, prosveta, zdravstvo, pa šta su onda oni? Pa, još izađe jedan tu iz sindikata, mada nešto te sindikalce ne volim mnogo, više se oni bave svojim sindikalnim primanjima nego pravima radnika. Kažu znate li vi kolika je to minimalna plata i šta može da se kupi sa njom? Pa, citiraju premijera Anu Brnabić, a šta je moglo da se kupi sa 15.000 dinara u njihovo vreme?

Šta je moglo da se kupi sa ništa u njihovo vreme kada je 600.000 ljudi ostalo bez posla? Šta je ministre moglo da se kupi za minimalnu platu koja je bila privilegija u vreme njihove vlasti? Vrlo malo, skoro ništa.

Kad su se banke konačno, za njihovo vreme dočepale građana Republike Srbije, iznosile su novac, menjale kamate, pravile inflaciju, dok su oni lepo na razne načine dolazili do nekih sumnjivih izvora prihoda i tih čuvenih 619 miliona evra. Ovaj davao kroz nevladine organizacije svom tastu 600.000 evra itd, itd, da ne nabrajam.

Došli smo do toga da nas pitaju, odnosno postavljaju pitanje kako mi to trošimo novac građana Republike Srbije već 11 godina, da ih podsetim kako je bilo pre 11 godina. Treba stalno vas podsećati. Znam da vas to najviše boli, znam da vam to najviše smeta, ali znate šta ako hoćete da se bavite politikom neke rezultate morate da imate, vi imate vaše, mi imamo naše. Mi vaše ne želimo, mada se uporno trudite da vaše rezultate prepišete nama, a to se vidi koliko poznajete.

Evo, video sam kako jedan kolega priča o finansijsko monetarnom tržištu. Samo mi recite da li je jedan vaš guverner smeo u kriznim vremenima da ograniči kamate bankama na stambene kredite? Nije ni jedan, ni pomišljao, nije smeo, a onda pričate kako mi danas nemamo ekonomski suverenitet, a koliko mi je poznato Centralna banka je pre mesec dana ograničila kamate na stambene kredite.

Što to vi niste smeli da uradite? Moratorijum u periodu korone. Što vi to niste smeli da uradite? Nije bila svetska ekonomska kriza, nije bilo krize u evro zoni, nisu skočile za 150% rate za kredite u švajcarskim francima.

Toliko o tome kako su oni vodili državu, a mogu da poručim građanima Srbije da ne brinu nastavićemo da izgrađujemo Srbiju, nastavićemo da otvaramo nova radna mesta, da povećavamo zarade zaposlenima, da povećavamo penzije i da radimo sve da se ova banda koja je uništila Srbiju od 2000. godine do 2012. godine nikada više ne vrati na vlast bez obzira što se predstavljaju kao neki patriotski blok ili žuta banda.

Dame i gospodo zanimljive sam teorije čuo od predlagača ovog amandmana. Samo bih hteo da podsetim da su pre 2000. godine bila i ratna dejstva, da su bile sankcije, ali moram i da postavim jedno drugo pitanje, ako je SPS, koja je vodila Srbiju u periodu od 1990. godine do 2000. godine toliko loša, što su pravili sa njima koaliciju 2008. godine i čuvenu istorijsko pomirenje?

(Srđan Milivojević: Ja kažem da ste vi loši, a ne oni.)

Što su pravili jednu takvu koaliciju?

Sam podnosilac amandmana uporno izbegava da jednu činjenicu drugu kaže, da je svakog dana za vreme njihove vlasti kada nije bilo sankcija, kada nije bilo ratova, kada nije bilo bombardovanja, 555 građana Srbije je gubilo posao. Jedna Loznica mesečno, 48 meseci pa izračunajte.

Takvu su nam Srbiju oni ostavili. Sa 17,5 milijardi evra duga, sa neisplaćenim penzijama poljoprivrednim, sa neisplaćenim penzijama za vojna lica, sa neisplaćenim troškovima za isporuku gasa, sa ukradenim autoputevima, sa nestalim autoputevima. Srbiju bez fabrika, Srbiju bez puteva, Srbiju bez naroda. Srbe u Srbiji bez nade. Takvu Srbiju smo zatekli 2012. godine i koji bi da nas vraćaju u devedesete. Nemaju prava o tome da pričaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, koristiću priliku da govorim i kao izvestilac Odbora i kao ovlašćeni predstavnik predlagača kandidata za Komisiju za kontrolu državne pomoći.

Gospođo Brnabić, vi ste spominjali određena javna zaduženja preko kojih se finansiraju javni radovi za teritoriju Republike Srbije i na sednicama Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, moje kolege iz bivšeg režima su stalno tvrdili da nemaju ništa proti da se Srbija gradi, izgrađuje, ali zašto to mora da se radi iz kredita, zašto se to ne radi iz sopstvenih izvora? Znate šta? To je i moguće, ali ako finansirate iz sopstvenih prihoda javne radove neće biti povećanja penzija, neće biti povećanja plata, neće biti povećanja životnog standarda građana Republike Srbije, a opet ako povećavate životni standard građana Republike Srbije bez javnih radova usporavate svoj razvoj, usporavate rast i na kraju doći ćemo u jednu situaciju u kakvoj smo bili 2008, 2009, 2010. i 2011. godine. Svakako da ne želimo da se u ta vremena vraćamo.

Bilo je tu raznih primedbi čak i onih koji nisu u nadležnosti Odbora, pa su stalno upozoravali na to da su otkupne cene poljoprivrednih proizvoda zbog povećanja troškova visoke, pa su onda upozoravali na inflaciju koju građani trpe, tako da meni nije jasno u kom trenutku, čiji su to oni interes branili? Da li poljoprivrednih proizvođača kada kažu da su cene niske ili životni standard građana kada kažu da su cene visoke? Neka se odluče već jednom koga i čiji će interes da brane. Ne možete sve da branite odjednom, ali niko od njih nije rekao da je sada više od tri puta veće subvencije u poljoprivredi, nego što su bile za vreme njihove vlasti.

Preko 63 milijarde, mislim sa ovim novim dogovorima, i preko 70 milijardi će da bude u narednom periodu naspram njihovih 23, 24 milijarde koliko je to bilo za vreme njihove vlasti.

Gledali smo i ovde, mogu da kažem jako lažu brigu, oko zaposlenih u Srbiji. Jedna koleginica iz bivšeg režima izašla je ovde i čitala srceparajuće pismo ili šta god već neki svoj govor oko toga kako je Gruner otpustio 60 radnika, jel tako? Zamislite. Desilo se čudo u Srbiji, 60 radnika je zbog problema koje ima poslodavac ostalo bez posla iako je Vlada Republike Srbije uradila sve da tih 60 radnika dobiju novi posao. Samo gospođo predsednice to nije bila nikakva vest za vreme njihove vlasti 60 radnika. Jedan članak pročitaću, više puta sam ga pročitao, ali sad ću da iskoristim priliku.

Članak je iz 13. aprila 2011. godine Dojče vele. Znači, mediji koji su apsolutno njima naklonjeni. Kaže ovako – početkom godine Republički zavod za statistiku iznelo je alarmantan podatak da su u Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice.

S obzirom na to da svakog dana otkaz dobije 555 radnika. Sad zamislite, oni koji plaču nad sudbinom 60 radnika za koje se Vlada pobrinula da dobiju novi posao, ni traga, ni trunke odgovornosti kada je svakoga dana pod tom lopovskom vlašću 555 radnika gubilo posao. Bivši režim sa kojim vidim kompletno svi sarađujete. Tako da to njih pitajte, a mene ostavite da završim svoju diskusiju. Znači, to nije bio problem kada 555 radnika svakog dana izgubi posao.

Kada je u pitanju državna pomoć stalno napadaju Vladu Republike Srbije da novac daje stranim investitorima. Opet bih te iste, najviše ove sa juga Srbije podsetio na „Geoks“, šta su uradili i kakav su problem napravili državi, kako su zloupotrebljena državna sredstva. Ugovor je potpisao tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić, gde je „Geoks“ trebao da dođe u Vranje. Mi nismo imali komisiju za kontrolu državne pomoći. Zašto je baš namenski „Geoks“ tražio Vranje, zašto njega nisu poslali u Vlasotince, a „Gruner“ doveli u Vranje. U Vranju su imali kompletnu obučenu radnu snagu za proizvodnju koju je imao „Geoks“. Zahvaljujući ugovoru koji je potpisao Boris Tadić „Geoks“ je dobijao sredstva od države Republike Srbije, finansirao u to da preotme radnu snagu našeg domaćeg investitora. O tome ćute. O tome se ne govori.

Zamislite, oni koji brane navodno domaće investitore, otvore fabriku koju finansira država pored domaćeg investitora i jednom nelojalnom, nezdravom konkurencijom ga uništavaju. To su te priče o tom lažnom moralu koji ne postoji kod bivšeg režima. Moral kod vas ne postoji. Svaku priliku ste koristili da nanesete štetu državu. Tu državnu pomoć valjda zbog svojih rezultata stalno napadaju. Samo ću da pročitam određene statističke podatke. Gledaću da budem što je moguće kraći.

Godine 2008. u Srbiji je radilo 2.821.000 zaposlenih, 2012. godine 2.259.000. Preko 600.000 radnika je izgubilo posao, za vreme njihove vlasti. To je onih 555 dnevno. To su one lažne suze za 60 zaposlenih iz „Grunera“. Godine 2013. već povećanje za nekih 80.000, 2014. godine povećanje za 112.000, 2015. godine povećanje za 50.000, 2016. godine i da ne nabrajam sve, 2022. godine zaposleno je 2.954.000, odnosno 562.700 radnika od kojih je 500.000 na stalnom radu. To je ta državna pomoć koja je dala taj rezultat.

Tu imamo još jednu, mogu da kažem suludu ideju, da ubede ljude, neprestano pokušavaju da prikažu kako je 334 evra prosečne plate za vreme njihovo više nego što je sada 800 evra, koliko je sada prosečna plata u Srbiji. To što rade kosi se sa zdravom logikom. I ovo što se desilo sa „Geoksom“ ne bi moglo da se desi da su tada imali Komisiju za kontrolu državne pomoći, jer oni su vrteli negde u svojoj glavi da oni kontrolišu da li su ispunjeni uslovi da neko dobije državnu pomoć.

Pre svega, uloga Komisije za kontrolu državne pomoći jeste da se državna pomoć ne zloupotrebljava stvaranjem nelojalne konkurencije na tržištu. Zato je mnogo važno da ta komisija nastavi da radi u punom sastavu, jer mi nemamo svoj „Geoks“, niti želimo da ga imamo. Ne želimo da otvaramo pogone stranim investitorima, a domaćima da zatvaramo kao što ste vi radili, jer koristi od toga nije bilo. Nije se povećala ni zaposlenost, nije se povećao ni dohodak, samo su radnici promenili poslodavca, koji je na kraju otišao. Takve ste poslodavce dovodili u Srbiju.

Jako ružnu sliku šaljete i prema „Geoksu“, jer je ovde bilo priče i oko toga kako on namerava da ne vrati sredstva koja je dobio od Vlade Republike Srbije. izmišljamo saopštenja, pišu oni umesto njih. Samo da bi se stvorio privid kako Vlada Republike Srbije se ne ponaša domaćinski prema sredstvima koje dobija od građana Republike Srbije. Cela njihova politika je politika na osnovu izmišljenih afera, konstrukcija događaja koji se nikada nisu desili, a podaci koje sam čitao, nisu izmišljeni, nego su verodostojni i to se vidi po tome kako naši građani žive.

Nikako da odgovore na još jedno pitanje kada spominju inflaciju koja nije samo kod nas. Mogu da vam čitam i podatke za inflaciju da vidite koja je bila samo kod nas i da je svake godine bila kod nas i da je svake godine bila dvocifrena. Svake godine od 2008. do 2012. samo kod nas, ali nikako da odgovorim na pitanje da li još neka zemlja koja ima inflaciju povećava plate i penzije svojem stanovništvu?

To pokazuje da je državna pomoć koju je davala Vlada Republike Srbije i one reforme koje je započeo tada premijer, a sada predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić daju rezultate koje osećaju građani, zato i nemojte da se čudite zašto ja vama više ne verujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dok raspravljamo o nepoverenju ili poverenju ministra unutrašnjih poslova, Bratislavu Gašiću, naslušao sam se i kokoški iz Morovića i Savamale i plantaže marihuane Jovanjice itd. Ono što mi zapada ovako za oko, a to je da poslanici bivšeg režima zaboravljaju ko im je asflatirao puteve po Srbiji. Angažovali kriminalni zemunski klan da im izgrađuje Srbije. Kad je ojačao taj kriminalni zemunski klan i ubio im premijera, oni postreljali njih i više ništa u Srbiji nisu asfaltirali, ali su zato znali da je opljačkaju.

Pričamo o nekom sistemu. Čuo sam mnoge poslanike iz bivšeg režima o tome. Nešto, kolege poslanici, ja vas da pitam, imamo li mi Izveštaj Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove? Jeste li tražili vi da imate vašeg predsednika tog Odbora, da kontrolišete ministra unutrašnjih poslova i ministra odbrane? Gde je taj Francuz? Štrajkuje ispred Jelisejske palate protiv francusko-nemačkog plana, o čemu pričate ljudi?

Mi kao Skupština raspravljamo o izglasavanju nepoverenja ministru unutrašnjih poslova, nemamo mišljenje nadležnog Odbora, a onda kažete kako brinete o građanima Srbije i našoj deci. Vidim koliko. Samo jednu sednicu niste zakazali i to onu najvažniju, da ministar podnese izveštaj svom Odboru, a onda tražite da se ukida televizija, da se ukidaju novine.

Više puta ste ovde, pogotovo ovi iz žutog, bivšeg režima, spominjali i Arapsko proleće u Srbiji i Majdan i Makedonski scenario, sve obojene revolucije. Obojena revolucija je uvek naziv za nasilno preuzimanje vlasti po cenu da padaju glave, ali je ulepšano da bi to narodu bilo prihvatljivo. To ste tražili i pravite već sad. Zato i tražite ukidanje televizije, Televizije "Pink" zato što afirmativno prenosi šta aktivnosti predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i neće afirmativno da pišu o vama nego onakvi kakvi jeste, Televizije "Hepi" isto zbog prenošenja vesti ali postoji još jedan momenat. Često imaju emisije koje su istorijskog karaktera gde se opisuju stradanja srpskog naroda i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i u Građanskom ratu. To hoćete zbog toga da zatvorite, nije u pitanju Marićev pištolj. Da priča o vama pohvalno i afirmativno, pustili bi ste ga da maše i mitraljezom, nego da se zaboravi Jasenovac, da se odreknemo naših žrtava u Jasenovcu, valjda zarad novog nekog bratstva i jedinstva, jer narod koji se odrekne svojih žrtava neće ni da postoji.

Stradanje dece bio je samo povod i ovu sednicu ste zakazali samo zbog toga da biste afirmisali proteste ispred Narodne skupštine. To je bio prvi korak. Drugi korak u organizaciji novog 5. oktobra bile su blokada puteva po centralnoj Srbiji. I nemojte da mi kažete da nisu bile. I nemojte da mi kažete da nisu vaši ljudi to organizovali. Ja sam iz Požarevca. Znam jako dobro ko je predvodio poljoprivrednike u Požarevcu. Neki od zahteva su bili opravdani, ali njima to nije bilo važno, tima vašima koji su ih predvodili, nego da se blokira Srbija.

Tako ste i započeli peti oktobar, blokadom centralne Srbije i nemojte da se pravite nemušti i da se to ne zna. Onda da sakupljate građane ovde, kada dostignete famoznu cifru za vas od sto hiljada građana opet juriš na Skupštinu. Samo od te cifre nije bilo ništa, ni upola od toga i niste uspeli da pozovete te građane koji vam izlaze na proteste u dovoljnom broju i da stvar bude još smešnija, zamislite ovo - političar koji pretenduje na vlast i poziva građane na proteste, sakriva se od tih građana.

Stvarno, ljudi, kako mislite doći na vlast? Krijete se od sopstvenog naroda i onda vi kažete ovde kako vi imate puno pravo da vi njih predstavljate. Kako ih predstavljate kad se krijete od njih? Dovodite umetnike, nemam ništa protiv, ali vi se krijete jer znate koliko vam je nizak nivo poverenja kod tih istih građana i šta onda preostaje? Pa preostaje ovde da mi Boško Pajtić kmeči za prelaznu Vladu.

Pa valjda se i mi pitamo nešto ovde. Mi smo narodni poslanici. Mi treba da biramo tu prelaznu Vladu, a znajući vas kakvi ste i koliko ste štete naneli Srbiji pre bih sebi odsekao ruku nego za takvu Vladu da glasam zato što znam kakvi ste i zato što previše volim Srbiju da bi vam je ponovo vratio da budete na vlasti. Živela Srbija.