VEROLJUB ARSIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Veroljub Arsić je bio narodni poslanik devet puta do sada, i jedan je od poslanika sa najvećim brojem dosadašnjih poslaničkih mandata. Prvi put je izabran za poslanika u petom sazivu, od 2001. godine, a zatim i u narednih osam skupštinskih saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2001. godine do danas. U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane.

U devetom sazivu bio je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

U desetom sazivu bio je potpredsednik Narodne skupštine.

U 11. sazivu bio je potpredsednik Narodne skupštine, i član Odbora za prava deteta i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

U 12. sazivu bio je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 674 sata, 114 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 376 puta, i za svaki akt glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 66. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Takođe, bio je član Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 78. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane. Predsednik je Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe, šef je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana i član Parlamentarnog odbor za stabilizaciju i pridruživanje.


BIOGRAFIJA

Rođen je 28. avgusta 1969. godine. Srednju elektro-tehničku školu završio u Obrazovnom centru „13. oktobar“ u Kostolcu.

Od 1990. godine vršio je funkciju direktora DP „EMICK“ Kragujevac. Osnivač je i vlasnik PD D.O.O. „VECKO“ Požarevac.

U Skupštini Požarevca bio je odbornik od 2004. do 2018. godine.

Političku aktivnost započeo je u Srpskoj radikalnoj stranci, čiji je član bio dugi niz godina. Prilikom raskola u ovoj stranci 2008. godine priklonio se struji koja se odvojila u Srpsku naprednu stranku, i njen član je od osnivanja.

U Srpskoj naprednoj stranci obavljao je više funkcija među kojima su predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke za Braničevski okrug i sekretar Saveta za borbu protiv korupcije Srpske napredne stranke.

Član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Živi u Požarevcu.
Poslednji put ažurirano: 10.09.2024, 08:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 114
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2025.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada smo imali priliku da vidimo jedan performans koji se dešavao ovde u Narodnoj skupštini. Poznato je da narodni poslanik ne može da bude odgovoran za ono što kaže u Narodnoj skupštini, ali ima jedna druga stvar, a to je kakav će njegov status da bude u društvu na osnovu onoga što ovde govori. Zamislite jedan univerzitetski profesor, koji je sada ovde maločas govorio, dao je sebi za pravo da priča o nekakvom bešumnom zvučnom topu, koga niko nije video i niko nije čuo.

Da stvar bude još gora, zvučne topove ovde u Narodnoj skupštini imali smo priliku da vidimo pre nekoliko dana, gde je bilo skoro nemoguće raditi, gde čovek nije čuo samog sebe, gde smo bili zatrpavani dimnim bombama, biber sprejom, suzavcem, jajima. Eto, jedan univerzitetski profesor je sebi dozvolio da svoje kolege narodne poslanike gađa i jajima i sada ti isti sebi isto daju za pravo da kroz laži, neistine, pokušavaju da stvore jednu svoju istinu, jednu svoju priču i da bi nekim čudom došli na vlast.

Zamislite vi univerzitetskog profesora sa Fakulteta političkih nauka, kada je upozoren da će studenti možda izgubiti godinu, daje odgovor - pa nije to ništa, to je mala cena da bi mi profesori došli na vlast. Ovo poslednje parafraziram, ali to je istina. Taj odgovor sam dobio. To je mala cena što će nekom mladom čoveku da ukradu i oduzmu godinu života da bi se pravila nekakva vlada društvenog poverenja.

Onda shvatite do koje mere su oni spremni da idu i da njima nije stalo uopšte ne samo do obrazovanja tih mladih ljudi, ne samo do njihove budućnosti, već mogu da verujem da im nije stalo ni do njihovih života, jer jelte, za njih čak ni ljudski život je mala cena da bi imali vladu društvenog poverenja, kako oni to nazivaju.

Sada idemo korak dalje, u jednom potpuno besramnoj diskusiji koju sam slušao kroz formu poslaničkog pitanja. Iznose se izmišljeni podaci, izmišljene i napravljene činjenice. Ja razumem da moj kolega narodni poslanik nešto kaže što nije možda tačno, to se dešava, čovek nije u pravu, ima svoj stav koji nije ispravan, doveo ga je neko u zabludu, dao mu je pogrešnu informaciju, dešavalo se to svima nama, ali kada čovek svesno potpuno svestan iznosi neistine i laži da bi nastavio destabilizaciju Srbije i pritom je univerzitetski profesor, ja nemam drugi izraz da kažem nego da je to talog i mulj srpskog društva, i to onaj najgori, onaj koji smo imali priliku da vidimo i 5. oktobra 2000. godine. Nema šta nisu spremni da urade i nema cene koju srpsko društvo treba da plati da bi oni ostvarili svoje političke ciljeve i ambicije da ponovo se valjda dočepaju Srbije, državne kase, vlasti, ko zna čega sve još, da sprovode neke sulude politike.

Ovde je jedan spominjao Asada, Sadama, neko Gadafija, sve je to nekako bilo neko Arapsko proleće. Samo neka mi neko kaže u ovoj sali, svi ti narodi koji su doživeli Arapsko proleće, jesu li imali nešto dobro od njega? Kakve su im države danas? Jel žive bolje ili lošije? Da li mi želimo zaista da imamo ponovo to jedno iskustvo kakvo nose te obojene revolucije koje nisu ništa drugo nego nasilan način za preuzimanje vlasti ulepšan kroz jedno ime i ništa više, jer narod u principu ne voli nasilje.

Da bi malo i tu njihovu komisiju koja je ispitivala to da li su studentski zahtevi ispunjeni, nekako se to i poklopilo sa ovom raspravom, neko će reći kakve to veze ima sa izborom članova Saveta guvernera NBS, pa ima, i te kako ima.

Zamislite, kolege narodni poslanici, da nama bivši guverner NBS je član te čuvene rektorske ili koje komisije profesora koji podržavaju proteste i on ocenjuje da li su ispunjeni uslovi koje su studenti postavili. Samo bih da podsetim, dok je on bio guverner od 2008. do 2012. godine inflacija u Srbiji je kumulativno bila oko 55% za četiri godine. To je više od 10% godišnje. Dok je on bio guverner NBS iz Srbije je netragom nestalo negde oko sedam milijardi deviznih rezervi. Dok je on bio guverner NBS gospodin Šoškić, kroz aferu „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“ i još nekih manjih banaka, nestalo je iz budžeta Republike Srbije tih banaka oko milijardu evra zato što su falsifikovali izveštaje o poslovanju tih banaka i povukli još negde oko 450 do 500 miliona evra da pokriju gubitke kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Sada nama takve spodobe, protuve daju ocene da li je nešto ispunjeno ili nije.

Ja sam prethodni dan zasedanja izneo jedan podatak, pošto ovde stalno slušam o tome kako Srbija živi od kredita, kako se pravi lažna slika o dobrom stanju i dobrom životu u Srbiji zbog zaduživanja Republike Srbije. Izvukao sam jedan podatak. Od 2008. do 2012. godine Republika Srbija se zadužila tačno 1.236 milijardi dinara ili da prevedem u evre - nešto malo preko 10 milijardi evra za četiri godine, a u vreme kada je Srbija zarađivala oko tri puta manje nego danas i u odnosu na BDP to je najbrže i najveće zaduživanje Republike Srbije u njenoj istoriji.

Uvek pitam, u redu, možda ste morali, samo ne znam šta smo mi imali od tih 10 milijardi evra, da li smo dobili neki put, neku prugu, neku bolnicu, neku školu, da li je nešto dobio narod od tih 10 milijardi evra koliko ste nas zadužili za samo četiri godine ili smo dobili zatvorene fabrike, 600.000 nezaposlenih koji su izbačeni na ulice, inflaciju koja je preko 10% gubitak vrednosti dinara kao nacionalne valute i stvaranje jedno opšteg očaja u društvu?

Zamislite, baš ti takvi nama danas pričaju, daju sebi za pravo da pričaju kako se Srbija prekomerno zadužuje, kako je inflacija velika, visoka, kog god, a tri ili četiri puta je manja nego u njihovo vreme i kako pričaju o tome kako se sve živo pokrade, sve živo nestade, a u državnoj kasi nikada više para i nikada više novca među građanima Republike Srbije u njihovoj istoriji.

Taj cinizam koji oni sprovode ogleda se u još jednom delu. Mnogi greše kada misle da je nadležnost NBS ta koja je vezana isključivo za kurs evra. Ona ima mnogo važniju ulogu u ekonomiji i privredi Srbije. Jedna je kontrola cena kroz inflaciju, o tome smo pričali, drugi je kontrola rada i poslovanja banaka.

Pre nekoliko dana usvojili smo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Samo da podsetim i kolege poslanike i građane Republike Srbije, u periodu od 2004, 2005. do 2018. godine mogli ste da zaključite ugovor sa bankom, da dobijete novac i da vam sutradan stigne obaveštenje da je banka, u skladu sa svojom poslovnom politikom, promenila kamate i da sada imate dva puta veću kamatu nego što ste juče ugovorili. Ne izmišljam. Tako se zaista dešavalo u realnom životu. Što je dovelo do toga da siromaši stanovništvo, da je privreda na prvom mestu postaje nesposobna da servisira svoje obaveze prema bankama, što je na kraju dalo kao rezultat 600.000 novonezaposlenih za vreme njihove vlasti. Da li je danas to moguće? Nije, i to jeste i uloga na prvom mestu Narodne banke da svojim aktivnostima spreči samovolju poslovnih banaka i da ih natera da posluju u skladu sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji Republike Srbije.

Kada posmatrate javni dug u periodu od 2008. do 2012. godine, podatke koje sam iznosio su zvanični. Međutim, oni drugi su zaista, zaista mnogo teži što ne znači da nisu verodostojni zato što se u tom periodu deficit budžeta finansirao po dva osnova. Prvi osnov je bilo zaduživanje kod poslovnih banaka i međunarodnih kreditora. Drugi osnov je bio privatizacija. Sad zamislite da se neko zadužio preko 10 milijardi evra, sprovodio privatizaciju i iz te privatizacije još više uvećavao deficit koji je imala država. Ovde pričamo da su određeni mangupi, koji ovde spominju nekakve stelt zvučne topove, potrošili 14 ili 15 milijardi evra za projekte koje možemo nazvati stelt jer ih niko nije video, a koji su nas doveli do toga da kao država budemo u situaciji da se potpuno raspadnemo i devastiramo.

Mene zaista iznenađuje hrabrost naslednika takvih politika da ovde priča o bešumnom zvučnom topu koji niko nije video, koji niko nije čuo, od koga niko nije povređen, samo zarad jednog cilja, a to je da stvara tenzije u društvu do te mere da se kao društvo potpuno raspadnemo, da više ne razgovaramo jedni sa drugima, kao da ne živimo na istom prostoru i ne delimo istu državu i iste vrednosti. Najlakše je zavesti mlade ljude koji nemaju dovoljno životnog iskustva. Tu polazim, pre svega, na prvom mestu i od sebe, ali ako to neko stariji radi, zarad svojih nekih političkih ciljeva i političkih ambicija, koji nije sposoban da uradi na osnovu svog znanja, svoje sposobnosti, svog programa, takve ljude mogu samo da nazovem talogom, muljem, nečim najgorim što postoji u srpskom društvu.

Građani Srbije nemaju potrebe da brinu, bez obzira koliko god se oni trudili da tenzije u društvu podižu, obojena revolucija im je propala, neće više nikad ta banda da vodi Srbiju, Srbija je 15-og pobedila i nikada više neće moći ponovo da odlučuju oni koji su je upropastili i doveli do prosjačkog štapa o sudbinama nas koji živimo u Srbiji, koji volimo Srbiju. Živela Srbija.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.03.2025.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da u ovom obraćanju kao predstavnik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava govorim u ime Odbora i da podnesem jednu vrstu izveštaja šta je Odbor radio na prethodnim sednicama, ali ne mogu da se otmem utisku koji evo već nedeljama trpimo mi ovde u Narodnoj skupštini, a sa nama i građani Republike Srbije koji su za očuvanje javnog reda i mira i poštovanja svakog čoveka koji živi i koji je građanin Republike Srbije.

Danas smo imali ponovo jednu priliku da vidimo na jednom primeru kako oni koji su iz klupa koje su sada prazne nas zatrpali dimnim bombama, topovskim udarima, suzavcem, jajima, flašama, protivpožarnim aparatima, nas optužuju za nasilje i da mi hoćemo da izazovemo i sprovedemo neko nasilje. I nije to samo scena od pre neki dan, to oni rade godinama unazad. Pri tome, ako im se neko suprotstavi, glume žrtvu, a žrtva koja je trpela nasilje postaje nasilnik.

Čuo sam i neke svoje kolege ovde koji su apelovali i apelima možemo svi da se pridružimo, samo ne mogu da razumem, svako od nas može da porazgovara sa studentima koji hoće da nastave škole u Pionirskom parku, a idite, pokušajte, ako ti koji zastupaju tu tezu da razgovaraju sa ovima koji ne žele i koji blokiraju univerzitete. Jel možete nešto da im kažete? Jel možete da im se obratite? Jel možete i smete da im kažete da greše i da rade na svoju štetu?

E, pa, gospodo, te mlade ljude i njihov način razmišljanja stvorili ste vi jednom otrovnom kampanjom po svim društvenim mrežama i ovim tajkunskim, lopovskim televizijama, kao što su N1 i Nova S.

Podele u društvu zarad vlasti radite vi i ništa drugo. Treba da vas bude sramota, ne da odmahujete glavom.

Jedan podatak koji sam spremio za ovu diskusiju jeste koliki je bio javni dug za vreme vaše vlasti?

Vidite, njemu je to smešno.

Evo, neka me ispravi gospodin ministar Siniša Mali. Godine 2008. javni dug Republike Srbije bio je 778 milijardi. Godine 2012. godine 2.014 milijardi dinara. Deset milijardi evra najmanje ste zadužili Srbiju za četiri godine i to nikome nije pošlo za rukom. Tad je Srbija bankrotirala.

Postavljam pitanje, voleo bih da je još vaših kolega tu, a šta smo mi kao građani Srbije imali od tih 10 milijardi evra što smo zadužili Srbiju, što ste je zaduži? Ništa. Ni jednu bolnicu, ni jedan put, ni jednu školu. Dobili smo vrhunske lopuže na vlasti i vrhunske lopuže na vlasti sada počinju da postaju vrhunski teroristi, jer smo terorizam imali priliku da vidimo ovde u Narodnoj skupštini. Neko će da kaže – pa dobro, to je oblik političke borbe. Ma, nije. Možda teroristički oblik političke borbe i u maniru vrhunskih lopuža i terorista - izvode ponovo decu na ulice, jer jedan od oblika terorizma jeste zloupotreba dece u političke terorističke svrhe. Treba da vas bude sramota za to. To vam, bez obzira na rezultat 15. marta, nikad neće oprostiti građani Srbije. Kad tad, budite u to uvereni, i manite se tih priča, kako oni kažu to, pročitah negde – vlada društvenog poverenja. Evo, sad vam kažem - pre bih sebi ruku odsekao nego glasao za tu Vladu, pre bih, po cenu života, da mi stavite cev na čelo ne bih glasao za jednu vladu vrhunskih lopuža i prevaranata zato što znam kakvu su nam Srbiju ostavili 2012. godine kada smo imali te ekspertske vlade.

Završavam. Zamislite ekspertsku vladu, recimo, između ostalih bio je i neki ministar Dragan Milovanović, vaš kolega iz sindikata postao ministar. Na fakultet krenuo kad sam ja krenuo u osnovu školu, a nije ga završio kad sam ja postao narodni poslanik u 32 godine, pa ili sam ja brzo postao narodni poslanik ili je on sporo učio fakultet, ali bio je ministar za rad u toj vašoj ekspertskoj vladi društvenog poverenja.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.03.2025.

Ne možete vi više nikoga da prevarite. Srbija će da pobedi. Živela Srbija!

Imovinska karta

(Beograd, 29.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30300.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81000.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81000.00 RSD 01.08.2022 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30300.00 RSD 01.08.2022 -