VEROLJUB ARSIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 28. avgusta 1969. godine. Živi u Požarevcu.

Srednju elektro-tehničku školu završio u Obrazovnom centru „13. oktobar“ u Kostolcu.

Od 1990. godine vršio je funkciju direktora DP „EMICK“ Kragujevac. Osnivač je i vlasnik PD D.O.O. „VECKO“ Požarevac.

Za narodnog poslanika biran je na izborima koji su održani 2000. godine, 2003. godine, 2007. godine, 2008. godine, 2012. godine, 2014. godine i 2016. godine. U devetom sazivu bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, a u desetom (2014. - 2016.) i jedanaestom (2016. - 2020.) skupštinskom sazivu bio je na mestu potpredsenika Narodne skupštine.

Odlukom Predsedništva SNS od 28. februara 2012, Veroljub Arsić postavljen je za predsednika Okružnog odbora SNS-a za Braničevski okrug.

Govori engleski i ruski jezik.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vaš posao kao ministra finansija u Vladi Republike Srbije je da napravite Zakon o budžetu, odnosno rebalansu budžeta koji treba da odgovara ekonomskom stanju u državi, a sada u vanrednim okolnostima i zdravstvenom stanju. Treba da napravite Zakon o budžetu koji će da omogući zdravstvenom sistemu Republike Srbije da zaštiti živote i zdravlje građana Republike Srbije. Treba da napravite Zakon o budžetu koji treba da u ovim, ne baš lakim, vremenima omogući privredi i realnom sektoru da funkcioniše.

Osim što morate takav budžet da napravite, da predložite Narodnoj skupštini i osim što morate da budete ubedljivi da je to zaista najbolje što je Republika Srbija mogla da ponudi narodnim poslanicima, narodni poslanici kada donose svoje odluke treba da se rukovode i mišljenjem jednog posebnom savetodavnog tela koje treba da predstavi narodnim poslanicima šta to Vlada Republike Srbije i vi kao ministar radite. Zato je nekim Zakonom o budžetskom sistemu utvrđeno da to treba da bude Fiskalni savet.

Srbija unazad, od kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade Republike Srbije, pokrenuo reforme, čini mi se da, Fiskalni savet nije dorastao zadatku koji je imao. Vreme je da mi možda u Narodnoj skupštini postavimo pitanje – šta to naš Fiskalni savet radi? Projekcije koje mi dobijamo, kao narodni poslanici, i prema kojima treba da se odlučimo hoćemo li da glasamo za Zakon o budžetu ili rebalansu budžeta, svejedno, izveštaji koje dobijamo od Fiskalnog saveta, svi do jednog, ama baš svi do jednog, su bili netačni i sve do jednog ih je vreme demantovalo. Zato postavljam pitanje – šta radi predsednik Fiskalnog saveta, šta radi jedan član, jer drugi je podneo ostavku? O tome ćemo malo kasnije. Kakve to izveštaje mi, kao narodni poslanici, dobijamo na osnovu kojih odlučujemo da li ćemo da glasamo za vaš Zakon o budžetu ili ne?

Evo, kad god uzmem da čitam izveštaj Fiskalnog saveta, postavim pitanje – ko je ovo pisao? Da li je izveštaj pisao Fiskalni savet, odnosno njegov predsednik, Pavle Petrović, ili je pisao možda vlasnik tabloida Brkić, ili glavni i odgovorni urednik NIN-a, Milan Ćulibrk? Znači, verujte, kad čitam, ne vidim nikakvu razliku u onome što je napisano. Jedan sa šifrom, drugi je samoprozvani ekonomski stručnjak, po meni najobičnija neznalica, i treći je navodno profesor ekonomije, koji se neuspešno bavi politikom, umesto da se bavi onim zbog čega ga je Narodna skupština postavila, odnosno imenovala da bude predsednik Fiskalnog saveta.

Pogledajmo šta piše u tom izveštaju, na osnovu koga mi treba da se odlučimo da li ćemo da podržimo vaš Predlog zakona o budžetu. Između ostalog, piše da ne treba ulagati u odbranu i policiju. Sad ja postavljam jedno pitanje – a ko radi u toj odbrani i policiji? Jel su to neki ljudi koji nisu građani Republike Srbije? Jel oni ne treba da postoje? Da li treba da funkcionišemo po principu komuna i bezakonja? Da li se ulaže u zarade tih zaposlenih? Hoćemo li policijsku patrolu koja ide na uviđaje, recimo, u najobičnijem saobraćajnom malom udesu, nećemo o velikim tragedijama da pričamo, u zimskom periodu da idu ili pešice ili u automobilima sa letnjim gumama ili da nemaju goriva? Da li nam takvu Srbiju predlaže Fiskalni savet?

Da nam, recimo, naši predstavnici organa unutrašnjih poslova budu u pocepanim uniformama? A tako smo ih zatekli 2012. godine, u uniformama starim po deceniju i više.

Da li Fiskalni savet želi da se vratimo u ta vremena? Oni to predstavljaju kao da je to neki trošak koji je potpuno državi nepotreban, kao da, recimo, vojska i policija samo uvoze opremu i naoružanje, kao da to nije jednim dobrim delom i naša domaća privreda, čak najvećim delom, pretežno velikim delom, u kojoj rade naši radnici koji imaju svoje kooperante u svom radnom procesu i u realnoj privredi. Pa, šta, i te ljude treba da ostavimo bez posla?

Sad ide nešto najbezobraznije što sam mogao da pročitam u ovom mišljenju Fiskalnog saveta – da su oni nas opominjali kako umesto u vojsku i policiju treba da ulažemo u zdravstveni sistem Republike Srbije. To nije tačno. I još piše u ovom izveštaju kako je naš zdravstveni sistem maltene na nivou s kraja 19. veka. Pa bih pitao gospodina predsednika – je li Klinički centar u Nišu završen, prvi klinički centar koji je završen otkad Srbija postoji, pre pandemije, pre korone? Ali, to predsedniku Fiskalnog saveta nije bitno, jer on se valjda informiše iz tabloida ili NIN-a. On to valjda čita. To su ti podaci koje on uzima. To sam video onda u onom njegovom naučnom radu, koji je prezentovao na biznis forumu na Kopaoniku, pod nazivom – Stopa nezaposlenosti nije se desila bez rasta bruto-društvenog proizvoda. Evo, posle četiri ili pet godina taj isti predsednik Fiskalnog saveza kaže – pa, jeste, sad je stopa nezaposlenosti rekordna, na 7,3%.

I onda izmišlja razloge zašto, ne može on na nas poslanike više da utiče, naučili smo mi na njega, nego da bi prezentovao ljudima koji se ne razumu toliko u javne finansije, zašto Predlog zakona o budžetu nije dobar. Pa, između ostalog, navodi da smo mi trošili sredstva od davanja koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“. Vi ste mu ponovili na Odboru, a i rečeno mu je na sastancima prilikom izrade budžeta, da su ta sredstva već bila opredeljena pre godinu dana za otplatu nekih kredita i da je samo jedan manji deo ostao deponovan na računima trezora Republike Srbije. Ako je to znao, a napisao ovo, ja njemu ne verujem više u njegove dobre namere, jer je svesno hteo sve da nas dovede u zabludu.

Ili ona čuvena rečenica, isto ima ovde napisano – zašto se „Er Srbiji“ daje 35 miliona evra subvencija? Na stranu mnoge stvari koje ste vi izneli, gospodine ministre, za koje ste bili potpuno u pravu, i da je taj „Er Srbija“ dovozio respiratore i medicinska sredstva i skafandere za vreme pandemije i da bi morali da klečimo, kumimo, molimo da nam neko drugi to doveze, „Er Srbija“ koja je vraćala naše građane koji su bili svuda po svetu, a maltene više nikakvog avionskog saobraćaja više nije bilo, sve je to vratila „Er Srbija“ i samo dokazala da nama nacionalni avio-prevoznik jeste potreban.

Ali, jedno drugo pitanje – zašto Fiskalni savet konačno ne kaže, nek naprave jednu analizu – koliko poslovanje „Er Srbije“ u normalnim okolnostima doprinosi BDP Republike Srbije? Da li je to 35 miliona evra? Ja tvrdim da nije. Neki koji su pesimisti kažu da je 1%. Neki koji su optimisti kažu da je 3%. Ne znam, ne ulazim u to, možda je istina negde na sredini. Ali, kad pogledate sve kooperante koji rade u sistemu „Er Srbija“, to je ozbiljan broj ljudi koji radi, koji zarađuje svoju platu, koji uplaćuju doprinose, koji pune naš budžet. E, onda to smeta nekom Pavlu, da kaže – nama ta „Er Srbija“ ne treba.

Drugo, stalno se prebacuje i to godinama unazad traje, da mi imamo određena državna odnosno javna preduzeća koja su neefikasna, da imaju prevelik broj zaposlenih. Čak su o tome pravili određene analize. Zbog toga je Republika Srbija imala prilikom svakog zaključenja ugovora sa MMF problema, baš zato što je Fiskalni savet, radeći u korist određenih finansijskih institucija, da prevedem – banaka, tražio da se sprovede reforma Elektroprivrede Srbije, a ta reforma je značila prodaju Elektroprivrede Srbije, ništa drugo.

Pitanje je sada – koliko oni zaista vode računa o građanima Srbije? Zato što to naše javno preduzeće posle svega onoga što su građani Srbije prošli za vreme i ratova i sankcija i jedne štetadžijske vlasti za vreme DOS-a i svih njegovih mutacija i kloniranja koja je u finansijskom smislu bila gora nego ratovi, tim istim građanima treba da naplaćujemo struju kao što je u zemljama EU gde radnici imaju najveća primanja. Valjda je to njima cilj i tome bi nepovratno i vodila privatizacija kakvu bi oni sprovodili EPS.

Najviše vam se gospodine ministre prebacuje, tih čuvenih 100 evra svakom punoletnom građaninu Republike Srbije. Ne znam zašto to ubacuje i ovaj izveštaj, to je već završeno. Mi smo taj rebalans izglasali. Taj novac je dat građanima Republike Srbije. Jako je teško objašnjavati – ej, ljudi, država ne postoji radi sebe, ne postoji ni radi tajkuna, postoji valjda zbog tih građana, valjda oni treba da uživaju, dobiju nešto od te države i objašnjavati im da je to bila potreba stanovništvu, ne samo sa one ekonomske strane, nego i sa one psihološke strane, da je bilo vanredno stanje, da je pandemija itd.

Sa one ekonomske strane, znali smo i vi i ja tada, da turističkih putovanja van Srbije neće biti i taj novac koji je davan građanima je iskorišćen najviše da završi u domaćoj potrošnji jednim dobrim delom u onom sektoru koji je najviše bio pogođen za vreme vanrednog stanja, a to je ugostiteljstvo i hotelijerstvo.

Pa sada, hoćemo li vlasnicima hotela i ugostiteljskih objekata da poklanjamo novac i da oni ništa ne rade ili ćemo da damo građanima koji će da troše novac, da ovi rade, zarađuju plate i naravno svi oni koji su u nizu pružanja takvih usluga da imaju neku korist, ali to je jako teško objasniti predsedniku Fiskalnog saveta, Pavlu. Zašto?

Evo, taj Fiskalni savet je postojao od kada je i Dragan Đilas bio na vlasti, i evo sada se polemika vodi oko 700 miliona evra koji su dati građanima Republike Srbije, Zakonom o rebalansu budžeta, a koje je dala Skupština Srbije, odnosno koja je izglasala. Nisam čuo ni jednom predsednika Fiskalnog saveta za vreme prethodnog režima da kaže Đilasu da ne krade i ne ukrade 700 miliona evra od građana Republike Srbije.

Pazite, on je ukrao od svakog građanina 100 evra, punoletnog, ali Pavle je tada ćutao. Sada ne znam da li on radi za građane ili radi za tajkune? Sve ovako kako radi mene ubeđuje da ne radi u interesu ni građana, ni Srbije, nego u interesu tajkuna, jer zaista dok su oni bili na vlasti, bivši režim, ja nisam čuo ni jednu ozbiljnu kritiku Fiskalnog saveta, ne na način kako su trošili novac, nego kako su krali državne i narodne pare.

Tako da, gospodine ministre, nećemo se opredeliti da glasamo, bar ja, na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta i njihovog mišljenja, nego na osnovu naših iskustava kakve zakone u budžetu predlaže Vlada Republike Srbije, zato što imaju kontinuitet sa onim prvim budžetima od 2014. godine i što se drži onog kontinuiteta koje je postavio tada predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, pre nešto više od tri godine vi ste predstavili svoju prvu Vladu, svoje prve kandidate za ministre i tada ste nam nešto obećali. Obećali ste da će to biti Vlada kontinuiteta sa prve dve vlade tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. U vaše obećanje smo vam poverovali.

Pre nego što nastavim svoju diskusiju moram da postavim jedno pitanje i vama i narodnim poslanicima, ali i građanima Srbije. Da se niste držali tog obećanja koje ste nam dali pre nešto više od tri godine, da li bi Srbija uspela da se izbori sa onim prvim talasom Korona virusa? Tvrdim da ne bi. Onakvu Srbiju kakvu smo zatekli 2012. godine, potpuno devastiranu, sa potpuno razorenim privrednim sistemom i potpuno razorenom saobraćajnom infrastrukturom građani Srbije bi bili žrtve ovakve pandemije.

Zahvaljujući tim reformama koje je započeo Aleksandar Vučić 2012. godine počeli smo da obnavljamo Srbiju i da stvaramo privredu koja odgovara građanima Srbije, privredu koja će da stvori socijalnu jednakost i stabilnost, privredu koja će da stvori ekonomsku stabilnost, privredu koja će da stvori političku stabilnost i politički ugled u međunarodnoj zajednici. Reformom privrede postigli smo i fiskalnu stabilnost i da nije bilo tih reformi u oblasti privrede bilo kakva borba protiv Korona virusa ne bi bila moguća. To je samo dokazalo da ste ispravno postupili kada ste nam obećali i držali se reformi koje je započeo Aleksandar Vučić.

Nemojte da vas čudi što bivši režim za svaku fabriku koju otvori predsednik ili vi tvrdi da dovodimo robovlasnike u Srbiju, a da su građani Srbije ne radnici nego robovi. Nemojte da vas iznenadi što kada svaki put otvorimo neku deonicu autoputa ili započnemo izgradnju autoputa napadaju vas, napadaju predsednika Vučića, tadašnjeg ministra gospođu Mihajlović kako su sredstva obezbeđena nepovoljnim kreditima i kako će puno novca da se pokrade prilikom izgradnje tog autoputa.

Bivši režim, bivši tajkunski režim ne može da podnese da Srbija napreduje i stiče ugled u međunarodnoj zajednici. Nije njima nikada ni bilo stalo do tog ugleda jer bi se za njega i borili dok su bili na vlasti. Njima je stalo samo do načina kako da dođu do državnog novca, kako da ga zloupotrebe i kako da još više od Srbije naprave dolinu nesrećnih.

Sada imamo jedno novo ministarstvo gde treba da bude moja doskorašnja koleginica Gordana Čomić ministar. Da ne ispadne da sam protiv dijaloga, ali bih voleo, pošto poznajem gospođu Čomić dvadesetak godina, nikada nismo bili na istoj strani, kada su bili u pitanju državni interesi često sam sarađivao i to jako dobro sa gospođom, o čemu će gospođa Čomić da priča sa Đilasom ili Šolakom u tom dijalogu?

Šta će oni da obećaju, šta će da ispune, da kažu – ej, sada ćemo malo manje da krademo ili da obećaju – evo, nećemo više uopšte da krademo, časna pionirska reč. Pa, pre će čovečanstvo da stigne u neku drugu galaksiju nego što će to da se desi. Ja vam želim uspeha i na tom polju gospođo Čomić, ali da se vratimo onome što čeka ovu Vladu.

Čeka nas dalja borba sa pandemijom koja je zadesila Republiku Srbiju i borba da očuvamo naš ekonomski i privredni sistem u Republici Srbiji. Do sada smo odolevali. Odolevali smo zato što smo jako konzervativno trošili sredstva koja smo prikupljali od poreza koje je čuvao tadašnji, a nadam se i budući ministar Siniša Mali i uspeli smo na određen način da sačuvamo naš privredni sistem i prvi zadatak ovoj Vladi jeste dalja borba za očuvanje privrednog sistema i njegovo unapređenje, jer kao što smo na početku pandemije naučili nema zdravstvene zaštite bez razvijene privrede, nema ugleda međunarodnog bez razvijene privrede, nema zaštićenog naroda bez razvijene privrede i smatram kada ste sve ovo do sada uspeli da postignete, da ćete i u budućnosti takve rezultate da imate.

Bivši, tajkunski režim šta drugo reći o njima, valjda zbog svih ovih rezultata koje smo imali da sačuvamo i građane Srbije, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, što sad neki pokušavaju kroz jeftine političke poene da osporavaju, ostaje im jedno najniže moguće ponašanje u ljudskoj vrsti, a to je crtanje meta na čelu predsednika Republike Srbije, crtanje meta članovima njegove porodice, valjda svesni da nikada više neće biti u situaciji da pljačkaju građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu zato što se tu možda i najjasnije vidi želja podnosioca amandmana.

Vi kad pogledate malo manje pažljivo amandmane rekli bi ste – ništa, kao i svaki drugi amandman koji podnose narodni poslanici. Ja sa tim ne mogu da se složim. Ovo su jako ozbiljni amandmani koji za cilj imaju da Srbiju prikažu kao državu koja ne brine o svojim nacionalnim manjinama. To nije slučajno.

Nije slučajno, jer kad god se napada ili Srbija ili Aleksandar Vučić, to se nekako uvek dešava ne stihijski, nego sinhronizovano u čitavom regionu. Ti napadi dolaze iz Crne Gore, dolaze iz Hrvatske, dolaze iz Federacije Bosne i Hercegovine, ali mora da postoji neko ovde ko će u ime tajkuna koji više nemaju svoje predstavnike zato što su bojkotovali izbore da napada Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju.

Pogledajte sam amandman. Znači, predloženo je da se to zove ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave. Ko se iole malo razume i u državnu upravu i u politički sistem, ovo znači da saveti nacionalnih manjina postaju organ vlasti, zato što postojeći državni organi nisu u mogućnosti da im obezbede funkcionisanje kao pripadnicima nacionalnih manjina. To dolazi od stranke Sulejmana Ugljanina.

On misli da smo mi zaboravili šta se dešavalo 2012. godine. Ja sam bio narodni poslanik koji je glasao da Sulejman Ugljanin bude ministar u Vladi Republike Srbije, a predložen je od strane tadašnjeg mandatara ili predsednika Vlade, gospodina Ivice Dačića, na inicijativu baš SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

Onda su Aleksandar Vučić i SNS bili dobri, sad ne valjaju zato što je Suljo kad je seo u ministarski auto, zauzeo ministarski kabinet prestao da brine o svojim sunarodnicima, prestao da brine o svim građanima Republike Srbije, prestao da brine i o gradu iz koga je došao, iz Raške oblasti. Kaže – ako ja ne budem ministar, biće nemira, biće rata u Sandžaku. To su njegove reči. Nemoj da to podnosilac ovog amandmana krije, jer ovde pokušava da se vodi jedna politika, u našoj Narodnoj skupštini, netolerancije između Srba i Bošnjaka.

Oni bi hteli ponovo da budemo u svađi, ne daj Bože da se raspravljamo, ne argumentima, nego oružjem zato što, valjda, u tome vide neku priliku ili da dođu na vlast u Srbiji ili da rastače i nastave ono što su Dragan Đilas i Šolak započeli kada su bili na vlasti.

Voleo bih da je podnosilac amandmana konačno u sali, da priča i brani svoje amandmane i da nam kaže konačno šta je zaista hteo.

Saveti nacionalnih manjina kakvi postoje u Srbiji, sa ovlašćenima koja imaju mogu da kažem da su najmoderniji, pa čak i primer mnogim demokratski razvijenijim državama kako treba da rešavaju pitanje nacionalnih manjina.

Isto tako bih voleo da mi odgovori – ako u Raškoj oblasti Bošnjak nema put do svog naselja, da li ga nema i građanin srpske nacionalnosti? Ako su građani u Raškoj oblasti siromašni, da li su siromašni samo Bošnjaci ili su siromašni i Srbi i svi ostali? Zna se da svi zajedno dele istu sudbinu.

Način na koji oni vode svoju politiku, pokušavaju da kroz jeftinu nacionalističku priču, koja naginje ka separatizmu, steknu određene političke poene, računajući na taj emotivni naboj kod svojih birača.

Samo postavljam pitanje – šta su uradili za svoje sugrađane i Srbe i Bošnjake i sve druge dok su vršili vlast u Republici Srbiji? Jedno veliko ništa, pa im je ostao samo model, da ponude svojim biračima, svojim sugrađanima da se svađaju sa pripadnicima drugih naroda i nacija. To je politika koja ne može da uspe, to je politika koja nema budućnost.

Konačno, gospoda neka izađu iz prošlosti, jer ako ostanu zarobljeni u toj prošlosti ništa neće da urade ni za budućnost Bošnjaka, ni za budućnost Srba i svih građana Republike Srbije.

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Požarevca (Odbornik) Grad Kvartalno 16000.00 RSD 09.03.2012 - 23.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata) Republika Mesečno 81000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 30300.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Skupština grada Požarevca (Odbornik) Grad Kvartalno 16000.00 RSD 23.05.2016 - 27.07.2018.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata) Republika Mesečno 81000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 30300.00 RSD 03.06.2016 -