Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za duže od dve decenije poslaničkog staža nisam doživeo da me neko naziva kaktusom i slugom i to može da uradi samo baraba i niko drugi.

Čovek bez dostojanstva i čovek koji ne poštuje druge i koji neće da poštuje razlike koje imamo, pogotovo da jednog Srbina naziva slugom, treba da ga bude sramota. Za sve ono što sam prošao u životu, sramota.

Danas vodimo raspravu o REM-u, govoru mržnje, kontroli medija, slobodi govora i čudi me da bivši režim zaboravlja da su ovde samo pre neku godinu kada je govor mržnje u pitanju i pozivanje na nasilje njihovi poslanici iz DOS-a prizivali u Srbiji Majdan i ukrajinski scenario. Vaši poslanici to ste zaboravili.

Jel je Majdan posledica nasilja? Jeste. I kada to nasilje hoćete da primenjujete u Srbiji, onda je to za vas povoljno, to vama ne smeta. Nešto kasnije počeli su da prizivaju u ovoj istoj sali skopski i makedonski scenario. Ima poslanika koji su i tada bili poslanici i sada oni nama mogu da pričaju o govoru mržnje i nasilju, a svaki mogući pokušaj incidenta pokušali su sa njim da pokrenu nasilje i na nasilan način preuzmu vlast preko tzv. obojenih revolucija, što je ulepšano ime za nasilno menjanje izborne volje građana.

O tome se danas vrlo malo priča, ali evo ja ću vam sada pročitati jedan članak. Početkom godine „Republički zavod za statistiku izneo je alarmantan podatak da u Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, obzirom na to da svakog dana otkaz dobije 555 radnika. Paralelno sa tim, oni građani koji imaju sreću da rade suočavaju se rastućom inflacijom devalviranjem ili smanjenjem plata, ali i sa neizvesnošću da li će sutra ostati bez posla. Prema podacima koje je upravo objavila Evropska komisija, Srbija je prva u regionu po porastu stope inflacije sa rastom cena od 10,3%“. Dalje u tom istom članku se kaže „sve više preduzeća u Srbiji je primorano da otpušta radnike. Naš sagovornik, vlasnik jedne građevinske firme u Beogradu, koji je molio da ostane anoniman kaže da je početkom 2009. godine morao da otpusti čak 122 od 250 radnika“. Da ne čitam ceo članak, „Beograđanin Predrag Lazić radi u jednom privatnom uvozno-izvoznom preduzeću koje je zatvoreno u periodu krize, čekajući na berzi rada sa dvoje dece i ženom koja takođe ne radi, primoran je da radi na crno. Taj posao obezbeđuje neka sredstva za život, ali nemam ni penziono ni socijalno osiguranje“. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže „što se mene lično tiče, mislim da sposobnost stanovništva za trpljenjem ovde u Srbiji je osnovna životna veština. Ekonomskog oporavka ni statističkog u Srbiji tokom prošle godine gotovo da nije bilo, jer je rast BDP bio skromnih 1,8%“. To je jedan članak za vreme vlasti bivšeg režima, ali nije iz naših medija. Članak koji opisuje kako 555 građana Srbije svakog dana dobije otkaz, da mesečno jedan grad veličine Loznice ostane bez posla za vreme bivšeg režima, napisao je „Dojče vele“. Ne možete izvor da osporite.

Zašto nije bilo u domaćim medijima? Evo ovako, imali smo sada zahteve nekih opozicionih poslanika iz bivšeg režima da RTS prenosi njihov miting i proteste protiv nasilja. Hajde da vidimo kako je to izgledalo kada su oni bili na vlasti.

Skupština Srbije nastavila je u sredu raspravu o amandmanima na Vladin Predlog zakona o telekomunikacijama. Iako je ukinuto vanredno stanje, ni danas, kao ni prethodnih više od 40 dana nije bilo direktnog televizijskog prenosa sednica Narodne skupštine. U Skupštini niko nije mogao da odgovori na pitanje zbog čega nema prenosa sednice parlamenta i ko je nadležan da to pitanje reši. Potpredsednica Skupštine Gordana Čomić kaže da je prenos izostao jer državna televizija nije imala tehničke uslove da ga omogući.

Da li je to ta demokratija? Tražite da vam se prenosi miting, a kad ste na vlasti ne može ni sednica Skupštine Srbije. Baš ste neka alternativa SNS i Aleksandru Vučiću. Baš velika.

Idemo dalje. Direktni prenosi sednica Narodne skupštine Srbije mogli bi biti ukinuti od 1. oktobra, ukoliko se parlament do tada ne sporazume sa RTS-om, 10. septembar 2008. godine. I tad ste hteli da ukinete prenos sednica Narodne skupštine.

Dana 28. aprila 2011. godine, „Blic“: „Skupština Srbije poslaće danas RTS-u konačnu verziju ugovora o prenosu sednica parlamenta“. I tada ste hteli da prekinete prenos sednica Narodne skupštine. Zašto? Šta vam smeta stranački pluralizam? Da li je to demokratija, ukidanje sednica preko javnog servisa? Kažete da pripada svim građanima. Pa pripada. Pa što ste ukidali prenose sednica?

Sad, bilo je ovde kritika mnogo, na mnogo televizija i njihovih uređivačkih politika. Ovo je zvanični izveštaj, državni, Saveta za borbu protiv korupcije od 19. septembra 2011. godine. U tom izveštaju se kaže: „Savet je tokom analize obimne dokumentacije uočio tri glavna problema medija. Jedan od tih problema je problem RTS, koji umesto javnog servisa ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita, što sve za posledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suočena, pa i za problem korupcije“, 2011. godina, gospodo, vreme vaše vlasti. Što sad ćutite? Što sad izlazite iz sale? Sad vam se ne sviđa?

Državne institucije u Srbiji izdvajaju velika budžetska sredstva na oglašavanje i promociju, čime se ostvaruju lična i partijska promocija. Da li je to funkcionarska kampanja? Pa, jeste. Samo vaša. Na godišnjem nivou, na uzorku od 50 najznačajnijih institucija, nije manja od 15 miliona evra. Evo sad spiska ko je uplaćivao za funkcionersku kampanju za vreme bivšeg režima.

Finansijska sredstva za medije izdvajali su „Telekom Srbije“, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za privatizaciju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pa je zato gotovo nemoguće pronaći analitički tekst, odnosno istraživački pristup novinara kada izveštavaju o radu ovih institucija. Jel to diktatura, gospodo? Pa jeste. Baš ste vi neka alternativa Aleksandru Vučiću i SNS. Što lažete ove ljude ispred? Što ne kažete da biste bili sad još gori?

Posebni uticaj državni organi ostvaruju preko RTS-a koji, umesto da bude javni servis građana, predstavlja servis političkih struktura i produkcija koje blisko povezane sa vrhovima vladajućih stranaka. Tokom rada na ovom izveštaju posebno smo imali problem sa delom o javnom servisu, jer rukovodstvo RTS-a je mesecima odbijalo da dostavi dokumentaciju koju je Savet za borbu protiv korupcije tražio na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Ni do dan-danas Savet nije dobio svu traženu dokumentaciju. Pa idite tražite od bivšeg gradonačelnika, pošto Savet nema mogućnost.

Kažete – ko kontroliše medije? Idemo dalje. Polovinu udela dnevnih listova „Pres“ poseduje preduzeće registrovano na Kipru, „Amber pres limited“ iz Limasola. Nepoznato je ko stoji iza te firme, pa se o vlasniku „Ambera“ i danas samo spekuliše. S obzirom na prirodu tekstova u ovom listu, u javnosti se često pominjalo da iza te kiparske firme zapravo stoji Miroslav Mišković, a jedno vreme i njegova doskorašnja saradnica Milka Forcan. Kontrola nad ovim pripisivana je čak i Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda, potpredsedniku DS i vlasniku moćnih marketinških kompanija „Multikom grupe“ i „Dajrekt medija“. Znači, naše pare su išle na Kipar, narodne. Jedan glumac, zove se Nikola, reče da su to narodne pare, da pripadaju svim građanima, samo izgleda da je pobrkao lončiće. Lopov je bivši režim, on je iznosio to na Kipar.

Idemo dalje, ima tu dosta. Daću kolegama poslanicima da vas podsećaju.

Uz obrazloženje da samoreklamira usluge mobilne telefonije, „Telekom Srbija“ je imao ugovore sa većinom medija u Srbiji. Druga dva operatera mobilne telefonije troše nešto manje sredstava na marketing „Telekoma“. Najviše novca troši se na oglašavanje na RTS-u, televiziji „Pink“ i RTV, B92. Znači, „Telekom“ je davao novac „Pinku“ kada je suvlasnik bio bivši gradonačelnik Dragan Đilas. I tada vam Željko Mitrović nije smetao i program „Pinka“ vam nije smetao, ništa vam od toga nije smetalo. Da li ste mu davali novac? Sad vam smeta. Ne znam.

Idemo dalje. Ima još. „Elektroprivreda Srbije“ od 2008. do 2010. godine je izdvojila 14,6 miliona dinara za medije. Znate kome je najviše dala? Dnevnom listu „Danas“, opet bivšem gradonačelniku. List sa tiražem od 1.000 primeraka.

Idemo dalje, „Multikom grupa“, svima je poznato, bivšeg gradonačelnika, većinski je vlasnik domaćih preduzeća, preduzeća za promotivne aktivnosti, da ne nabrajam sad, između ostalih i štamparija „Big print“ za štampanje itd. E sad, u kojoj je „Multikom“ sve donedavno bila suvlanik 49%, realizuje najskuplje televizijske programe, poput „Velikog brata“, više puta spominjanog. Ali pazite sad ove bizarnosti, „48 sati svadba“, pa još bizarnije, „Menjam ženu“, pa „Operacija trijumf“, pa „Uzmi ili ostavi“, pa „Sve za ljubav“, sve rijaliti do rijalitija. Sve rijaliti do rijalitija. Sve se finansira iz budžeta Republike Srbije.

(Predsednik: Cakiću, samo malo tiše, ako može.)

„Multikom“ i „Dajrekt medija“ iz godine u godinu beleže rast neto dobitka, pa je tako „Dajrekt medija“, prema podacima iz APR-a, u 2008. godini ostvarila neto dobit od 558.628.000 dinara, dok je u prethodnoj 2007. godini bio manji za 200 miliona, jer tad nije bio gradonačelnik, nego je bio samo ministar, pa je ostvario prihod od 380.604.000 dinara. U 2009. godini neto dobitak je bio 619 miliona dinara, a u 2010. godini 759 miliona dinara građana Srbije uzeo je „Dajrekt medija“ i „Multikom grupa“.

Prema navodima iz štampe, Dragan Đilas preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio informacije, Savet je 27. septembra 2010. godine podneo RTS-u zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kojim smo tražili ugovore o medijskom oglašavanju sa marketinškim agencijama od 2007. do 2010. godine. Kako RTS nije dostavio Savetu najveći deo tražene dokumentacije, nismo bili u mogućnosti da istražimo ovaj problem. Zaključke do kojih smo došli na osnovu malog dela tražene dokumentacije koju nam je dostavio RTS iznećemo u delu izveštaja koji se odnosi na javna ulaganja.

Kada su u pitanju, opet povezano lice sa bivšim gradonačelnikom, na osnovu podataka dobijenih od Trezora Narodne banke, Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je da je štamparija Big Print koja je članica „Multikom grupe“, ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama među kojima ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma pružala je usluge i Skupštini grada Beograda, Gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta: „Atelje 212“, „Zvezdara teatar“, BDP, JDP.

Naši uvaženi glumci bi trebali da znaju da im je novac uzimao Dragan Đilas, preko štamparije koja se zove, Big Print. Vrhunac bezobrazluka jeste da su koristili i usluge Turističke organizacije Beograda, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar grada Beograda, Dom omladine, Dom zdravlja Rakovica. PRU Big Print je pružao usluge istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije. Jedan od tih muzeja je bio zatvoren decenijama.

Kako vas nije sramota. Vrhunsko licemerstvo i bezobrazluk. Tragedije koje imamo u društvu koristite za majdan, nakedonski scenarijo, petooktobarski scenarijo itd. Pričate o slobodi govora, ukidali ste sve prenose sednica Narodne skupštine.

Da poručim još jednom, nešto. Ukidanje medija ova vlast nikada nije radila, niti će. Ukidanje medija je uvod u jednu najreakcionarniju i najstrašniju ideologiju u istoriji čovečanstva, u fašizam. Kada počete da gasite medije, sledeće su knjige. Samo je pitanje kada ćete da počnete sa njihovim spaljivanjem.

Gospodu koja nas proziva da smo krezubi, da smo sendvičari, da smo botovi, da smo fekalije, da se srpski domaćin prodaje za 2.000 dinara, dve crvene, sve to pričate preko društvenih mreža, često ovde i u skupštinskoj sali, mogu samo da vam se zahvalim. Nastavite da nas vređate još više. Koliko god možete, koliko god možete ponižavajte članstvo SNS, jer nema boljeg motiva da vas to isto članstvo na sledećim izborima ne da pobedi, nego da vas razvali da budete u promilima na smetlištu istorije. Živela Srbija.

Gospodine predsedavajući, po članu 287. Poslovnika informacije koje su potrebne narodnom poslaniku za obavljanje njegove poslaničke dužnosti.

Upravo je u medijima objavljena vest da su Franko Frenki Simatović i Jovica Stanišić u Hagu osuđeni na po 15 godina zatvora. Uhapšeni su od dosovog režima i isporučeni u Hag. Svi ovde koji se zaklinju u patriotizam, u ljubav prema Srbiji, u ljubav prema Kosovu, isporučivali su kompletan policijski i vojni vrh u Hag, a francuski građani koji nasrću ovde na predsednika Republike Srbije neka slobodno naprave miting ispred Jelisejske palate protiv francusko-nemačkog predloga. Da napravim ja jedan takav miting tamo, mene bi odmah uhapsili, ali pošto je dotični gospodin francuski građanin na to ima pravo.

A ovi koji su isporučivali Srbe na kilo u Hag, nemoj da mi se više zaklanjate iza patriotizma, iza ljubavi prema otadžbini, jer svaka ta presuda umanjuje šansu Republike Srbije da Kosovo ostane u teritorijalnom integritetu Republike Srbije. Kada shvatite konačno jednom šta ste radili ovoj Srbiji, kada shvatite da je dobro da još uvek postoji, onda možemo da razgovaramo kao ljudi.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, mislim da imate previše tolerancije na događaje u sali. Koliko vidim i juče i danas postoji jedna jako velika želja da se od strane bivšeg režima i tzv. patriotske opozicije da uruši ugled svih institucija u Srbiji, pa između ostalih i DRI.

Ovde sam imao priliku da ovde u našoj Narodnoj skupštini slušam kako se ruši institucija Vojske Srbije …

(Nebojša Cakić: Kakve to veze ima?)

Imao sam priliku da slušam kako se urušava institucija, a to jeste institucija Predsednik Republike Srbije, imao priliku da gledam sada ovde i slušam kako se uništavaju institucije koje su pravosuđe i tužilaštvo. Imao sam prilike da čujem, da pročitam kako urušavaju i ugled institucije koja se zove Srpska pravoslavna crkva samo zato što ne deli njihove ideje i vrednosti i neće da zauzima isti stav koji oni imaju. Što ne bi urušavali i DRI? Što ne bi narušavali ugled Zaštitnika građana?

Zamislite jedan kolega kaže gde je bio sadašnji Zaštitnik građana kada je policija tukla demonstrante? Kakve su bile demonstracije? Jel su bile mirne ili su bile rušilačke? Jel se provaljivalo ovde u Skupštinu? Jel su prebijani policajci?

Sada da postavim jedno drugo pitanje, gde je bio njihov Zaštitnik građana kada je ubijen Ranko Panić?

E ljudi, na mirnom protestu, na mirnom protestu ni jedan izlog nije razbijen, ni jedna žardinjera oborena, policija je ubila čoveka na pravdi Boga. Saša Janković je ćutao i to je urušavanje institucija. I njegov zamenik je ćutao. Znate zašto? Zato što je jedan bivši ministar odbrane ovde u Skupštini rekao jel stvarno on misli da može da bude Zaštitnik građana? Posle je i predvodio jednu od stranaka bivšeg režima. Bio predsednički kandidat.

I neko sada ima pravo da priča o narušavanju ugleda institucija, o tome kako su one disfunkcionalne, kako su maltene privatne, kako je Vojska Srbije privatna vojska SNS, Aleksandra Vučića. Zamislite tu teoriju. Sve to rade. Neki put po društvenim mrežama, neki put ovde. Zašto Vojska Srbije ima manevre? Zašto se kupuje naoružanje? Zašto imamo vojnu neutralnost?

Mladi kolega to ne zna, ubijen je Ranko Panić. Policija ga je ubila, Saša Janković je ćutao. Što to nisi spomenuo, a plačeš nad demonstrantima koji su razbijali i rušili Skupštinu. U televiziju ulazili sa puškama i motornim testerama, ovde u salu sa kamenjem.

Doživeo sam i da mi se u ovoj sali preti. U ovoj sali se preti da postoji neki tajni sporazum, da naprednjaci provere kakva je istorija bila, kada je nekakav tajni sporazum potpisan oko 1800. godine. Ljudi, nema tajnih sporazuma, to ne postoji, to je vaša percepcija, to je vaša percepcija, da prikažete da se nešto radi iza leđa naroda, da neko laže da je nešto prodato, da je nešto izdato. Zamislite, kada to kaže čovek koji brani Kosovo i Metohiju, a prodao je sve što ima na Kosovu i Metohiji, a odavde brani.

Doživeo sam da mi preti i sinovima u holu Narodne skupštine, da će da dođe u goste. Evo, sada kaže – izvolite dođite, samo se najavite, da vas dočekam kao pravi srpski domaćin. Verujte mi, kakva poseta bude bila, takav će i doček da bude.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja bih voleo da je moj kolega koji je najružnije stvari govorio o SNS-u, a sada ne zna zašto je kolega ovlašćene stranke imao pravo na repliku, to nije bitno.

Gospodine predsedavajući, ja nijednu reč nisam čuo o ovome što je danas tema na dnevnom redu, ali dobro. Svaki narodni poslanik ima pravo da na svoj način izražava svoj politički stav pa makar i da nema veze sa temom koja je na dnevnom redu i to nikad neću nikom da osporim.

Ono što jeste da se u diskusijama uvek provlači jedno pitanje koje je emocionalne prirode vezano za patriotizam i o navodnom nekakvom izostanku državne reakcije prema našim borcima koji su branili ovu zemlju ili srpski narod. Pritom zaboravlja da u ovim poslaničkim klupama ima narodnih poslanika koji to jesu radili zaista. Ima jedan nam se upravo obraća.

(Strahinja Erac dobacuje.)

Pa vas molim da prvo svoju dozu pristojnosti i ljubavi prema bivšim borcima pokažete sad, a ne samo da držite govore, jer vi ne znate šta je redenta, a pričate o Kosovu. Prvo to ne znate. To je jedan vid demagogije koji ovde danima moramo da slušamo i kojoj smo danima izloženi. Demagogija, ništa više. Dotičemo se uvek stvari i pričamo o stvarima koje uvijamo i o kojima ne znamo ništa.
Ne razumemo se, ali bitno je da pošaljemo političku poruku emotivne prirode.
Evo još jednu stvar ću da kažem kolege. Ja sam prvi narodni poslanik u ovoj Narodnoj skupštini koji je glasao za Briselski sporazum. Prvi. Monitor je bio prazan. Moja lampica je bila prva. Bio sam tad predsednik Poslaničke grupe SNS-a i da me sad neko pita da li bi to ponovo uradio - evo kažem vam sad - bih, jer o ratovima i pozivima na ratove govore mi balavci koji o tome nemaju pojma, nemaju pojma kakva je to destrukcija i kako to izgleda i koji bi da ratuju iz skupštinskih klupa ili iz kafića kao što smo imali prilike da vidimo.
Dve stvari, koje konzumiramo svaki dan i primetimo da nam nedostaju onda kada ih izgubimo su sloboda i mir i kada to bude nekom bilo jasno, onda svoju patriotsko, emotivnu retoriku prilagodi tome, jer kad izgubite mir i slobodu to se vraća samo krvlju, pa kad pozivate druge da idu u rat, nemojte samo da budete dobrovoljni davalac tuđe krvi.
Da završim? Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota? E to je odnos prema borcima. To je odnos prema kolegi Ivanu Andriću koji je ratovao na Košarama. Koliko ste imali tada godina? Šest, sedam. Vi znate šta je to. Idite dole na Kosovo, živite malo sa tim Srbima. Idite vi sami u Prizren da vidite kako ćete da prođete. Što prozivate nas da idemo ispred vas? Nije meni problem ni četvrti put da stavim opasač i čizme. Meni to nije problem, ali mi je problem sa decom koja će da izginu. O njima vodite malo računa. Pa kada budete znali da cenite ne samo svoj život nego i tuđ, onda ste dorasli da budete pravi narodni poslanik koji će da diskutuje ovde u interesu tih građana koje predstavlja i države koju predstavlja.
(Strahinja Erac: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mogu da kažem da sam blago zaprepašćen činjenicom da je jedan kolega poslanik bivšeg režima ovde tražio sednicu o Kosovu i Metohiji, a kao metak je pobegao iz sale kada smo raspravljali o Izveštaju Vlade o Kosovu i Metohiji pre samo par meseci, možda i manje. Toliko o njihovoj iskrenosti oko očuvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Ali, o tome nekom drugom prilikom.

Danas imamo sednicu na kojoj Narodna skupština vrši jednu od svojih ustavnih nadležnosti, a to je izborna nadležnost. Biramo republičke funkcionere koji imaju određen stepen samostalnosti ili određen stepen samostalnosti i nezavisnosti u svom radu. Između ostalih, to je i Savet Državne revizorske institucije, koji se bira po četvrti put od kada je osnovana DRI.

Zarad kolega poslanika i naše javnosti, hteo bih da pročitam samo kakav položaj ima naša DRI po Ustavu, a to je da je DRI najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj odgovara. O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.

Međutim, nažalost, mogu da kažem da naša DRI nije ostvarivala svoju nadležnost do 2012. godine, pa samim tim ni Narodna skupština do 2012. godine nije ostvarivala svoju ustavnu nadležnost, a to je nadzor nad radom izvršne vlasti.

Kao narodni poslanici mi nijednom do 2012. godine nismo raspravljali o izveštajima DRI, nismo bili upoznati sa rezultatima revizije, nismo bili upoznati sa tim kako su trošena javna sredstva iz budžeta Republike Srbije, pa samim tim Narodna skupština nije bila u mogućnosti da ostvari svoju ustavnu obavezu, a to je nadzor nad radom Vlade i drugih budžetskih korisnika. Toliko o tome kakav je stepen demokratije bio do 2012. godine, kako se raspolagalo javnim sredstvima i kakve su nam bile revizije koje je radila DRI.

Sam njen položaj kaže da je DRI sredstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svih narodnih poslanika radi ostvarivanja prava i mogućnosti da vrši nadzor nad trošenjem javnih sredstava, pošto nijedan od nas ovde nema kapacitet da to samostalno radi.

Sad se postavlja pitanje – zašto to nismo radili od kad je osnovana, nego od 2012. godine? O tome ćemo malo kasnije, kad budemo raspravljali i o onoj drugoj komisiji koja se bira.

Moram da skrenem pažnju da kada je u pitanju samostalnost DRI, to je dužnost svakog poslanika, podržavao on Vladu Republike Srbije ili ne. Nažalost, ovde ja to ne vidim. Ovde se na svaki način pokušava diskreditacija DRI, narušavanje njene samostalnosti i da se dovedu u pitanje njeni rezultati koji su nesporni, pod izgovorom da u Srbiji ništa ne valja, što nije tačno.

Neko drugi se bavi ocenama rada naše DRI. Postoje međunarodne organizacije – SIGMA na evropskom nivou i Svetska banka na globalnom nivou. Zašto ne pogledamo te rezultate i te ocene koje te dve organizacije daju našoj DRI? Zašto ne kažemo da su revizorske institucije u regionu prosečno ocenjene od tih međunarodnih organizacija sa ocenom 3,3? Zašto ne kažemo da naša DRI od tih istih međunarodnih organizacija ima ocenu 4,5, od jedan do pet? Pa, ne uklapa se u vaš šablon.

Na svaki mogući način deo opozicije i bivši režim pokušavaju sve ove rezultate da ospore, da bi predstavili da je u Srbiji neka vrsta anarhije, naročito kad su javna sredstva u pitanju, za koja će uvek da kažu da su to narodne pare i da su trošene nenamenski.

Od 2012. godine neposredan nadzor nad radom DRI obavlja Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Naša DRI kontroliše sva tri nivoa vlasti – republički, pokrajinski, lokalni. Naša DRI o svakoj izvršenoj reviziji podnosi izveštaj Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Da bi u masi tih izveštaja Narodna skupština obavljala svoju nadzornu ulogu, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kontrolu stalno ponavljam, ima svoj pododbor koji razmatra izveštaje DRI. Niko se to nije setio do 2012. godine, ne zato što je bio glup, nego nije hteo. Nisu hteli da se vodi računa kako se troši narodni novac, kako ga oni to nazivaju.

Niko neće ni da kaže, ja moram da pohvalim DRI, da je na petogodišnjem nivou ostvarila najveći napredak u Evropi. Već vidim kako će mnoge moje kolege na svaki mogući način pokušavati da ospore rezultate DRI, zato što u DRI napadima na nju vide sredstvo ne da ostvare kontrolu nad trošenjem javnih sredstava nego političko sredstvo za napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SNS. Evo, videćete, za samo nekoliko minuta to će da počne.

Zbog toga i zbog rezultata koji je imala naša Državna revizorska institucija, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini, da na izbor od pet godina za predsednika Saveta državne institucije izabere Duška Pejovića, za potpredsednika Saveta državne revizorske institucije, Mariju Obrenović, za članove Saveta Državne revizorske institucije, Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević, sve na pet godina.

Drugi deo posla koji je radio Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava jeste, sprovođenje konkursa za izbor članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za vreme bivšeg režima to je bila naučna fantastika, da jedno skupštinsko radno telo sprovodi konkurs i predlaže Narodnoj skupštini kandidate koji će da vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem postupka javne nabavke.

Da, podsetim kako su izgledale javne nabavke pre petnaestak godina. Postoje dva postupka javne nabavke, jedan je gde se sprovodi Zakon o javnim nabavkama i drugi je takozvani pregovarački postupak koji zbog navodne neke hitnosti predmeta javne nabavke ne može da bude sproveden. Često sam to zvao „burazerski“, burazerska javna nabavka. Zamislite, naručioca javnih radova koji pozove svog burazera i njih dvojica sednu i dogovaraju se koliko će iz budžeta da potroše novca za neku javnu uslugu, ili javne radove koji najčešće nikada ne budu završeni, a pare potrošene. Znate li o kom procentu je to bilo recimo 2007, 2008, 2009. godine? Pregovarački postupak 37%. Znači, od pet javnih nabavki, tri su bile u pregovaračkom postupku, od pet za tri ste se dogovarali.

Onda ne treba niko da se čudi što je 17,5 milijardi javnog duga nasleđeno od vas, što ste potrošili na ime deficita još sedam i po milijardi evra prihoda iz privatizacije, a nismo dobili nijedan put, nijednu bolnicu, nijednu školu, zato što ste sve radili „burazerski“ kroz javne nabavke. Kako vam je radili komisija? Pa, po dve, tri godine nije donosila odluku, nisu postojali zapisnici, nisu postojale stenobeleške, nije postojao ujednačen kriterijum, sama Komisija nije imala pravo da održi opštu sednicu na kojoj bi utvrdili stav Komisije, po nekom pravnom pitanju, o kojima je već Komisija donosila različite odluke i stvarala na taj način pravnu nesigurnost i nejednakost u Republici Srbiji.

Objedinjene javne nabavke nisu postojale. Koliko je to štetu pravilo državi do 2012. godine izneću vam samo jedan podatak. Novi Zakon o javnim nabavkama ušao je u primenu 2014. godine, u punu primenu, a inače je 1. aprila. 2013. godine ušao u prvi stepen primene, samo Fond zdravstvene zaštite za istu količinu lekova i medicinske opreme, uštedeo preko 400 miliona evra. Ponoviću, za istu količinu lekova i medicinske opreme 400 miliona evra puta deset godina štetočinske vlasti bivšeg dosovog režima, to je četiri milijarde evra je neko pokrao samo u oblasti zdravstva.

Ono što je meni najčudnije, a to je da postoji ta autoprojekcija, da se danas javne nabavke nameštaju. Pa, smo bih da podsetim kolege da se još pre oglasa, taj plan javnih nabavki nalazi dostupan svima. Pa, možete od prvog trenutka da pratite kompletan postupak, ne samo vi, bilo koji građanin na teritoriji Republike Srbije, kompletan postupak sprovođenja javne nabavke, od oglasa, prikupljanja ponuda, odluke i ugovora koje dobio posao. Lakše je da kaže, vojvoda od Trstenika, sve je namešteno, da se sve dogovara.

O radu te komisije koju sada mi biramo, koja takođe podnosi izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini, o tom izveštaju takođe svi mi raspravljamo. Postoji jako mali procenat njihovih odluka koje su osporene pred Upravnim sudom. U preko 90% postupci koji su pokretani pred Upravnim sudom bili su odbijeni u korist Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. To samo govori o tome kakav je rad te komisije, a o rokovima, to nećemo ni da govorimo. Rokovi su bili negde oko 28 dana, od kompletiranja predmeta, a ranije je bilo godinama se čekala odluka. Pogledajte sastav Komisije, što to nije bilo za vreme bivšeg režima. Da bi neko bio član Komisije pre svega mora, jer komisija radi u većima, bar dva člana u jednom veću moraju da budu diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom. Kako je bilo ranije? Ko je stigao bio je član Komisije. Ko je kome mio i takve smo javne nabavke imali.

Baš zbog te prakse koju je započela SNS sa zakonom koji jeste bio poslanički zakon koji vi niste smeli da napišete kao poslanici dok ste bili na vlasti, 2012. godine izglasan, ne samo da se postupak u sprovođenju javnih nabavki nemerljivo popravio, nego mogu da kažem, da baš zato što su javne nabavke dostupne čitavoj našoj javnosti kako i ponuđačima, tako i ljudima koji žele da se bave javnim nabavkama. Odbor za finansije nije imao lak zadatak, jer je zaista bilo kvalitetnih kandidata od kojih skoro svaki od njih je mogao da bude član te Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Što znači, da postoji određeno interesovanje, određena stručnost ljudi koji hoće da se bave tim profesionalno, kao upravnim postupkom. Zaista su izvanredni stručnjaci. Međutim, Odbor je morao da donese nekakvu odluku, pa je doneta odluka da predloži Narodnoj skupštini da se za članove republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki izabere: Ana Antić, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine; Vesna Gojković Milin, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine; Vesna Stanković, na period od pet godina, od 9. juna 2023. godine i Slaviša Milošević, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine. Smatramo da se kandidati dobri i da će Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da nastavi u jako kvalitetnom postupku vođenja javne nabavke u žalbenom postupku i da podiže standarde svih javnih nabavki koje se sprovode na teritoriji Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene zaista zabavlja kad me neko pozove u moje Homolje. Zamislite da domaćina pozovu da ide u goste! Ja sam iz Požarevca. Odlično poznajem Žagubicu. Poznajem odlično Safeta Pavlovića. Nema sela u opštini Žagubica u kome nisam boravio, nema sokaka, nema kuće u koju nisam ušao, u svaku. I nije uvek bilo da je Safet Pavlović bio na istoj strani na kojoj sam ja. I ništa mi se nije desilo, zamislite! Baš ništa!

Druga stvar, Safet Pavlović nikada nije imao telohranitelje i nemojte da izmišljate. Niti je ikad bio hapšen zbog falsifikovanja deviza. I to izmišljate.

Ako ste već pravili protest ispred opštine, jel opština izdaje saglasnost za istraživanje? Ne. Jel opština izdaje saglasnost za otvaranje rudnika? Ne. Jel opština otvara rudnik? Ne. Pa, šta je vas 50 tražilo sa svih strana Srbije i deset ljudi iz Žagubice ispred opštine? Politički performans, ništa drugo.

Ne odlučujem ja ko će biti predsednik opštine Žagubica. Ne odlučuje čak ni SNS, niti bilo ko, odlučuju građani. Ako je taj Safet Pavlović dobio na izborima po 93, 94, 95 posto u Donjoj Reci, odakle je on, a proveri kako izgleda opština Žagubica pa ćeš da znaš razliku između Gornje i Donje Reke, biće ti jasno zašto ima toliku podršku, a ne što vi pokušavate da jednog čoveka kriminalizujete. Od najobičnijih kafanskih događaja prave politički performans, ništa drugo. Sedelo njih troje, četvoro, negde u nekoj kafani, u sitne sate se pokačili oko nečega, jedan izvukao deblji kraj, to je za osudu. Ali, ljudi, to nema veze sa politikom. Vi od toga pravite politički događaj. O čemu pričate? Šta pokušavate?

Taj isti koji ih je napadao…

(Aleksandar Jovanović: Koliko traje replika?)

Ovlašćen sam. Ovlašćeni može da se javi kad god hoće.

(Predsednik: Samo bez vikanja.)

Isto tako, ja nisam primetio da poslanik koji je govorio o njemu nije sačekan u opštini i da ga je lično Safet Pavlović sačekao u holu opštine, lično ga je primio na razgovor, razgovarali su. Doveo je svoju ekipu sa njim, svi su sedeli i razgovarali 43 minuta. Toliko traje snimak.

Kad ste pokušavali da provalite u opštinu, jer ono nije bilo predavanje peticije nego pokušaj ulaska u jedan organ državne vlasti, znači, koleginica koja je išla da preda peticiju je puštena, a onda su svi krenuli džumle unutra, iako nijedan od njih nije iz Žagubice, nijedan od tih koji su pokušavali da uđu. Ali, sve ćemo da pravimo zarad političkog performansa.

I da završim – tražili ste sednicu Odbora da bude održana u Žagubici. Tražili ste od lokalne samouprave da vam daju prostorije. Da je taj Safet Pavlović takav, vi prostorije nikada ne bi dobili, jer nema obavezu da vam da. A sve ste to dobili.

Prema tome, ako ćete već da kriminalizujete tog čoveka, uradite to na neki smislen način. Te priče kako je on nasilnik, kako je on onakav, ovakav, ostavite za neke druge teme i dileme. Čovek na izborima pobeđuje, dobija 95%. Svi ste mu se smejali na tome kad je obećao da će imati rezultat isti kao u Severnoj Koreji, a on vam je dokazao da je to moguće. Rezultat koji vi možete samo da sanjate.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo teške optužbe od čoveka koji je svom tastu namestio 800.000 evra. Evo, neke kolege kažu da je možda bilo bolje da je bude milion, ja kažem da je bilo bolje da ne bude ništa. E, sada da li ste bili ucenjeni da će da budete razvedeni ili nećete, pa ste morali, to je drugi deo priče, ali privatno i državno nemojte. Nemojte vi da se posipate pepelom više.

Čuj njega? Elektroprivreda Srbije je emitovala hartije od vrednosti od tri i po milijarde evra, pa to je nemoguće, pa ne može ni za jedan evro, ali nema veze, hajde to da kažemo. Ne može ni za jedan evro. Treba da da saglasnost Narodna skupština, jel smo dali možda? Ja se ne sećam.

Nije vam trebala saglasnost za 800.000 evra tastu, na to mi nismo davali saglasnost. Ljudi, to čak i da je bilo sve po zakonu nije normalno, nije normalno i onda postavlja pitanje - kako se radila gasifikacija, jel bio pregovarački postupak ili redovan? Ja moram da postavim pitanje - gde je ceo auto-put od Vranja do Preševa? Koji ste to postupak vi vodili? Gde je taj auto-put? Gde je nestao? Gde je nestalo 300 miliona evra? Pojela maca. Jel ta gasifikacija postoji tamo? Postoji i primarno i sekundarno, ali ljudi auto-puta vam nema. Hej, vama nema, vama je nestao, vi ste ga pokrali, da li ovako ili onako, i onda pričate o EPS-u, plašite radnike da će da ostanu bez posla, pa valjda vam je to cilj, kao brinu oni nešto o EPS-u evo?

Sad jedno prosto pitanje, a koji je status „Telekoma“…

(Srđan Milivojević: Propao.)

Jel to javno preduzeće ili akcionarsko društvo? Propao je bio za vreme vaše vlasti kada ste jurili kerove po ulici za pljeskavice i sada pokušavate da uništite i postavljate pitanje - koliko košta „Kopernikus“? Da li vi šta ulazi u cenu kada nešto kupujete? Pa, ne kupujete vi neku imovinu, koja je, eto, dostupna svima, nego neku imovinu koja zarađuje novac, koja ima svoje tržište, koja ima svoj ugled i nije samo predmet cene imovina, nego sve ulazi u cenu kojom plaćate neko sticanje neke imovine, sve, i tržište, i tržište je imovina koju predmet kupovine ima.

Pričate o PKB-u, pa nisam čuo da je neko od vas rekao da je sramota da PKB podigne kredit, pokrije kreditom gubitak i kredit prikaže kao prihod i pozitiv bilans na kraju godine, pa na osnovu pozitivnog bilansa menadžment sam sebi isplati premije. Jel bilo to? Jel to vaš menadžment? Jel to onaj menadžment koji je postavio bivši gradonačelnik? Zamislite vi to: podigne kredit, prikaze kao dobit i na osnovu toga sebi isplati premije. Tako ste vladali Srbijom. To vam je smešno. To vam je smešno. To su činjenice.

Bilo je ovde dileme i oko toga da li Državna revizorska institucija podnosi krivične prijave? Podnosi i krivične i prekršajne, ali nije iznos taj koji opredeljuje da li će biti prekršajna ili krivična prijava nego vrsta dela, a već ako koleginica hoće da sazna da li su podnete prekršajne ili krivične prijave i protiv koga, toga nema u izveštajima, ali kao narodni poslanik imate pravo to da tražite od Državne revizorske institucije i to nije nikakva tajna, nije nikakva tajna, ali hajde da pravimo oko svega aferu, nešto maglovito, nešto što ljudi ne poznaju, pa će možda neko od njih možda i da nam poveruje.

Pričate o nekom softveru, da je naša Državna revizorska institucija kupila u Makedoniji softver kome su vlasnici Šiptari ili Albanci. Ovako, softver nije kupila naša revizorska institucija. Softver je donacija UNDP, a sa kojim vi jako dobro sarađujete i nemam ništa protiv, treba da sarađujemo. To je jedan ogranak UN, program za Srbiju, ali donator bira po kojoj ceni i gde će da kupi. Koliko mi je poznato, vlasnik preduzeća, taj Šiptar, kako ste ga krstili, zove se Saša Kovačević. Pravi Šiptar, nema šta, baš pravi Šiptar.

Zamislite dokle idu u svom ludovanju, jer ja to drugačije ne mogu da nazovem, postavljaju pitanje – koliko košta sijalica u privatno-javnom partnerstvu? Neko kaže – neka sijalica košta 4.000 dinara, negde košta 400 evra, 600, 700. Ljudi moji, to je privatno-javno partnerstvo, baš me briga koliko košta sijalica. Sijalica pripada privatnom partneru koji radi rasvetu.

(Ivana Parlić: Ko plaća?)

Privatan partner. Niste znali da u privatno-javnom partnerstvu ne plaća opština, pa ne znate ni to čak.

Sada sam video koliko poznajete javne finansije, koliko bilo šta poznajete. Što bi se zvalo privatno-javno partnerstvo?

(Ivana Parlić: Sram vas bilo! Pljačkate građane Srbije!)

Znači, ovako to izgleda. Recimo, neka opština reši da radi zaštite životne sredine i uštede energije postavi led sijalice i kaže da nema svog novca i raspiše oglas o privatno-javnom partnerstvu, javi se ponuđač i oni izaberu ponuđača. Ponuđač kupuje sijalice, bandere, kućišta, a opština njemu plaća struju kao da je njena. Kada budete to mogli u svojoj glavi da ukapirate, onda ćete znati razliku između javnog preduzeća i akcionarskog društva, onda ćete znati zašto je u vaše vreme „Telekom“ koštao 700, 800 miliona evra, da bi 2015. godine koštao dve milijarde i 800 miliona evra, a sad ko zna koliko.

Taj EPS o kome pričate, ni jednu jedinu banderu niste zaboli, ni jednu jedinu, ni jedan pogon nije modernizovan, ni jedan pogon nije revitalizovan. Mi sad očekujemo, za tri, četiri mesece, da se završi nova TE u Kostolcu i vi pričate nešto o EPS-u. Nemate nikakvog stida, ljudi, ali ovo je vrhunac – namestio tastu 700, 800 hiljada evra i onda on priča koliko koštaju sijalice. Zaista nema nikakvog smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da pitam kolege iz bivšeg režima – da li je bilo moguće da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene postupak protiv „Kleta“ dok ste vi bili na vlasti? Nije se dešavalo. Niste smeli ni da pisnete. Morali ste prvo da pitate ambasadora šta ćete da radite, koji udžbenik ćete da date u škole. Sad, ne znam koga, da li hrvatskog, da li nekog drugog, ali ste morali da pitate. Niste znali da je naša Komisija pokrenula postupak protiv „Kleta“. Ono što vi niste smeli, mi smemo i radimo zato što je to u interesu građana.

Kažete da se milijardu i 300 miliona evra troši ne transparentno i da Fiskalni savet to ne vidi. Nije tačno. O tome smo raspravljali na Odboru za finansije i Ministarstvo je više puta reklo i istaklo da ako nešto hoće da zna Fiskalni savet, dovoljno im je samo da im se obrati, ništa drugo.

Treća stvar, takođe koju ne znate, kada pričate o finansiranju određenih projekata, svako Ministarstvo ima određeni stepen nezavisnosti i odgovara svaki ministar za svoj rad Vladi i Narodnoj skupštini, pa vi ne možete da određujete Ministarstvu prosvete gde će da renovira školu, ni Ministarstvu zdravlja gde će da izgrađuje bolnicu ili ambulantu, jer svako Ministarstvo na osnovu svojih strategija opredeljuje razvoj na određenom delu teritorije Republike Srbije.

Ja bih voleo da smo imali Komisiju za zaštitu konkurencije kada je Mišković preuzimao „C market“, kada je opljačkano preko milijardu evra državne imovine, ali tada ta komisija nije postojala, nije radila, a ko je odgovoran za tako nešto? Pa bivši režim.

Kao što vidite, mi ulazimo u te detalje kakvi sve i na koji način se prodaju udžbenici đacima i ko ima dominantno učešće na tržištu i protiv njih pokrećemo postupak, a ne na osnovu onoga što ste vi radili, a to je da prvo pitate ambasadora da li smete ili ne smete, pa ako ne smete ćutite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo jedan jako zanimljiv dnevni red i rasprave na ovoj sednici. Pre svega, raspravlja se o jako interesantnim temama, to je kako država Republika Srbija raspolaže svojim sredstvima. Ovde Parlament vrši svoju neposrednu kontrolnu ulogu nad radom izvršne vlasti. Ja bih samo da pročitam - vrši nadzor nad radom pojedinih regulatornih tela, pojedinih kontrolnih tela. Samo kada je u pitanju Odbor za finansije imamo Izveštaj o radu koje je podnela Agencija za sprečavanje korupcije, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu. Malo ću da se pozabavim sada ovom diskusijom koju je gospodin predsednik Fiskalnog saveta imao.

Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava o postupcima javnih nabavki, da vidimo kako se sprovodi postupak javnih nabavki, kakve efekte ima zakon i zakonska rešenja koja donosimo već od 2012. godine do dana današnjeg i da uporedimo kako je bilo pre 2012. godine.

Imamo izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2021. godinu, koji je podnela Kancelarija za javne nabavke, što je jako interesantno onaj deo kako su se sprovodili pregovarački postupci do 2012. godine i donošenja Zakona o javnim nabavkama i u kom procentu, jer to je jako interesantna tema.

Kada sprovodite postupak javne nabavke dobije neki ponuđač, kakav god da je dobije ga, ali kada sprovodite u pregovaračkom postupku dogovarate se sa ponuđačima pod kojima uslovima i za koju cenu će da budu izvršeni javni radovi, a preko 60% za vreme bivšeg režima su bili pregovarački postupci i ne znam zašto se o tome nije bavio tada Fiskalni savet, barem za 2011. godinu.

Imamo Izveštaj o radu DRI koji detaljno izveštava Narodnu skupštinu kakve je kontrole vršio, koliko ih je bilo, koliko nepravilnosti, sa preporukama kako da i mi kao narodni poslanici u zakonodavnom smislu ispravimo zakon, za razliku od te iste institucije koja je do 2012. godine podnosila izveštaje, koliko je platio Žarko Obradović ćevapčiće i zato ste pisali prekršajne prijave. To je bio vrhunac revizije koja je smela tada ista ta DRI da uradi.

Imamo i Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i naravno da je ta Komisija u nekom ranijem periodu bila stalno opstruisana. Jedan je razlog jednostavan, jedini koji je mogao da bude prisutan na finansijskom tržištu, onima koji su opstruisali rad te komisije bile su banke, a nama je Komisija trebala da služi samo za prodaju i trgovinu vlasničkih hartija od vrednosti, koje su opet otkupljivane obveznicama za staru deviznu štednju i država ih je prihvatala kao jedan prema jedan. Znači, za jednu marku obveznica je jednu marku priznavala država, a od građanina koji je položio deviznu štednju plaćali su po 40, 50, 60 centi ili feninga, kako god hoćete, i onda kažete i hvalite se kako ste vraćali staru deviznu štednju.

Kako? Tako što su, pa mogu slobodno da kažem, potpuni kriminalci i tajkuni, 60 feninga kupovali jednu marku, a onda državi prodavali za njenu imovinu to isto kao jednu marku, a 20 puta je manja početna cena od tržišne vrednosti, 20 puta, pa sada dodajte još i 40% umanjenje i onda se čudimo što su prihodi od privatizacija bili mali, a što je sve što je privatizovano skoro potpuno i zatvoreno, a naša Komisija za hartije od vrednosti služila je samo da to legalizuje, jer, bože moj, zašto srpska privreda ima pristup investicioni fondovima, dužničkim hartijama od vrednosti, da smanji kamate kod banaka. To nije smelo da se desi. O tome nije smelo da se govori za vreme vlasti bivše vlasti bivšeg režima, da veliki sistemi budu oslonjeni na hartije od vrednosti i trgovinu sa njima što bi izazvalo smanjenje kamata i za mali i mikro i srednji sektor i za stanovništvo i povećalo potrošnju investicije domaće privrede u Srbiji. Jednostavno, nije to bilo u interesu tadašnjeg režima.

Mogu da kažem sa gospodinom predsednikom Fiskalnog saveta Odbor jeste vodio mnogo rasprava. Sa mnogo čime se nismo složili sa gospodinom Pavlom Petrovićem. Evo i sada mogu da kažem da se sa nekim stvarima ne slažemo i sad.

To oko državne pomoći koje je davana za vreme epidemije Kovida ajde da kažem da smo na tu priču stavili tačku, ali problem deficita i javnog duga od 57% to je nešto što se ovde stalno ističe i provlači.

Mogu da kažem da recimo u januaru stopa javnog duga je bila 50,2% i biće na kraju godine negde oko 56%. To odmah da raspravimo, ali hajde da pogledamo gde se ulažu sredstva od tog javnog duga – ulažu se u infrastrukturu, ulažu se u velike javne radove.

Moram da postavim jedno pitanje – ako nemamo te javne radove, da li bismo održali rast naše privrede i ako bi u kojoj meri bi to bilo, jer hteo neko to da prizna ili ne ako država nosi novac za nešto, za kupovinu dobara, usluga, izgradnju puteva, neko to mora državi da pruži, tu usluga da napravi, vrednost, robu. Taj neko se zove neki radnik u nekoj fabrici ili za nekom građevinskom mašinom i od toga će da primi platu koju će opet da troši u domaćim trgovinama ili gde god hoće.

Čini mi se da stalno sa tim neko pokušava da stepen javnog duga prikaže kao nešto loše, a uglavnom javni dug Republike Srbije osim za vreme korone išao je samo ili na otplatu starih kredita ili su bili programski gde je dolazilo do velikih javnih radova i uvećanja državne imovine. Ništa drugo nije bilo u pitanju.

Kamate – neko je rekao da su kamate, koliko sam čuo, tri do četiri milijarde evra. Znate šta – naš dug je negde oko 34 milijarde. Od toga 17,6 milijardi je bilo zatečeno od ovih iz bivšeg režima. Ne plaća Srbija više kamate od 10, 12 i 15%. Jeste došlo do određenog rasta kamata ali ne onog fiksnog dela koji je rezultat boniteta Republike Srbije, nego onaj drugi deo na koji mi ne možemo da utičemo a primenjuje se za sve koji se zadužuju, da li je šestomesečni, tromesečni, godišnji Euribor. To je jedino što se menja. Onaj fiksni deo ostaje isti.

Kada neko kaže da ne možemo da se zadužujemo kao zemlje koje su bogate i razvijene, pa i ne zadužujemo se. Naš dug je negde oko 56%, 57%.

Ovako, pošto pričamo o 2021. godini, javni dug Evrozone 2021. godine je bio 100,5%, skoro duplo više nego srpski. Sve zemlje EU imale su stopu javnog duga od 92,9%. Možemo malo i po zemljama – Grčka, nama jako prijateljska, ali ima ozbiljnih problema, 209,3% BDP je javni dug, Italija – 160% BDP je javni dug, Portugalija – 137% je javni dug u odnosu na BDP, Kipar – 125,7% stopa javnog duga, Španija – 125,2% stopa javnog duga, Belgija – 118,6%, Francuska – 118%, da ne nabrajam dalje. Sve su to zemlje koje su razvijenije od Srbije. Mi se ne poredimo sa njima i zato imamo manji javni dug, ali ako već gledamo razvijenost tih zemalja ja moram da postavim jedno drugo pitanje – kako su one izgradile tu svoju infrastrukturu? Kako su postale toliko bogate? Kako su postale toliko razvijene? Jel je to bilo samo od njihovog novca ili je ipak bilo i od kredita, jer da nije bilo od kredita ne bi imali ovoliku stopu javnog duga.

Onda dobijemo kritiku da je naš javni dug mnogo visok, a dva puta je manji u odnosu, dva i više je puta je manju u odnosu na BDP-e tih razvijenih zemalja. Ne takmičimo se mi sa njima. Mi gledamo svoj put, svoju strategiju razvoja i toga se držimo.

Voleo bih da nije bilo korone, koja je potrošila devet milijardi evra. Zamislite da smo devet milijardi evra mogli da uložimo u infrastrukturu i razvoj privrede, ali ako ništa drugo sačuvali smo zdravlje građana, izgradili smo nove bolnice, sačuvali smo privredu i radna mesta. To je rezultat, za razliku od mnogih drugih.

Isto tako mogu da kažem i gospodinu ministru Vučeviću, bilo je rasprave i oko Ministarstva odbrane iako to nije tema Odbora za finansije, ali sredstva koja se izdvajaju za Ministarstvo odbrane i za Vojsku Srbije. Nismo se tu složili sa predstavnicima Fiskalnog saveta, ni tada na Odboru, a nećemo ni ovde.

Republika Srbija je vojno neutralna zemlja. Da bi održavala tu svoju vojnu neutralnost ona mora da ima ozbiljne oružane snage, kao faktor odvraćanja. Ja mislim da je baš i spremnost Vojske Srbije bila jedna od činjenica koja je sprečila Kurtija, decembra meseca da napadne Srbe i da ih ubija na barikadama, jer se plašio reakcije baš te iste vojske za koju neki kažu da nam ne treba. Treba nam i te kako i vojska. I ne samo, gospodine ministre zbog one odbrambene uloge koju vojska ima. Ima nešto što se u srpskom društvu ubija decenijama, a to je osećaj pripadnosti narodu i ljubav prema zemlji, onu koju smo vi i ja imali zato što nas je u jednom delu i ta vojska koju smo služili vaspitavala. I zato mene ne čudi da ovde dođe neko razbarušene kose, podnaduo od spavanja i ko zna čega još da priča o tome kako nama vojska ne treba. Treba i te kako.

Treba i zbog toga kao institucija koja povezuje čitav jedan narod. Ona objedinjuje kolektivni duh jednog naroda, svaka vojska. Kada nestanu takve institucije, nestane kolektivni duh i nestaje narod. I znam da je to nešto što će najviše da bude napadano u nekom narednom periodu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vas, baš tema odbrane. Kao da su i zaboravili šta je posao predsednika Republike. Ne treba on da razdvaja privatne investitore od državnih i privatni su deo države. I treba da podrži svakoga ko ima neki proizvod koji može da se proda u svetu, ali i to nailazi na osudu.

Ja ne znam gospodine ministre ko bi nas branio u nekoj krizi, a svesni smo da živimo u jednom jako opasnom vremenu. Ko bi odbranio Srbe na Kosovu i Metohiji? Ko bi bio garant dejtonske Bosne i Hercegovine? Pa kada kolege malo počnu da pričaju o odbrani Srbije i njenoj vojsci, neka imaju na prvom mestu odgovornost prema svom narodu, da barem malo pokažu odgovornost prema svom narodu, da malo vide koliko se trudimo i radimo na prvom mestu, predsednik Republike Srbije, zatim predsednik Vlada i svi ostali, pa i mi ovde u Skupštini da izgradimo jedno normalno društvo, a ne da se naši građani stide kada izlaze iz Srbije, da beže iz Srbije kao što su bežali.

Mi ćemo podržati i ovaj Izveštaj Fiskalnog saveta, bez obzira na sve što se ne slažemo sa njim, jer možda je sasvim sigurno da nam Fiskalni savet i treba možda takav da opominje nas koji učestvujemo na razne načine u vršenju vlasti, da trebamo odgovorno da se ponašamo, pre svega prama građanima.

Bez obzira da li se to nama sviđa ili ne, pogotovo što sa druge strane bivšeg režima ja ne vidim sagovornika koji ma bilo kakav autoritet da nekome skrene pažnju na odgovornost zato što su 12 godina bez ikakve odgovornosti, bez ikakvog smisla, bez ičega uništavali Srbiju, koju bar mi ovi ovde koji podržavamo Vladu Republike Srbije i predsednika Vučića volimo najviše na svetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nisam znao da su ambasadori koji podržavaju nezavisnost takozvanog Kosova, raspisali izbore za predsednika opozicije u Srbiji. Do ovog trenutka nisam znao. Evo, sada sam imao prilike da se uverim da su pojedini ambasadori koji insistiraju da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, raspisali izbore za predsednika opozicije Srbije.

To su ti izbori koji su raspisani trenutno i sada sam imao priliku da se uverim da jedan kolega koji je iz bivšeg režima baš upravo ističe svoju kandidaturu da postane šef cele opozicije. Izložio je ceo svoj plan i program u prethodnih 20 minuta ovde, svega se dotakao i međunarodne situacije i unutrašnje situacije i političke situacije u Srbiji i ekonomske situacije u Srbiji i u regionu i odbrane i ne znam čega sve još i ratne mornarice, valjda mi imamo samo rečnu flotilu, nemamo more, ali nema veze.

Evo, čak je i mene napao da sam kritikovao gospodina, da sam maltretirao maltene gospodina Petrovića na sednicama odbora. Evo, ja sam sada ovde s njim isto polemisao i ništa se nije intenzitet polemike menjao nego onaj koji na sednicama odbora, još sam i pohvalio gospodina Petrovića. Evo i danas, kažem da takvi treba da budu ovde u Srbiji, nama koji smo na vlasti da nas opominju da se odgovornije ponašamo prema sredstvima građana Srbije, zato što ovi koji su nam ostavili 57% duga, 17 milijardi nisu za nas nikakav autoritet. Bivši režim za nas ne predstavlja nikakvu vrednost, jer od njihovih 17,5 milijardi duga, niti smo dobili kilometar puta, niti jednu bolnicu, niti jednu školu, niti jednu fabriku, sve su trpali sebi u džepove.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao neke svoje kolege iz bivšeg režima i nisam mogao da se iznenadim činjenici da oni misle da naše pamćenje ide samo možda do dva, tri dana unazad.

Ovde smo imali nekoliko jako zanimljivih debata na tu temu, pa bih ja hteo da istaknem neke stvari koje su i u ovom parlamentu tekovina SNS i Aleksandra Vučića.

Da podsetim svoje kolege iz bivšeg režima da smo samo jednom, na jednoj sednici raspravljali o izveštaju DRI, gde je najveći greh bio reprezentacija koju je potpisao Žarko Obradović, ne zato što je on prekršio zakon, nego zato što nije napisao sa kim je pojeo ćevapčiće. Takvu DRI smo nasledili. Samo jedan jedini izveštaj.

Borili smo se da ta DRI dobije svoje mesto koje zaslužuje u našem pravnom sistemu zato što je ona ta koja u naše ime i za naš račun sprovodi kontrolu načina trošenja javnih sredstava, a ovde sam doživeo da mi grof od Trstenika, valjda zbog njegovih ličnih amoniziteta, urušava ugled jedne takve institucije.

Čovek je dodelio svom tastu 700 hiljada evra i on misli da ima bilo kakvo pravo da bilo koga šta pita. I, još je ljut što je to državni revizor otkrio, što mu jeste posao. To mu jeste posao. Zato prima tu platu koju smo mu mi odredili.

Ovo što sam sada video ovde na sednici, to je isto bilo na sednici Odbora za finansije. Ista priča, ista problematika, itd. Onda se uhvatimo o izmišljene afere i kažemo – evo, gasificirano je ovoliko. Da li je to morala da dobije ta firma? Pa, dobila je na javnoj nabavci.

Kaže – pregovarački postupak. Dame i gospodo narodni poslanici, znate koliki je bio procenat pregovaračkog postupka za vreme vlasti bivšeg režima? Po godinama: 2003. godine 23% je bio pregovarački postupak. Znači, pregovara se o trošenju narodnih para kako to oni vole da kažu, bez javnog poziva. Sednu dva mangupa i na svakoj četvrtoj javnoj nabavci burazerski se dogovore ko će da dobije posao. To je bilo 2003. godine.

Pa, valjda su se osilili, 2004. godine 28%, pa 2005. godine 32% pregovarački postupak, pa svaka treća. Vrhunac je bio 2007. godine 37% sprovedenih javnih nabavki bilo je u pregovaračkom postupku. To znači da od pet javnih nabavki dve su pregovarački, burazerski postupak. Godine 2012. odnosno 2013. godine pregovarački postupak i to je vreme dolaska SNS na vlast, pada ispod 10%. Znate koliki je danas? To verovatno grof od Trstenika ne interesuje, danas je 2,7%. Ne deset puta manje, ne 11nego više od 15 puta. Takvi grofovi nama pričaju nešto o poštenju.

Moram da pitam još nešto kolege poslanike iz bivšeg režima, šta je bilo sa završnim računima para kako ste trošili? Nema, pojela maca te završne račune. Čini mi se da je 2005. godine bio poslednji podmit, 2003. godine, 2004. godine do 2012. godine nijedan jedini završni račun niste podneli Narodnoj skupštini.

Sad možete da zamislite kako je bilo Siniši Malom kad je morao da on pravi završne račune vaše vlasti. Zamislite kako je meni bilo koji sam morao za vaš završni račun? To je vama smešno, meni nije, deset godina ste krali, nije bilo završnog računa i sad se posipate pepelom i kažete, vi ste lopovi. Zato sam i rekao da vam treba predsednik Fiskalnog saveta kao što je Pavle Petrović. Vi niste nikakav autoritet. Vi ne možete za nas da budete nikakav autoritet.

Kako ste birali članove Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Na tajnim sednicama? Po burazerskom principu. Kako su vam radila veća? Kako su vam radila veća u Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Nema zapisnika, nema stenobeležaka, nema ničega. Predmeti su stajali po šest meseci, po osam meseci. Napravljen je bio biznis da se pojavljuje dežurni ponuđači i kažu, ako mi ne daš pare napisaću žalbu, nećeš nikad dobiti rešenje, da bi se ušlo u pregovarački postupak gde će on da dobije posao. Tako je to bilo za vreme vas. Sada raspravljamo o izveštaju DRI, mi raspravljamo o tome kako mi trošimo novac i kritikujte, nema problema, ali imajte meru bar da govorite istinu, barem istinu ako ništa drugo. Možda je drugačije gledamo, ali bar da bude istina.

Kako se birala Komisija za zaštitu prava? Rekoh, na tajnim sednicama. Ko sada bira Komisiju za zaštitu prava? Pa, Narodna skupština.

Kome je podnosila ta komisija, koju ste vi izabrali, izveštaj? Nije nikome. Da li ovde podnosi izveštaj sadašnja Komisija? Podnosi.

Pričate o Agenciji za borbu protiv korupcije? Pa, što vam je smenjena direktorka Agencije za borbu protiv korupcije? Sama sebi dodelila stan. Sama sebi ostvarila korupciju. Zorana, ne mogu da se setim prezimena.

Znači, Agencija dobila na raspolaganje jedan stan državni, sela direktorka, napisala rešenje i sama potpisala da sebi dodeljuje stan.

Sada postavljate pitanje ko je vojnik SNS-a? To je jedino što imate da kažete? A rezultati se vide. Koliko god oni vama izgledaju smešno i zanemarljivo, vide ih građani, vide ih svi.

Znači, prvo, bar malo nas udostojite da govorite istinu. Imate pravo da kritikujete. Treba da kritikujete, nemam ništa protiv, ali nemojte neistinama. Nemojte aferama.

Evo, sada je vojvoda od Meridijan… Imali ste i vojvodu od Meridijan banke, a grof od Trstenika je rekao da će predsednik Srbije nešto da potpiše. Pa, to je za 72 sata. Hoće li da se izvine kada bude video da od potpisa nema ništa? Neće, jer ima obraz debeo kao đon. Još će da nas ubeđuje ili da je potpisao ili da to nije nikada ni rekao.

Pa, onda se čudite što ne možete da preskočite više od 3%. Postavite sebi to pitanje. Jesam za to da ozbiljni političari, ozbiljne stranke budu ovde. Nemam ništa protiv da bude i tri. Nemam ništa protiv da bude i pet. Što da ne i pet da bude.

Čekajte, stanite, hoćete da budete predstavnici građana? Nemam ništa protiv i da idemo jednokružni većinski izbori, da vidiš koliko bi vas bilo tu. Tražio bih vas u tragovima. Toliko vredite među svojim biračima.

Znači, prvo, sve kolege, pogotovo mlađe, treba da znaju da jedan od poslova narodnog poslanika, nemojte da vam ovi iz bivšeg režima budu ogledalo, je da čuva nezavisnost DRI, jer je ona naš alat kojim kontrolišemo kako funkcioniše izvršna vlast.

Ovi kako su kontrolisali, to smo videli. Videli smo 17 milijardi javnog duga. Tačnije, 17,6 milijardi javnog duga 2012. godine. Nismo dobili nijedan put, nijednu bolnicu, nijednu školu, nijednu predškolsku ustanovu. Samo je nestalo 17 milijardi evra i Žarko Obradović je zbog toga dobio prekršajnu prijavu za ćevape, da biste sakrili krađu 17,6 milijardi evra.

Samo bih još jednu stvar hteo da napomenem i sa time da završim. Prvi Zakon o javnim nabavkama, koji je donela SNS, jeste bio poslanički zakon. Narodni poslanici su napisali Zakon o javnim nabavkama, što vi nikad niste smeli da uradite.

Na osnovu tog zakona prvo poglavlje je otvoreno, baš za javne nabavke, baš na osnovu zakona koji su pisali poslanici SNS i u primeni tog prvog našeg zakona u prvoj godini Fond zdravstvene zaštite uštedeo za istu količinu nabavljenih medicinskih sredstava i opreme 480 miliona evra.

Koliko ste para pokrali za 10 godina? Milijarde. I onda ćemo da pričamo o izmišljenim gasovodima? Nemojte o izmišljenim, ti postoje i oni se vide, ali mogao bih ja da pričam o stelt putevima, npr. od Vranja do Preševa, kako vam je ceo auto-put nestao.

Mislim da to može da bude jedna zanimljiva priča o tome, da je ispita DRI, da saznamo kako to strani ponuđač dobije posao, dobije sredstva i kada dobije sredstva ode u stečaj. Kako to, majku mu? Nema nikoga, nema, pojeo. Nestao ceo auto-put i onda se pojavi grof od Trstenika i traži valjda još 700 hiljada evra da mu damo da bi nas uplašio.

Imam jedno pitanje - hoće li on da vrati tih 700 hiljada evra koje je dao svom tastu?

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za finansije održao je sednicu 26. januara na kojoj je raspravljao o predlozima zakona iz svoje nadležnosti.

Ono što mogu da primetim jeste da su poslanici bivšeg režima napali sadašnju Vladu i Aleksandra Vučića da su zadužili građane Republike Srbije za preko 35 milijardi evra. Sa tim ja, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ne mogu da se složim.

Nominalni iznos javnog duga 2012. godine iznosio je 17 milijardi evra. Dragi građani Republike Srbije, sa punim pravom možete da pitate bivši režim na šta su potrošili 17,5 milijardi evra. Voleo bih to da znam i ja, a voleo bih da konačno jednom polože račune pred vama.

Naših 17,5 milijardi evra, koliko je zadužena Republika Srbija za vreme ovog režima, se vidi na šta je potrošeno. Potrošeno je na autoputeve, potrošeno je na nove bolnice, potrošeno je na obnovljene i nove škole. Potrošeno je oko devet milijardi evra da se sačuva privreda Republike Srbije za vreme Kovid krize, zato što Republika Srbija postoji radi njenih građana, a ne radi 17,5 milijardi evra koje je besomučno krao bivši režim od tih istih građana.

Građani Republike Srbije, mogu da im poručim, neka ne brinu. Sa ova nova tri zaduženja ne uvećava se javni dug Republike Srbije zato što će najveći deo tih novih zaduženja da ode na otplatu starih kredita kojima su nas ovi zadužili, iz bivšeg režima, po visokim kamatama, tako da će jedan dobar deo javnog duga i da se smanji zbog nižih kamata sa kojima se danas Republika Srbija zadužuje.

Drugi kredit je radi obnove našeg voznog parka u železnicama. Republika Srbija za razliku od njihove vlasti podiže kredit da uveća svoju imovinu, poveća konkurentnost svojoj privredi i omogući realnom sektoru da zarađuje za plate i penzije u javnom sektoru. To oni nisu znali, znali su samo da biraju između levog i desnog džepa.

Treći kredit jeste da se nadoknade gubici koje ima naše preduzeće zaduženo za transport gasa zbog poremećaja na tržištu u snabdevanju energentima, da taj trošak ne bude prevaljen na građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije, već na Republiku Srbiju koja želi da očuva standard građana i konkurentnost domaće privrede, domaćeg realnog sektora od koga svaka država živi. Ne živi se od kredita, kao što se živelo za vreme njihove vlasti. Ne živi se od rasprodaje državne i društvene imovine, kao što je to bilo za vreme njihove vlasti.

Dragi građani Republike Srbije, nemojte da brinete, naše javne finansije su stabilne. Omogućićemo da zadržite životni standard, da ga uvećavate. Sačuvaćemo vaša radna mesta, sačuvaćemo vaše porodice od siromaštva u koje ga je gurao bivši režim.

Smatram da je povređen ili prekršen član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Naime, gospodine Orliću, verovatno niste čuli kolegu Lutovca koji je tražio od vas da zbog mene pozovete hitnu pomoć, jer će mi trebati. Verovatno je čovek mislio da se ja bojim od njegovih pretnji. Nešto je on tu pobrkao. On ne zna da se ja takvih kao što je on i njegovog režima nisam bojao ni dok su bili na vlasti, ni kada su u ovu salu puštali ljude sa palicama da se tuku sa opozicijom, ni kada su gasili kamere, ni kada su pucali na nas na Trgu republike, kada su rasturali miting zbog hapšenja Radovana Karadžića. Ubili su tad Ratka Panića. Ni tada se nisam plašio vas, a sad ću. Zaboravite to.

Ovo sam rekao ne zbog straha, koga nemam, nego da građani Srbije znaju kakvi su oni demokrate, kakvi su nasilnici i kakvi su kao ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući Orliću.

(Miodrag Gavrilović: Pominjan je DS, zašto ne možemo da govorimo, ja sam evo od sve dece najagresivnije dete.)