Dame i gospodo narodni poslanici, evo, na kraju ove rasprave u načelu mogu da kažem da se ništa novo nije desilo u Narodnoj skupštini po pitanju debate. Kao što je i navedeno na početku same rasprave, vlade unazad godinama podnose, za razliku od bivšeg režima, zakone o rebalansu zato što su prihodi koje je država ostvarila veći i koje kao veće prihode želimo da preraspodelimo.

Ono što je činjenica jeste da ovim rebalansom nikom ništa nije bilo zakinuto u odnosu na osnovni zakon i mogu da kažem da je višak sredstava koji su naplaćeni utoliko veći uspeh Vlade Republike Srbije, zato što čitav region i čitava Evropa imaju i žive u ekonomskoj krizi, tako da je uspeh ove vlade daleko, daleko značajniji.

Ono što smo čuli od bivšeg režima jeste da pričaju o nekakvoj korupciji, da pričaju o nekakvom lopovluku, da pričaju o tome kako se gradi da bi se kralo. I to nama pričaju oni koji su zatvarali fabrike, oni koji su otpuštali radnike, oni koji ništa nisu napravili, ništa nisu stvorili, koji su ostavili dugove građanima Srbije, koji se sad posipaju pepelom tako što naknadno brinu o poljoprivrednim penzionerima, valjda u nameri i želji da tom svojom pričom sakriju sve uspehe Srbije, pre svega. Otišli su i korak dalje, pa kažu, reče nam ovde mašinski mozak, kako mi delimo narod.

4/1 MT/MJ 10.35 – 10.45

Samo bih da podsetim građane Srbije, od njih ne očekujem ništa. Pa, nisu oni upucavani ovde ispred Skupštine Srbije, nego mi, nisu oni ubadani noževima ispred Skupštine Srbije, nego mi, nisu oni paljeni ispred Skupštine Srbije, nego mi, i oni najmanje imaju pravo da pričaju o nasilju, zato što to nasilje ni jedan od njih nije osudio, ni jedan jedini put.

Pričaju da mi delimo građane Srbije, pa koliko je puta i vas i onu vašu NVO blokadersku, tzv. studentsku listu predsednik Republike Srbije pozivao, Aleksandar Vučić pozivao na dijalog. Pa, jeste li jedan jedini put prihvatili i otišli? Niste, zato što vama to jeste jedini cilj, da u Srbiji izazivate haos, nasilje i optužujete vlast zašto vas građani neće.

Građani vas neće zbog vas, takvi kakvi ste, i to konačno razumite i shvatite. I građani će da se izjašnjavaju između onih kojih koji su zatvarali fabrike, koji su rušili sve i onih koji su otvarali radna mesta, fabrike, obnavljali, izgrađivali i jačali Srbiju. Zato će uvek da pobeđuje Srbija, i to ona ujedinjena Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u svom amandmanu ja sam tražio da se iz tekuće budžetske rezerve pet milijardi dinara preusmeri na nenamenske transfere lokalnim samoupravama. Da sam bio u pravu za podnošenje takvog jednog amandmana primetio sam ili video, kako god, u toku prepodnevnog zasedanja kada je jedna koleginica iz bivšeg režima ovde onako srčano, emotivno, ljutito spominjala kako neke ulice nisu asfaltirane ili kako neka naselja nemaju kanalizaciju i kako je, Bože moj, zahvaljujući režimu Aleksandra Vučića jug Srbije uništen.

33/1 MT/CG 16.25 – 16.35

Da podsetim kolege poslanike, građane Srbije da jedan od izvornih prihoda lokalnih samouprava jesu porezi na zarade zaposlenih lica. To je bivši režim stavio u zakone u želji da valjda da republička vlast ništa ne radi, nego da lokalna jure investitore, dovodi investitore, zapošljava narod itd.

Bili su na vlasti takvi kakvi jesu da su bez radnika ostali. Pa kada tako emotivno skače ovde po Skupštini ljuta neka se okrene oko sebe i to isto kaže svojim kolegama. Nije režim Aleksandra Vučića zatvorio recimo „Delišes“, nego ste ga vi privatizovali. Nije režim Aleksandra Vučića zatvorio „Koštanu“, nego vi. Nije režim Aleksandra Vučića gura u stečaj „Simpo“ i „Jumko“, nego vi. Mi pokušavamo da ih izvučemo iz problema. Nismo mi ne automobilski deo „Tigra“ gurali u stečaj da bi neko kupovao njegovu vrednu imovinu, nego vi.

Ovde su i neki članovi Vlade, možda i ne znate. Znate kako su oni vodili preduzeća koja su restruktuiranju. Evo tu je ministarka privrede. Primali su plate iz budžeta, minimalne zarade. Znate koji je bio primarni posao direktora? Da radnici sede kući, a oni da se takmiče između sebe, to je istina, ko će bolji i skuplji službeni automobil da kupi. Sada takvi daju sebi za pravo da pričaju nama kako treba da se vodi država. Vodili su državu tako što je svakog dana ali svakog dana 550 radnika ostajalo bez posla, pa lokalne samouprave nisu mogle da asfaltiraju, da uvode kanalizaciju, da uvode vodovode, poboljšavaju kvalitete života građanima na toj teritoriji, nego im je bilo bitno koji će automobili koliko skuplji i bolji da budu, naravno opet od državnih para.

Uvek je lako naći neku ulicu koja nije asfaltirana ili neko naselje koje danas nema kanalizaciju i vodu, zato što se decenijama za vreme njihove vlasti nije ulagalo, valjda sve to u želji da sakrije sve ono dobro što je urađeno u Srbiji, čega ima mnogo više nego to o čemu oni pričaju, da se sakriju stotine kilometara autoputeva, da se sakriju stotine hiljada radnih mesta, blizu 600.000 radnih mesta, da se sakrije tri puta veća zarada, da se sakrije stabilan dinar, niska inflacija. To je njihova politika, da verujemo njima a ne svojim očima.

To je politika koju zastupaju i ove njihove NVO liste koje su njih isto podržavale pa kada su videli da ne mogu da nas pobede rekli su im, e sada se vi sklonite mi ćemo pošto ste vi nesposobni, a isti su kao i oni, možda čak i gori. Samo u Srbiji ta priča više ne prolazi. Srbija podržava razvoj, podržava kvalitet života, podržava onoga ko se trudi i bori za Srbiju, podržava sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i uvek će ujedinjena Srbija da pobeđuje, a ne podeljena, razorena i uništena kakvu ste nam dali.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici Odbora za finansije od narodnih poslanika bivšeg režima nismo čuli ništa novo, u smislu da se to nešto razlikuje od onoga što plasiraju preko svojih društvenih mreža i preko svojih tajkunskih televizija i drugih sredstava javnog informisanja. Znači, oni su govorili čitavo vreme o narastanju javnog duga, o kriminalizaciji čitavog sistema vlasti, o korupcijama itd.

Međutim, ja moram kolege poslanike i građane Srbije da podsetim da ovaj rebalans radimo sada kada imamo veće prihode od planiranih. To bivši režim ne može da se pohvali. Svaki njihov rebalans, od prvog do poslednjeg, bio je zbog manjih poreskih prihoda od planiranih. I svaki taj rebalans koji su pravili značio je novo zaduženje Republike Srbije da bi mogli da tekuće, pazite, tekuće obaveze, ne kapitalne izdatke, nego tekuće obaveze, plate, penzije itd., namiruju iz kredita. I onda se takvi nađu nama da govore kako mi ne znamo da vodimo državu i kako su oni pošteni.

Kako su pošteni? Sada smo na sednici odbora raspravljali i o završnom računu budžeta za 2025. godinu. Da li mogu oni da se pohvale s tim? Pričamo o transparentnosti. Nijedan završni račun od 2008. do 2012. godine nije podnet. A znate li zašto? Nisu dozvoljavali Državnoj revizorskoj instituciji da uradi reviziju završnog računa. Tadašnja DRI bukvalno je sprovodila samo ono što im tadašnja vlada dozvoli, bez obzira da li je to u skladu sa zakonom i sa Ustavom.

Znači, nismo imali nijedan jedini završni račun od 2008. do 2012. godine, pa smo mi morali da donosimo Zakon o završnom računu za budžete koje je bivši režim trošio i da se, da kažem, zbog poštovanja zakona i Ustava ponižavamo kako su oni trošili novac, da za to glasamo.

8/2 MV/MP

Kolege narodni poslanici, da li znate da prilikom donošenja Zakona o budžetu za 2012. godinu nismo imali mišljenje Fiskalnog saveta? Znate zašto? Pa nisu mu dozvolili da da svoje mišljenje o Zakonu o budžetu. To su pravdali time, a kasnije i tadašnji predsednik Saveta, da bi taj izveštaj Fiskalnog saveta bio previše politički, pa je zato Međunarodni monetarni fond otišao iz Srbije.

Oni koji danas pričaju o korupciji neka nam objasne zašto smo zatekli kreditni rejting Srbije 2012. godine kao špekulativni. Danas je investicioni. Pa oni koji pričaju o korupciji neka nam objasne kako to da na trezorskim računima ima pet milijardi evra neutrošenih sredstava. Pa neka objasne kako je to moguće da u državi koja je korumpirana kao naša imate rast BDP-a od 3,6%. Kako to da imate tih pet milijardi evra na trezorskim računima, kako da imate neto devizne rezerve, neto, ne bruto, 25,5 milijardi evra, kako to da vam se poboljšava kreditni rejting sa špekulativnog na investicioni? Neka to objasne. Jer su oni spaljeni zemlju ostavljali dokle god su bili na vlasti, u svim oblastima društvenog života, od zdravstvene zaštite, penzionog sistema, privrednog i ekonomskog razvoja. Ništa od toga nemaju sa čim da se pohvale.

Onda im samo ostaju te jalove priče u koje neko naivan može da poveruje da je Srbija opljačkana zemlja, da se u Srbiji nikad nije živelo bolje, a narod nikad nije imao više para i država nikad nije imala više para. Zato smo i glasali na sednici odbora da se zakon o rebalansu budžeta Republike Srbije za 2026. godinu usvoji, zato što Srbija mora da napreduje, mora da se razvija, mora da pobeđuje, i to ujedinjena, za razliku od njih koji bi da je razjedine i na kraju rasparčaju.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, nekako kako se približavaju izbori, a kad god dođemo u ovo vreme, negde oko 16.00 pa do kraja sednice, odnosno dela sednice u tom danu bivši režim nekako postane sve nervozniji, ali i sve luđi, koliko vidim. Nisam lekar specijalista. To je moje laičko mišljenje. Tako da ne mogu nikoga od njih da uvredim po tome, ali stvarno neke stvari koje sam čuo teško da mogu da poverujem da su ljudi koji sebe smatraju ozbiljnima, odgovornima uopšte to izgovorili. Ali dobro. To je njihov problem. To je stvar koju će građani da ocenjuju na izborima. Možda neko i voli to.

Ali da se vratimo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. Pa bih hteo na početku svoje diskusije da istaknem da uopšte da li je u pitanju izmena i dopuna zakona ili osnovni zakon, svaki zakon o budžetu pokazuje nekoliko stvari. Prva stvar, i ona najvažnija, u kakvom nam je stanju privreda. Druga stvar, u kakvom stanju nam je monetarni i finansijski sistem, u kakvom stanju su nam javne finansije, i na kraju, da li je budžet razvojni ili usmeren ka javnoj konsolidaciji, odnosno štednji.

36/3 AL/CG

Ako pogledamo sadašnju strukturu budžeta rebalansa vidi se da politika koja je započeta prvim vladama Aleksandra Vučića da se nastavlja. Neko tu politiku osporava. To je njegovo političko pravo. Ali vas molim, nemojte toliko da lažete. Nemojte baš toliko da lažete.

37/1 MV/VZ 17.10 – 17.20

Kaže jedan od kolega da mi ovim rebalansom hoćemo da kupimo poverenje građana, odnosno potkupljujemo građane kome će da daju podršku na izborima, koje ste tražili, pa sada od njih bežite, a koje uskoro nameravamo da raspišemo, odnosno predsednik republike Srbije namerava da ih raspiše. Pre svega, već se o tome polemisalo, ja mislim da čast i obraz srpskog domaćina ne koštaju 6000 dinara. Ili hoćete da uvredite svakog Srbina, poštenog domaćina, da je jeftin i potkupljiv, da je kukavica ili šta god?

Druga stvar, pričate kakao u Srbiji ništa ne valja, ne valja privreda, ne valja inflacija velika, da se sve radi mimo zakona, da su male plate, i to tvrdite. Sad ja moram da pitam – pa odakle onda višak sredstava u penzionom fondu? Koji su izvori finansiranja za Republički fond penzionog osiguranja? Pre svega sopstveni prihodi. Pa jesu li ti sopstveni prihodi uvećani u odnosu na one koji su planirani i da je to deo novca koji se usmerava prema građanima? Pa jesu. A ti prihodi se odakle dobijaju? Pa, zavise od dva uslova, broja zaposlenih i visine zarade. Kada počnete toliko neistina da govorite, barem vodite računa o tome da bude teško da se otkrije da lažete.

Evo, ovaj se opet smeje ko na belu crtu, ali dobro.

Dalje, uvek se zaklanjate iza jedne političke floskule. Kaže te da ništa što se uradilo nije se uradilo bez novca građana i da su zato isključivo zaslužni građani. Evo, prihvatam da je tako. Evo, prihvatam. Ali, ako se vratimo na početak moje diskusije, a gde je tu uloga privrede? Da li ti naši građani rade u toj privredi, u tim fabrikama ili u poljoprivredi na tim njivama? Da li tu zarađuju svoje plate? Da li ta privreda i građani uplaćuju budžet Republike Srbije? Znači, da nije privrede, ne bi ni bilo prihoda građana koji bi punili budžet Republike Srbije, ne bi bilo ni u uslužnom sektoru.

Ali, vi ćete sve to da revitalizujete i da kažete kako ništa nije zasluga ove vlasti i kako u Srbiji ništa ne valja. Moram da vas pitam, da li je vaša zasluga što danas imamo privredu i fabrike koje rade? Ja mislim da nije, jer da je do vas vi biste ih, kao i pre 15-ak godina, zatvarali. Ili je možda zasluga Aleksandra Vučića što imamo novih 550.000 radih mesta, fabrike, skoro tri puta veći bruto proizvod, ne skoro, sada već tri puta veće plate?

Pazite, uvek će da se okrenu priči kako ne valja i kako je hrana skupa. Kumulativna inflacija u Srbiji od 2013. godine do danas je negde oko 65%, kumulativna, a rast zarada 300%. Onda hoćete da nas ubedite kako je 300% manje od 65%. To nije politika koju pokušavate da prodate građanima i koja će na to da naiđe na podršku.

Da bi valjda prikazali sebe kao uspešne političare i vlast kao neodgovornu, nema stvari koju nisu napadali a koja je pozitivna. Ako damo sredstva podsticajna stranom investitoru, reći će dajete novac strancima. Ako damo domaćem investitoru, kaže dajete novac vašim tajkunima. A onda ovde pronađemo da su neki poslanici iz bivšeg režima dobijali isto ta sredstva iz budžeta. Na to se svodi vaša politika – šta god da se uradi ne valja, mora da se napadne.

Ne kažu – znate šta, zaposlili ste 550.000 ljudi sa toliko i toliko para, mi bismo 700.000 sa toliko novca. To ne kažu, jer ne znaju, ne znaju šta bi radili sa privredom. Sa novcem znam da znaju. Tako su lepo očistili budžet Republike Srbije do 2012. da nije bilo ni za pola penzije da se isplati.

Neko kaže nijedan projekat ne sprovodite a da nemate zaduženja kod finansijskih institucija. Ja kažem u redu, ako pogledamo kapitalne izdatke, oni su otprilike za 50% veći. Kapitalni izdaci su sve ono što se uradi, izgradi iz budžeta Republike Srbije za oko 50%, odnosno duplo veći nego što je deficit za tu godinu. Ali, ne daju odgovor. Odakle ste isplaćivali penzije kad ste vi bili na vlasti? Niste na

37/2 MV/VZ

kapitalne izdatke, nego na tekuću potrošnju. A zašto? Pa uništili ste privredu, ono prvo o čemu sam govorio, jer je bilo važnije kako da se u privatizaciji koju ste provodili dođe do vredne imovine za što manje novca. U svom neznanju ili pokvarenosti i vi koji ste iz tog bivšeg režima, Šoškić je za mene deo bivšeg režima, ulazite u jednu priču oko denominacije dinara u odnosu na evro, odnosno do pada dinara. Kaže neko ovde da bi to dalo podsticaj izvozno orijentisanoj privredi i da bi od toga jedino štetu imali uvoznici robe široke potrošnje. Ja ne mogu da verujem šta čovek priča.

I ovaj bivši guverner koji nam je upropastio Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, Metals banku, prikrivao ozbiljne kriminalne radnje u njima, šteta preko milijardu evra, pa još kaže nema potrebe dinar da bude ovako stabilan, nego hajde mi da ga oborimo. A koje su posledice? Nešto reče ministar, posledica jeste pad životnog standarda, posledica jeste poskupljenje kredita, a ono što je možda i najvažnije, postajete nesigurno mesto za svakog investitora i nijedan investitor u takvoj državi ne želi da živi i seli se u stabilnije sisteme, što opet izaziva nov talas nezaposlenosti i nov pad životnog standarda. Tako u krug, dok nas ne dovedete ponovo do 2012. godine. To je sve što imate da ponudite na izborima.

Ja postavljam pitanje, evo, ti koji pričaju o tome da ne treba da se vodi monetarna politika kako se vodi, neka mi kažu kada je to nama uspelo ono o čemu oni pričaju? Evo, besomučno ste štampali novac od 2008. do 2012. godine. Šta smo dobili kao rezultat? Kao rezultat smo dobili inflaciju koja je za ove prilike danas i te kako bila visoka, doveli smo do pada standarda i doveli smo do toga da 600.000 ljudi ostane bez posla. Pa gde su vam ti izvoznici o kojima ste pričali?

38/1 MT/MP 17.20 – 17.30

To samo pokazuje kako nije važno šta će da se kaže, nego kako je važno samo da se napadne predsednik Srbije Aleksandar Vučić, SNS, vlast i svaki pozitivan rezultat koji imamo.

Kada se zaposle radnici, kažete – pa to su kupljena radna mesta. Ajde, majke ti. Ajde da uzmemo da izračunamo sve subvencije koje smo dali u privredi, i domaćim i stranim investitorima, sve, od 2012, 2013. godine do danas, da saberemo i da vidimo koliki su prihodi po osnovu tih ostvarenih subvencija pa da uporedimo. A ne pričam o onim drugim, to su ljudske sudbine. Jer, kada se čovek zaposli i počne da radi i prima platu, on je obezbedio svoju porodicu. Ni to vama nije bilo važno.

U taj haos u koji ste nas odveli 2012. godine da nas vratite više ne možete, niti će građani Srbije to više ikada da vam dozvole. Ako za neke nisu rezultati to što se 600.000 ljudi zaposlilo, to što je izgrađeno 650 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, to što je kurs dinara stabilan, ne mogu da kažem fiksiran jer nije, to što smo sa špekulativnog rejtinga dospeli do investicionog, to što ima i onih koji nas ne vole kao državu, ali nas poštuju, to što u ovom trenutku imamo rast BDP-a sa kojim možemo da se pohvalimo, onda kažite šta bi to bilo bolje.

Jedan od razloga za raspravu o ovom rebalansu budžeta jeste i rast BDP-a. Ali, u kojim vremenima imamo rast BDP-a? U vremenima kada evropska privreda ima, beleži skroman ili nikakav rast, od 1%, 1,2%, 1,3%. U nekim drugim okolnostima to se ne bi ni moglo nazvati čak rastom, nego stagnacijom privrede. I kada vi u takvim uslovima, nama je Evropa ta koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, postignete rasta BDP-a od 3,6%, to je razlog za pohvalu još više, a ne da se kao 2009. godine vraćamo u minuse od 3,4%, 3,6% i da kažemo da znamo da vodimo državu, kao što vi to tvrdite.

Ne mogu da razumem toliku želju da se neistinama napadaju svi rezultati i da nas ubeđujete da ne verujemo svojim očima, nego vama. I čini mi se da je to vaš najveći problem u ovoj kampanji koja dolazi.

Srpska napredna stranka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vodićemo računa o svakom građaninu, o svakom regionu, vodićemo računa da Srbija nastavi putem razvoja, putem prosperiteta, a najviše ćemo voditi računa o tome da vam Srbiju više nikada ne damo da je upropašćujete kao što ste je upropašćivali u prethodnim godinama, bez obzira da li se krijete iza bivšeg režima, blokaderske liste ili tzv. studenata. Srbiju više da vodite nikada nećete.

Živela Srbija!

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojvoda od Trstenika je spominjao ko je sve ispred SNS u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje u pežorativnom smislu, da nismo toga dostojni i da to ne zaslužujemo, pa bih ja Vojvodu od Trstenika podsetio da je prvo poglavlje koje smo otvorili bilo Poglavlje 32, klaster prvi – Nadzor nad trošenjem javnih sredstava i, gle čuda, predsednik tog odbora bio je baš iz SNS.

E sad, zamislite vi kada nam neko priča o korupciji, poziva se na nevladine organizacije, a baš klaster koji se tiče borbe protiv korupcije otvori SNS. Evropski parlament, odnosno sednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje više je politički performans svih učesnika tamo, pa smo imali priliku da slušamo i poslanika Evropskog parlamenta iz HDZ-a Tomislava Sokola, koji je najgore moguće, ružne stvari govorio o Srbiji, dok je Vojvoda od Trstenika ćutao. Zašto je ćutao Vojvoda od Trstenika? Pa zato što je 2009. godine uz njegovu pomoć, uz pomoć Verice Kalanović, uz pomoć Vojislava Jankovića, kupljena „Sloga“ Trstenik za smešan novac i svi su oni dobili određenu naknadu od hrvatskog „Agrokora“, a rođeni brat Vojvode od Trstenika je dobio 85,45 ari zemlje i 1.600 kvadratnih metara objekata po 702 dinara, pa mi je sada jasno zašto je Vojvoda od Trstenika morao da ćuti pred Tomislavom Sokolom iz HDZ-a…

(Radomir Lazović: Vreme. Prošlo je vreme za repliku.)

…da ga ne bi ljudi podsetili da su dali pare, a on nama priča ovde o korupciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da ćemo barem po nekim zakonima malo više da se složimo, naročito kada je u pitanju zakon roditelj negovatelj, zato što su deca uvek osetljiva kategorija, ali vidim da ovi iz bivšeg režima nikako da prestanu da trguju emocijama i to rade unazad već godinama.

Evo, suze zamalo mi nisu pošle kada je bivši gradonačelnik ovde pričao šta je sve uradio za najmlađu populaciju u Beogradu. Samo je zaboravio jednu stvar da kaže, da je izgradio kuću Velikog brata u Pionirskom gradu. Toliko koliko je brinuo o deci, a koliko je brinuo o svom džepu. Pa bar da je prihode ili bar mali deo prihoda dao toj deci, pa i da ga razumem. Ne, strpao je sve sebi u džep. Onda očekujete da vam neko nešto veruje.

Imao sam prilike da ovde i slušam kako vlast ovo radi u političke svrhe i kako je to ideja bivšeg režima. Evo, neću da ulazim u to da li jeste vaša ideja ili nije, ali jednu stvar da vas pitam – što niste prihvatili da budete u radnoj grupi? Što bar jednu jedinu dobru stvar za građane Srbije za ovih 25 godina niste uradili kako treba, nego ste opet sve sveli na politiku?

(Aleksandar Jovanović: Ja sam bio mali pre 25 godina.)

Pa ti si i sad mali. Jesi mator, ali si mali. U glavi si i dalje mali.

Kome sam se ja obratio? On se prepoznaje sam, ali dobro, to nema veze.

Opet smo išli tom pričom oko toga kako Srpska napredna stranka sarađuje sa mafijom, kako trošimo novac iz kredita za skupe puteve. Pazite sada ovo, to nama prebacuju oni koji su državnu imovinu rasprodavali, pa nas optužuju da sarađujemo sa mafijom, a mafija kroz njihovu privatizaciju prala novac. Evo, samo ću jednog da spomenem, jedan slučaj biće dovoljan. Šarić, da ga nisu nagazili Amerikanci, parama od droge bi kupio celu Srbiju dok ste vi bili na vlasti. Celu Srbiju! U severnoj pokrajini skoro je sve kupio.

Ili, pokazujete veliku brigu za zaštitu životne sredine. Evo ovako su to radili kada su bili na vlasti. Ministar bio neki Dulić, bio je i predsednik Skupštine, napravi on program da država subvencioniše otkup starih akumulatora. To je stvarno plemenito nešto. A šta se desi? Pa desi se da njegov rođeni brat, umesto da sakuplja stare akumulatore po Srbiji, uveze iz Mađarske i proda ih Srbiji. Subvenciju strpa u džep. Tako ste brinuli o životnoj sredini. Sa Velikim bratom ste tako brinuli o deci. Sa privatizacijom tako ste brinuli o mafiji.

Sad, pričaju nam ovde i o REM-u. To je veliki problem. Možda jeste, možda nije. Valjda se nadaju da kroz priču o REM-u mogu da dođu na vlast. Ne vidim samo kako. Samo da vas podsetim, u vreme kada vi pričate o diktaturi kao opozicija, dok ste bili vlast vi ste 2010. godine hteli da ukinete prenose Narodne skupštine Republike Srbije. Istražite malo. To je vaše nasleđe. To je vaša demokratija. To je vaše poštenje. To je vaša briga o deci. To je vaša briga o narodu.

40/2 MV/VZ

Zato pitam – što niste bar jednom prihvatili da učestvujete u nekoj radnoj grupi i bar tu jednu stvar uradite dobro za građane Srbije? Evo, dotakli smo se teme finansiranja političkih aktivnosti. Nema problema, zakon je odličan. Samo ono što ja insistiram da se državni organi malo oštrije ponašaju jesu one političke aktivnosti koje su maltene prikrivene.

Znate, imali smo ove neke blokade, pa smo imali takozvane studentske proteste. Mnogo tih studenata je bilo starije od mene, a ja imam 57 godina. Sve bi to bilo u redu, dok jednog trenutka nisu rekli – hoćemo privremenu Vladu, pa hoćemo prevremene izbore. E, od tog trenutka to postaje politička aktivnost. Mene interesuje ko to finansira. Ni jednom niste to pitanje postavili. Iz kojih to ambasada stiže novac? Priča se. Pa da vidimo ko finansira i Proglas i da li deo tog novca ide za finansiranje političkih aktivnosti. Pa da vidimo ko finansira CEPRIS i da li to ide za finansiranje političkih aktivnosti. Udruženja sudija i tužilaca raznih, ko ih finansira i da li to ide u finansiranje političkih aktivnosti takozvanog blokaderskog ludila koje je blokiralo Srbiju, koje je htelo da blokira Srbiju, a maltretiralo građane godinu i nešto.

Sve je to politička aktivnost. Već sam rekao u raspravi kao izvestilac odbora – finansiranje političkih aktivnosti iz inostranstva zakonom je zabranjeno. Svejedno je da li je novac stigao preko posrednika ili direktno. To što ste vi donosili u jakni, u gaćama, ovaj što se valjao ovde po Skupštini pa sad bojkotuje rad Skupštine, onaj lokator, to je drugi deo priče. Valjda smo prevazišli to vreme. Sad uplaćuju preko OMV-eo. Čudi me taj treći ešalon vaš koji stoji iza ovih protesta i koji vas se odriče. Postavite pitanje zbog čega vas se odriče. Nisu oni ništa bolji od vas. Odriče vas se zbog vašeg političkog nasleđa dok ste bili vlast.

Sad nemojte toliko baš da budete licemerni, da vi koji ste ojadili Srbiju, vi koji ste upropastili Srbiju, vi kada su građani ostajali bez posla, bez fabrika, kad su zakucavali ruke u radna mesta da bi iz protesta pokazali u kakvom se beznađu nalaze, vi pričate kako brinete za građane Srbije. Bar da priznate jednom da ste pogrešili. Ni to nemate hrabrosti da uradite. Nemate morala pre svega to da uradite. I pored svog tog novca koji ste i vi ulagali i koji ulažu ovi sa Zapada finansirajući ove takozvane studente i blokadere, budite sigurni, Srbija će opet da pobedi, ona ujedinjena. Zato što građani znaju ko brine o njima i velika većina građana smatra da je lud čovek onaj koji glasa protiv a ne zna za šta, a Srbi nisu glup i lud narod da dozvole da ih ponovo prevarite. Živela Srbija!

41/1 MZ/LjL 17.30 – 17.40

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatrao je Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo moj uvaženi kolega Petrašinović.

Predlogom zakona određeni su limiti, koliko mogu pravna lica, fizička lica da učestvuju u donacijama i prilozima za finansiranje političkih aktivnosti, izbornih kampanja, određeni su limiti koliko mogu da budu zaduženja političkih

15/2 TĐ/IR

stranaka i drugih učesnika u izbornim procesima kod banaka, kao i rokovi koji su određeni sada zakonom, a i želje da se izbegne prezaduženost političkih stranaka, što smo imali prilike u prethodnom periodu da vidimo da su čak i oni koji su otkupljivali dug određenih političkih stranaka postojali formalni vlasnici tih istih političkih stranaka. Tu pre svega mislim na DS.

Međutim, ono što mene brine kao narodnog poslanika i što ne znam da li je moguće napisati zakon koji to može da spreči jeste finansiranje političkih aktivnosti i određenih nevladinih organizacija. U našem zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je finansiranje iz inostranstva. Moj uvaženi kolega Milenko Jovanov je čak i čitao koje određene nevladine organizacije dobijaju sredstva iz stranih ambasada i fondacija i ta ista sredstva preusmeravaju u političke aktivnosti da bi, gle čuda, isti ti koji su finansirani iz stranih ambasada nama čitali koliko sredstava dobija SNS iz budžeta. Razlika je velika, gospodo. To što dobija SNS je predviđeno zakonom i nije zabranjeno. Ovo jeste.

Svedoci smo i svi da u proteklih 18 meseci jedan dobar deo finansiranja blokaderskog ludila po Srbiji potiče iz stranih izvora, pa sam sasvim siguran da će u predstojećoj izbornoj kampanji da se nastavi sa tom praksom, da će pojedini učesnici, tzv. studenti, tzv. rektora političar Đokić, da učestvuju u političkim procesima u Srbiji sa novcem iz inostranstva. Ako se čovek iole malo ozbiljno zamisli, to znači da stranci učestvuju u političkim procesima u Srbiji, što je nedozvoljeno.

Težište kontrole rada i sprovođenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti je na Agenciji za sprečavanje korupcije. Da li ona ima resursa da tako nešto uradi? Videćemo. Međutim, postoji još jedna stvar na kojoj ćemo da insistiramo kao Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a to je da po našem zakonu naša Državna revizorska institucija ima pravo da vrši reviziju poslovanja nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva. Pa bar da znamo ko to sve finansira političke procese u Srbiji kroz CEPRIS, kroz ProGlas, kroz CRTA, kroz KRIK, jer jedno je davanje određenog stava na primenu nekog zakona, a sasvim drugo je otvoreno stavljanje, kao političara, na stranu neke izborne liste.

I pored toga, i pored svog novca koji je dosada potrošen u Srbiji na finansiranje političkog projekta blokadersko ludilo, ja sam siguran da će na predstojećim izborima, koji će se desiti za nekoliko meseci, opet da pobedi Srbija, jer nikakav novac koji vama stiže iz inostranstva ne može da pomogne da pobedite one koji vole Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za finansije, pre svega bih obratio pažnju na Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti gde se garantovani iznos povećava na 900 miliona evra posebnom fondu, što samo pokazuje da je potez koji je Vlada Republike Srbije na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokrenula da je bila potpuno u pravu i da postoji jako velika želja kod velikog broja mladih ljudi da steknu svoju prvu stambenu jedinicu.

Nije to u pitanju samo materijalno pravo u smislu da je sebi svoju glavu stavio pod krov, već je nešto drugo, ubrzano sazrevanje tih mladih ljudi koji su kod nas po tradiciji našeg vaspitanja dugo vremena pod roditeljskom zaštitom.

Međutim, kada stekne svoji kutak, svoji stambeni prostor koji on otplaćuje, mnogo brže zasniva porodicu, mnogo brže sazreva i mnogo brže postaje svega koristan sebi, a kao takav i društvu.

Čini mi se da bivši režim uvek pokušava da ovu temu sakrije iza nekakvih njihovih izmišljenih afera.

Zašto to kažem? Jedan deo iz zakona koje se nalaze jesu garancije, recimo „Srbijagasu“, za gasifikaciju Leskovac – Vranje, Paraćin – Boljevac, Rgotina – Negotin – Prahovo, Beograd – Valjevo – Loznica, za Zlatiborski okrug i tako dalje.

Znate o čemu smo mi raspravljali na sednicama Odbora? Nismo raspravljali o tome da će ti naši građani gde dolazi gasifikacija da dobiju jeftin izvor energenta, da će da se poboljša njihova ekonomska konkurentnost na tim prostorima, već smo raspravljali o tome ko će da vrši te radove. To je bilo primarno.

7/1 GD/CG 12.05 – 12.15

Da li će to da radi „Milenijum tim“, da li će da radi druga, treća kompanija, pa sve su to, kako oni kažu, SNS tajkunske firme, Samo su zaboravili da kažu da su sve te firme postojale i za vreme njihove vlasti i da su isti taj posao radile i onda i sada, pa valjda u svojoj percepciji i pokvarenosti to pripisuju i nama, jer to su njihovi dometi.

Onda će jedan tada visokopozicionirani, da kažem, član Vlade, nije bio ministar ali bio je u kabinetu predsednika Vlade i ministra privrede itd., da izlazi sa citatima koliko košta auto-put u Nemačkoj, koliko košta u Srbiji, samo nam nije rekao da je taj auto-put u Nemačkoj napravljen pre 20 godina, otprilike u ono vreme kada je on bio na vlasti, pa postavljam pitanje da li ta dinastija iz „CES Mekona“ što nije tada, kada su putevi i auto-putevi bili jeftini, pravila te auto-puteve, nego se bavila prodajom Srbije?

Sada kažu ako prave puteve – pa, znate, opet su to vaše kompanije, ako su domaće. Ako su strane, na sednici Odbora će da kažu – pa, vi posao dajete stranim firmama. Kako god da okrenemo, njima ne valja. Sve što god pokuša da se uradi, da se izgradi, da se stvori, njima ne valja zato što u tome vide još jednu propuštenu priliku da se dočepaju vlasti. Zato njima svaki uspeh Srbije smeta, jer svaki uspeh Srbije je kilometar dalje, ako ne i cela svetlosna godina njihove vlasti i zato traže dlaku u jajetu. Da ne pričam o ostalim glupostima, kako navodno Aleksandar Vučić ne priča istinu kako je javni dug smanjen, nego je on zadužio državu pa je tako fiktivno smanjio javni dug. Ljudi, koliko može neko da bude glup u to da poveruje, a koliko još gluplji može da bude da tako nešto kaže?

Srbija nastavlja da se izgrađuje, Srbija nastavlja da se obnavlja, Srbija nastavlja da radi u interesu svojih građana i Srbija pobeđuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam saslušao diskusije i kolega poslanik iz bivšeg režima, očigledno je da je njima jasno da na sledećim izborima ne mogu da pobede, ni oni, ni takozvani studenti koje su oni stvarali, koje su oni organizovali i za koje su čak i oni postali teret, pa su od njih dobili pedalu.

Jednom ste gospođo Brnabić rekli ovde u sali da zato što je bivši režim imao par stotina biračkih spiskova da su izbori bili slobodni. Ja vam to ne zameram, niste tada učestvovali u političkom životu. Ja sam učestvovao kao opozicija u izborima koje su ovi sprovodili i bili su sve samo ne slobodni.

Zato i jeste potrebna jedna odredba koja se menja u zakonima, a to je da članovi biračkih odbora treba da prođu određenu obuku.

Zašto to pričam? Članove odbora u stalnom biračkom sastavu imenuje RIK, s razmerno broju poslanika u Narodnoj skupštini i često se dešavalo da nismo imali članove biračkih odbora u stalnom sastavu. Rešenje je bilo da imamo članove biračkih odbora u proširenom sastavu. Članovi biračkih odbora u proširenom sastavu su jedini ovlašćeni predstavnici predlagača, odnosno podnosilaca lista, ne stalni sastav, zato što niko ne može da ga promeni osim samog podnosioca liste.

E sad, rešenja su se uručivala preko predsednika biračkih odbora, tamo gde nismo imali člana biračkog odbora u stalnom sastavu predsednik biračkog odbora nije dostavljao našim članovima biračkog odbora u proširenom sastavu rešenje da ne bi učestvovali u izbornom procesu, pa smo se na razne načine snalazili i nabavljali ta rešenja, obzirom da služba Narodne skupštine piše rešenja, nabavljali smo kopije i mi im nosili.

Kada su videli da im taj trik ne prolazi onda su rešili za jedne izbore da uopšte ne urade rešenja za biračke odbore u proširenom sastavu, a da podele izborni materijal i rešenja članovima biračkih odbora u stalnom sastavu.

Zbog toga smo organizovali to da izborni materijal iz jedinica lokalnih samouprava gde ga je RIK dostavio ne može da izađe dok se ne dostave rešenja u proširenom sastavu.

Da li znate za koje vreme su ih dostavljali? U sledećih sat vremena su bila ispisana i nije bilo nikakvih problema da budu istovremeno sa materijalom kako jeste u skladu sa zakonom, budu dostavljena članovima biračkih odbora u proširenom sastavu, nego su im članovi biračkih odbora u proširenom sastavu smetali da bi mogli da kradu na tim izborima.

Kako je to dalje izgledalo. Članovi biračkih odbora u proširenom sastavu često su udaljavani sa biračkog mesta iako imaju ista prava, kao i članovi biračkih odbora u stalnom sastavu.

Dalje kako je izgledalo. Nisu im dozvoljavali da učestvuju u radu biračkih odbora i u izbornom procesu. To je sve radio bivši režim, ovima kojima stalno nešto smeta i to je išlo do te mere da su te ljude u proširenom sastavu terali da stoje od otvaranja biračkog mesta do njegovog zatvaranja, i izdržali su.

Bili su rukovođeni političkom idejom za razliku od njih koji su rukovođeni samo ličnim interesima, pa zato i ne mogu da budu prisutni svuda gde treba da budu prisutni.

Jednom prilikom rečeno je da na biračkom mestu, da danas možete na svakom biračkom mestu da vidite rezultat ako ostvarite uvid u sajt Republičke izborne komisije.

13/2 JD/IR

Da li znate da često nisu davali primerak zapisnika listi koja je osvojila najveći broj glasova zato što je ta lista opoziciona. Znači, treći primerak zapisnika, jer zapisnik je jedino sredstvo koje ako posedujete možete da uložite prigovor na nepravilnosti u radu biračkog odbora ili utvrđivanje rezultata.

Da li je to danas moguće? Nije! Ne samo da imate uvid u rezultate za svako biračko mesto nego imate uvid u izvorni zapisnik. Na osnovu tog izvornog zapisnika nije vam potreban primerak sa biračkog mesta, možete da ulažete žalbe, prigovore i druga pravna sredstva, a da ulažete u izbornom procesu.

Da li je to bilo moguće u vreme vlasti bivšeg režima? Nije. Na sve moguće načine su opstruisali izborni proces, da ne pričamo o džakovima koji su nalaženi između dva izborna kruga. Da li je danas to moguće? Nije.

Unapred se žale na poraz koji ih čeka. Tu ide do te mere da nam ovde govore koliko ima stogodišnjaka u Srbiji, ne znam, nisam taj podatak proveravao. Moram da postavim pitanje – da li je neko od njih glasao, a da na to nije imao pravo?

Kažu da glasaju pokojnici. Da vas pitam, da li ste uhvatili nekog pokojnika kako glasa? Pa, kažu da ucenjujemo primaoce socijalne pomoći. Ne znam kako zato što je kod njih bilo mnogo više primalaca socijalne pomoći, naročito onih koji su ostajali bez posla.

Jedan kolega reče ovde da je negde izgubilo 500 ljudi posao. Danas to jeste vest. Danas jeste, za vreme njihove vlasti nije. To nije bila vest, to je bila svakodnevnica. Svakoga dana 550 ljudi je gubilo posao, svakog dana, sada se oni brinu navodno za zaposlene u Srbiji. Tvrde da poklonima kao što je 100 grama kafe, blokčić sa logom podnosioca liste ili rednim brojem na kome se nalazi na glasačkom listiću jeste kupovina glasova.

Moram da vam kažem, gospođo Brnabić da nisu prvo maltretirali kokoške iz Morovića, radili su to prvo u Požarevcu, u romskim naseljima delili su Romima kokoške. Nemam ništa protiv, ni protiv kokošaka, ni protiv Roma, ima samo jedan drugi problem, toliko su to radili da su posle izbora stavili katanac na Centar za živinarstvo u Požarevcu i ostavili ljude bez posla.

Kažu – koristimo javne resurse, a oni podmićivali. Čudo je i ono telo preživelo što ga Tadić dva puta u izbornoj kampanji morao da ga miluje po Kučevu.

Valjda građani ne treba da znaju po njima da je država napravila neki put, most, prugu, zato što ništa nisu pravili kada su bili na vlasti osim najskupljeg mosta na svetu.

Sa jednom takvom politikom koja je jalova i politički impotentnim patuljcima ne možete da pobedite Srbiju, ni vi, ni ovi blokaderi zgubidani, zato što pravi studenti sede na fakultetima i spremaju ispite, zato što nemate šta da ponudite građanima Srbije. Imate jedan teret politički impotentnog patuljka, a to je teška politička prošlost kada ste Srbiju uništavali, ponižavali, pljačkali i od te političke prošlosti ne možete da pobegnete, zato Srbija pobeđuje. Živela Srbija.

Po amandmanu, kao izvestilac Odbora.

U vezi ovih amandmana koje je jedan od podnosioca branio, gospođo Brnabić, u Beogradu je bila jedna profesorka latinskog, zvala se Mirjana Maskareli i na ovakve diskusije podnosilaca amandmana ona je imala običaj da kaže – lupeto, lupetare, lupetatum ili u prevodu – lupetati. Jer, kako drugačije ovakve diskusije tumačiti?

Ovde je reč o Carinskom zakonu, koji se usklađuje sa Zakonom o nameštenicima i zaposlenim u drugim državnim organima. Ja potpuno mogu da razumem ljutnju jednog od podnosilaca amandmana, zato što nije mogao da prođe lekarski pregled. Ali, ne zato što fizički nije zdrav, imali smo priliku da vidimo da je dovoljno zdrav da i volu rep iščupa, nego zato što nije zdrav u mozak.

Verovatno specijalizanti koji specijaliziraju za lečenje mentalnih bolesti posmatraju ovu sednicu Skupštine. Da li će oni u nekom trenutku da uspostave dijagnozu, ne znam. Da li će to da bude neka poznata bolest, ni to ne znam. Da li će da bude neka nova bolest? Ako bude nova bolest, treba da se zove po njemu, da zasluži svoje mesto u istoriji, ali medicinskoj.

Kad preti nekom lisicama, prvo treba da razmisli da li će da mu obuku belu košulju, samo ne znam gde će da mu stave ruke, da li napred ili pozadi. Jer, drugačije ne mogu da objasnim ovakve diskusije i ovakvo ponašanje.

Zamislite da jedan od podnosilaca amandmana ispunjava sledeći uslov. Čitam novi Predlog zakona – U zvanju carinskog savetnika i carinskog inspektora obavljaju se složeni poslovi. Jel može on da obavlja neki složen posao? Dalje – koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom delovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Ovakav, ne može ni ulicom da ide bez nadzora više. I ne samo što je opasan po okolinu, on je opasan po sebe.

Danima trpimo ovde uvrede od jednog čoveka kome mesto nije u Narodnoj skupštini. Ja nisam lekar, ali valjda laički mogu da vidim da je neko mentalno bolestan. I takvi nam ovde ulaze, pa još sa maliganima, i drže predavanja i prete i vređaju.

Dobro, ne može da uvredi, on može samo da pokuša. Nije vredan on da bilo koga od nas uvredi. Izvinite, i na bolest da mu oprostimo, ali ne moramo sve ovo da trpimo. Ovo je poniženje Narodne skupštine.

Sad ja i vidim zašto nije mogao da prođe lekarski pregled, u onom psihološkom delu. Zamislite, da obavlja on složene poslove, i to uz povremeni nadzor. Zamislite tek samostalno da obavlja složene poslove. Pa, nije ni čudo što su od svih amandmana jedino znao da napiše dve reči na svih šest članova zakona – briše se. Pa, ni to nije valjda znao sam, neko je morao da mu pomogne. I nije ni čudo što nisu prihvaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić.

Ja sam sada u toku zasedanja čuo da su dva evroposlanika danas u našoj Narodnoj skupštini, u našem centralnom holu, držali konferenciju za štampu i da su na toj konferenciji izjavili da će da se zalažu da se pristupanje Srbije EU zaustavi, kao i da se obustavi pristup Srbije svim evropskim fondovima.

36/2 TĐ/CG

Ja sam dugo narodni poslanik i ovako nešto nisam čuo ni video u životu. Ovakvo poniženje građana Srbije, mene kao narodnog poslanika, sve kolege ovde niko nije ponizio kao taj koji im je omogućio da drže takvu konferenciju za štampu u našoj Narodnoj skupštini. Najveće poniženje koje ste mogli da napravite Srbiji, svakom građaninu i taj koji je to uradio treba da ga bude sramota. Da pitam, koliko to čovek može da mrzi i koliko može da bude jeftin da to uradi, kolika je to mržnja protiv Aleksandra Vučića da tako nešto uradi, ponizi sve građane Srbije. Treba da vas bude sramota. Niko nikada u ovoj skupštini nije nešto slično uradio, nije mu padalo na pamet. Nemoj ti koji si zabranjivao na Fakultetu političkih nauka da se drži tribina povodom NATO agresije 24. marta da mi prebacuješ nešto, kao prodekan, znaš ti dobro šta ti ja pričam, dok ste razmatrali kojim ćete studentima kakve ocene da date, po političkoj liniji. Nemoj da se praviš naivan i Englez.

Dalje, pitao bih gospodina ministra poljoprivrede – ko je prodao srpske mlekare, jeste li vi, ministre, ili dinastija „Ces Mekon“? Problemi koje imamo sa mlekarama su zbog jeftine prodaje najvećih srpskih mlekara, a prodaju je organizovala dinastija „Ces Mekon“, pa nemoj da taj iz „Ces Mekona“ pita vas nego neka ide da pita one sa kojima je dogovarao prodaju mlekara zašto su cene mleka tako velike, a otkupne tako niske.

Da pitam ministra trgovine – ko je prodao i kada najveći srpski trgovinski lanac prvo iz stečaja, a zatim iz trgovine najobičnije? Ko je prodao „C market“ Miškoviću, a zatim „Delezu“?

(Dušan Nikezić: Cica Tabaković.)

Taj koji je prodao prodao je i preko 60% srpskog tržišta i sve ove probleme koje vi danas imate nastali su tom prodajom, opet dinastija „Ces Mekon“, pa neka pita njih zašto su cene mleka velike u prodavnicama, što pita vas, sa njima je dogovarao to, sa njima je pravio dilove.

Vi ste u neku ruku čak i pristojni. Trebate da kažete da su građanima naplaćivali čak i mesto u rafu, dotle su išli, jer su kontrolisali kompletno tržište. Dobavljače su unakazili, jer nisu hteli da im plate robu, a ovi nisu imali kome da prodaju, jer oni drže, Bože moj, skoro 70% tržišta. Usporili su potrošnju, usporili prihode u budžet i sad se prave nevešti i naivni i pitaju zašto, a svemu su oni ovome kumovali.

Postavlja se pitanje oko akcizne politike u vezi naftinih derivata. Prihodi od svih akciza na naftine derivate u Srbiji su 45 milijardi dinara. Rashodi Ministarstva odbrane 277, pa kažite, evo ponovo, pozivam svakog ko sme, ko hoće, ne treba nam vojska, hoćemo jeftino gorivo.

(Dušan Nikezić: Ne treba nam nacionalni stadion.)

Evo neka kaže to. Neće, ali će populistički da priča kako država otima od građana, pa će populistički da priča kako je sve opljačkano. Samo neka mi neko kaže koja to opljačkana država može da ima rezerve derivata nafte, za tri meseca da se litar nafte i derivata ne uveze, pa država te derivate kupuje na tržištu kao i svaki drugi kupac, pa kako je to onda opljačkana, kako nema nikakvih problema u snabdevanju gorivom.

37/1 MV/MT 17.00 – 17.10

Kad neko kaže – EKSPO 18 milijardi, samo da ga podsetim u tim milijarda EKSPO je Dunavski koridor, od požarevačke naplatne rampe do Golupca.

(Dušan Nikezić: Koliko košta?)

Pa neka kaže da je protiv izgradnje Dunavskog koridora jer on je u projektu

. On pripada u projektu EKSPO.

Neka izađe pred Požarevljane i neka to kaže.

Stalno pričaju o nekom padu životnog standarda, velikoj inflaciji u Srbiji. Da podsetim, inflacije 2008. godine 11,7%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5%, 2011. godine 11%, danas je ispod 3%.

Što ne budete iskreni pa ne kažete da je prvi put u istoriji prosečna plata u Republici Srbiji veća od prosečne potrošačke korpe? Ne, držaćemo se demagogije –Srbija je protiv EU, institucije, ovo, ono. Što ne kažete lepo – ako hoćemo da nastavimo evro integracije uslov je da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, to znači skuplji gas, skuplje sve drugu, rizik po gubitak radnih mesta, pad konkurentnosti privrede? Jer, u procesu pristupanja EU imate dva procesa. Prvi je pravno zakonodavni i u tom procesu smo i u ovom trenutku mnogo bolji nego neke članice EU. Drugi je političke prirode. Što onda zloupotrebljavate tešku situaciju zemlje, u tom političkom delu procesa?

Pa, jeste, teška je politička situacija zemlje kada neko od vas traži da se odreknete svog dela teritorije da biste nastavili proces pristupanja.

Jedino se kolega Bakarec dohvatio, po meni, jedne jako zanimljive stvari. Pošto se ćuti o tome kakvo je zaista stanje u Srbiji i šta zaista radi vlast Aleksandra Vučića za građane Srbije. Čak ste to i namerno pogrešno interpretirali.

Nije reč ovde ni o kakvom zaduženju za „Beogradski Metro“, nego potvrđivanju finansijskog protokola. Nema zaduženja još uvek. To je protokol, saradnja, predviđanje i šta su i koje su čije obaveze. A, zar nije lepo da Beograd dobije metro? Zar nije lepo da konačno izbegnemo ove gužve u našoj prestonici u kojoj se toliko teško živi da na dva miliona stanovnika imate milion 170 hiljada registrovanih automobila?

Život vas prilično demantuje ma koliko vi pokušavali taj narativ da je ova vlast loša, da ne rade institucije, a to mi kažu oni koji su na opštinskim odborima birali sudije, tužioce, itd. Institucije rade, država funkcioniše. Jer, da nismo ozbiljna država danas bi sipali gorivo iz kantica, što bi se desilo da ste vi kojim slučajem na vlasti. A, građani Srbije ne moraju da brinu. Ako i budu teška vremena država će ta teška vremena da podeli sa svojim građanima, a ne da misli samo na sebe kao što je ranije bilo. I, to je velika razlika između vas i nas, između vaših lidera i Aleksandra Vučića.

I dok prizivate izbore hrabrite sebe, u nadi da će opet neko čudo da se desi, a čuda se ne dešavaju baš često, skoro nikad, koje će da vas dovede na vlast kao što vas je dovelo 5. oktobra. Peti oktobar je obojena revolucija u Srbiji. Više nikad.