Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Gospodine Enise, ja vas prekidam. Molim vas, evo, vi ste optužili jednog kolegu da je samo 2% ili 3% govorio o temi dnevnog reda, a evo od kad ste započeli vaše izlaganje, vi niste ni tih 2% ili 3%.
Ja vas molim da ne zastupate ovde stavove saveta, nego da zastupate svoje političke stavove i ne smatram da su nacionalne manjine ugrožene od strane države. Sam dokaz da nisu ugrožene leži u tome da ste vi ovde predstavnik koji je legitimno izabran u skladu sa zakonima ove države i ove skupštine koja je donosila. Ovo vreme koje sam ja upotrebio biće vam odbijeno. Izvolite.

Gospodine Imamoviću, ovako, u skladu sa članom 76. Ustava Republike Srbije, evo, možete da izađete iz teme dnevnog reda. To vam u ovom slučaju Ustav dozvoljava. Toliko o tome koliko smo mi kao država nedemokratski.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, po Poslovniku.

Kolega Mijatoviću, kada ste već citirali član 76. Ustava Republike Srbije, onda se trebali da citirate stav 3. Smatram da nema povrede Poslovnika zato što je već u početku izlaganja kolega, koji je predstavnik jednog dela bošnjačkog naroda, izneo primedbe na rad njihovog saveta i mogu da smatram da su to bile njihove međusobne optužbe, bez želje da u to upetlja državne organe. Bio sam malo tolerantniji prilikom primene Poslovnika i zato smatram da nema povrede.
Da li želite u danu za glasanje da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, povreda Poslovnika.

Izvinjavam se što to ne znam, ali vi ste ispravili tu nepravilnost, pa vam se zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije dr Kori Udovički.

Poštovani narodni poslanici saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština, ukoliko bude bilo potrebe, danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem da kolege iz opozicije žele da uzmu doprinos u radu Narodne skupštine, ali prvo moram da obavestim sve kolege narodne poslanike, pogotovo one nove, i građane Republike Srbije da postoji skupštinsko radno telo koje odlučuje da li je neki predlog zakona u skladu sa Ustavom ili nije i da li je u skladu sa pravnim sistemom ili nije. Ako on donese odluku da je predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, sednica Skupštine Srbije se nastavlja na osnovu tog predloga zakona i samo Ustavni sud može da ospori zakon koji proglasi Narodna skupština, odnosno donese. Molim vas da se do odluke Ustavnog suda kolege narodni poslanici malo strpe i uzmu kvalitetno učešće u radu Narodne skupštine.
Šta je problem sa preduzećima koja su u restrukturiranju i kakva su to preduzeća? Tu imamo dva vida preduzeća. Prvi deo, preduzeća gde privatizacija nikada nije pokušana ili je pokušana, a nije bila uspešna, i drugi deo preduzeća gde je privatizacija, odnosno ugovor o privatizaciji raskinut.
Ugovori su zaključivani na osnovu zakona koje su donosile razne vlade, a svi ti zakoni su imali jednu zajedničku veliku manjkavost, a to je da oni koji se makar malo razumeju u knjigovodstvo i u finansije, da je početna cena društvenog kapitala, koji ide u privatizaciju, 20% ne od tržišne vrednosti, nego od knjigovodstvene vrednosti predmeta privatizacije. To znači da je u 99,99% knjigovodstvene vrednost barem deset puta manja od tržišne. Znači, na deset puta manju vrednost od tržišne početna cena je bila 20%. To znači barem pedeset puta manje, nego što je tržišna vrednost predmeta privatizacije.
Imali smo situaciju da je neko došao do ogromne imovine za male pare i nije mu bilo u interesu, zato što je to kupio jeftino, da održava tu imovinu, da uposli ljude koji su radili u tom preduzeću, da nastavi delatnost preduzeća, nego da parča imovinu i stiče veliku dobit. Nije taj koji je to radio kriv, nego je kriv taj saziv Skupštine koji je izglasao takve zakone i vlada koja je predložila takve zakone. Zato kolege poslanici možete da budete sigurni da u ovom sazivu Skupštine u najskorije vreme takve sulude odredbe Zakona o privatizaciji moraju da budu izmenjene. Zato verujem ovoj Vladi na reč kada je ovo u pitanju.
Šta se dešavalo sa subjektima gde je privatizacija započeta, a nije uspela ili nikada nisu ušli u privatizaciju? Propadala su. Menadžment tih preduzeća najčešće je postavljala država, odnosno Vlada, odnosno neki nadležni ministar, odnosno neka skupština, koja je postavljana od strane organa izvršne vlasti.
Sada mi objasnite jednu stvar. Kako to da ta preduzeća, koja su u restrukturiranju, i 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine nisu mogla da rade i da iskazuju dobit, a sada kada je kriza mnogo veća, nego 2008. ili 2009. godine, ako već ne iskazuju dobit, prestala su da prave gubitke, većina njih, to je opet odgovornost onih koji su u to doba vodili Republiku Srbiju.
Šta je cilj ovog zakona? Cilj ovog zakona je da se tim preduzećima, koja vredi spašavati, vredi sačuvati te radnike, a broj tih radnika nije mali, nego je jako veliki, da ne pričamo o tome kakvu korist ima država od toga da se ta preduzeća restrukturiraju, svedu na ekonomske zakone po kojima će da posluju, ali ne kao gubitaši, ne kao propali slučajevi da idu u privatizaciju, nego kao zdrav deo privrede, već i onaj koji to kupuje da plati onoliko koliko košta, a zato što će da plati koliko košta, moraće da neguje, a ne da rasparčava imovinu i otpušta radnike i upropašćuje sve nas zajedno.
Dame i gospodo poslanici, najveći problem je bio Zakon o privatizaciji, ponavljam, koji je podrazumevao da kapital koji ide u privatizaciju bude zaračunat na osnovu knjigovodstvene vrednosti, koja je deset i više puta manja od tržišne, i da jedna petina te knjigovodstvene vrednosti bude početna cena. Zato sada imamo 400.000 nezaposlenih više, zato imamo pad privredne aktivnosti, zato što nisu hteli da rade, nego da rasprodaju imovinu, makar i kao staro gvožđe, jer su rasprodavali za više para nego što su kupovali. Zato ćemo sigurno u danu za glasanje da pružimo Vladi priliku da reši barem ona preduzeća gde je to moguće, da im damo priliku, vremena, da ovim zakonom ispravimo koliko je to moguće sve nepravilnosti koje su bile u proteklih devet godina.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić, u ime poslaničke grupe.

Gospodin Stefanović se pre vas prijavio.
Ako se gospodin Stefanović slaže, dajem vam reč. Izvolite.

Samo bih hteo da pitam gospodina Ugljanina, po kom osnovu pravo na repliku?
(Sulejman Ugljanin, s mesta: Premijeru.)
Ni u jednom trenutku vas nije spomenuo u negativnom kontekstu, ali, evo, izvolite ovaj put.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, kao predsednik poslaničkog kluba. Izvolite.

Reč ima narodna poslanica dr Dijana Vukomanović, predsednik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.

Da li neko od predsednika poslaničke grupe ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja, prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.