Dame i gospodo narodni poslanici, delim mišljenje ministra kada je u pitanju ovaj amandman, zato što nije dovoljno samo dozvoliti jednim zakonom, već i tu materiju standardizovati u smislu koje vrste takvog oružja mogu da se koriste, s jedne strane.
S druge strane, pošto se već o tome vodi određena debata, a bili smo svedoci ranijih godina da je policija često iz nehata imala prekomernu upotrebu sile sa smrtnim ishodom i da je gubitak jednog života svakako nešto što je najtragičnije što može da snađe jedno društvo, zato što naši policajci rade, pogotovo koji rade u tim interventnim ili specijalnim jedinicama, pod jednim velikim pritiskom i svesni su da i njihova greška može da bude tragična i za onu drugu stranu, kao i za njih same. Ipak su tu u pitanju ljudi koji su spremni da brane svoj život, pored bezbednosti građana, tako da smo imali te nemile događaje.
Međutim, kada su u pitanju ovakva sredstva jednog zdravog čoveka, ona ne mogu da nanesu neke trajne i ozbiljne posledice. Nema tu čak, ja mislim, ni lečenja. Tako da, dobro razmislite o tome kada budete to uređivali zakonom, da se ipak dozvoli jedan vid takvog sredstva, jer čak i ako bude prekomerne upotrebe sile posledice snosi samo onaj ko je upotrebio to sredstvo i trenutno posledicu onaj na kome je upotrebljeno, koji može da uspostavi odštetni zahtev. Međutim, čak i ako dođe do ranjavanja vatrenim oružjem, proces lečenja može da bude i dug i skup za državu, a pitanje je i da li će biti potpuno uspešan.
Tako da, u ovom trenutku mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali da treba u nekoj budućnosti razmišljati da se ova materija reši zakonom, pa i pored pripadnika MUP-a da i ova druga lica koja se bave obezbeđenjem imaju pravo na korišćenje i nošenje takve vrste oružja.

Gospodine predsedavajući, zato što po članu 104. Poslovnika ukoliko se narodni poslanik uvredljivo izrazi ili pogrešno protumači izlaganje ima pravo da govori poslanik koji je prozvan, ima pravo da govori šef poslaničkog kluba ukoliko to želi, a ovde ja bio, znači reči i spominjao se Zakon o javnim nabavkama, pa pošto sam ja bio ovlašćeni predstavnik predlagača po Zakonu o javnim nabavkama koji je mnogima ovde trn u oku, i da je taj zakon odnosno posredno ja stavljen u kontekst da zbog Zakona o javnim nabavkama, medicinske ustanove ne mogu da leće decu.
Ako je već tako, onda kada je zakon u pitanju, a mi donosimo zakone, ako se neki zakon ne poštuje, ili ako neko ne ume da ga poštuje, nije kriv zakon nego onaj koji ga sprovodi. Svaki put kada neko napadne Zakon o javnim nabavkama o kome su se izjasnili i Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond, i Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije, koje su rekle da je zakon dobar, onda kada ga napadne postavljam pitanje – da li to radi u svrhu političke promocije svoje stranke ili u svrhu korupcionara, afera i onih koji nude mito da bi se neka njihova roba ili usluga uzela od građana Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam planirao da se po ovim tačkama dnevnog reda javljam, ali jednostavno parlament je barem u jednom delu ispunio svoju svrhu, a to je da se ovde ipak vodi politika, sukob političkih programa, sukob različitih viđenja nekih stvari i to je nešto što je sasvim normalno u životu jednog parlamenta. Da li ćemo to da zovemo politizacijom, strančarenjem, potpuno je nebitno, a svaki narodni poslanik ima pravo da se izražava onako kako smatra da je najbolje i onakvu poruku da pošalje za koju smatra da je najbolja prema biračkom telu. To je jedna od uloga parlamenta.
Ona druga uloga, primarna, jeste donošenje zakona, pa se to nekako uklopi da bude zajedno.
Ono što je na mene najviše uticalo da se javim po ovim tačkama dnevnog reda jeste neviđena hrabrost kolega narodnih poslanika pripadnika bivšeg režima. Stvarno moram da im odam priznanje na jednoj ogromnoj hrabrosti za neke reči koje su rekli, a pri tom se nisu okrenuli iza sebe. Ne zato što im iza preti neka opasnost, nego da pogledaju šta su iza sebe ostavili.
Kad neko spominje tartuf, samo mogu da kažem da je valjda u čekanju u redu za neko mesto u nekom restoranu, zbog kašnjenja u realizaciji kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od 200 miliona evra, da su plaćeni penali dva miliona evra u periodu od 2009. do 2012. godine Evropskoj banci za obnovu i razvoj i da sam na mestu vlasnika, učesnika, deoničara Evropske banke za obnovu i razvoj, ja bih najviše voleo tog direktora koji nije sproveo javni tender, jer mu nisam dao ni dinar a uzeo sam mu dva miliona evra. Čista zarada – gde si bio – nigde, šta si radio – ništa, ali dva miliona evra u džepu.
Pričalo se o tome da li je nešto kompatibilno. Hajde neka mi neko objasni kompatibilnost između drumskih vozila i šinskih vozila kada su u pitanju železnice. Kako to da su drumska vozila u „Železnicama“ Srbije godišnje trošila 700 hiljada evra? Govorim o automobilima, ali ne o „Jugu, „Fijatu“, drugi automobili.
Neko će da kaže kada su u pitanju ovi remonti pruga – a šta je to što je sprečavalo da se remont uradi? Dobijamo odgovor – nije bilo para. Ali je bilo para za službene automobile, ali je bilo para za korporacijske kartice. A ja ću da vam kažem šta je korporacijska kartica – najobičnija platna kartica koja se vodi na „Železnice“ Srbije, pa uđeš-izađeš. Tako je to bilo. I to je bilo malo, nego su morali da se dele i telefoni koji su napravili gubitak od 40 miliona dinara. Šta je to za „Železnice“ Srbije? To će da plate građani iz budžeta Republike Srbije. I to je onda bilo malo, kad budžet više nije mogao da izdrži, onda se gorivo plaćalo kešom, pa kad više ni to nije moglo jer više niko nije kupovao karte, onda se točilo gorivo na železničkim pumpama, što dokazuje da su putnički automobili kompatibilni sa vozovima zato što koriste isto dizel gorivo. Da nije ozbiljno, bilo bi smešno, da nije tragično. Dotle smo dovodili našu „Železnicu“.
Neću sada da pričamo o nekim drugim stvarima koje su se dešavale u „Železnici“ Srbije. Ako je toliko sporan taj doručak u „Franšu“, neka ga direktori plate iz svog džepa, nemam ništa protiv. Ali, imam jedan utisak da je prethodni režim imao mišljenje da im železnica i ne treba, da je železnica nešto što je suvišno, što puno košta. Valjda im je bila misao kojom su se rukovodili da fabrike više ne rade, da ljudi više ne putuju. Rukovodili su se strategijom da će valjda svi iz Srbije da se isele, da će ostati samo tajkuni sa poslugom koja im je neophodna, da kažu da imaju privatnu državu, dok će ostatak građana verovatno da budu lažni azilanti u nekoj od zemalja EU. Ako je to bila strategija, onda mi je jasno zašto su ovakvi poslovni potezi vučeni.
Svi pričamo o železnicama kao nečemu što ne treba možda da se razvija jer od toga nema velike koristi, ima samo troška. Da li u strategiji, čuli smo od jednog od kolega, recimo Austrija, koju ja smatram za ozbiljnu zemlju, koja daje za svoju železnicu iz svog budžeta 4,5 milijarde evra. Da li su to Austrijanci zaostali, ne znaju šta rade ili vode računa o nečemu drugom, a to je da je železnički transport posle vodenog transporta najjeftiniji transport i da sa železničkim transportom koji je u stanju da prihvati izazove kurentnost domaće robe na tržištu mnogo veća. Ja mislim da je odnos četiri ili pet puta prema jedan u korist železničkog saobraćaja, da je jeftiniji kada se prevozi roba nego kamionski?
Kada mi neko kaže - četiri miliona tona svega; pa jeste, četiri miliona tona svega zato što u Srbiji više ništa ne radi, zato što neko misli da treba da ostanemo na četiri miliona tona svakojake robe. Ne trebamo ni da ulažemo, mislim da treba da ulažemo, ne da bude četiri miliona tona, nego 12, 13 ,14, 15, 20 miliona tona.
To je razlika u konceptima između SNS i pripadnika bivšeg režima. Mi hoćemo da se ide napred, a onaj ko mora da se stalno okreće nazad neka vidi šta je uradio od ove Srbije kada su se završili izbori 2012. godine. Ovo vam ne pričam više ni kao političar nego kao običan čovek, koliko je ljudi ostalo bez posla, kakva je privreda, kolika ke zaduženost. Godine će trebati da se samo šteta popravi, ne pričamo o napretku, pa onda da se krene u napredak.
Kad spominjete budžet pogledajte na rashodnoj strani budžeta koliki je iznos otplata kredita koji su podizani u periodu od 2008. do 2012. godine, videćete da je to 65% našeg deficita, pa izračunajte za te četiri godine koliko ste deficita napravili za putničke automobile, za telefonske kartice, za platne kartice, za gorivo na pumpama, pa onda možemo da razgovaramo o tartufima i doručku u „Franšu“.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, mnogo je diskusije bilo danas oko Predloga zakona o robnim rezervama, možda je i neka teška reč rečena. Potpuno se slažem sa kolegama narodnim poslanicima koji tvrde da je ovu zakonsku materiju trebalo još ranije staviti u proceduru i rad robnih rezervi regulisati zakonom koji je dorastao situaciji u kojoj se danas država nalazi.
Možda nekome ovo danas neće da se svidi, ali moram da kažem da mi u proteklom periodu nismo ni imali robne rezerve zato što po definiciji robnih rezervi one služe kada dođe do elementarnih nepogoda, ratne opasnosti i velikih poremećaja na tržištu. Baš me interesuje kad su to naše robne rezerve u poslednjih 15-ak godina intervenisale kada dođe do velikih poremećaja na tržištu.
Pogotovo kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi koji su strateški. O energentima ne bih želeo da pričam zato što je stvar nadležnih ministarstva i tu možda i postoji neke tržišne utakmice ali nije vezana za druge delatnosti ali životne namirnice i te kako jesu.
Mi smo nedavno imali, recimo, blokade puteva zbog otkupne cene suncokreta. Potrajale su dugo i želja je ove Vlade, nadležnog ministra da sve se upodobi liberalnim uslovima na tržištu. Sada, postavljam jedno drugo pitanje – imamo li mi te liberalne uslove na tržištu? Ili imamo kartelsko monopolska udruženja koja regulišu sve što se dešava u Srbiji. Mogu da kažem da imamo ovo drugo.
Znamo svi kada je elementarna nepogoda, znamo svi kada je ratno stanje, ali ne može niko da me ubedi da razlika u ceni žive stoke u februaru i oktobru bude 40% i da to nije ozbiljan poremećaj na tržištu, a bude tako. Niko ne može da me ubedi da ozbiljan poremećaj na tržištu nije kada je razlika u otkupnoj ceni pšenice u julu ili u decembru, januaru po 40% veća. Razlika. Ko na tome zarađuje? Karteli. Zašto? Pa nemamo tržišnu utakmicu. Nemamo ko će da se bori da otkupi poljoprivredni proizvod ili nešto drugo, nego imamo jednu masu, najviše mangupa koji na ovome zarađuju novac.
Da stvar bude još gora, do sada sa robnim rezervama i njihovim zalihama se trgovalo da bi se kasnije ta ista roba zamenila kada su uslovi na tržištu bili povoljniji za onoga ko otkupljuje poljoprivredni proizvod. Zato smo imali taj čuveni manjak u robnim rezervama koji se pojavio. Ne verujem da su oni baš hteli da pokradu, bilo bi to očigledno, ali da su hteli mnogo para da zarade, sa parama koji obezbeđuju građani Srbije, to je činjenica. I to ne može niko da porekne. Tu su naše robne rezerve dokazale da u postojećoj zakonskoj regulativi nisu dorasle trenutnoj situaciji na tržištu.
Ako se već zalažemo za liberalni kapitalizam i tržište, voleo bih da mi neko pokaže nekog ekonomskog eksperta ili stručnjaka kako on planira dugoročno da pravi razvoj svog preduzeća kada ima oscilaciju u tržištu od 40% u nabavci sirovine. Možda bi to i mogao da isplanira ali još nije dovoljno pametan da proceni hoće li imati dovoljno sirovine zbog takvih uslova na tržištu.
Srbija je poljoprivredna zemlja i cela Vlada treba da se organizuje na taj način da stvori normalne uslove za razvoj poljoprivrede, a uslovi su bili ovakvi da je poljoprivredni proizvođač gubio. Baziraću se najviše na stočarstvu jer to je najviši oblik poljoprivredne proizvodnje, a mesna industrija je najviši oblik poljoprivredno-prehrambene industrije. Imali smo situaciju da je poljoprivredni proizvođač, farmer, gubio januara, februara, marta, aprila, maja meseca, često juna, zato što nije mogao da pokrije troškove proizvodnje ili uzgoja zato što su u tom trenutku sirovine bile skupe, a njegova stoka jeftina. Potrošač je gubio u avgustu, septembru, oktobru, novembru – zato što je meso bilo skupo. Ko je zarađivao? Kako se štitio standard građana? To su problemi zašto danas imamo poljoprivrednu proizvodnju, barem kada je stočarstvo u pitanju, na nivou iz 1912, 1913. ili 1914. godine.
Hoćemo li da pričamo o tome kako je uklonjena konkurencija koja je trebalo da učestvuje u tom liberalnom tržištu? Preko zakonskih regulativa, gde su zakoni bili selektivno primenjivani, pogotovo 2008, 2009. i 2010. godine. Čini mi se da je tada neki direktor Uprave za veterinu bio gospodin Mićević, bivši kolega, koji je zatvarao samo klanice koje nisu u nekom sistemu, a koje su zapošljavale po 400 ljudi.
Mi iz SNS smatramo da će se ovim zakonom neka loša praksa prekinuti, kao i neki loši podzakonski akti da prestanu da postoje, da neko prestane da zarađuje na robnim rezervama. Jer, samo stabilizacija na tržištu može da bude dovoljan motiv robnim rezervama da im ne treba ni dinar iz budžeta da sačuvaju privredu, da sačuvaju životni standard građana i stvore stabilne uslove na tržištu da može da se razvija privreda i da to državu ne košta ni dinara, čak šta-više, da malo zaradi. To je neko naše viđenje kako treba upravljati robnim rezervama.
Smatramo da ovaj zakon daje te mogućnosti, za razliku od prethodnih i zato ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, mogu da kažem da je ova materija koja se tiče fizičko-tehničkog obezbeđenja i Predlog zakona o detektivskoj delatnosti davno trebali da se nađu na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Time bismo mnoge nedoumice koje su se kroz mnoge od onih koji se bave ovim delatnostima javile rešili, kao i kod pripadnika MUP-a.
Danas smo svedoci da i pored toga što nema zakonske regulative, mnogi obavljaju ove delatnosti. Niko ne zna pod kakvim uslovima i da li je to možda regulisano nekim podzakonskim aktom MUP-a? Danas možete da vidite na ulicama i automobile koji su sa rotacijom, doduše ne plavo-crvenom nego neke druge boje i na njima piše oznaka da je u pitanju neka vrsta obezbeđenja, ali zakonske regulative nema. Isto tako, možete da vidite i da se mnogi pod formom da obavljaju posao obezbeđenja šetaju naoružani i da to oružje čak i ne kriju.
Imam jednu nedoumicu koju ovaj zakon na svu sreću rešava. Davne 2001. godine uveden je Zakon o upotrebi, držanju i nošenju dobara, pa se, između ostalog, naplaćivao porez i na oružje, pa su navodili na kakvo se oružje odnosi, da li su u pitanju pištolji, lovačke puške, itd. Jedna od stavki je bila i da se porez plaća na automatsko oružje. Stalno sam tražio amandmanima da se to izbriše, jer po Zakonu o oružju i municiji automatsko oružje mogu da imaju samo pripadnici vojske i policije, a tim zakonom su takođe bili oslobođeni plaćanja tog poreza. Tadašnji ministar mi je rekao da automatsko oružje imaju agencije koje se bave fizičko-tehničkim obezbeđenjem. Možete da zamislite situaciju – ako nema zakonske regulative, ako nema ograničenja koje zakon postavlja, neko pod formom fizičko-tehničkog obezbeđenja i te delatnosti može da ima malu privatnu vojsku, naoružanu istim onim oružjem koje ima i vojska i policija.
Dobro je što se ovde u Predlogu zakona konačno to reguliše, da može da bude korišćeno samo pištoljsko oružje, određeni kalibar, 9 mm, samo bih voleo pošto je to jako zastupljen kalibar, ima više vrsta zrna, da se reši pitanje koje zrno sme da se nalazi u tom oružju, zato što su mnoga legalna, ali mnoga prave i velike povrede, nesrazmerno upotrebi sile. Znači, da to bude ista municija koju koriste pripadnici Ministarstva odbrane.
Možda je trebalo regulisati kada su u pitanju njihova vozila da je potrebna i saglasnost Ministarstva na izgled vozila, da ne dolazimo u situaciju da građanin bude doveden u zabludu da je reč o pripadniku policije ili neke druge državne formacije.
Jedan deo mene jako čudi, a to je da osim obezbeđenja objekata, to su najčešće portiri koji obezbeđuju neke objekte kao što su opštine, manje pošte, manje fabrike i sl, imamo i objekte koji su mnogo više od komercijalne delatnosti, a to su objekti koji su banke i koji su najosetljiviji u današnjim vremenima. Ono što me najviše čudi jeste da je pratnja novca koju je u nekom ranijem periodu radilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i koju plaćaju poslovne banke potpuno prešla u privatne svrhe, i to bez ikakve zakonske regulative. Reč je o poslu koji se naplaćuje, i to ne malo.
Ne bih da spominjem, ali imam pravo da sumnjam da su u nekom ranijem periodu neki drugi ministri davali taj svoj posao jako bliskim prijateljima i da je tu policija ostala kratkih rukava. Ne može niko da me ubedi da policija nije dorasla tom zadatku i u fizičko-tehničkom smislu i u svakom drugom smislu.
Ono što je jako važno, ono što je neki moj kolega ovde i pročitao, da je napadnuto vozilo za prenos novca, sasvim je drugačija priča i situacija kada taj koji se reši na takav jedan korak zna da ispred sebe ima policajca koji ima pravo na veću upotrebu sile nego pripadnik fizičko-tehničkog obezbeđenja i to služi kao motiv za odvraćanje. Međutim, zbog ranijih propusta to tržište je potpuno prepušteno privatnim licima, protiv kojih nemam ništa protiv da se time bave, i treba da se bave, i treba da postoji određena konkurencija, ali, smatram i da zbog položaja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i položaja samog ministarstva od hroničnog nedostatka novca, ovaj posao je mogla da obavlja i policija, naravno, na tržištu, po tržišnim uslovima i da na taj način obezbedi dodatne prihode za svoje funkcionisanje.
Sada imamo agencije koje su često do sada angažovale radnike na ugovor o delu, gde se mnogo naplaćivalo ali se tim istim licima koja su bila u pratnji, odnosno u nekoj vrsti radnog odnosa, isplaćivala najmanja moguća zarada, tzv. minimalac.
Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, najviše stoga što ovaj zakon sprečava da neko ima privatnu vojsku sa naoružanjem koje je zabranjeno zakonom i što će konačno i prava zaposlenih i u detektivskoj delatnosti i u fizičko-tehničkom obezbeđenju da budu regulisana dok obavljaju taj posao, a ne da budu prepušteni zakonskoj regulativi koja je za ovakve situacije i slučajeve prilično zastarela.

Spomenuo je narodne poslanike u negativnom smislu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršen je član 104. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine zato što je prethodni govornik u svom izlaganju prilikom rasprave u načelu Zakona o budžetu za 2014. godinu izrekao sledeće stvari – da narodni poslanici koji podržavaju Vladu RS ne žele da učestvuju i nisu hteli da učestvuju u radu odbora i da je njihov predlog bio kao opozicione stranke da sačuvaju profesore kojima bi od 1. januara prestao radni odnos na njihovim univerzitetima, osim ako nisu zaposleni na neodređeno vreme.
Članom 104. je predviđeno – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi. Ako vi smatrate da nije uvredljivo za narodne poslanike SNS da neko ko kaže da nisu hteli da učestvuju u radu odbora i da je njihovim neučešćem bilo ugroženo pravo profesora da predaju na univerzitetima posle 1. januara, ne znam šta je veća uvreda.
Znači, narodni poslanici svako učestvuju u radu odbora i imaju svoje mesto. Ne želim o tome da polemišem sa vama, ali to je izrečeno na taj način da kao da narodni poslanici SNS ne shvataju posao narodnog poslanika dovoljno obavezno i po tom osnovu sam tražio pravo na repliku.
Molim vas da mi to pravo omogućite. Stenografski možete da vodite da je to stvarno izrečeno.

Znamo i vi i ja da se sednica snima i stenografiše, pa vas molim da mi uključite mikrofon.

Da, želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika jer očigledno je da diskreciono pravo predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg da odredi šta je pravo na repliku se često zloupotrebljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno se oduševljavam nekim pesimističkim predviđanjima narodnih poslanika iz DS. Moraću možda i da kažem kako mi iz SNS vidimo šta će da radi ova Vlada ceo svoj mandat.
Ova Vlada će ceo svoj mandat da vraća dugove koje nije stvorila. Ova Vlada će morati da brine o građanima tako što neće biti visoke inflacije. Ova Vlada će morati ceo svoj mandat da brine o kursu dinara. Ova Vlada će morati da brine o preduzećima koja se 12 godina nisu restruktuirala. Ova Vlada će morati ceo svoj mandat da traži posao za 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Ova Vlada će ceo svoj mandat morati da vraća ugled zemlji koji je izgubila za vreme vlasti Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića. Ova Vlada ima puno posla da otklanja posledice jedne nebrige, jednog javašluka i jedne neodgovornosti.
Mi to tako gledamo u SNS. Ako su nas građani birali da ih predstavljamo, ako smo pobedili na izborima i osnovali Vladu, to znači da moramo o tim građanima da brinemo, a ne o sebi.
(Predsednik: Vreme.)
Ako brinemo o sebi, država će da propadne, a neko će da bude bogatiji za nekoliko desetina milijardi. Takvih kod nas u SNS nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne branim poslanicima DS da se hvale šta su dobro uradili. Ali, podsećaću ih i šta su uradili loše.
Navešću vam jedan primer kakvu ste brigu imali o zaposlenima. „Mesna industrija Damjanović“ – 400 zaposlenih. Bruto promet dve milijarde dinara. Neto iskazana dobit – 400 miliona dinara. Da država ne mrdne, 40 miliona dinara je tada išlo u budžet. Zatvorena je po nalogu gospodina Dragina i gospodina Mićevića zato što nije hteo da trguje sa Miškovićem i Matijevićem. To što vam pričam mogu da dokažem materijalno.
Mogu da vam pričam o preduzećima koja su izdvojena iz sistema EPS-a. I još nešto, kada spominjete preduzeća koja su zatvorena i propala, slobodno po vašem izboru izaberite preduzeće koje je osnovano 2001, 2002, 2003, 2005, 2007. godine, da odemo da pogledamo bilanse tog preduzeća, da pogledate zašto su propadala. Propadala su zbog kredita koji su uzimani u evrima i evro je skakao po 10, 15%, nisu mogli da zarade samo za banke. Mnoga danas preživljavaju i tavore i pokrivaju te gubitke.
To je isto i sa građanima. To je isto i sa državom. A zašto je nestalo četiri i po milijarde evra deviznih rezervi? To odgovorite. Ne morate vi da odgovorite, ali, to su rezultati.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu samo da kažem da ne postoje nikakvi spiskovi u Kostolcu lica koja će da se zaposle ukoliko SNS  pobedi na izborima, a pobediće, to nemojte da se sekirate. Pobediće iz jednog drugog razloga. Godine 2014. Kostolac, gradska opština Požarevac biće najveće gradilište u Srbiji. Pravi se nova termoelektrana snage 340 megavata. Ona će da pravi nešto. Ona će da zapošljava ljude, ali ne po stranačkom principu, nego po principu struke i 2018. godine treba da se završi. Da li je nekome žao što se pravi nešto novo u Srbiji? Nešto što će da zarađuje novac? Nešto što ne troši novac?
Kada je u pitanju briga za radnike, u Kostolcu postoje izdvojena preduzeća koja su bila prepuštena milosti i nemilosti. Postavljeno je rukovodstvo koje nije htelo da učestvuje u javnim nabavkama za izvođenje radova na „TE-KO“ Kostolcu.
Dobijali su posao neki drugi, zato što nesposobno rukovodstvo nije htelo da ga dobije, a onda su ta ista preduzeća, izdvojena iz sistema elektroprivede, bili podizvođači, dok je neko trpao novac u džepove od razlike. Nemojte da brinete za preduzeća u restukturiranju. I PRIM, proizvodnja i remont i montaža i „Georad“, biće početkom 2014. godine vraćeni u sistem elektroprivrede, gde im je i mesto. To smo obećali građanima u predizbornoj kampanji 2012. godine, ali kao gradski odbor SNS Požarevac, i to ćemo da uradimo. I za „Autotransport“ se rade analize, i za sva druga preduzeća, koja su izdvojena se rade analize o opravdanosti njihovog vraćanja u sistem. Tako da, nemojte da brinete za te ljude, oni neće da dobiju otkaz, radiće svoj posao i primaće plate.

Kada je u pitanju termoelektrana, taj deo priče oko toga da je to započela prethodna vlada je zapao u ćorsokak iz koga nije mogla da izađe zbog standardizacije opreme. Sada, zašto je to bio problem, ne bih mogao da odgovorim, jer ću ispasti tendenciozan. Oprema nije odgovarala našim uslovima koje predviđa elektroprivreda.
Što se tiče radnika PRIM-a i „Georada“, koji se vraćaju, maja meseca sam inicirao razgovor sa predstavnicima sindikata…
(Borislav Stefanović, sa mesta: „Autotransport“.)
Doći će na red i „Autotransport“.
… inicirao razgovor sa predstavnicima sindikata svih izdvojenih preduzeća, sa rukovodstvom TEKO Kostolac. Iz tog razgovora sa predstavnicima TEKO Kostolac i sindikata, ta dva preduzeća su ušla u postupak vraćanja u sistem elektroprivrede i biće vraćena, nemojte da brinete o tome.
Što se tiče „Autotransporta“, u tome jeste razlika između SNS i DS, sačekaćemo da vidimo kakve će analize da budu kada je u pitanju „Autotransport“, da li ispunjava uslove da bude vraćen u elektroprivredu Srbije ili ne. Nećemo unapred paušalno to da gledamo i o tome paušalno da pričamo.
Moje su neke lične procene da su velike šanse da se „Autotransport“ vrati. Videćemo. To ćemo znati za možda par nedelja. Potpuno korektno. Znači, ne želimo da obećamo ljudima nešto, pa posle da ispadne da smo ih slagali. U tome, kažem, postoje neke stvari. Mi želimo da budemo oprezni, da znamo šta možemo da uradimo, a šta ne. Smatram da tako politika treba da se vodi, a ne sa nekim unapred obećanjima koja su unapred osuđena na propast, ali znate ima dovoljno lakovernih ljudi da u to poveruju i da glasaju za neku političku opciju. Ne želimo ni sa kim da se igramo, ni sa čijom sudbinom da se kockamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo privodimo kraju prvi deo rasprave o budžetu. Nastavak će biti u četvrtak.
Potpuno razumem narodne poslanike, pogotovu iz bivšeg režima što žele da stvari prikažu gorim nego što jeste. To je jedan vid političke borbe, ali mogu da odam i priznanje predstavnicima Vlade koji uvode jednu novu praksu, a to je da ne prave situaciju lepšom nego što jeste. To je svakako jedna novina u srpskom parlamentu, zato što je Zakon o budžetu jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zakon koji jedna skupština donosi.
U toku ove rasprave sam čuo mnogo kritika na račun budžeta. Neću da pričam o zakasneloj pameti, to bi bilo potpuno besmisleno, ali i mene kako narodnog poslanika neke stvari pomalo iritiraju, a to je da moje kolege poslanici, često, valjda u žaru svoje borbe, kažu i ono što u zakonu ne piše, ono što bi možda oni voleli da piše u zakonima koje predlaže ova Vlada. Zamolio bih sve svoje kolege da kada govore, govore istinu, pa makar i prećutali jedan deo istine, a govore samo ono što im se ne sviđa, ali stvarno postoji u Zakonu o budžetu.
Jedan od kolega reče prvo 200 miliona za otpuštanje, pa onda 600 miliona evra, itd. Ne postoje sredstva predviđena za otpuštanje, ne postoji programski ciljani devizni kurs dinara, da će on biti 117, pa 127, kao što je svima poznato naš devizni kurs se formira na osnovu ponude i potražnje. Jako je važan za otplatu budžeta, a vidim da se i ministar pridržava onoga što sam ga zamolio, a to je da stvari predstavlja gorim nego što jeste.
To su znači jedne projekcije za najgoru moguću opciju, a mislim da će kurs i dalje da bude stabilan, ne vidim ni jedan ekonomski razlog zašto ne bi bio u naredno periodu, pogotovo što je sada već dve trećine uvoza pokriveno izvozom, tako da se još nekim doznakama koje stižu iz inostranstva, a nisu vezane za kredite i zaduženja, platni bilans između Republike Srbije i ostatka sveta je potpuno izbalansiran.
Mnogo je bilo priči oko Zakona o javnim nabavkama pa je neko postavio pitanje zašto je budžetom predviđeno 10% više nego u prethodnoj godini, da li to znači da Zakon o javnim nabavkama ne valja. Ovaj zakon o javnim nabavkama je najbolji koji je Srbija do sada imala. U narednom periodu ćemo neke ne loše strane zakona, nego neke strane zakona koje su neki zloupotrebljavali da ispravimo, ali zakon je postigao onu svoju svrhu, a to je da polako idemo ka onom evropskom proseku javnih nabavki u skraćenom postupku, a to je 5%. I ono što je još dobro u Zakonu o javnim nabavkama, koji je takođe bitan za Zakon o budžetu, jeste da nema više aneksa ugovora i da oni koji zloupotrebljavaju zakon, zloupotrebljavaju ga zbog tih aneksa ugovora, jer su ogromne pare trpali usvoje džepove, kao navodno najbolji ponuđači, a onda su aneksima postojali višestruko najgori i oni koji zapadaju u Zakon o javnim nabavkama neka budu svesni da njihove privatne interese štite ti koji su se na državnim parama bogatili potpuno nezakonito.
Bilo je priče oko Etihada i Er Srbije. Ne mogu da razumem zašto nešto može da bude i šta je to u stvari problem. Pa neka je iznajmljen taj avion. Postavljam pitanje – šta je sa avionom koji je trebao da bude kupljen na lizing, a nikada nije kupljen, a sredstva su potrošena? O tome predstavnici bivšeg režima ne žele da razgovaraju.
Da li je tačno da se zakup plaća tri hiljade i četristo dolara ili evra? Verovatno jeste. Ali, vidite kako je neiskren, taj poslanik koji je to rekao. Plaćaju to građani Srbije. Ne plaćaju to građani Srbije, to plaćaju putnici koji se voze u avionu, jer niko nije iznajmio avion da se vozi prazan po nebu Srbije ili sveta. Znači, to su sve bukvalno zlonamerne optužbe, da li iz ljubomore, da li iz zavisti, da li iz neznanja, da li zbog neuspešne politike koju su predstavljali u nekom ranijem periodu.
Postavlja se dalje pitanje oko sudbine JAT-a i niko neće da kaže od kolega koji su sa obe ruke glasali kada se JAT zaduživao i da se to stvarno vraćalo iz budžeta Republike Srbije, znači, od građana Republike Srbije.
Pitanje javnog duga da li može da bude postavljeno ako se zna da najveći deo sredstava iz budžeta ide za Penzioni fond, Fond zdravstvene zaštite, da će najveći deo zaduženja da ide u infrastrukturu, a ne u tekuću javnu potrošnju što je rupa bez dna i u investicije.
Da li je problem narodnim poslanicima bivšeg režima to što će konačno da se završi Koridor 10, sa kojim su se oni mučili 12 godina a više od pola biće završeno za tri godine. Jedan kolega poslanik se pobuni zbog Kostolca, a rekao bih da tamo nije kampanja. Da li je problem što će nova termoelektrana da bude napravljena u Kostolcu? Neka bude bilo gde u Srbiji. To je šest miliona kilovat sati dnevno puta 300 radnih dana pa izračunajte koliko to utiče na bruto dohodak Srbije.
Potpuno ne mogu da razumem da neko priča o 140.000 viška radnika, a da ne prihvati svoj deo odgovornosti za taj višak zaposlenih u državnoj upravi. Ne mogu da prihvatim kao činjenicu zašto neko ne bi plaćao porez na zarade iznad 60.000 dinara, kome se to kolege poslanici dodvoravaju? Ne mogu da prihvatim da je ova vlada kriva što po prvi put znamo koliko imamo zaposlenih u državnoj upravi i koliko se njih izdržava iz budžeta RS, pa je sada problem što se odjednom pojavio višak. To ne može biti problem.
Nemojte više da plašite građane Srbije kataklizmom. Nijedna od kataklizmi se nije desila, koju ste predvideli, i kao što kažete mi smo na pola mandata, a vi ste to predviđali prva tri meseca mandata. Kataklizmi više nema. Nećemo da dozvolimo bilo kakve kataklizme. Nemojte da nam neko priča kako je neko zabrinut za prodaju računara jer to navodno nije više sredstvo luksuza, a i veš mašine su na 20%, električni štednjaci na plin su na 20% i mnoga druga tehnička roba je na 20% pa ne vidim kakav je to sada veliki problem koji će da utiče na životni standard građana. Ako neko ima platu 60.000, ne potroši je celu…
(Predsednik: Vreme.)
… na nabavku hrane, ali u toj najgoroj varijanti neće biti 10% kao što neki predviđaju nego samo 2% na ukupnu platu. Ta 2% su iznuđena i mogu samo da kažem da zbog načina na koji je ovaj budžet pravljen, odnosa Vlade prema budžetu, odnosa Vlade prema građanima Srbije SNS u danu za glasanje će glasati za ovaj budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj novac koji se spominje namenjen je za restrukturiranje tih preduzeća koja već 12 godina nisu restrukturirana, a ne za otpuštanje radnika i naknade za ta otpuštanja. Da li neko nešto ima protiv da deo, sada već bivše društvene imovine, a sada državne, bude prodat po onoj ceni po kojoj stvarno košta na tržištu?
Da vas podsetim kako se radila privatizacija. Osnovica je bila knjigovodstvena vrednost, sa svim otpisima koje ima, ne tržišna. U 99% slučajeva tržišna cena je 10 puta veća od knjigovodstvene, da bi i to bilo mnogo. Početna cena je 30% od knjigovodstvene. Posmatrajte najprostijom mogućom ekonomskom logikom. Ako nešto kupite po mnogo jeftinijoj ceni nego što košta na tržištu, hoćete li da ulažete u njega, ili ćete da ga rasparčate i prodate deo po deo i steknete profit? Svako ko se bavi ekonomijom uradiće ovo drugo. Nije problem taj koji je to uradio. Problem su oni koji su napisali takav zakon i dozvolili i štelovali ga prema nekima koji su to uradili.
Nećemo da pričamo o Mesnoj industriji Požarevac, koja je imala potraživanja od vojske i dugovala fondovima. Fondovi su kamatarili 0,2% dnevno MIP. Ta kamata nije mogla da se nadoknadi kamatom od potraživanja od vojske. Jedan ministar je odbio da potpiše saglasnost na prebijanje dugova, treba da kažem njegovo ime i prezime, dok kamate fondovima nisu pojele imovinu MIP i potraživanja od vojske.
(Predsednik: Vreme.)
Mi to nećemo da radimo.