Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao svoje kolege poslanike i ministra i ne mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što danas imamo jedan ovakav zakon u raspravi i u proceduri. Koliko god to nekome zvučalo banalno, ali ovaj zakon je nažalost iznuđen. Zamolio bih sve kolege da ono što se dešavalo ranije sa bankama koje su izgubile dozvolu za rad ne povezuje sa ovim. Mogu da razumem da je neki razlog bio i taj da je država sa tim bankama bila u nepovoljnom položaju, da je često finansirala i državu i određene privredne i druge prohte koji su bile pre sankcija koje su uvele UN, pa su na kraju te banke došle u veoma tešku situaciju.
Ovde je sada reč o bankama koje posluju po novim zakonima, po novim propisima i koje su zloupotrebile, odnosno rukovodioci tih banaka su zloupotrebili poverenje kada su dolazili na određene funkcije. Mogu da kažem posredno su zloupotrebili, zato što oni koji su birani nekom voljom građana najviše su zloupotrebili poverenje tih istih građana.
U čemu je suština? Jedna banka koja je izgubila dozvolu za rad od NBS u jednom izuzetno kratkom periodu je plasirala sredstva koja više ne može da vrati. U tome je suština. Ništa drugo nije u pitanju. Ne samo da je plasirala svoj kapital, nego je plasirala i kapital građana koji su imali štednju kod tih banaka i plasirala je kapital privrednih subjekata koji su imali i štednju ili su obavljali platni promet preko te banke.
Ovo je sada jedan problem koji se ovim zakonom samo delimično rešava. Može se reći da je ovo sistemski problem, zato što oni koji su uzimali novac od "Agrobanke" nisu ga uzimali, da razvijaju svoju privrednu delatnost nego da opljačkaju "Agrobanku". Kako drugačije da se nazove vlasnik jednog preduzeća koji podigne kredit od banke i kredit prebaci na drugo pravno lice, a onda izazove stečaj u svom pravnom preduzeću i onemogući banci da naplati svoja potraživanja? Šta reći osim da su saučeesnici oni koji vode tu banku ako su tom istom vlasniku omogućavali za druge privredne subjekte da podiže kredite? Znači, znali su već da preko povezanih lica on to stalno radi.
Isto tako su meni pomalo čudni izrazi da su određene banke za specijalne namene, da pripadaju jednoj teritorijalnoj grupaciji, na jednom ograničenom delu teritorije Republike Srbije obavljaju svoju delatnost. Kaže neko da je "Razvojna banka Vojvodine" bitna za Vojvodinu zbog poljoprivrede. Kako se zove to "Agrobanka" i šta je njena primarna funkcija bila? Gde je novac iz "Agrobanke" završio? Najmanje u poljoprivredi.
Kada se dovodi u pitanje likvidnost banke i dokapitalizacija to je moguće, ali ne kada imate potraživanja u 80% pa i više koja nisu uplativa, nego je moguće samo u situaciji ako je banka plasirala sredstva u naplativa potraživanja i u nekom vremenskom periodu taj novac treba da se vrati banci a nedostaje joj za njene dalje finansijske aktivnosti na tržištu. Ako ćemo stalno da pokrivamo gubitke koji su nastali zbog tržišnih pravila nego su nastali zbog toga što se tržišna pravila nisu poštovala i što se zakon kršio i što se neko prema državnom novcu i državnom kapitalu odnosio kao da je tuđ onda nema smisla govoriti o nekoj dokapitalizaciji.
Baš kada je u pitanju "Agrobanka" tu je sistemska greška, a zakazala je čitava država. Svi instrumenti koji su trebali da spreče zloupotrebe u "Agrobanci" su zakazali i ne može da me ubedi da je to baš bilo slučajno. Baš u takve sluačjnosti teško mogu da poverujem. Da namerno se daju krediti koji su nenaplativi, da NBS ništa ne preduzima po tom pitanju, ne proverava likvidnost te banke i kada dođe do trenutka kada to više ne može da se sakrije, do trenutka kada treba novac da se vrati nekom od ulagača onda NBS interveniše, oduzima dozvolu za rad i onda se pravi jedna krajnje sumnjiva transakcija sa osnivanjem "Nove Agrobanke". Ništa drugo nije u pitanju.
To samo pokazuje da je uz sve prethodne radnje, koje je radila "Agrobanka", bio je umešan neko iz Vlade Republike Srbije. Kako inače da se objasni da je isto rukovodstvo prebačeno u "Novu Agrobanku" i da je dat državni novac u hartijama od vrednosti od 130 miliona evra, osim da se priča zataška i da se bar deo dugova prema građanima vrati dok ne vidi neko šta će da rade dalje sa tom pričom. Desila se promena vlasti, pa taj scenario nije mogao do kraja da se odigra. Ništa drugo nije u pitanju, nego samo to.
Koliko štete ima Republika Srbija i građani? Osim novca koji je izgubljen i koji će morati država da vrati deponentima, znači građanima i privredi, napravljena je još veća šteta. Kako mislite da neko u neko skorije vreme ulaže svoj kapital, bez obzira da li je iz inostranstva ili iz Srbije, u banke gde je većinski vlasnik država, odnosno Republika Srbija. Teško.
Sada dolazimo u jednu situaciju da će naše banke, ovo što je još preostalo, biti u jednom teškom položaju i moraće da se oslanjaju na državu. Ako se postavi pitanje – što da ovakav zakon ne donosimo, i ako građani počnu da obilaze šaltere koji su zatvoreni, da traže svoj novac koga tamo nema, niko ne postavlja pitanje da je to najveći mogući problem finansijske likvidnosti na čitavom tržištu, jer građanin se ne razume toliko u finansijsko tržište kao ljudi koji se time bave. Ako ne može jedan da podigne u "Agrobanci" ili "Novoj Agrobanci", pomisliće da ne može ni u jednoj drugoj banci.
Sa tim počinje povlačenje uloga iz banaka, ništa drugo. To bi sve banke, čak i one koje su zdrave, moglo da dovede u situaciju da se postavi pitanje njihove likvidnosti, pa čak i one koje bi uspele da isplate uloge građana koji se nalaze u tim bankama, izazvalo bi sasvim drugi problem, a to je povećanje cene kapitala na tržištu. Postaće mnogo skuplji krediti i za privredu i za građane. Ako privrednici počnu da sumnjaju u bankarski sistem, eto nama sive ekonomije. Kako bi nastala? Jednostavno, prestao bi da se obavlja platni promet između banaka, počela bi gotovinska razmena robe i novca. Zato jedan ovakav zakon mora da se donese. Iz razloga da stavimo do znanja svim građanima, koji su sada oštećeni i oni koji bi u budućnosti bili oštećeni, da država garantuje za uloge koje imaju kod banaka, a država mora da garantuje. Zato što je ona izdala dozvole za rad banaka i zato što njen organ, Narodna banka, vrši kontrolu poslovanja banaka i superviziju poslovanja banaka koje posluju na ovom tržištu.
Da ovakav zakon nije donet, siguran sam da bi jedan ovakav scenario nastupio. Imali bismo neku sličnu priču, kao što smo imali i sa Dafiment bankom i sa bankom Jezdimira Vasiljevića i svim drugim bankama koje su nanele ozbiljnu štetu i državi i ugled njenom bankarskom sistemu, a verovatno bi se nešto slično dešavalo, kao što se dešavalo devedesetih da je građanin imao određena deponovana sredstva, pogotovo devizna, kod poslovnih banaka i da nije mogao da ih podigne nazad. Ako to nastane kao pravilo, priča, u jednoj banci, budite sigurni da će se preneti polako i na druge banke, u smislu da bi zavladao strah na tržištu i da bi građani povlačili svoje uloge od banaka.
Samim tim mislim da nije uredu da izjednačavamo u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, državne i privatne banke. Privatne banke gde kapital nije državni itekako vode računa o tome kome će da daju kredit, da li ispunjava uslove, kakav mu je bonitet i kakva sredstva garancije može da ponudi. Da su se tako ponašale "Agrobanka", a sad čujem i još jedna banka koja po najavi Narodne banke ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, danas ne bismo imali ovakav zakon.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon, baš zbog mogućnosti da nastupe ovakve štetne posledice ako ovaj zakon ne bude donet. Nadam se da će ovo biti poslednji put da će jedan ovakav zakon biti primenjivan barem u nekom narednom periodu, jer očekujem da se državne banke u jednom delu privatizuju. Dok se ne privatizuju da svoj posao obavljaju kako treba, a ne da omogućavaju ekstraprofite, ekstra zarade nekim drugima koji su do sad bili povezivani sa bivšim režimom i sa odlaskom tog režima. Nadam se da će ovakve zloupotrebe da prestanu. Hvala.