Ne razumem toliku srdžbu, da li je to neko ljut što je minimalna plata 2012. godine bila 16 hiljada dinara, a danas je 30 hiljada dinara. To je povećanje od skoro 100%. To se zamera SNS i Aleksandru Vučiću. To.

Kolika su moja primanja? Ista kolika i vaša. Što me pitate?

(Vjerica Radeta: I javna su.)

I javna su. I javna su. Možda je razlika samo u radnom stažu, ništa više, u koeficijentu. Ima na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Šta je tu sporno?

Da li je sporno to što je prosečna plata u Republici Srbiji sada 500 evra, a kada smo došli na vlast bila je 350-360 evra? Da li je sporno to da je budžet za penzije danas za blizu 200 milijardi veći nego što je bio 2012. godine? I to tek ne valja. Da li je sporno to što će zaposleni u organima države uprave da primaju bolje plate, veće? I to ne valja. Da li je sporno to što više nije 27% stopa nezaposlenosti nego je ispod 10%? I to ne valja. Da li je dobro to što je recimo rast BDP u trećem kvartalu bio 5% u odnosu na treći kvartal 2018. godine? I to ne valja.

Od koga vi branite Republiku Srbiju? Od koga branite građane Republike Srbije? Od boljeg života? Nešto se kao malo promenilo, nije to ništa. Ma promenilo se mnogo. Da li je to dovoljno? Nije. Da li ćemo da radimo da bude još bolje? Radićemo. Radimo to i ovde dok donosimo zakone. Rade to i ministri. Radi to i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Šta je sporno više? Koga mi to mrzimo? Za koga pravimo te silne autoputeve? Pa da nam naši građani ne odlaze više u inostranstvo. Zašto dovodimo investitore? Te zle strane investitore zašto ih dovodimo? Pa da naši građani ne bi išli u inostranstvo. Zašto subvencionišemo svako radno mesto? Da naši građani ne bi išli u inostranstvo, da mogu da žive pristojno od svog rada na teritoriji Republike Srbije.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Da li je sjajno? Nije. Da li je bolje? Jeste. Da li radimo da bude još bolje? Radimo. Mi i radimo, a vi samo pričate.

Ja neću da reklamiram preduzeća, a nisam ni na sajmu za zapošljavanje, a nemojte da vređate ni one delatnosti koje se bave uslugom.

Međutim, do 2012. godine, samo usluga je postojala na teritoriji Republike Srbije, i nemojte naše zaposlene da zovete starletama. To je sramota.

Još nešto da vam kažem, 24 hiljade bi bila penzija zaposlenog koji kroz ceo svoj radni vek ima platu 30 hiljada. Taman koliku penziju ima moja majka, ni dinar više, taman toliko. Valjda ja volim svoju majku. Da li je to sada sporno, da li treba da srušimo Narodnu skupštinu zato što je to tako?

Još nešto, vi pričate o minimalnoj ceni rada. Da bi neko isplatio minimalnu cenu rada mora da bude u jako nepovoljnoj finansijskoj situaciji da to bude dokazivo, čak mora da bude u blokadi da bi isplatio minimalnu cenu rada. Mora da bude u blokadi, ne može baš minimalna cena rada. Znači, od prihoda koje ima, mimo blokade da isplati zaradu. Nemojte vi…

(Poslanici SRS puštaju gusle preko mobilnog telefona.)

Ja ovde ne guslam, nego diskutujem, a guslari…

Ja nemam ništa protiv guslara i gusli. To je jedan divan srpski instrument. Guslarsko pojanje je narodna, da kažem, tradicija, ali očigledno je da neki narodni poslanici u Narodnoj skupštini ništa drugo ne znaju, nego da guslaju kako brinu oni o građanima, kako ih država pljačka, kako smo izdajnici, kako je ta EU zločinačka organizacija, hoće da imamo životni standard kao u zemljama EU, da postavljaju pitanja na koja i sami znaju odgovore, nemam ništa protiv ni da im odgovorimo. Ali, jednu stvar ne možete da osporite, da je danas svakom građaninu na teritoriji Republike Srbije malo bolje nego juče, i ne možete da osporite da će mu sutra biti malo bolje nego danas. To je izgleda mi problem koji vas najviše muči.

Pa, malo sam ja duže u toj privatnoj branši nego vi, 30 godina, malo duže.

Sad, da ja učim nekoga da li će da se bavi elektrotehnikom, elektro-mehaničarskim radovima, mašinskim radovima itd, to valjda se sami građani osposobljavaju na osnovu svog znanja i svoje stručne spreme, da li će da se bavi stolarskim radovima, da li će praviti tišleraj, da li će da izrađuje parket. Imate i takve uspešne privrednike, potrebna je samo inicijativa da čovek ima hrabrosti da se odluči na takav jedan korak, tu prvo polazim od sebe, a onda imam pravo valjda da kažem nešto i za druge.

Nemam ja nameru nikoga da kritikujem ako nema tu hrabrost. Svi ti podaci koje ste izneli, evo ja vam verujem da su tačni, i to da više od 90% radi u privatnom sektoru u Nemačkoj i da je 65% zaposleno i malim i mikro preduzećima itd, evo sve verujem. Samo onda ne znam zašto napadate taj model ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kritikujete jedan razvijeni ekonomski sistem koji mi pokušavamo da napravimo u Srbiji?

(Nemanja Šarović: Jeste napravili ili pokušavate?)

Pravimo ga. Ne pravi se to preko noći.

Zamolio bih kolege, koji nemaju ni jedan jedini dan radnog staža van privrede, da mi ne dobacuju, van politike. To samo dokazuje kakvi bi bili kada bi vršili vlast.

Da li je problem, očigledno da je tolika nervoza kod vas zbog predstojećih izbora da ne želite da mi dozvolite da završim diskusiju. Ali, nema veze, izmerićemo se za tri, četiri meseca, pa kud vi kud mi, da vidimo, a ja tvrdim barem jedno deset puta više nego vi.

Dobijaćemo valjda izbore dok se neko ne pojavi bolji od nas. Valjda je to neko pravilo. Budite bolji, pa nas pobedite. Samo prvo morate da budete bolji.

Ovde je moj uvaženi kolega Marijan Rističević. Kada je EU uvela sankcije Ruskoj Federaciji i kada je bila velika šansa za srpske poljoprivrednike, mi jednostavno nismo mogli da izvezemo onoliko koliko su nam tražili. Nismo imali. Da li je to tačno? Da ne pričam kako su se sve naši privrednici dovijali da plasiraju robu na tržište Ruske Federacije, čak uvozili iz zabranjenih zemalja, iz zemalja koje su uvele sankcije, ali uslov je bio da više od dve trećine bude roba domaćeg porekla da bi ta jedna trećina prošla tamo.

Da li je isto 32 milijarde bruto proizvoda ili 41? Pa, nije. Trideset dve je bilo 2012. godine, danas je 41, 42 milijarde. O čemu pričate?

Još nešto. Pošto ste i vi privrednik i toliko napadate te zle privatne izvršitelje, hoćete da vam pokažem koliko imam neizvršenih sudskih presuda u korist, a nisam mogao da ih naplatim zato što su to radili sudovi. Hoćemo li o tome da pričamo kakav privredni ambijent ima? Hoćemo o tome da pričamo? Na prvom mestu, da bi vam neko nešto radio iz Srbije ili došao u Srbiju, mora da ima pravnu regulativu i sigurnost da za ono što radi ima zaštitu države i njenih organa, a vi napadate sve moguće. Znači, kad god neko pokuša da uradi nešto dobro, vi gledate i banalizujete stvari do te granice da to postane degutantno. Banalizujete stvari. Medalja uvek ima dve strane. Samo je bitno da ona bolja strana bude dominantna, ali vi uvek gledate samo onu lošiju i banalizujete do sitnica.

Sada na izlaganje kolege Marijana Rističevića.

Znači, kolega Rističević i Aleksandar Vučić i SNS su krivi što 2009. godine nisu znali da će EU da uvede ekonomske sankcije na uvoz poljoprivrednih proizvoda za Rusku Federaciju. I još tada da smo apelovali kod građana da zasade jabuke, da započnu drugačiju poljoprivrednu proizvodnju, ne samo onu ratarsku najosnovniju. Evo, znači, to je kritika najveća Aleksandru Vučiću. Mi smo krivi što to 2009. godine nismo znali, kao što nismo znali 2009. godine da će 2014. godine da budu one katastrofalne poplave.

Međutim, kolega Rističeviću, retko kada se dešava da je direktan izvoznik poljoprivredni proizvođač. Mora da ima neko preduzeće koje to radi umesto njega, neki reeksport, eksport itd. I sad, taj poljoprivredni proizvođač proizvede te jabuke, te jabuke proda tom preduzeću, preduzeće te jabuke izveze, naplati, a ne plati poljoprivrednom proizvođaču.

Poljoprivredni proizvođač tuži tog izvoznika, dobije ga na sudu i ko će sada da naplati tu pravosnažnu sudsku presudu? Valjda će ti sudski izvršitelji. Gospodine Rističeviću, najveći problem je što sve banalizujemo, kafom, tompusom i sve ostalo, ne bavimo se suštinom. Ali ti koji banalizuju, gospodine Rističeviću odlaze u političku istoriju, zbog svojih banalnosti.

Takođe, protiv toga smo da se naplaćuju paratroškovi o postupku izvršenja, jer na kraju tu ipak plati taj poljoprivredni proizvođač. Na tome ćemo da radimo da Ministarstvo pravde donese kvalitetniji i bolji troškovnik u postupku izvršenja, tj. da olakša naplatu sudskog potraživanja koje poljoprivredni proizvođač ima ka izvozniku koji mu nije platio robu, a naplatu mora da izvrši sudski izvršitelj.

Poštovani kolega Milićeviću, još nisam doživeo da opozicija hoće da zabrani narodnim poslanicima da govore, obično je to bilo do 2012. godine, da je vlast zabranjivala, ali dobro.

Koliko sam ja dobro razumeo svog cenjenog kolegu, Marijana Rističevića, ukoliko bi se Republika Srbija odrekla kandidature za članstvo u EU, da bi recimo „Hestil“ napustio Smederevo i Sartid, pošto sav čelik koji proizvede, 90 i nešto procenata tamo prodaje. Mislim da bi, koliko sam ja vas razumeo, kineski investitor otišao iz Bora, nego kome će da prodaje naš bakar? Čini mi se i da bi Ling Long, jedan od najvećih svetskih proizvođača guma ne bi investirao u fabriku u Zrenjaninu. Verovatno ne bi postojao ni Turski tok, ni „Micubiši“ ne bi bio u Inđiji, a verovatno bi i „Gasprom“ napustio naftnu industriju Srbije, jer ne bi imao kome da prodaje derivate koje proizvodi. Samo, znate šta, gospodine Rističeviću, to je meni i vama jasno, a ljudima koji su prazni, a puni sebe, to nikad neće biti jasno.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Periću.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Saviću, izvolite.

Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč?

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Periću.