Dame i gospodo narodni poslanici, valjda nas život uči da ni jedan zakon nije savršen i on kada uđe u primenu, pokazuje neke svoje nedostatke.

Druga stvar, valjda i civilizacijski napredujemo, pa se ukazuje potreba da se određeni zakoni promene, odnosno prilagode činjeničnom stanju.

Ovde posebno, što se uvek pojavljuje jedan otpor, ako je neko od međunarodnih finansijskih institucija, u najboljoj meri predložio nešto Vladi Republike Srbije da neki problem reši u nekom zakonu, uvek se postavlja, da kažem, ta sumnjičavost, da se sve to radi u interesu bankarskog sektora, kao da su banke jedini poverioci kojih ima u državi.

Slažem se da su možda najveći broj banke, ali i svi koji se bave nekom određenom delatnošću, prilikom svog poslovnog odnosa i nastanka dužničko poverilačkog odnosa traže određene garancije da će za njihovu robu ili usluge koje isporučuju to isto da bude plaćeno.

Zbog toga se traži ovim zakonom da se precizno utvrdi šta je predmet zaloge, njegov opis i na taj način da onaj koji vrši robu ili promet robe ili usluga, a traži garanciju koja neće biti menica, koja je često nenaplativa, znači da do detalja bude upoznat sa tim šta mu se daje u zalogu kao garancija.

Ja tu ne vidim ništa sporno u ovom delu, ne vidim taj određen otpor, zakoni se primenjuju, pokazuju svoje nedostatke. Meni samo još uvek nije jasno odakle tolika žal za zakonima iz 2003. godine, zašto se zakoni iz 2003. godine menjaju, postavlja se to pitanje, kada dobro znamo kakav režim i po čijem nalogu su takvi zakoni osnovni, 2003. godine doneti?

Član 107. Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine. Pa, ne menja Vlada zakone, oni mogu da predlože. Zakone menja Narodna skupština, i neka mi kaže jedan poslanik da mu je neko nešto naredio iz Svetske banke, da mora da glasa za ovaj zakon. Evo, ja tvrdim da nikome nije naređeno. Znači, to je stvar narodnih poslanika, i njihovog ubeđenja. Sada, da li je to dobro za građane i državu ili nije, ali niko nije naredio nijednom poslaniku za koji će zakon da glasa za, za koji će protiv. To je isključivo na savesti narodnih poslanika. Dešavalo se da poslanici koji pripadaju poslaničkoj grupi SNS smatraju da neki zakoni nisu u skladu sa njihovim shvatanjem ispravnosti. Glasali su protiv, i niko im ništa nije rekao.

Tako da, nemojte da narušavate dostojanstvo Narodne skupštine i integritet narodnih poslanika, oni su nosioci suvereniteta građana i to pravo niko ne može da im ospori, ni jedna politička stranka. Zato i jesu ukinuti imperativni mandati, da bi narodni poslanik po svojoj slobodnoj volji savesti donosio odluke kako će da glasa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Hvala, prof. Atlagiću.
Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Valjda i mi imamo pravo iako pripadamo vladajućoj većini da imamo i nekih ideoloških razlika i bilo kojih drugih i da o tome raspravljamo.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Doktore Rančiću prijavili ste se, ali poslanička grupa nema više vreme.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić. Nije tu.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Izvolite. Veroljub Arsić, pominjanje vladajuće partije, vladajuće strukture.

Izvolite kolega Arsiću.

(Vjerica Radeta: Šta vam je?)

Predstavlja vladajuću partiju, koleginice. Nećemo sada da ukidamo demokratiju ovde u parlamentu. Nema smisla.

Izvolite kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici sa kolegom koji je govorio pre mene oko toga da li je Srbija poštovana u svetu ili nije. Da je rekao da nas u svetu ne vole svi, to bih razumeo i takvih ima, još uvek. Ali, da nas poštuju svi ozbiljni, to je tačno i to više nego u protekli 20, pa i 30 godina od raspada SFRJ. Da je tako vidi se i po tome da nijedno ozbiljno političko pitanje koje se dešava na zapadnom Balkanu ne može da se reši bez učešća i doprinosa Republike Srbije. Valjda nas to najviše interesuje. Valjda nas taj region u kome mi živimo najviše interesuje.

Kada neko spominje strane kompanije neka mi kaže da li misli možda na „Filips“, „Simens“ ili možda misli na „Hestil“ ili možda misli i na „Gasprom“. Kažite to jasno i glasno da li ste protiv toga da „Hestil“ bude u „Sartidu“ u Smederevu, da li ste protiv toga da „Gasprom“ bude u NIS-u? To su isto strane kompanije. Ne možete – ovo nam se sviđa, ovo nam se ne sviđa, protiv ovoga ćemo da pričamo, a ove ćemo da hvalimo. Taj koncept zaboravite da će neko u Skupštini da vam ućuti.

Još nešto. Prirodno je da neko hoće da zaradi. To je njegov interes. Naš interes je da zaposlimo naše građane. Naš interes je da naši građani rade, primaju platu, zasnivaju svoje porodice, rađaju decu koja će da ostanu u Srbiji, a oni koji se zalažu samo za jednostranu politiku i samo politiku u jednom smeru možda je jednog dana budu i ostvarili, ali nažalost u Srbiji neće više biti nikoga, nestaćemo kao narod.

Hvala kolega Arsiću.
Za repliku se javio Sreto Perić i Vjerica Radeta.
Mislim da veći osnov ima kolega Perić.
(Vjerica Radeta: Njemu dajte repliku zato što se njemu obratio, a meni zato što je pomenuo Srbiju.)
A vama zato što je pomenuo Republiku Srbiju?
(Vjerica Radeta: Tako je.)
Naravno, nećemo se šaliti. Daću vama…
(Vjerica Radeta: To nije šala. Hoću da repliciram na ovo što sam čula. Znate, Sreto ima pravo zato što je njega…)
Dobro. Ne znam zašto ste vi toliko nervozni, stvarno.
(Vjerica Radeta: Ja nervozna?)
Vi sada meni dajete instrukcije kako ja treba da vodim parlament.
(Vjerica Radeta: Ja sam potpredsednik.)
Slažem se. Ja vas poštujem, ali dopustite mi da ga vodim u onom duhu u kojem treba da ga vodimo i da svako dobije ono pravo u skladu sa Poslovnikom.
(Vjerica Radeta: Hajde, daj replike.)
Nema problema.
Ima repliku Sreto Perić. Izvolite.

Hvala kolega Periću.

Pravo na repliku Veroljub Arsić. Izvolite.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Možemo mi da polemišemo oko nekih stvari, ali ja jedno sigurno znam, da je predsednik Republike Srbije, tada predsednik Vlade, Aleksandar Vučić doveo predsednika Sija u Smederevo, predsednika Kine i da je „Hestil“ u Srbiju doveo Aleksandar Vučić.

Možete da pričate, možete šta god hoćete, ali se računa ono što uradite. Jedno drugo pitanje - ko je doveo „Ling-long“ u Zrenjanin?

(Vjerica Radeta: Isti onaj što je doveo ping-pong i „Mercedesa“ u Srbiju.)

Valjda isti taj Aleksandar Vučić. Čujem da se neko sprda ping-pong itd, valjda fabrike u kojima će da rade naši radnici su nekome za podsmeh, meni nisu. „Mitu“ u Obrenovac ko je doveo nego Aleksandar Vučić. Da ne pričam o Nišu, da ne pričam o Boru, pa da krenem da nabrajam, neće mi biti dovoljna ta dva minuta, morao bih da pričam otprilike dva sata o svim fabrikama koje su rezultat zalaganja Aleksandra Vučića.

Znači, želimo da sarađujemo i sa investitorima koji se nalaze na istoku, ali želimo i da sarađujemo sa investitorima koji se nalaze na zapadu. Šta je tu loše? Kažu dve stolice, pričali su kako to nije moguće, a dobijali su mandate na priči o dve stolice.

(Vjerica Radeta: Ti i on ste ukrali mandate.)

Pa, sad možemo i o tome da pričamo ko krade mandate, ko se odrekne programa na osnovu kojih je dobio mandat ili onaj ko hoće da se drži svog predizbornog programa i to možemo da pričamo.

(Vjerica Radeta: Ajde lopove, kriminalcu, kako te nije sramota da pričaš o krađi mandata.)

(Predsedavajući: Nemojte, molim vas.)

Zahvaljujem na tim pridevima, ali da raščistimo nešto, ono što je jasno i većini građana Srbije.

Aleksandar Vučić je počeo promene u Srbiji koje više niko ne može da zaustavi, a dobre su za građane Srbije, dobre su za državu Srbiju i mi ćemo te promene da nastavimo. Ko želi da živi u prošlosti, neka živi u prošlosti i neka se bavi prošlim stvarima. Ko gleda u budućnost, na prvom mestu čuva svoj narod.

Hvala.
Vjerica Radeta, povreda Poslovnika. Izvolite.