Slažem se da je tema jako važna.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Nemate kolega Đurišiću pravo na repliku, ni jednom vas nije spomenula.
Reč ima po amandmanu narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Evo o čemu se radi u ovom amandmanu. Ovo je nastavak jedne politike koja traje već nekoliko godina. Recimo, ovim amandmanom ne treba da se izvrši rekonstrukcija železničke pruge Niš-Dimitrovgrad. Recimo, to ne treba da se uradi.
Recimo, Ministarstvo finansija, eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih objekata, ekonomska klasifikacija 541 zemljište, znači, da se ne prave autoputevi, da se ne prave mostovi, da se ne prave tuneli. O tome je reč u ovom amandmanu, i kad pročitam obrazloženje eh ministra, podnosioca amandmana, kaže se – ovim amandmanom se ukidaju subvencije privredi i umesto subvencije uvodi kreditna podrška sa obavezom vraćanja kredita. Pazite, kakav je to, kad neko pročita pomne rečenice.
Međutim, ja bih se vratio malo više u prošlost, o razlozima nastojanja ovog amandmana. To je bio neki zakon, koji je bio upućen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, zove se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, pa za predstavnika Vlade u Skupštini određen je eh stečajni upravnik, ministar privrede, i tim zakonom, pazite, ukida se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, i tim zakonom se uvodi Komora, koja je profesionalno udruženje u koje se udružuju svi stečajni upravnici upisani u imenik. Po tom istom Predlogu zakona, Komora obavlja sledeće poslove, kao poverene – odlučivanje o zahtevu za upis u imenik stečajnih upravnika, kancelarije stečajnih upravnika, asistenata stečajnih upravnika, vođenje imenika itd. Nadzor nad radom Komore u delu poverenih poslova obavlja eh stečajni upravnik nadležan za poslove privrede.
Pa, onda u članu 34. ministarstvo, odnosno eh stečajni upravnik daje saglasnost na statut i drugi opšti akt Komore u delu koji se odnose na poverene poslove.
Idemo dalje, predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru, to je gospodin Dobrivoje Petrović. Čuli ste premijera, da gospodin eh ministar, sada narodni poslanik i stečajni upravnik, sat i po nije provodio na poslu, a znate zašto? Zato što je ovaj zakon pisao Dobrivoje Pavlović sa njim, u kako se zove Savezu stečajnih upravnika Srbije, da li sam lepo izgovorio? Mislim da jesam.
Predsednika Komore, odnosno Dobrivoja Pavlovića biraju na tri godine i može biti jednom reizabran, sasvim dovoljno.
Nadzor nad radom stečajnih upravnika obavlja Komora. I da ne nabrajam dalje sve što piše u tom Predlogu izmena i dopuna zakona. O čemu je ovde reč i zašto se na jednoj ovakvoj politici eh ministar, stečajni i narodni poslanik bavi? Sećate se one priče oko ličnih karata preduzeća koja su u restrukturiranju. Mora da se utvrdi njihova imovina, šta je sve njihovo, šta sve poseduju, koja je njihova aktiva, koja je njihova pasiva, kakva su potraživanja, kakva su dugovanja. Uradi se tako nešto, a onda ministar, odnosno eh stečajni upravnik, ne da saglasnost ni na jedan UPPR, a u međuvremenu je ovakav zakon usvojen. Znate li šta to znači? Zna dobro da taj koji je napisao da treba da se vraćaju, da preduzeća u restrukturiranju treba da podižu kredite, zna dobro da nemaju kreditnu sposobnost i da ne mogu ni jedan kredit da podignu. Zna dobro da ako im kao ministar privrede, odnosno eh stečajni upravnik, ne potpiše saglasnost na UPPR, šta im sledeće sledi? Stečaj. Stečaj koji će da vodi eh stečajni upravnik u liku ministra i Dobrivoje Pavlović, u liku predsednika Komore stečajnih upravnika.

Dovodim u vezu, i upravo sam citirao obrazloženje amandmana.

Ako tim amandmanom koji je predložen i koji je nastavak ovoga, i ako bi se prihvatio, i da je plan gospodina eh ministra, a stečajnog upravnika i narodnog poslanika zaživeo, imali bismo stečaj RTB Bor, imali bismo stečaj Sartid da ga nismo privatizovali, imali bismo stečaj „Petrohemije“, imali bismo stečaj „Azotare“, „Prve Petoletke“, IMT, IMR, i svih drugih preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju.
Dame i gospodo narodni poslanici, svrha bavljenja politikom eh ministra, inače stečajno upravnika, jeste da sva ova preduzeća odu u stečaj, da par stotina hiljada ljudi ostane bez posla direktno, 150 hiljada još indirektno, jer lepa je nagrada stečajnog upravnika od 20%, to je ona javna. Postoje i one druge koje nisu javne. Što se tiče gospodina Dobrivoja Pavlovića koji bi trebao da vodio Komoru, već je kažnjen sa 800 hiljada dinara od te iste agencije, što samo govori kakva nam je sudbina pretila da nismo videli sa kakvim čovekom imamo posla.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

U tome i jeste razlika između nas i SNS-a i eh ministra, sada narodnog poslanika i stečajnog upravnika. Razlika je u tome što smo mi hteli, i radimo i dan danas na tome da sva moguća preduzeća u restrukturiranju izvučemo iz stečaja, a vi ste hteli da ih bacite u stečaj. Vi ste hteli da ti ljudi ostanu bez posla.
Zašto? Nije tu briga za radnike, dobiće nešto i oni, bitna je provizija i ona javna i ona tajna, 20% koje dobija stečeni upravnik, kao nagradu. Pa, koliko je to? Pazite, to su desetine milijardi, stotine milijardi dinara, preko dve, tri milijarde evra. To je hteo gospodin Radulović da stavi u stečaj ovim zakonom. Vama je to smešno. Meni nije.
(Saša Radulović, s mesta: Kako lažete.)
Upravo ste sami rekli, brinuo sam o radnicima RTV Bor, tako što ću da ih stavim u stečaj.
(Saša Radulović, s mesta: Nisam to rekao.)
Upravo ste to rekli, ništa drugo, „Sartid“ i to bi stavili u stečaj, tamo su paraziti, stranački, partokratija. Pa, idite pa ima kažite to u kampanji. Da vidite kako ćete da prođete. Slobodno izvolite i u „Petrohemiju“ i u „Azotaru“ idite recite im i u „Prvu petoletku“ u Trsteniku, idite im recite da su partokratija. Slobodno izvolite.
Vi pričate o javnim preduzećima, kojim javnim preduzećima? Ovde je reč o realnom sektoru za koji se bori ova Vlada da sačuva. Vi ste hteli sa nekim izvesnim Dobrivojem Pavlovićem da sve to rasprčkate kao stečaj i to da prodajete deo po deo, kao što se radi, deo po deo da seckate imovinu da bi ste je rasprodavali. O tome se radi. Znači, zato vam je taj zakon i povučen i zato zakon i nije dobar.
Pa, ne može, kakva komora?

Ako je tako, znači ministarstvo je napisalo izmene i dopune Zakona o stečaju, ja sam rekao, ni jedan jedini UPPR nije potpisao za preduzeće u restrukturiranju.
Hoće li neko da mi kaže da je „Tigar“, neautomobliski deo tada radio loše? Radnici su primali plate i smanjivao je dugove. Što im nije potpisao UPPR? Hteo je da ih stavi u stečaj.
Šta je problem sa „Trajalom“, i pre UPPR počeli su oporavak i restrukturiranje i smanjuju dugove. Što njima nije potpisao UPPR? Što nije potpisivao te UPPR ako je hteo da ih sačuva? Ne, hteo ih je u stečaju.
Cela svrha bavljenja politikom jeste da taj zakon zaživi. Zašto će mu lične karte? Pa sve mu pripreme, ta partokratija, kompletnu imovinu, proglasi se stečaj. Znate za koliko se onda završi? Za 60 dana. Pripremljeno sve. A eks stečajni upravnik u liku ministra osporava i ne vrši nadzor nad Komorom. Zato sam i rekao – tri godine je bilo sasvim dovoljno, Srbije više ne bilo.

Nisam ja rekao ovo, nego eks ministar: „Sve firme u restrukturiranju poslati u stečaj. Država treba odmah da isplati minimalne zarade radnicima, kao i da im se poveže staž.“
Dalje: „Reformisati penzioni sistem, ne dirati stečena prava penzionera. Teret reforme moraju da podnesu i deca i unuci penzionera.“
Da nastavim dalje da čitam? Ukinuti znači Fond PIO.
Samo znate šta, razgovarao sam i viđao sam mnoge, stariju gospodu doduše, oni sebe vole da nazivaju drugovima, koji su pravili ovu državu i koji su imali preduzeća koja su bila u stečaju, ali uglavnom se kod te starije gospode, koja su sebe nazivala drugovima, stečaj nije završavao likvidacijom kao kod eks ministra, a stečenog upravnika, nego su te firme nastavljale da rade.

Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Tomislav LJubenović i Zoran Krasić, narodni poslanik Vladimir Đurić, zajedno narodni poslanici Dejan Škulić, Gorica Gajić i Milan Lapčević i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima Dejan Šulkić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem.
Dali još neko želi reč? (Ne)
Na lan 10. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Rade i Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, koleginice Radeta?
(Vjerica Radeta, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Vjerica Radeta, s mesta: Onda ništa, hvala.)
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić i Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Radoslav Milojičić i narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.