Dame i gospodo narodni poslanici, mene malo iznenađuju neki nastupi mojih kolega, narodnih poslanika, kada je ova objedinjena rasprava u pitanju. Ovde su, u suštini samo, u dobrom delu tehničke izmene četiri zakona. Usklađivanje sa Zakonom o radu, usklađivanje sa Zakonom o Vladi i ministarstvima.
Koliko se sećam, i predstavnik predlagača Vlade RS, dr Kori Udovički, je i naznačila da su izmene i dopune ovog zakona u stvari samo jedan prelazni period do suštinskih izmena u državnoj upravi za koju mogu da kažem da nije baš u sjajnom stanju, za koju mogu da kažem da i nije baš ovako kako sada postoji, sposobna da odgovori na sve ono što se od nje očekuje i trenutka u kome se nalazi.
Našu državnu upravu potrebno je ozbiljno reformisati. Za zakonska rešenja nisu dovoljni nedelje ili meseci, već ozbiljne analize i javne rasprave kako da našu državnu upravu dovedemo u ono stanje koje očekuju građani i koje očekujemo mi kao narodni poslanici. Nisam primetio da je do sada, pogotovo do 2012. godine, jedan jedini radnik državne uprave odgovarao zato što su protekli rokovi po kojima je on morao da postupi. Zato što se to dugo godina nije dešavalo, jedno loše pravilo je postalo suštinsko pravilo u našoj državnoj upravi.
Neki od izmena zakona u državnoj upravi koje su predlagale neke druge političke opcije, sada mogu da kažem bivši režim, često su išle baš u tom pravcu, da se zaštiti visoki funkcioner državne uprave za ono što ne radi, a trebao bi da radi. Pa smo čak i donosili zakone gde su im se produžavali mandati, imenovanja, pooštravali uslovi za razrešenje, bez jasnih kriterijuma kako državni službenik ili funkcioner može da se razreši ako ne radi kako treba, ili njegov organ, čiji je on rukovodilac, ne radi kako treba. Pa smo produžavali mandate i na pet godina. I kad god su neke izmene i dopune zakona u pitanju, po ovoj temi, od 2012. godine, odmah čujem, od pripadnika bivšeg režima – vi menjate zakone da bi ste menjali funkcionere koje smo mi postavili, kako oni vole da kažu, neke tamo žute.
Kao prvo i lično, politički smo protiv toga da onaj ko radi svoj posao kako treba, bude smenjen. Nas ne interesuje politička opcija koja se nalazi, to smo više puta dokazali u ovoj Skupštini Srbije. Da su mnogi čak funkcioneri nezavisnih državnih organa, koji su imenovani od strane prethodnog režima bili birani i od ove Narodne skupštine koja podržava ovu Vladu, odnosno poslaničke grupe koja podržava ovu Vladu.
Ali, imamo jedan problem, kako dovesti državnu upravu da ona radi na prvom mestu u interesu građana i države. Ovo je samo jedan prvi korak. Prvi korak da bi se neke nelogičnosti u ovom prelaznom periodu nedorečenosti važećih zakona ispravile i dovele u funkciju da u tom prelaznom periodu, mi, građani, ni država ne trpe, a boga mi da ne trpe i oni koji su zaposleni u državnoj upravi.
Čitavo zakonodavstvo, čini mi se, koje je donošeno zaposlenim, je bio više kompromis određenih želja, političkih ambicija ili želje da se udome stranački prijatelji i kolege. Pogledajte zakon, videćete, pa jedan načelnik ili savetnik, kako god hoćete, jedan koeficijent ima ako je rukovodilac, ako ima ispod sebe određeni broj zaposlenih, a drugi mnogo niži, ako je samo savetnik. Pa su čak i u ovoj skupštini od 2005/06 godine, zapošljavani stranački prijatelji da bi savetnik postao rukovodilac i imao skoro duplo veću platu. Kada je to rađeno u Skupštini, a mogu da zamislim šta je rađeno u drugim organima državne uprave van pogleda narodnih poslanika.
Zbog takvog zakona sad imamo i višak zaposlenih, koji zbog ekonomske krize ne bi trebalo da budu otpušteni i izbačeni na ulice, zato što je ceo jedan sistem, koji se zove država, zakazao. Politička pripadnost ovde uopšte nije bitna. Imamo jedan aparat koji strahovito košta državu i koji je, pri tom, neefikasan. Bez obzira na političku pripadnost sve nas, kolege poslanici, vuče u propast. I nas i naše porodice i upropašćava budućnost. E zato već, ako ne možemo u vreme ekonomske krize da otpuštamo neke ljude, onda barem da taj aparat koji je jako skup, bude i jako efikasan. Ovo je samo prvi korak ka tome.
Ne bih hteo sada da ulazim u to kako se ko birao na konkursima. Da li su ti konkursi bili politički ili nisu. Da li je to bila departizacija ili nije. Jer, svi su pričali, u svim kampanjama i 2005, 2006, 2007. i 2008. o departizaciji. Mi smo je barem započeli. Koliko će ići brzo? Onoliko koliko budemo uspešni u borbi protiv loših pravila koja su nepisana, loših navika koja su nepisana, onoliko koliko imamo zakonodavni okvir da onaj ko ne radi svoj posao kako treba, bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira ko ga je doveo, bude i razrešen.
Situacija, ne samo u državnoj upravi, nije sjajna. Ni po lokalnim samoupravama nije sjajna. Evo, čini mi se, da je sada nadležno ministarstvo izdalo 3.000 građevinskih dozvola za predmete koji su bili u ministarstvu preko pet godina. Šta je pet godina radio državni sekretar? Šta je pet godina radio njegov ministar? Izvinite, ako za kratak vremenski period za predmete koji su stajali toliko godina, kod državnih sekretara koji su takođe državni službenici, pa su ih dobili zato što su ispunjavali zakonom predviđene uslove za nekoliko meseci, ja postavljam pitanje da li je to i koruptivni momenat u pitanju? Da li nema i toga možda?
Vama je sve to smešno i zato se i ne čudim što su investitori bežali iz Srbije, ne čudim se što smo u ovako teškoj ekonomskoj situaciji za koju ova Vlada, a boga mi ni prethodne nisu krive.
Sada je, barem nama koji se bavimo politikom, kojima je malo državna uprava ispred očiju kao narodnih poslanika, jasno koliko jedan neefikasan organ može da nanese štetu državi i društvu uopšte i uvek treba da se postavlja odgovornost svih onih koji dozvoljavaju da se neke ovakve stvari dešavaju.
Mi iz SNS smatramo da je ovo samo prvi korak. Verujem u ministra dr Kori Udovički da će da napravi jedan sistemski zakon koji će sve ovo što je loša praksa, loša navika, sve ono što nas je toliko skupo koštalo kao građane, ne kao državu, da stavi po strani, da možemo da kažemo da je Srbija pravno uređena država u kojoj se poštuju rokovi koji su zakonom postavljeni pred organe državne uprave, tako da ćemo u danu za glasanje da glasamo za izmene i dopune ovih zakona.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Gospodine Živkoviću, molim vas da govorite o zakonu.

Gospodine Živkoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. Nigde u predlozima zakona nisam pročitao imena o kojima govorite. Izvolite. Molim vas, prijavite se ponovo.

Gospodine Živkoviću, poslednji put vas upozoravam.

Vreme, gospodine Živkoviću.

Gospodine Živkoviću, moram da prekinem zato što je vreme predviđeno za vaše izlaganje kao narodnog poslanika isteklo.
(Zoran Živković, s mesta: Kako to mislite?)
Vi imate pravo pet minuta. Započeli ste jedan deo diskusije, isteklo je više od tri minuta. Prekinuo sam vaše izlaganje i dopustio vam da govorite još tri minuta.
(Zoran Živković, s mesta: Bilo je minut i 30 sekundi kada ste me prekinuli.)
Možete da se uverite uvidom u stenografske beleške.
(Zoran Živković, s mesta: To se ne vidi iz stenografskih beležaka, to se vidi iz snimka.)
Vidi se.
(Zoran Živković, s mesta: Postoji snimak. Ja vas upozoravam...)
Gospodine Živkoviću, ako dokažete da ste govorili manje od pet minuta, ja ću da vas izvinim javno.
(Zoran Živković, s mesta: Ja vama da dokažem?)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
(Zoran Živković, s mesta: To je svinjarija.)
Izvinjavam se, kolega Babiću.
Gospodine Živkoviću ja vas molim …
(Zoran Živković, s mesta: Nemojte da me molite. Idite u crkvu pa se molite.)
Gospodine Živkoviću, u skladu sa članom 109. Poslovnika o radu Narodne skupštine, izričem vam opomenu.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Smatram da član koji ste reklamirali nije povređen.
Prekinuo sam govornika, upozorio ga da se vrati temi dnevnog reda i zato je nastao spor između mene i njega, jer sam u tom trenutku isključio mikrofon i resetovao vreme predviđeno za izlaganje narodnog poslanika.
Ovaj drugi deo priče, da ga pitam oko njegove stručne spreme, ne nameravam, to je njegova stvar itd. Svaki narodni poslanik može da koristi svoje pravo onako kako smatra da treba, s tim da ostane u temi dnevnog reda.
Po Poslovniku, narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Kolega Pavićeviću, smatram da nisam prekršio Poslovnik zato što sam pustio kolegu Zorana Babića da do kraja iznese svoje viđenje primene Poslovnika i takođe u svom odgovoru, na koji on nije tražio da se Skupština izjasni posebno u danu za glasanje, ponovio možda nekim drugim rečima baš upravo ovo što ste vi rekli.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov, povreda Poslovnika. Izvolite.

Replika ili povreda poslovnika, kolega Babiću?
Izvolite, kolega Babiću.

Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Svaki poslanik ima pravo prilikom obrazlaganja i da navede neka svoja zapažanja.
Da li želite u Danu za glasanje da se Skupština izjasni?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Gospodine Veselinoviću, ja vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Evo, ovo vreme što sam vas prekinuo, odbićemo od vašeg izlaganja. Drago mi je da ste zapamtili ekspoze predsednika Vlade.

I zapisali. Naravno, drago mi je što ga citirate, ali, izbor Vlade je završen. Imate pred vama zakone i ja vas molim da pričate o njima.
Znači, pričate o zakonima koji su do sada bili na snazi i koji su baš i doveli do jedne ovakve situacije o kojoj sada govorite, zato vas molim da se vratite na diskusiju, s tim da vidimo hoće li, po vama, da se popravi stanje u prosveti ili će da se pogorša? Slažem se da je mnogo stručnjaka otišlo iz Srbije, ali to je posledica nekih ranijih zakona koje sada hoćemo da ispravimo. Ako je u tom smeru usmerena vaša diskusija, onda sam ja prekršio Poslovnik što sam vas prekinuo. Ali vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Izvolite.