Gospodine Stefanoviću, pre gospodina Martinovića govorio je kolega Janko Veselinović, i o amandmanu koji glasi - da se u članu 12. stav 4. reči – „način dokazivanja i obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupke javne nabavke“, brišu, pa smo došli do toga kakvu muziku sluša gospodin Blagojević, spominjao se i Hevi metal grupa“ ACDC“ protiv koje ja nemam ništa, čak i obožavam njihovu muziku da slušam.
Neki pesnik Džon Grišam, koliko znam, on je pisac i pravnik i ja sam isto tako gospodinu Veselinoviću, pokušavao više puta da skrenem pažnju da se vrati na temu dnevnog reda, a on je pričao o Kancelariji, umesto o svom amandmanu.
Kriterijum koji sam imao prema gospodinu Janku Veselinoviću, bio je potpuno isti koji sam imao i prema gospodinu Martinoviću.
Znači, ako treba da izreknem opomene, treba da izreknem i jednom ili drugom ili da ne izreknem i jednom i drugom.
To što je gospodin Martinović pričao osam minuta, a gospodin Janko, koji je takođe ima još 11 i po minuta, je pričao negde oko tri minuta, pa je zato dva puta bio opomenut da se vrati na temu dnevnog reda a ovaj za osam minuta četiri puta, otprilike je standard isti.
Znači, bitno je da se Poslovnik na poslanike primenjuje sa istim standardom, bez obzira da li oni dolaze iz vladajuće većine ili iz poslanika koji pripadaju bivšem režimu.
Ja molim sve kolege, narodne poslanike da se vrate u temu dnevnog reda.
Da li gospodine Stefanoviću, želite da se izjasni Skupština?
(Borislav Stefanović, sa mesta: Ne)
Reč ima po Poslovniku Marko Đurišić.