Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani članovi Komisije, danas je pred nama usvajanje Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i moram da prokomentarišem značaj ovog sektora.

Do skoro se malo znalo o berzi, o hartijama od vrednosti, uopšte o obveznicama, a sada, eto, pričali smo skoro i o bitkoinima.

Zaista mi je žao što ova organizacija, znači Komisija, nije bila u vreme 2000. Bilo bi više reda. Tada u to vreme najviše privatizacija je odrađeno.

Nadležnosti su se povećali Komisije hartije od vrednosti, što je dobro i što je donelo uvećanje prihoda, a takođe u Finansijskom izveštaju videli smo da oni planiraju, iako je ova godina vrlo izazovna, 6,9% povećanje prihoda u 2021. godini.

Strani investitori i fondovi mogu sada na brz i efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala i na taj način da se unapređuje.

Komisija je do sada sarađivala sa Upravom za sprečavanje pranja novca, zatim sarađivali su sa Tužilaštvom i sarađivali su sa MUP-om, to jest sa Odeljenjem koje se bori protiv organizovanog kriminala.

Oporavak kapitala je vidljiv i ovo je u stvari zamajac za stvaranje regionalnog tržišta i na našem tržištu ima dosta sada kvalitetnih akcija, o čemu su kolege već govorile. To su akcije koje se nalaze u kontinuiranom trgovanju i takođe moram da pomenem koliko je naša Vlada brzo reagovala pa je, na primer korporativne obveznice, omogućila da se mnogo olakšaju procedure u cilju boljeg investiranja. Povećanjem dostupnosti i atraktivnosti domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti.

Prošle godine emitovana je emisija državnih obveznica deminovanih u evrima na rok od 20 godina, što je jedinstven slučaj. Do sada je bilo maksimalno na 15 i većinom na manji broj godina. Šta to govori? To nam govori o poverenju koje je vraćeno u Srbiju i opet ono nije došlo samo od sebe. Ono je došlo velikim radom i upornošću prvenstveno našeg predsednika, ali i cele Vlade Republike Srbije.

Srpske obveznice uvrštene su na listu za potencijalno uključivanje u Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju. Kuća nije dobra, ako nema temelj, a mi smo počeli zaista od početka, i to na ruševinama koje nam je ostavila prethodna vlast.

Možda je ovo nekome o čemu govorim suvoparno, ali nažalost ovo je život i ovo su investicije i ovo je napredak. Možda ljudi ovo ne razumeju, ali vide nove autoputeve, nove zgrade, nove škole, nove bolnice. I ne samo to, nego u narednom periodu, faktički mnoge su stvari u pripremi. Mi ne lutamo, mi znamo tačno u kom pravcu ide podrška privredi i podrška građanima, tako da direktna podrška privatnom sektoru - tri puta 50% minimalne zarade, i to isplata koja će početi od 1. aprila. Zatim, sektorska podrška sektoru prevoznika putnika u drumskom saobraćaju - šest meseci po 600 evra po autobusu, zatim mere za očuvanje likvidnosti privatnog sektora - 500 miliona evra za proširivanje garantne šeme za firme i preduzeća i mere za povećanje potrošnje svim građanima - isplata 30 evra u maju, novembru i penzionerima još 50 evra. Znači, sve su to stvari koje mogu da se vide i koje su opipljive.

Moram na kraju da pomenem sinoćni predivan događaj otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji i celog Savskog trga sa mesta koje će postati zaista neizostavna tačka u turističkoj mapi Beograda. Deo grada kojeg smo se ranije stideli, spomenik koji je kasnio osam vekova, Stefan Nemanja koji je podario jaku Srbiju. Ovo je bio dug našoj istoriji, jer ako ne znate ko ste i ne znate odakle ste, ako ne znate prošlost taj narod nema budućnost.

Završila bih rečima koje je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao na jučerašnjoj manifestaciji i koja mi je ostavila dubok utisak – spomenik je veliki jer je naša istorija velika, težak jer je naša sudbina teška, često bila teška i lep kao što je lepo i naše postojanje. Sa ovim rečima bih završila, tako da sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, živimo u vrlo teško vreme i svakodnevno čujemo loše vesti. Zato danas želim da govorim o nečem pozitivnom, nečem lepom.

Danas ću govoriti o značaju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske, o saradnju u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji. Ono što obećavamo, to i ispunimo. Tako da će se Beograđani već 2022. godine voziti metroom.

Javno preduzeće „Beogradski metro i voz“ u julu 2020. godine su raspisali tender za izbor stručnog konsultanta za izgradnju BG metroa, ali je realno ostalo još mnogo posla, pre nego što bude započet najambiciozniji i najvažniji projekat u srpskoj prestonici. Izgradnja će započeti u decembru 2021. godine, izgradnjom depoa na Makiškom polju i biće okruglo 50 godina od kada je Beograđanima obećan metro.

Slogan SNS koji se sam nametnuo je – Drugi obećavaju, mi gradimo.

Ovo je jedan od najvećih i najvažnijih projekata koje ćemo sprovesti nakon posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji. Zajedno francuski i srpski eksperti činiće tim koji će realizovati ovu investiciju, uz ogromnu podršku Vlade Srbije i grada Beograda.

Beogradski metro, jedan od najzahtevnijih projekata kojem pristupamo, ne bi bio moguć da nema dobrih odnosa između Srbije i Francuske, zahvaljujući predsednicima Aleksandru Vučiću i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.

Takođe, potpisan je i komercijalni ugovor za izgradnju Studije izvodljivosti za izgradnju beogradskog metroa, kojim realizujemo donaciju Vlade Francuske i započinje realizacija najveće infrastrukturne investicije u ovom delu Evrope.

Prve dve linije beogradskog metroa gradiće se u tri faze. Faza jedan – beogradski metro, u maksimalnoj vrednosti 454 miliona evra, a opšta automatizacija srpsko-elektrodistributivne mreže maksimalno 127 miliona. Ovo je tačno iz sporazuma prepisano – maksimalan iznos 454 miliona, tj. 127 miliona. Vidite veliku razliku.

Naši prethodnici koji su gradili, više puta je pominjan Most na Adi, nisu imali ovo maksimalno, nego su imali samo minimalno, a onda su aneksima ugovora imali maksimalne cene, koje ni dan-danas ne možemo da izbrojimo. U tome je velika, velika razlika između ove Vlade i ovih naših prethodnika.

Prva linija bi kretala od Makiškog polja preko Žarkova, Banovog brda, Beogradskog sajma, Beograd na vodi, Trga republike, Luke Beograd, Pančevačkog mosta, Ade Huje, pa sve do Glavne pošte u Mirijevu. Druga linija bi išla od Mirijeva, preko Slavije, zatim na drugu stranu, pored opštine Novi Beograd, stadiona Zemuna do okretnice. Tu je napravljen dogovor kojim će Vlada Kine i Vlada Francuske, kao i Vlada Srbije, „Alstom“ će raditi elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, dok će građevinske radove obavljati kineska kompanija. Vlada Francuske je obezbedila finansiranje dela koje radi njihova kompanija i izuzetno povoljne uslove su ponudili Francuzi, da bi „Alstom“ realizovao taj posao. Vlada Kine će obezbediti finansiranje, zajedno sa „Pauer Čajna“ za drugi deo posla.

Metro ima veliki značaj. Zagađenost raste, pa je, prema nekim procenama, četiri hiljade vozila više svake godine u Beogradu. Sada mnoga domaćinstva imaju po dva i više auta i toliko o lošem standardu stanovništva u Srbiji.

Beograd na vodi, ali i metro, izazivaju zavist, a zavist je veća što se više razvijamo i što smo uspešniji.

Još jedan dokaz da smo se za kratko vreme uzdigli i da je Srbija za kratko vreme postala lider u regionu govori i što se javljaju pojedini, da kažem anonimusi, da daju svoj komentar o Beogradu.

Zagreb je uvek imao kompleks Beograda i uvek su ga upoređivali sa nama, a jedva su čekali da dođu u glavni grad bivše velike SFRJ. Koliko njihovih estradnih umetnika se upravo ovde proslavilo, jer svi znaju da dok ne osvojiš srca Beograđana i nisu popularan u Srbiji, nisi uspeo.

Ja poručujem da nas slobodno zaobiđu takvi kao što je Dežulović, jer ne trebaju našem Beogradu i ne trebaju našoj Srbiji. Da bi komentarisao tuđe dvorište, prvo moraš da počistiš u svom. Hrvatski pisac, novinar, kolumnista, Boris Dežulović je napao i frontmena grupe Riblja čorba, a sada je stigao i odgovor legendarnog Bore Đorđevića i volela bih da ga podelim sa vama.

Dežulović je rekao svojevremeno – Beograd se sam ubio, nije ga ubio nijedan nesretnik sa Kosova ili iz Krajne, Beograd je ubio Momo Kapor, ubili su ga prvo sveštenici njegovog asfalta, kojekakvi Minimaksi, Bore Đorđevići i slični gradski otpad.

Na ove prozivke odgovorio je Bora Đorđević iz Ljubljane i sa ovom porukom legendarnog Bore Čorbe ću završiti – ne znam pomenutog, nikad čuo, moj prijatelj Popadić kaže da miševi pljuju na lavove da bi se čulo za njih. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre Mali sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jedino što licemeri željni vlasti mogu da zamere je da se Srbija zadužuje, ne pominjući da posle silnih grejs perioda i prolongiranja vraćanja upravo vraćamo skupe kredite koji su bili po 7,25%, koliko je bila obveznica 2011. godine. Danas se refinansira ista sa 1%. Sve to zapravo je posledica kredibiliteta zemlje koju upravo grade oni koji je vode.

U stvari, pozadina je da kritizeri i politikanti vide da sve funkcioniše i pored ove pošasti koja je zadesila svet. Nije lako kada se pogledate u ogledalo i kada vidite gubitnike i zaista treba da im je žao, jer imali su priliku da se pokažu, a nisu i narod ih je kaznio na izborima.

Ja volim narodne umotvorine, jer one su došle iskustvom i u njih ne treba sumnjati. Tako jedna od najgorih kletvi je upravo – Dabogda imao, pa nemao. Đilas je imao vreću bez dna gde je uzimao koliko je hteo i kad je hteo, ali sada više nema i naši građani mogu da uporede na sopstvenoj koži kako žive sada, a kako su živeli nekada.

Za razliku od nekada, sada Srbija ima budućnost.

Pred nama je dosta finansijskih zakona, jer uređenje finansija je ključno za ispunjenje svih obaveza i za nabavku svega potrebnog državi i njenim građanima. Kao i u svakoj kući, ništa drugačije, ova Vlada radi domaćinski i rezultati se vide. Do sada je važio Zakon o fiskalnim kasama od 2005. godine i s obzirom da je proteklo 15 godina i da je tehnologija značajno napredovala i da se promenila.

Borba protiv sive ekonomije je jedan od strateških ciljeva Vlade u cilju suzbijanja sive ekonomije i u cilju punjena budžeta.

Ovim zakonom stvaraju se uslovi za efikasniju kontrolu. Imamo široku podršku građana. Upravo i nagradna igra koju su inicirali Vlada i NALED je da probudi svest kod građana da svaki ne otkucan račun je u stvari umanjen budžet Republike Srbije, a zrno po zrno je pogača.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji je predložen u cilju sprečavanja nelegalnog rada fizičkih lica i rasterećenja privrednih subjekata, kao i povećavanje neoporezovanog dela iznosa zarada sa 16.300 na 18.300 mesečno. Cilj je smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni. Radni vek brzo prođe. Treba misliti šta će biti sa tim ljudima kada ostare. Rad na crno nikome ne donosi penziju, samo ekstra profit vlasnicima preduzeća. To država želi da spreči.

U ovom zakonu se precizira i prenos digitalne imovine, koja je inače precizirana u posebnom zakonu koji je takođe danas na dnevnom redu i o čemu je ovde bilo reči, a predviđeno je i oslobađanje poreza za obveznike koji od prodaje digitalne imovine ulože u osnovni kapital privrednih društava.

Pošto se u ovoj oblasti vrti ogroman novac, ovo je jedan od načina da se povećaju investicije.

Šta privlači još investicije? Svakako privlači predsednik Srbije njegovim ugledom u svetu i poverenje koje je stekao, jer data reč neće biti pogažena, kao i stabilan kurs dinara.

Kada smo makro ekonomski stabilni, onda su nam na raspolaganju i niže kamatne stope i prosto se finansijeri utrkuju ko će da da bolji plasman.

Samo par godina pre su se smejali našem predsedniku kada je pominjao četvrtu industrijsku revoluciju. Sada vidimo da je to stvarnost. Mi imamo pametne mlade ljude, puno stručnjaka iz IT oblasti i sve više investicija. Ovo je jedan od načina i da ih pridobijemo.

Naš geostrateški položaj je mnogima interesantan, jer smo na granici istoka i zapada, na Balkanskom poluostrvu i glavna kopnena transverzala sa Bliskim istokom.

Srbija razvija privatan sektor i po prvi put u našoj zemlji zarade zaposlenih u privatnom sektoru premašuju zarade iz državnog budžeta.

Naši radnici su među najboljim radnicima na zapadu. Oni, naravno, hoće i da zarade i to je potpuno prirodno.

Mnogo vremena je uzalud bačeno. Bili smo prepušteni lošim kormilarima i nije im bilo važno da plovimo mirnim vodama, da radimo na imidžu zemlje, da radimo na našim brendovima, ali im je bilo važno da se što brže i što više obogate, a onda sa tim bogatstvom da potplaćuju i podmićuju.

Nije samo Đilas, ima mnogo onih koje niko ne pominje i koji su kao eksperti ekspertski maznuli lovu i sada uživaju u nekim institucijama, upravnim odborima, nadzornim odborima, bankama.

Na dobrom smo putu, ali mora još puno da se radi, posebno kod jačanja nezavisnih institucija, naročito pravosuđa, jer na šta ličimo kao država ako policija hapsi, a sudstvo pušta kriminalce? Za to je potrebna politička volja, ali i hrabrost, jer se često ima posla sa vrlo opasnim ljudima.

Završiću svoje izlaganje citirajući Ivu Andrića: „Samo se radom ili hrabrošću može postići ugled među ljudima. Ne prisilite ih da vas vole i nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju. Naravno da je rad bolje i sigurnije sredstvo, jer hrabrost nije od prirode svakog dana, a osim toga za nju se pruža i ređe prilika. Govorim ovde o unutrašnjem zadovoljstvu koje čovek ima od dobro svršenog posla, koje svakako vredi i više od svih nagrada i priznanja ljudskih.“

Ja bih dodala apropo ovome – naše zadovoljstvo je da smo na putu uspeha i da našim očima vidimo kako Srbija napreduje, kako Srbija jača i to je nemerljivo zadovoljstvo koje se ne može kupiti nikakvim novcem. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, ja dolazim iz Mladenovca, prigradske opštine grada Beograda i ja bih volela da kod nas bude veći budžet. Silom prilika i ovom situacijom i naš budžet je smanjen. Prema tome, to se dešava u svim opštinama, ali mi imamo razumevanja zbog ove situacije koja je snašla ne samo našu zemlju, nego i svet, tako da je to pod ovim okolnostima sasvim neophodno.

Dana 4.12. prošle godine sam diskutovala o budžetu na potpuno drugačiji način. Pričalo se o mestu koje imamo na „Ju duing biznis listi“, zatim o napredovanju prema svim međunarodnim ekonomskim institucijama, zatim pričalo se o suficitu, međutim ovog puta nama su se prioriteti promenili. Ciljevi SNS su ostali isti, ali to je, pre svega, jedan sigurna, moderna, jaka Srbija. Međutim, prioritet je sada drugačiji.

Sada je u pitanju opstanak nacije i sada je najvažnije da sačuvamo živote ljudi. Imamo neprijatelj koji je skoro u isto vreme napao ceo svet, a možemo da vidimo samo mikroskopom, tako da ne možemo biti sebični i moramo poštovati mere.

Građani Srbije, želim i vama da kažem nešto, da ne budete lakoverni i da ne nasedate na laži Dragana Đilasa preko svojih plaćenih medija, jer iskorišćava i ovako tešku situaciju da se polarizuje Srbija.

Nama Srbima je, u stvari, u genima da se stalno zbog nečega delimo. Delimo se na partizane i na četnike, na zvezdaše i partizanovce, na evropejce i na rusofile, itd, a najnovije sada na šta se delimo jeste ko je za to da poštuje mere protiv Kovida-19 i ko misli da Kovid-19 ne postoji, zatim ko nosi maske, a ko ne, ko je za vakcinu, a ko nije.

Takođe, na društvenim mrežama su silne teorije zavere i na ovako teško vreme unosi se destabilizacija u zemlji i panika kao svojevrsni digitalni terorizam.

Kad je čovek u određenim godinama, onda zna šta zna, zna šta ne zna, šta može, šta ne može i ima neko određeno iskustvo. Takođe, u ovo vreme jačina ličnosti je na testu, a ne samo naš imunitet.

Ja pamtim kada su se čekali redovi za osnovne životne namirnice, kada su bili deficitarni proizvodi od bebi opreme, do građevinskih proizvoda. Pamtim hiper inflaciju, zatim nestašicu goriva, čak i one tablice par – nepar.

Ipak, od svega što pamtim, najgore je bilo bombardovanje 1999. godine, kada je moja ćerka bila mala, kao i mnoge kolege ovde, ali sigurno da svako pojedinačno zna kakvu je golgotu prošla njegova porodica. Nas su bolele žrtve, ali nas je takođe bolela i nepravda od strane sveta koja nam je tada učinjena, pa opet mislim da smo se nekako zbližili i nastavili dalje.

Sigurno se pitate zašto vam sve ovo govorim. Govorim da se ne zaboravi, jer mi Srbi smo poznati da imamo kratko pamćenje. Moje kolege su govorile o Đilasu, o Jeremiću, o Obradoviću, o Nogu, i treba da govore, jer oni ne odustaju od namere da se domognu vlasti. Hoće svoju zlatnu koku nazad, na ličnu dobrobit, a na propast građana Srbije, totalno bezumlje i panika koja je obuzela Dragana Đilasa i kompaniju i mržnja koja se sada rasplamsala u požar i to samo zbog toga što se sada sve više i više njihovih afera otkriva. Preko medija i društvenih mreža otvoreno prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, ali znate zašto? Zato što je on sve ono što oni nisu i mrze sve ono što ima bilo kakve veze sa njim i mrze i sve nas.

Danas svi imaju televizore i pametne telefone i kompjutere i mogu biti izloženi napadima onih koji ne prezaju od laži, spinovanja, raznih pretnji, prevara, često lažnih profila, jer nemaju hrabrosti i to je kukavički.

Ovo govorim zato što je Dragan Đilas ne samo kroz svoje plaćene medije, novine i televiziju, ukradenim novcem od građana Srbije se virtuelno proglasio za lidera opozicije. Da nije tih istih medija niko se ne bi ni setio ni plačnog Đilasa, ni otporaša Jeremića, ni bahatog Obradovića i ostalih. Oni su politički mrtvi. Održava ih u životu samo medijski aparat za disanje da bi ih prikazivali kao opozicionu silu i obmanjivali građane Srbije, a nisu smeli ni da se pojave na izborima. Ovi mladi bi rekli u žargonu – Vučić ih je oduvao.

Podsetiću vas, Dragan Đilas je bio 72. gradonačelnik Beograd na kome je bio pet godina i njegovu vladavinu u Beogradu su obeležili korupcija, partokratija, krađa iz gradskog budžeta uz brojne afere. Njegov tada slogan za izbore je bio „Svi obećavaju, ja garantujem. Mi znamo šta on garantuje, da ako se opet dočepa vlasti opet će raditi isto. Zamislite kakvi bi tek apetiti bili kada bi se dočepali budžeta Republike Srbije?

Vlada se zaista na domaćinski način ophodi prema novcu svojih građana i Srbija je od gubitaša postala lider u regionu. Naravno, mi smo pogođeni korona virusom već 10 meseci, i to je poljuljalo, ne samo nas, nego i svetske, regionalne i evropske ekonomije za 6 do 15%. Naš prognozirani privredni rast je 6% u 2021. godini. Takođe, predviđene i velike kapitalne investicije koje će podsticati i razvoj samog privatnog sektora.

Budžet Republike Srbije je prvenstveno namenjen očuvanju života građana, ali je i razvojni. Mislite da je lako izbalansirati taj budžet? Ne, to je sada izuzetno teško, niko nema praksu sa tim, ovo se dešava prvi put. Planiramo da se brže oporavimo od moćnijih i bogatijih zemalja, a najveća ulaganja su svakako u zdravstvo, u privredu, ali nismo zaboravili ni kulturu. Povećanje plata i penzija, takođe, podstiče rast. Iz tog razloga mi očekujemo da, kroz povećanje tražnje, brže oporavimo i našu ekonomiju.

Ono što su mnogi rekli, a još jednom vredi podvući, da nismo bili u suficitu sigurno ne bi mogli sve to da isfinansiramo, a da nije ugleda našeg predsednika u svetu, da li bi mogli da nabavimo lekove i opremu pre moćnijih i bogatijih zemalja. Mi tu vidimo šansu.

Takođe, na kraju, želim da vam čestitam na junačkoj borbi, na neumornom radu od početka izbijanja pandemije i da građani nisu osetili zaista nikakvu nestašicu i da se svi leče, bez obzira da li neko ima socijalno osiguranje ili ne.

Imam puno poverenje u našeg predsednika, u našu premijerku, u našeg ministra finansija, u našu guvernerku NBS da rade časno i odgovorno i u najboljem interesu građana Srbije.

Žao mi je što je svet i Srbiju zadesila ova neman, jer da nije toga sigurna sam da bi se brz oporavak Srbije izučavao u ekonomskim udžbenicima, kao blistav primer da za tako kratko vreme od gubitaša se dođe do lidera u regionu. Nećemo dozvoliti da nas pljačkaju i pustoše, da otimaju teško stečeno, zato što ima mnogo nas, koji mislimo svojom glavom i koji vidimo svojim očima kako se Srbija razvija i raste. Volimo svoju zemlju i budimo ponosni na nju i čuvajmo svoju zemlju, jer i ona će čuvati nas. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ono što smo mogli da čujemo celog današnjeg dana jeste od kolega poslanika da apeluju na građane Srbije da zaštite sebe i druge.

Izmena Zakona o zaštiti stanovništva o zaraznih bolesti između ostalog omogućava i komunalnoj miliciji da kažnjavaju prekršioce u cilju suzbijanja bolesti. Ovo je moralo da bude doneto ne zbog onih odgovornih, nego zbog onih neodgovornih jer jedino će verovatno znati da poštuju pravila kada im se bude olupalo o džep.

Ovo će omogućiti strožiju kontrolu mera i to u prevodu znači da će u Beogradu biti samo negde do 400, 500 novih ljudi, tj. biće komunalne milicije koji će učestvovati u kontroli. Na primer, u Mladenovcu gde nije formirano odeljenje komunalne milicije planirano je da bude komunalna inspekcija. Mi možemo doneti najbolji zakon, ali moramo se brinuti o njegovoj primeni i da zakon važi za sve.

Kolega Bačevac je na primer taksativno govorio o tome kolike su kazne propisane u kojoj zemlji, tako da ovo nije nikakva novina. Po sadašnjem zakonu to mogu da rade sanitarni inspektori iz Ministarstva zdravlja i njih je otprilike negde oko 140 na teritoriji Srbije, što je malo. Međutim, zašto je to značajno? Mi moramo da reagujemo na celoj teritoriji zemlje, a ne da se virus i da se zaraza prenosi iz jedne oblasti u drugu.

Što se tiče kazni mora da postoji i opšta društvena osuda onih koji krše neophodne mere zaštite pored ovih zakonskih. Kada uporedimo proleće kada je na primer bilo uvedeno vanredno stanje sada mislim da je manja panika, ali pošto je panika manja to je kao sistem kuvane žabe, tj. prosto smo se privikli, ali samim tim i opustili.

Zato je sada i veći priliv bolesnika u bolnici. Jedna od bolnica koja je u kovid sistemu je i bolnica u Mladenovcu za interne bolesti i ako se sećate ministre, kada sve ovo bude prošlo i kada, nadam se, vrate sve u normalu, da smo i razgovarali da će uopšte pošto Mladenovac nema opštu bolnicu, da će preći u zdravstveni centar, nadam se, da će u narednim godinama se to i ostvarilo ili bi to mnogo značilo.

Po medijima se javljaju pojedinci koji žestoku kritikuju izborni štab, zatim, Vladu Srbije, Ministarstvo zdravlja, ali i naročito predsednika Aleksandra Vučića. Sve što je dobro, sve što je logično, to je normalno, a ono što je loše oni su krivi. Ja apelujem da prestanemo s optuživanjem i da damo minimum savesnosti i odgovornosti. Ako se neko oseća jakim i zdravim, to ne znači da nije prenosilac virusa, to je od njih vrlo sebično, tako da za pojedine glasnogovornike koji nisu nosili maske, znam lično da su sada u bolnici.

Videli smo da bolest ne napada samo stare, sada je sve više mladih i to onih koji nemaju nikakve sistemske bolesti. Ima puno zemalja u svetu koje nisu odmah shvatile ozbiljnost situacije i moglo bi se zameriti što šta njihovim vladama, ja mislim da ovoj Vladi, koja je vodila proces od početka, zaista, nije imalo šta da se zameri.

U Srbiji od početka je bilo onih koji pametuju samo radi lične promocije kada su mere blaže, zašto nisu oštrije, kada su mere oštre, zašto nisu blaže, i namerno ne kažemo opoziciju, jer to podrazumeva neku ideju, plan, program, a ovde toga nema, nego samo opstrukcija.

Izuzetno jaki ljudi i u ovako teškoj situaciji nastavljanu ne štedeći sebe. To je slučaj sa našim predsednikom, tako da je bolest njegovog sina, takođe, bila meta podsmeha, ali hvala Bogu, on je mlad i jak i preboleo je virus. Tako da se zapitamo građani Srbije ko su ljudi koji su sebi dali za pravo da znaju bolje od doktora od stručnjaka, kada se zna da doktori i specijalisti na fakultetu školuju 10 i više godina da bi bili stručni u nekoj oblasti. Ta doza bezobrazluka i umišljenosti, zaista je neverovatna.

Imam puno poverenja u ovu Vladu da nikada ne donose ishitrene poteze, ali uvek donosi odluke u najboljim interesu svojih građana, misleći prvenstveno na njihovo zdravlje, ali i egzistenciju, što je rekao kolega Đorđe Komlenski - da sačuva i glavu i kuću i da nađe pravu meru.

Ako smatraju da treba da se skrati vreme kafića, onda mora. Velike su teret podnele, zaista i turističke agencije, ali ja sam lično protiv rada noćnih klubova. Jel bi neko tek tako, da ovo nije opasno vreme za čovečanstvo, rizikovao napredak svoje ekonomije, sigurno da ne. Naravno, da svi želimo da se vratimo u normalu, ne samo mi, nego ceo svet.

Gledala sam sa divljenjem u Vuhanu da je sve počelo pre neki dan se održao koncert, gde su bili bez maski, igrali, pevali, ali ne zaboravimo da je svemu tome prethodila velika disciplina i velika odgovornost.

Pridružujem se, takođe, kolegi Đorđu koji se zahvalio ne samo medicinskim radnicima, nego i svim drugima koji su doprineli da Srbija bude u normali, da ni o čemu ne oskudevamo, i da sve normalno funkcioniše. Znači, svim tim ljudima na koje smo mogli da se oslonimo, sada nam je jedinstvo jedino neophodno, zbog naše budućnosti i zbog budućnosti naše dece, jer ujedinjeni možemo sve. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na prethodnoj sednici smo izabrali novu Vladu i ono što je zanimljivo da nije bio intenzivna debate u javnosti oko premijerke kao prošli put.

Oni koji su je žučno osporavali i podsmevali se, ovog puta su se ućutali, jer premijerka Ana Brnabić i njen tim imaju opipljive i neosporne rezultate. Zbog tih rezultata ušla je u klub premijera sa duplim mandatom.

Zaista sam srećna što takođe je ministar Mali ponovo ministar finansija jer je čovek od znanja i iskustva i dokazano da bilo na kojoj funkciji se nalazi, posao radi maksimalno uspešno.

Ponosno može da se kaže svima da je Srbija napredovala u svim domenima i u svim sferama društva, od začelja je došla do lidera u regionu. Sa dolaskom SNS na vlast, iz godine u godinu se napredovalo, počevši da je ubrzan privredni rast, zatim da smo uveli reforme u državnu upravu, zatim je urađeno puno infrastrukturnih projekata, vraćeno je poverenje i ugled u strane investicije.

Ali, vremena su izuzetno teška. U svom životu teško vreme pamtim kada je bilo bombardovanje i tada smo se plašili neprijatelja odozgo. Sada ne znamo sa koje strane neprijatelj vreba.

Dobili smo pomoć od naših prijatelja iz sveta, ali i mi smo pomagali onima koji su imali manje od nas. Dok su se zdravstveni radnici borili, ne pitajući da li je bolesnik koje političke pripadnosti i da li ima socijalno osiguranje ili nema, drugi su za to vreme u izuzetno teškom vremenu za ceo svet opstruirali sve dobro, opstruirali sve pozitivno i ponovo želeći da nas vrate u blato.

Kad pomislite da nema dalje i da je sve iscrpljeno, vidite da ima, tako da su pokušavali čak i sopstvenu decu, da im služe kao politički poeni. U Srbiji su sva deca jednaka i svom snagom ćemo se boriti da im osiguramo bolju budućnost, kao što ćemo se argumentima boriti protiv svih onih koji lažu i koji žele da nas vrate deceniju unazad. Za takve imam poruku - Nije sve u politici, nije sve u ideologiji, ali nešto je u ljudskoj pristojnosti i etici.

Kod nas nije bilo nestašice ni hrane ni lekova, kao što svi znate, a pandemija i dalje traje i niko ne zna dokle. Sve ovo iscrpljuje i ekonomski našu zemlju. Samim tim napredak u ovim vanrednim okolnostima nije kao što smo planirali, tako da ovo je drugi rebalans, prvi je bio u aprilu mesecu, u pravo vreme kada je epidemija i počela i mi smo ispunili sva obećanja koja smo dali građanima, i to i prema pojedincima i prema privredi.

Što se tiče stanja u regionu, kod nas je sada -1% BDP, u Hrvatskoj je -9%, u Bosni i Hercegovini - 6,5%, u Crnoj Gori - 12% BDP. Vidimo da u regionu zaista smo daleko bolje prošli mudrom i pametnom politikom naše Vlade.

Takođe po procenama MMF, a što se tiče i Evropske komisije, MMF na primer predviđa da će kod nas stopa rasta sledeće godine 2021. biti 5%, a dok će u 2022. godini biti 6%. Evropska komisija je malo tu skromnija, tako da prognozira rast od 4,8% u 2021. godini i nešto manji 3,8% u 2022. godini.

U budžetu, kao što smo čuli na početku ministrovog izlaganja, je projektovano 483 milijarde dinara deficita. Veći je, naravno, nego u 2012. i 2014. godini, ali isključivo zbog pandemije, koja je opasnost za celo čovečanstvo.

Vreme je pred nama gde nas očekuju veliki izazovi, ali mislim da je ova Vlada zaista više nego bilo koja prethodna dorasla tim izazovima. Sve smo to postigli isključivo napornim i vrednim radom predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i želje da iz ovako velike krize izađemo kao pobednici.

Ovo je naš način da kažemo svim građanima da će uvek, i u ovako teškim i izazovnim vremenima, moći da računaju na pomoć svoje države.

Takođe, zahvalila bih se ministru Malom na svemu što je učinio za ovu zemlju, što je blagovremeno reagovao i sprečio kolaps finansija, što nije slučaj u mnogim zemljama. Imam poverenje u vas da sve što budete učinili u budućnosti, da je to najbolje za Srbiju u datom trenutku. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana premijerko, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ovo nije sednica kao ostale. Osećam se kao u filmu „Dan posle“. Isto mesto, isti ljudi, ali mi nismo isti.

Neki od nas su izgubili drage ljude, nekima su se prijatelji ili rođaci razboleli, ali, ono što je sigurno, svi smo bili u strahu od nepoznatog neprijatelja i brinuli za one koje volimo.

Ima puno zemalja u svetu koje nisu odmah shvatile ozbiljnost situacije i moglo bi se štošta zameriti njihovim vladama, na usporenoj reakciji.

Da li ste pročitali ili čuli opoziciju tih zemalja da iskorišćavaju ovu vanrednu situaciju i da rade samo promociju, da blate vlast u toj zemlji? Odgovor je – ne.

Nema samo Srbija neistomišljenike vlasti. Namerno ne kažem opoziciju, jer to podrazumeva neku ideju, neki plan, program. Ovde toga nema, samo bezobrazluka, kritizerstva, ismejavanja i napade na sve i svakoga. To se, naravno, ne odnosi na svu opoziciju, nego na one glasne pojedince koji su komentarisali da li je neko previše doteran ili premalo u ovoj situaciji kada se spašavaju ljudski životi, i to odmeravanje meni kao ženi izuzetno smeta, da li je neko stručan ili ne, da li se neko više ili manje slika, a ne kažu da konferencija za novinare je baš svaki dan i da se podaci iznose svakodnevno do najmanjih detalja.

Da li znate kako je to kada vam se dete razboli? Odseku vam se i ruke i noge i ne funkcionišete. Samo izuzetno jaki ljudi nastave ne štedeći sebe. To je slučaj sa našim predsednikom. Bolest njegovog sina je bila meta podsmeha, ali, hvala Bogu, on je jak i mlad i prebrodio je virus.

Da se zapitamo, građani Srbije, ko su ti ljudi koji su sebi davali za pravo da bolje znaju od doktora, stručnjaka, kada se zna da se doktor specijalista školuje po deset i više godina da bi bio stručan u nekoj oblasti. Ima vrlo divnih, kvalitetnih novinara koji su tokom godina rada stekli ugled, koji časno i pošteno rade svoj posao, ali ima iskreno mnogo manje onih koji blate profesiju zbog sopstvene mržnje prema SNS i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ta toga bezobrazluka i umišljenosti je neverovatna. Ti novinari ili, rekla bih, nadrinovinari, kvazinovinari sa nikakvim kvalifikacijama, jer su završili samo osnovno i srednje obrazovanje, bezobrazno se podsmevaju našim vrsnim stručnjacima. Oni koji naviše pridikuju struci nisu uložili ni rad, ni trud, a ni mozak, jer to u ovoj situaciji baš nikako se ne radi. Potrebna nam je sloga, a ne konfuzija.

Vanredno stanje, kako i sama reč kaže, je nešto neuobičajeno, specifično, kome se pristupa u teškim situacijama. Građani Srbije, moramo biti svesni da imamo veliku sreću da je na čelu ove zemlje predsednik Aleksandar Vučić. Za njega bi se moglo reći da je radoholičar, ali on ne samo da voli da radi, on zna da radi. On čini da od gubitnika postanemo dobitnici i podigao je ugled Srbije da se sada na nas mnogi ugledaju po mnogo čemu. On zna da sklopi prijateljstva i da ga cene veliki i moćni državnici. Da se razumemo, to bi hteo svako, da bude prijatelj uspešnih i moćnih u svetu, ali ne može. To mogu samo iskreni, kvalitetni, harizmatični ljudi.

Da li mislite da ovoliku opremu, mašine, cele laboratorije može da dobije svako ako ima novac? Ne može. Neke stvari se dobijaju na prijateljstvo i na ugled.

Sramotno je bilo šta reći predsedniku Srbije, premijerki Ani Brnabić, Vladi Republike Srbije osim – svaka čast i hvala vam, ali to mnogi zavidni ne mogu da prelome preko svojih otrovnih jezika.

Ponosna sam na vas, premijerko, i na naše ministre, na naš Krizni štab, stručnjake, lekare, medicinsko osoblje, prosvetne radnike, koji su vrlo brzo i kvalitetno se organizovali i sproveli nastavu na daljinu, policiju i vojsku, uz koje smo se svo ovo vreme osećali sigurno i bezbedno.

Ministarstvo finansija je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije pripremilo odličan ekonomski program pomoći privrednicima, tako da sve ovo vreme vanrednog stanja nismo osetili nedostatak ni hrane, ni lekova.

Ponosna sam, takođe, i na naše građane koji su poštovali sve mere Vlade i verovali joj. Ponosna sam na našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer uz njega smo od prvog dana se osećali sigurno u ono što se preduzima i znali da je to maksimalno moguće u tom trenutku i najbolje za građane Srbije.

Mnogo smo naučili iz ove situacije i kad je ovako globalna epidemija u pitanju, to je da mora da se oslonimo što više na sopstvene snage i da nikada ne zaboravimo ko su nam bili prijatelji kad nam je najteže.

Na kraju imam jedan predlog za sve one, a naročito za kolegu Radulovića, koji smatraju da su imuni i da im ne treba zaštita od virusa, da su maske i rukavice bez veze, da se obavezno prijave da volontiraju bez zaštitne opreme, jer kažu – ne treba im, da idu kod obolelih od Korona virusa, da im se nađu pri ruci, da im pomognu. Tako će ujedno da testiraju i svoj imunitet i imunitet svojih najbližih i možda budu korisni kao zamorčići u službi nauke.

Apelujem, takođe, na disciplinu, da građani ne nasedaju lažnim informacijama iz usta Obradovića, Đilasa, Radulovića. Imajte poverenja u predsednika Srbije, u Vladu Srbije, ove ljude koji vode ovu zemlju, jer su pokazali delima da to znaju i da su uspešni u tome.

Ja vam se zahvaljujem na pažnji i želim svima dobro zdravlje, kao i vašim porodicama.

(Vojislav Šešelj: Pažljivo sam slušao.)

I ja vas pažljivo slušam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolega narodni poslanici, ja bih diskutovala o Konvenciji za zaštitu lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope koja je usvojena 1981. godine u Strazburu, a Republika Srbija… Imajući u vidu nove izazove zaštita pojedinaca u pogledu obrade ličnih podataka koji su se pojavili nakon što je Konvencija usvojena, Komitet ministara Saveta Evrope 18. maja 2018. godine usvojio Protokol.

Srbija je 36. država koja je potpisala predmetni Protokol Saveta Evrope. Među državama potpisnicama nalaze se i države van evropskog kontinenta budući da je reč o Ugovoru koji je otvoren i za države koje nisu članice Saveta Evrope.

U skladu sa Konvencijom neophodno je garantovati svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, poštovanje njegovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, a posebno prava na privatnost, kako i kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka. Uostalom takva obaveza proističe iz Ustava Republike Srbije koji propisuje da je zaštita podataka o ličnosti zagarantovana.

Regulatori su iskoristili priliku da dodatno urede brojna sporna pitanja nastala tokom razvoja interneta i novih tehnologija u pokušaju da obnove narušeni balans a građanima omoguće da povrate kontrolu nad svojim podacima.

Značajna težnja jeste usaglašavanje pravila među članicama EU i dalje ostavlja prostor državama koje nisu članice da mnoge detalje samostalno regulišu u skladu sa svojim nacionalnim propisima. Pošto Srbija teži da se priključi toj evropskoj zajednici, logično je bilo i potvrđivanje Protokola.

Konvencija štiti prava građana EU, bilo da im nudi robu ili usluge ili prati njihovo ponašanje na internetu. Novi zakon o zaštiti podataka ličnosti u Srbiji je novi propis o zaštiti podataka, usvojen u novembru 2018. godine sa odloženom primenom devet meseci, počev od avgusta 2019. godine.

Policijske direktive koje uređuju obradu podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti, ovaj zakon makar i samo normativno predstavlja najviši standard zaštite podataka ličnosti, a pre ili kasnije manjkavosti i praznine će biti rešene naknadnim intervencijama, dok će značajne pravne inovacije ostati ugrađene u naš sistem zaštite ljudskih prava.

Ovi principi dobili su primenu u prometu roba i usluga na internetu a konačno je otvoreno i sporno pitanje regulisanja automatizovane obrade podataka. Proširena je odgovornost ljudi i organizacija koje prikupljaju i obrađuju podatke i detaljno su razrađeni instrumenti i procedure sprovođenja propisa. Tako će rukovaoci u prekršajnom postupku rizikovati kazne od najviše dva miliona dinara po pojedinačnom prekršaju, dok je najmanja zaprećena novčana kazna za prekršaj iz ove oblasti 50.000 dinara.

S obzirom na prilično nisku kulturu zaštite ličnih podataka koja je do sada bila u Srbiji i retku primenu zakona i propisa iz ove oblasti, svako pravilo nove regulative verovatno predstavlja novost za mnoge kompanije ali i državne institucije.

Nadležni organ za zaštitu podataka se primenjuje kod svih članica EU i u svakoj od ovih zemalja postoji nezavisni nadzorni organ za zaštitu podataka o ličnosti koji samostalno prati primenu pravila o zaštiti podataka i ima ovlašćenja da izdaje mišljenja, sprovodi istrage, vodi postupke, izriče upozorenja, kazne i drugo.

Nadzorni organi su u načelu najoperativniji deo nacionalne administracije koja se bavi zaštitom podataka o ličnosti i do danas je svaki od njih razvio obimnu praksu u tumačenju i primeni pravila.

U Srbiji ulogu nadzornog organa ima Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je razvio značajnu praksu kroz brojna mišljenja, odluke u postupcima nadzora, a koje se redovno objavljuju na sajtu Poverenika.

Modernizacija Konvencije, koja je jedini postojeći zakonski obavezujući međunarodni ugovor sa globalnim značajem u ovoj oblasti, bavi se izazovima koji se tiču privatnosti, a proizilazi iz upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija i jača mehanizam Konvencije, kako bi se osigurala i njena efikasna primena.

Predsednica Vlade Republike Srbije je puno puta istakla da su digitalizacija i reforma prioriteti i da su ljudi u Srbiji sada počeli da veruju u taj proces i da vide konkretne rezultate.

Živimo u vreme četvrte industrijske revolucije i vreme dinamičnog i brzog razvoja. Digitalna transformacija u Srbiji zasnovana je na tri stuba: transformaciji obrazovanja, transformaciji javnih usluga, digitalnoj transformaciji poslovnog okruženja i podršci inovacijama i start apovima.

U Srbiji su doneti odlični zakoni, dobri pravni i poreski podsticaji za investiranje informacione tehnologije, start ap inovativna preduzeća, istraživačke centre.

Francuska je lider u digitalizaciji, ali su Srbija i Estonija, kako kažu, najveće nade za budućnost.

Na primer, 6. marta u Palati Srbija će biti održana konferencija pod nazivom „Podaci i e-Uprava: Iskra za budućnost“. Upravo ovde će biti predstavljeni uspesi na polju otvaranja i upotrebe otvorenih podataka digitalne transformacije i biće prisutni svi od javnog sektora, civilnog društva, tehnološke zajednice i dela akademskog sektora.

U uslovima u kojima je najveći izazov za digitalizaciju politička volja i novac za realizaciju projekta, Srbija je zemlja koja ima političku volju, a i sve više novca, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, stabilnom budžetu i rekordnom prilivu stranih, direktnih investicija.

Iz svega izloženog se nameće zaključak da Zakon o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica na automatsku obradu ličnih podataka, je neophodan, jer Srbija sve više izlazi u svet i svet dolazi nama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, rekla bih nešto o istorijatu Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije koji su osnovani 28. oktobra 1919. godine. Osnovali su ga ratni invalidi iz Prvog svetskog rata, a kralj Aleksandar poklonio je Udruženju plac na Savskom trgu gde je kasnije sagrađen Dom ratnih invalida.

Na Skupštini ovog Udruženja 18. oktobra 1945. godine pridružili su se i vojni invalidi iz Drugog svetskog rata, a 1995. godine doneta je Odluka da se priključe i vojni i mirnodopski invalidi iz ratova 90-ih. Tada je imenu udruženja pridodata reč mirnodopski i od tada se koristi naziv – Ratni i mirnodopski vojni invalidi Srbije, koje nosi i dan danas.

Udruženje ratnih i vojnih invalida je jedino udruženje ratnih invalida iz Srbije koje je član Svetske federacije veterana i to je najstarije veteransko udruženje u Srbiji. Od svih udruženja samo je Crveni krst stariji.

Prošle godine je obeleženo 100 godina postojanja Udruženja. Svečana akademija u Domu Vojske, povodom stogodišnjice, održana je pod nazivom „Uvek u stroju“. Osnovali su ga invalidi Prvog svetskog rata. Danas ima najviše ratnih invalida iz 90-ih godina.

Sramota kako se odnosilo prema invalidima posle Prvog svetskog rata, a sramota je kako se država odnosila prema borcima iz ratova 90-ih. Borci zadojeni čojstvom i junaštvom su dali deo sebe, ostajući invalidi za svoju državu i svoj narod.

Treba pomenuti da je Udruženje boraca sprečilo prijem veterana UČK u Svetsku organizaciju veterana.

Ovo je veoma kompleksna oblast i pitanje, jer narod koji zaboravlja svoju istoriju sigurno da neće u budućnosti dobro proći.

Srpski narod je uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i uvek se nalazio u prvim redovima u svetu u borbi za slobodu, protiv fašizma, imperijalizma.

Svedoci smo dvojnih standarda u međunarodnoj politici. Na primer, holandske vlasti su odbile da izruče svojevremeno nemačkog cara Vilhelma koji je u Prvom svetskom ratu, zajedno sa austrougarskim carem Francom Jozefom, kriv za smrt puno Srba, a u najnovijoj istoriji su bili protiv početka pregovora Srbije i EU dok se ne uhapse i ne isporuče svi koji su se nalazili na listi Haškog tribunala. Da li je to pravedno ili nepravedno, to je svet u kome živimo.

Ovo je veliki dan, jer predlozi 23 boračke organizacije su ispunjeni ovim zakonom.

Ovim zakonom se rešavaju problemi neusklađenosti propisa iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa Ustavom Republike Srbije, jer su zakoni doneti pre nego što je Republika Srbija postala samostalna država. Postoji veliki broj propisa kojim je regulisana ova materija. Međutim, prisutna je i zastarelost i prevaziđenost pojedinih odredaba, propisa iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civila invalida rata, s obzirom na uslove koji su postojali u vreme njihovog donošenja i usaglašavanja sa sadašnjim uslovima.

Posebno je bilo problematično postojanje odredaba kojima se regulišu prava boraca iz oružanih sukoba 90-ih i 1999. godine. Ovo usvajanje zakona rešava decenijske probleme ljudi koji su se hrabro borili i branili svoju otadžbinu.

Slika kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojoj govorimo kako poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod.

Srbija nikada nije bila agresor i srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, već su uvek žrtvovali sebe, možda čak i više nego što je trebalo. Ova Vlada želi da ispravi nepravdu koja je učinjena našim borcima i po prvi put se za celu teritoriju Republike Srbije usklađuju propisi iz oblasti boračko-invalidske zaštite u jednom zakonu.

„Sretni su narodi koji imaju dosadnu istoriju“, rekao je Monteskje. To sa nama nije slučaj, jer nažalost naša kuća se nalazi na raskrsnici. U ratu odlučnost, prkos u pobedi, a u miru velikodušnost.

Ovaj zakon nije samo dobra volja vlasti, već naša dužnost da ispravimo učinjenu nepravdu. U danu za glasanje, sa zadovoljstvom, glasaću za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas je pred nama više važnih sporazuma. Međutim, pošto sam član Odbora za obrazovanje, želim da govorim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji je potpisan u Skoplju 2019. godine.

Ovom prilikom potvrđujemo ovaj sporazum koji, po principu reciprociteta, nudi određeni broj stipendija za diplomske, postdiplomske i doktorske studije, kao i određen broj meseci studijskog boravka mladih istraživača na osnovu prethodno objavljenih konkursa.

Sporazumom se predviđa i da će obe strane podsticati neposrednu saradnju obrazovnih ustanova, razmenu profesora i razmenu iskustava o reformama sistema obrazovanja.

Srbija i Severna Makedonija će podsticati rad na zajedničkim naučno-istraživačkim, razvojnim, inovacionim projektima, zajedničku saradnju u multilateralnim, regionalnim programima i projektima, razmenu istraživača i eksperata i zajedničku naučnu tehnološku saradnju.

Ugovorene strane, po principu reciprociteta, će podsticati uzajamno izučavanje jezika i književnosti i sarađivati na planu uključivanja dece sa posebnim obrazovnim potrebama.

Ovo je prilika da se podsetimo i šta je sve Ministarstvo uradilo poslednjih godina. Donet je Zakon o dualnom i visokom obrazovanju. Počela je da radi Agencija za klasifikacije. Preciziran je Nacionalni okvir kvalifikacija. Napravljen je veliki pomak u dualnom obrazovanju, jer je više od 4.000 učenika uključeno, aktivna su 32 dualna profila, angažovano 600 kompanija i nastavlja se uvođenje đačkih zadruga.

Počeo je reformisani program prve godine gimnazija, kao i program za nadarene u oblasti informatike i računarstva.

Ovo je prilika i da se podsetimo da je urađena reforma visokih strukovnih škola i njihova implementacija. Postali smo punopravni članovi u projektima Erazmus plus i punopravni članovi CERN-a.

Usvojen je Zakon o Fondu za nauku, koji je veliki uspeh, jer to je prvi novi zakon donet u ovoj oblasti posle punih 12 godina.

Ključni korak u reformi sistema je Zakon o naučnim istraživanjima, a u novoj Strategiji za nauku do 2030. godine predviđeno je da se mnogo veća sredstva formiraju u Fondu ne samo iz Ministarstva obrazovanja, nego i iz ministarstva koja koriste rezultate nauke, poput Ministarstva privrede, poljoprivrede, energetike ili građevinarstva.

Završavaju se naučno-tehnološki parkovi u Novom Sadu. Položen je kamen temeljac za naučno-tehnološki park u Nišu, a uporedo sa svim radi se na indikatorima kvaliteta u visokom obrazovanju.

Imamo čak i ozbiljna interesovanja iz susednih zemalja i inostranstva da pogledaju iskustva Srbije kada je reč o implementaciji svih ovih novina, a njih je mnogo.

Razmena iskustva je upravo u ovom Sporazumu sa Makedonijom. Teško je nabrojati sva dostignuća Vlade Srbije u oblasti obrazovanja. Napredak je ogroman i ovaj sporazum dokazuje da pamet ne poznaje granice, već da želi da se zbog boljeg obrazovanja i naučnih dostignuća što više povezuju i da državne granice ne smeju biti prepreka.

Ovim drugim sporazumima o podsticanju preduzetništva ili o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom ili centralnom Evropom se povezujemo u lakšem i jednostavnijem prometa roba i usluga, a postajemo i punopravni član globalnog svetskog tržišta, iako, kako je naš šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović lepo i profesorski objasnio da smo mi mala zemlja koja vodi prvenstveno računa o svojim interesima, bez obzira koga više ili manje volimo, to je suština svega.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, mada je još šezdesetih godina prošlog veka ratna sudbina „Sajmišta“ postala predmet zvaničnog i institucionalizovanog, mada ne uvek masovnog ili previše javnog, prisećanja niti u Socijalističkoj Jugoslaviji, a ni kasnije. Nadležne institucije nisu na odgovarajući način očuvale uspomenu na žrtve ovog logora. Da „Sajmište“ predstavlja mesto sećanja danas upućuju samo dva zapuštena delimično oštećena spomenika. Nekoliko preostalih logorskih zgrada već decenijama propada, a celokupni kompleks „Starog sajmišta“ danas ostaje kao zapušteni i osiromašeno naselje.

Osmog decembra 2021. godine će biti ravno 80 godina od stradanja prvih žrtava „Sajmišta“, svih onih koji su odvedeni u hladne paviljone Beogradskog sajma, u zgrade najvećeg logora u okupiranoj Srbiji. Bilo ih je oko 30 hiljada žrtava ovog logora, većinom Srba, Jevreja, Roma, a od njih je 10 hiljada tu okončalo život. Logor „Sajmište“ nikada nije adekvatno obeležen i ovo je prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da uprkos značaju koji mu je kao mestu nezapamćene patnje i stradanja morao pripasti.

Srpska napredna stranka vodi politiku budućnosti, ali i poštovanja svojih predaka. Ono što nisu uradili prethodnici prethodnih skoro 80 godina mi ćemo uraditi, kao što smo i toliko godina posle bombardovanja 1999. godine pokrenuli evidentiranje i utvrđivanje štete koje je pričinilo zračenje na zdravlje stanovništva. To našim političkim prethodnicima nije palo na pamet.

Suštinu posleratne sudbine „Starog sajmišta“ treba tražiti i u sledećem u ukrštanju dva ugla gledanja – na to da 1945. godine do danas je rezultat stalnog sporenja, ali i nastojanja da se pronađe kompromisno rešenje između onih koji su se zalagali da „Sajmište“ postane memorijalno mesto i drugih koji su ovom prostoru predvideli drugačiju pre svega praktičnu namenu. Reč je o dvadesetak hektara zemljišta na levoj obali Save, pre rata kao i u vreme kada se tamo nalazio logor Beogradsko sajmište je bilo na obodu prestonice, omeđano sa jedne strane rekom, sa druge močvarom koja je razdvajala Beograd i Zemun. Posle rata izgradnjom Novog Beograda „Staro sajmište“ se našlo u samom centru grada u delu savskog priobalja koje spaja njegov stari i novi deo.

„Sajmište“ je predstavljalo simbol revolucionarne istorije Beograda, otpora fašizmu i stradanja jugoslovenskog naroda, za druge mesto Holokausta, a treći u „Sajmištu“ su videli idealnu lokaciju za obeležavanje stradanja Srba, Jevreja i Roma u ustaškoj NDH.

Stradanje na „Sajmištu“ na dramatičan način ilustruje u kojoj meri je u Srbiji tokom čitavog posleratnog perioda bila odsutna svest o Holokaustu kao posebnom istorijskom događaju i jedinstvenom primeru ljudskog stradanja koji je sam po sebi vredan pažnje i poštovanja.

Srpska napredna stranka vodi politiku budućnosti i poštovanja svojih predaka. Ponosna sam što sada kada sam narodni poslanik mogu da glasam za osnivanje republičke ustanove i obnovu Memorijalnog centra „Staro sajmište“, da naši preci mogu napokon naći svoj mir. Memorijalni centar će prikupljati, obrađivati, istraživati i prezentovati podatke u svrhe muzejske, obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke poslove i akcije negovanja sećanja na žrtve.

Da se nikada ne zaboravi i da se priča mladim generacijama kroz šta smo sve prošli tokom istorije. Mi smo mali, ali hrabar narod koji nikada nije bio osvajački, ali je uvek branio svoju kuću i svoju domovinu. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predložene zakonske izmene doneće mnogo veći broj izbornih lista, koje će preći cenzus, jer će niži izborni prag privući i političke organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od 5%.

Što je u brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150 hiljada glasova, po važećem zakonu, ako cenzus bude 3%, biće im dovoljno samo 90 hiljada glasova. To je dobro, jer omogućava manjim partijama da uopšte izađu na političku scenu i predstave svoje programe.

U privredi se borimo protiv monopolizma i raspodelu tržišta samo na krupne igrače, a ovo je takođe način da uvećamo opoziciju, jer bez opozicije vlast može da se uljuljka, da sporije radi. Ovo je način da sa ukazivanjem na greške, kritikom vlasti, bolje shvate potrebe građana.

Srpska napredna stranka će dati sve od sebe da ne izgubi mnogo zato što izlazimo u susret manjim političkim organizacijama u cilju demokratizacije parlamenta i društva, uopšte.

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, na izbornoj listi bilo je 20, što stranaka, pokreta ili koalicija i bez ijednog mandata ostalo je njih osam. Najjača lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje osvojila je 48 glasova, 1,8 miliona, 52% mandata, što je 131 narodni poslanik. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana, 56%, a koalicija Dveri i DSS jedva je prošla 190.000 glasova. Više puta se u Skupštini i pominjao način na koji su došli na poslanička mesta.

Da zaključimo, na izbore izlaze svi oni koji predstavljaju mišljenje određenog broja građana, a ne samo svoje. Na izbore ne izlaze oni koji su samozvani lideri opozicije, jer tako se prikazuju u svojim medijima. Bojkot im služi da se sakriju iza onih građana koji ne izlaze na izbore već godinama, kako bi svoju snagu prikazali većom, a kad najave masovno okupljanje vidimo da je to samo šačica nasilnika i buntovnika.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, želela bih javnost da upoznam sa priznanjem koje je guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković, dobila od uglednom i uticajnog magazina „The Banker“ koji je deo grupe „Financial Times“. Naime, londonski mesečnik „The Banker“ je dodelio godišnje priznanje najboljeg guvernera na globalnom nivou i za najboljeg evropskog guvernera. Ne sećam se da je neki guverner iz bivše vlasti dobio neku međunarodnu nagradu od bilo koga ili priznanje, što je logično, jer zaista nisu imali nikakav uspeh.

Priznanje se dodeljuje na osnovu odluke redakcije tog magazine i ankete među bankarima i ekonomistima i dodeljuje se na globalnom nivou za Evropu, Severnu i Južnu Ameriku, za Aziju, Pacifik, Bliski Istok i Afriku. Nagrada joj je dodeljena zbog podsticaja rasta i stabilizacije ekonomije Srbije.

Zahvaljujući rezultatima vođenja Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, građani Srbije bolje žive, lakše mogu da planiraju svoj život i poslove, a privrednici imaju predvidive i podsticajne uslove za poslovanje. Doslednim sprovođenjem monetarne politike i uspešnom koordinacijom sa fiskalnom politikom postignuti su rezultati koji čuvaju poverenje tržišnih učesnika u nosioce ekonomske politike i čine rast održivim i u narednim godinama.

Ukratko ću vas podsetiti šta je urađeno da se obezbedi sigurnost i povrati poverenje u tržište kapitala.

Dinar je u 2019. godini ojačao prema evru za 0,5%, a dinarska štednja je povećana za oko 30% tokom 2019. godine. Bruto devizne rezerve Srbije povećane su za 2,2 milijarde evra na nivo od 13,5 milijardi evra, a učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa sedam na 10%.

Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica EU, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja. Takođe su otvorena dva nova poglavlja: Poglavlje 9 – finansijske usluge i Poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala.

Sve mere koje se donose uvek će imati za cilj rast životnog standarda građana i podsticanje boljih uslova poslovanja za našu privredu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, ministar finansija, gospodin Siniša Mali, je već pomenuo u uvodnom izlaganju da godinama težimo da se uključimo na listu J.P. Morgan indeks obveznica. Sada smo i zvanično nadomak toga, jer Američka investiciona banka i finansijska institucija J.P. Morgan, kako je objavila, da su vrlo pozitivni izgledi za uključivanje dinarskih obveznica Republike Srbije na ovu listu. Pozitivna odluka se očekuje do juna ove godine.

Na ovaj način Srbija ulazi u red globalno atraktivnih investicionih destinacija. Jedna od vodećih finansijskih institucija J. P. Morgan u izveštaju o očekivani makro-ekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu, ocenila je da je srpski dinar jedna od dve valute koje su potpuno realno vrednovane.

Emitovano je 150 miliona o obveznice na 20 godina denominovane u evrima po prvi put. To znači samo jedno, vraćeno je poverenje u našu zemlju, jer ako je neko spreman da uloži svoj novac na 20 godina, znači da je siguran da će Srbija ne samo biti sigurna i stabilna zemlja, nego će i stalno napredovati. To u prevodu znači da baza investitora koji ulažu u našu zemlju će biti dodatno proširena, a Srbija će biti otvorena za pristup najširoj grupi eminentnih ulagača u svetu.

U pregovorima Srbije sa EU nedavno je otvoreno Poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala, što je priznanje da Srbija ima uslove za buduće povezivanje sa evropskim tržištima, i da se pregovara uključenju Srbije u „Juroklir“ banku do kraja ove godine.

Sve ovo govori da i drugi veruju u stabilnost i napredak Srbije na dugi rok. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na kraju ovog napornog dana i puno govornika pre mene, teško je ne ponavljati se. Međutim, želim da kažem da mi je veliko zadovoljstvo da mogu danas da govorim o ovim zakonima i ovoj temi, jer ima puno toga šta da se kaže.

Vlada Republike Srbije je kao jedan od svojih prioriteta postavila uspostavljanje kvalitetnog i efikasnog železničkog sistema, koji će predstavljati jedan od glavnih oslonaca povećanih privrednih aktivnosti i daljeg razvoja Republike Srbije.

Još 60-ih i 70-ih godina 20. veka je izvršena demontaža pruga, kao nepouzdanih i nebezbednih, kao i neisplativih. Zato su pred nama dve odluke - o oduzimanju dobara u opštoj upotrebi dela železničke infrastrukture, ukupne dužine 1.030,7 km. Trenutna ukupna dužina pruga na teritoriji Srbije, uključujući i KiM je 3.724 km.

Važno je da pomenemo i podsetimo građane Srbije šta je urađeno od kada je SNS na vlasti, od 2013. do 2018. godine. Završeni su projekti rekonstrukcije, obnove, izgradnje pruga, 561 km, izgradnje stanica vrednosti 530,5 miliona evra, u okviru kojih je povećana brzina na remontovanim deonicama sa 30 do 50 km na čas, na 80 do 120 km na čas. Isporučeno je 10 višesistemskih lokomotiva, dok se isporuka još 16 višesistemskih lokomotiva očekuje do kraja ovog meseca.

Izvršena je, takođe, rekonstrukcija 12 tunela, vrednosti 3,9 miliona evra.

Takođe, uređeni su putni prelazi, čija je ukupna vrednost jedan zarez jedan i po milion evra.

Modernizacija putnih prelaza, koja je počela 2018. godine, u međuvremenu su na 22 putna prelaza stavljene rampe; na 44 putna prelaza je postavljen video nadzor, 35 je postavljeno osvetljenje, na 12 putnih prelaza vibro-trake, a na pet putnih prelaza postavljeni solarni markeri na putu. Među ovim prelazima nalaze se i automatizovani prelazi u opštini Mladenovac, i to u naselju Drapšin, naselju Bataševo i selu Rabrovac. Ovde je ranije bilo saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom. Od kada su urađene rampe, nije bilo nikakvih nesreća u saobraćaju i sugrađani koji žive u delovima grada i svakodnevno prelaze prugu se osećaju zadovoljnije, sigurnije, za svoju decu i sebe.

Rekonstruisano je, uređeno oko 100 staničnih zgrada u vrednosti od 2,3 miliona evra. Među ovim staničnim zgradama je i stanična zgrada železnice u Mladenovcu, koja je bila totalno ruinirana, a sada je ukras grada. Pogotovo je važnost ovoga, jer je ovo najstarija zgrada u gradu. Građani izuzetno pozitivno reaguju na ovu promenu.

Takođe, proradio je i „Beo voz“, a u narednom periodu se nadamo da će biti omogućeno da se iz stanice Mladenovac stigne do stanice Vukov spomenik. To za sada nije slučaj, nego samo do stanice Prokop, što je komplikovano za putnike i produžava put do posla ili do fakulteta.

Takođe, preveliki je broj stanica, ukupno devet, od Mladenovca do Beograda i ne dozvoljava razvijanje brzine voza na već rekonstruisanoj pruzi na ovom delu. Nikako ne sme da dužina putovanja zbog usputnih stanica bude duža, nego što je to autobuski saobraćaj, jer jedino tako postižemo efekat uvođenja ove linije.

Kada „Beovoz“ bude proradio u punoj deonici, nadam se da će se uskladiti i povećati broj polazaka kako bude rastao broj putnika železnicom.

Srbija se ubrzano menja i to zahvaljujući rekordnom rastu BDP-a u prošloj godini i najvećem iznosu investicija u regionu i zahvalj ujući suficitu u državnoj kasi. Radi se i gradi, ne samo železnička infrastrukture, nego i klinički centri, bolnice, škole, stanovi.

Prokomentarisala bih nešto i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koja ima za cilj da se poveća maksimalna spratnost objekata koji se grade u okviru ovog projekta sa šest na osam spratova.

Ove godine raspisuje se tender za još 8.000 stanova za pripadnike bezbednosti. Gradnja je pokazatelj da država ceni svoje pripadnike snaga bezbednosti, pripadnike Ministarstva odbrane, MUP-a, Ministarstva pravde, zatim za izvršenje krivičnih sankcija i vodi računa, ne samo o njima i njihovim životnim i radnim uslovima, već i o porodicama.

Već smo doneli odluku kojom se vrši promena zakona, koji podrazumeva mogućnost kupovine stana pod povoljnijim uslovima za borce, članove domaćinstva i invalide.

Ovo su zaista veliki projekti koji upošljavaju domaću privredu i ujedno obezbeđuju egzistenciju ljudima koji su vrlo važni za zemlju. Ovim i pokazujemo da država Srbija uspostavlja sistem koji se brine o pripadnicima snaga bezbednosti, od njihovog školovanja, zaposlenja, lečenja.

Ima puno toga još da se kaže, međutim, ja sam izdvojila samo ova dva zakona o kojima mislim da se možda po najmanje pričalo. Inače, u Danu za glasanje, naravno, podržaću sve predložene zakone. Hvala.