Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću da govorim o dve dopune zakona – Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koje su povezane, ali i veoma važne u ovom trenutku i koje govore o odgovornosti naše države i njenih institucija i prilagođavanju okolnostima na koje mi ne možemo da utičemo. Ali, zato možemo da vodimo računa o profitabilnosti u svakom segmentu.
Sistem osiguranja depozita fizičkih lica uveden je 2005. godine i Zakon o osiguranju depozita je poslednji uveden 2015. godine, 1. aprila. Novi Zakon o osiguranju depozita sada treba dopuniti zbog drugih uslova koji su nastali na međunarodnom bankarskom tržištu.
Da podsetimo, sistem osiguranja obuhvata sledeće kategorije deponenata, a to su, kako fizička lica, tako preduzetnici, mikropreduzeća, mala preduzeća i srednja pravna lica. Cilj osiguranja depozita jeste da deponentima pruži sigurnost uloga i da se doprinese opštoj stabilnosti finansijskog tržišta. U slučaju stečaja ili u slučaju likvidacije banaka, Agencija za osiguranje depozita mora da omogući brzu i jednostavnu isplatu sredstava deponenata do 50 hiljada evra.
Šta se dešava sada na međunarodnom bankarskom tržištu? S jedne strane, postoji visoka štednja, čiji vlasnici ne žele trošiti ni investirati, a potražnja za kreditima je dosta niska. Perspektive za profitabilna ulaganja prilično su nesigurne, kako za banke, tako i za poslovni sektor u evro zoni.
Depoziti kao tradicionalni izvor sredstava banaka praktično postaju visok trošak operativnog funkcionisanja banaka, te ne čudi zašto su pojedine banke u razvijenijim zemljama uvele negativnu kamatnu stopu na štednju. Štediše tako praktično plaćaju bankama naknadu za čuvanje depozita, tim više ako se oni čuvaju kod banaka koje su sa reputacijskim kapitalom i koji ih, po definiciji, čini poželjnijima.
Iako negativna kamatna stopa predstavlja paradoks sa pozicije našeg današnjeg načina razmišljanja i iskustva, slična situacija postojala je i u vreme „zlatnog standarda“, kada su vlasnici zlata plaćali bankama naknadu za čuvanje.
Euribor, o kome su govorile moje kolege koliko juče, tako i danas, koji predstavlja u stvari međunarodnu bankarsku stopu i cenu koju banke nude jedne drugima pozajmicu na međunarodnom bankarskom tržištu je već jedno izvesno vreme u negativnom saldu, tako da je tromesečni euribor 0,331, šestomesečni 0,250, što je jako nisko, a samim tim je u minusu. To neće prouzrokovati drastično smanjenje kamatnih stopa za kredite u evrima u našoj zemlji, iako su sada krediti povoljniji, većinom se sastoje od fiksne i varijabilne kamatne stope, u skladu sa odlukom Evropske centralne banke koja je snizila euribor, da bi podstakla prvenstveno razvoj evropske privrede i krediti u našoj zemlji su svakako jeftiniji.
Sve navedeno što sam do sada rekla podstiče da štediše što više investiraju i time ožive ekonomsku aktivnost, a u slučaju da mere izazovu nestabilnost depozita i budući rast kamata, mogao bi izvući bankarske sisteme razvijenih zemalja iz postojeće zamke likvidnosti.
Mnoge poslovne banke u Evropi koje su uvele negativne kamatne stope prema klijentima su izuzetno retke, to su izolovani primeri, i to isključivo sa poslovnim i velikim korporativnim klijentima za depozite iznad određenih visoko postavljenih vrednosti.
U Srbiji postoje pozitivne, relativno aktivne kamatne stope, kao razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kako u dinarskom, tako i u deviznim kreditima, što omogućava bankama da posluju profitabilno, pa stoga cena koštanja izvora, u odnosu na upotrebu sredstava ne može biti opravdanje za razmatranje uvođenja negativnih kamatnih stopa na našem tržištu. takođe, Narodna banka je izdala saopštenje gde je analizirala sve ovo o čemu pričam, a uvećanje baze domaćih depozita je od ključnog značaja za finansijsku stabilnost u Srbiji što, imajući u vidu karakteristike našeg finansijskog sistema, je sigurno izraženije u odnosu na zemlje čije centralne banke primenjuju negativne kamatne stope. Negativne kamatne stope na međunarodnom okruženju nisu primerene i nisu opravdane u domaćim uslovima, niti mogu služiti kao smernice za ponašanje domaćih banaka.
Sa ovim dopunama zakona koje sam napomenula, čl. 4. i 7, prvenstveno se vodi računa o fleksibilnosti upravljanja sredstava, o smanjenju troškova fonda i zatim o pozitivnim stopama prinosa na hartije od vrednosti. Imajući u vidu da je obaveza zakonska, da valutna struktura fonda bude 85% u deviznim sredstvima potpuno je logično i potpuno je neophodno zato što naša Vlada, Ministarstvo finansija predlažu ovakvu dopunu zakona u ovakvom trenutku.
Narodna banka Srbije u svoje ime i za svoj račun Agencije devizna sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže uglavnom u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Međutim, izuzetno u ovim uslovima koje sam napomenula na međunarodnom bankarskom tržištu i u okolnostima značajnih promena, devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita može ulagati u devizne dužničke hartije od vrednosti. One hartije od vrednosti se u stvari po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi isplaćuju u određenom momentu, u tačno utvrđenim periodima dospeća, tako da u suštini ne postoji rizik za one hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije. Sredstva Fonda za osiguranje depozita ulaže se prvenstveno da se održe prihodi, da se umanji rizik i da s održava likvidnost Fonda.
Fiskalna disciplina, sa ovim bih završila, će svakako uticati na poboljšanje dužničkog rejtinga naše zemlje, koji je iz godine u godinu sve bolji, a najavljenom privrednom rastu svakako pogoduju niske kamatne stope. Imamo odgovornu državu, odgovorno Ministarstvo, Narodnu banku Srbije koji donose prave i jedine moguće mere kako bi se sve više otvorile perspektive povećanja investicija i zaposlenosti. Hvala na pažnji.