Sad je u redu.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kao član Odbora za obrazovanje prosto sam imala potrebu da prokomentarišem i da istaknem u stvari koliko je uradilo Ministarstvo u ovom prethodnom periodu.

Obrazovanje i vaspitanje generacije koje dolaze su neiscrpna tema i uvek svako ima nešto da kaže po tom pitanju. Osvrnula bih se na kvalitet obrazovanja i vaspitanja, pošto smo dosta, i kolega je pričao o toj temi, a ja bih ovom prilikom, čisto građane upoznala sa NTC sistemom, a to je Nikola Tesla centar sistem koji su formirali i sastavili, u stvari, članovi Mense, dr Rajko Rajević i Uroš Petrović pod nazivom „Avantura mozga“, a odnosi se na način na koji deca uživaju dok uče i učenje posmatraju kao igru.

Zašto ovo pričam? Zato što Ministarstvo obrazovanja je akreditovalo ovaj način učenja, jer je prepoznalo kvalitet i otvoreno je za sve novitete koji će da pomognu decu da brže savladaju gradivo. Mnogi nastavnici i učenici su, takođe, prošli ovu obuku kako bi približili gradivo deci. Cilj je, u stvari, da se uči na brži, lakši i zanimljiviji način i najviše, u suštini, napreduju darovita deca, ali i ona deca koja su manje darovita takođe postižu veliki uspeh koji se vidi u roku od mesec ili dva.

Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo obrazovanja na ogromnom uloženom trudu i radu i na velikom broju zakona koji su donešeni kako bi se uveli red i disciplina u ovu oblast. To nije bilo ni malo lako, jer kod pojedinih zakona otpor je bio ogroman, kao da ste naleteli na osinje gnezdo. Na sreću, ove godine ministar Šarčević i njegovi saradnici, sve ove godine, da kažem, su uspešno izbegavali njihove žaoke.

Tako da, samo sam htela da ukažem da to da Ministarstvo potpuno je otvoreno i Ministarstvo potpuno uvodi jedan novitet kojim će biti u narednom periodu zahvalni i roditelji i deca i koliko nije suvoparno i usko gledano, kao do sada. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona o završnim računima budžeta, počev od 2002. godine pa sve do 2018. godine. Ovo pokazuje da je nama stalo do transparentnosti i da javnost može da vidi kako se kretala ekonomija nekad i sad, u šta se nekad ulagalo a kako se sada raspoređuje novac, jer nema šta da se krije.

Te 2002. godine prestali smo da živimo u Saveznoj Republici Jugoslaviji i počeli da živimo u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Ta država više ne postoji od 2006. godine i od tada živimo u Republici Srbiji.

Nismo se s mesta makli, a promenili smo mnogo toga. Više ne znamo ni ko su bili predsednici Vlade, ni ko su bili ministri.

Iz Predloga budžeta može se jasno videti koliko je Srbija napredovala od 2012. godine, od kada je SNS na vlasti. Nije nam bilo lako. Ne sme se zaboraviti da nam je prethodna vlast ostavila veliki teret dugova. Sedam milijardi evra je iznos koji plaćamo samo za njihove kamate, koje su bile enormno velike.

Morali smo da radimo i gradimo i ujedno vraćamo njihove dugove koji nisu unapredili zemlju i život građana, ali su zato mnogi politički prethodnici postali milioneri.

Sada, posle sedam godina, kada su se zalihe istopile, i to onih koji nisu naučili vredno da rade nego samo da kradu svoju zemlju i svoje građane da bi se opet vratili na vlast i pokrenuli točak krađe ponovo. To nećemo da dozvolimo. Milijarde su otišle raznim kriminalnim radnjama, u džepove onih koji su bili na vlasti do 2012. godine. To se ne sme zaboraviti i već jednom moramo da stavimo tačku na prošlost i da se okrenemo sadašnjosti i budućnosti.

Sadašnja situacija je sledeća. Budžet je ponovo u suficitu, petu godinu zaredom i nastavljamo u istom trendu. Poboljšan je kreditni rejting i javni dug je pao na 51% BDP.

Budžet za 2020. godinu je potpuno uravnotežen, jer ga karakteriše socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda. Rekordna su izdvajanja za kapitalne investicije, koje treba da podstaknu rast BDP.

Priznanja stižu iz relevantnih svetskih institucija koje prate pomno napredak Srbije. Beleži se konstantan rast na "Duing biznis listi" i zbog povećanog kreditnog rejtinga dolazi do pada kamatnih stopa. To je povezano sa većom stabilnošću zemlje, a inflacija je ispod 2%. Dinar je stabilan. Sve to pokazuje da je zemlja sigurna za njene investitore.

Ovaj budžet je uzlazni, kao i tempo kojim ova Vlada ide i to je obaveza prema građanima Srbije, koji su zaslužili bolji život.

Za ovo vreme, urađeno je sledeće - sprečeno je bankrotstvo Srbije, dovedene velike direktne investicije i poboljšan privredni ambijent. Mnogi krediti su reprogramirani, po višestruko povoljnijim kamatnim stopama. Napravili smo najviše kilometara puteva, obnovili i izgradili škole, bolnice. Izgrađeni su klinički centri, kupljeni aparati za bolju dijagnostiku bolesti. Izgradili smo tehnološke parkove. Sačuvali smo ono što je najvažnije - mir i stabilnost u zemlji.

Srbija se za sedam godina potpuno transformisala, iz ekonomije koju karakteriše stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti, u rastuću ekonomiju, sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada.

Svi reformski procesi u fiskalnoj i monetarnoj politici podižu atraktivnost naše privrede za strane investitore. Sve je to donelo rezultate na koje možemo sa pravom da budemo ponosni.

Privredna aktivnost tokom cele godine beleži intenzivni rast, sa jakom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru, paralelno sa privrednim rastom dolazi i do smanjenja nezaposlenosti.

Svi zajedno se trebamo truditi da napredak koji kreira vrh države bude što brži i veći, a pojedinačni slučajevi koji bacaju senku na ogroman uspeh države kazniti i to će sigurno učiniti građani na predstojećim izborima sledeće godine. za konsolidaciju javnih finansija i uspostavljanje ekonomske stabilnosti je zaslužna odgovorna politika koju vode predsednik i Vlada Republike Srbije.

Iz svega iznetog se može zaključiti da se Srbija nalazi na zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja. Ovo je dokaz da se uz trud, rad, marljivost i energiju može postaviti temelj normalne i pristojne evropske države. Uspeh je evidentan i nesporan, Srbija sve uspešnija na ekonomskom planu, vraća joj se ugled i ima sve više prijatelja u svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicama, poštovane kolege narodni poslanici, ono što se očekuje primenom Zakona o javnim preduzećima i javnim nabavkama je efikasnije sprovođenje postupka javnih nabavki, smanjenje troškova i administrativnih procedura, zaštita malih i srednjih preduzeća od negativnih posledica, centralizacija javnih nabavki, kao i efikasnija zaštita prava u toku same procedure.

Poseban akcenat stavlja se na borbu protiv korupcije. Predložena rešenja imaju za cilj sprečavanje koruptivnog ponašanja, bolju konkurentnost i potpuno otvoreno oglašavanje u postupku javne nabavke, a privrednim subjektima će novim zakonom ukazati na poslovne prilike i omogućiti proširivanje baze ugovarača na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Bilo je mnogo šupljina, kao npr. tehnička specifikacija je trebalo da se prilagodi određenom ponuđaču ili se propišu dodatni uslovi koje samo određeni ponuđači mogu da ispune.

Jedan od načina bio je i mehanizam izjava. Kada se neki od uslova dokazuju pod krivičnom i materijalnom odgovornošću ponuđača, mogli su se dati i lažni podaci, jer naručioci nisu imali zakonsku obavezu da proveravaju njihovu istinitost, a pogotovo ako imaju prethodni dogovor sa tim istim ponuđačem.

Ta praksa je doprinela diskriminaciji privrednih subjekata na tržištu i samim tim je slabilo poverenje u sistem javnih nabavki, jer je problem postao takav da ugrožava sistem javnih finansija. Ponuđači, radi dobijanja posla, su davali nerealno niske cene, jer znaju da je to jedino važno za vrednovanje ponuda.

U praksi se često pokazalo da početna najjeftinija ponuda na kraju bude znatno skuplja zbog neadekvatnog materijala ili usluga. Smatram da novi Zakon o javnim nabavkama rešava i taj deo problema, jer cena nije više jedini kriterijum.

Dijagnostifikovani su način nameštanja tendera i novi predlog zakona o javnim nabavkama se nadam da će uspeti da preče sledeće: fiktivne ponude koje stvaraju lažnu sliku konkurencije, zatim, da spreče i druge oblike nameštanja, kao što je dogovor između ponuđača, gde konkurenti podnose ponude ili ih povuku pre otvaranja, tako da izabrani ponuđač, pod znacima navoda, dobija posao.

Zatim, tu je i podela tržišta, tako da se ne mešaju jedni drugima u zone delovanja, bilo da su to određena preduzeća naručioci, bilo da je to neki region.

Novi Predlog zakona predviđa uvođenje elektronskih tendera, gde se postiže daleko veća transparentnost, jer je problem postao takav da ugrožava sistem. Mi želimo da naše javne finansije postavimo na zdrave osnove i ne bežimo da se uhvatimo u koštac sa svim i svakim ko ugrožava napredak Srbije.

Novi Predlog zakona o javnim nabavkama donosi još jednu značajnu novinu - elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava. Novi portal javnih nabavki će omogućiti i elektronske javne nabavke, što je veliki korak napred za smanjivanje barijera i pristup javnim nabavkama, ali i alat za smanjivanje birokratije, ali i korupcije.

Očekujemo da ovo povećanje transparentnosti i mogućnost uvida u celokupan postupak javne nabavke povrati poverenje u postupke javnih nabavki i omoguće veću konkurenciju. Ovim zakonom su smanjeni troškovi i pojednostavljene procedure, štite se mala i srednja preduzeća, tj. omogućava im se ravnopravniji status.

Za korupciju u javnim nabavkama ima leka, ali je njena primena složena i zahteva interaktivnost velikog broja aktera i stalno prilagođavanje. Potrebno nam je efikasno pravosuđe i ovaj zakon, kao i drugi koji su na dnevnom redu su način da se spreče zloupotrebe u finansijama i da privredni rast bude još veći, samim tim i životni standard građana.

Transparentnost prouzrokuje sigurnost, a sigurnost veće investicije, a one prouzrokuju veću stopu zaposlenosti, a to veću potrošnju i vidite kako je sve povezano. Idemo korak po korak ka jasno određenom cilju i po jasno utrtom putu koji je utrla SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je ime koje je postalo sinonim za uspeh, obnovu, prosperitet i zaista zaslužuje aplauz. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nedavno objavljen Izveštaj Evropske komisije dokazuje da je Srbija ostvarila određen napredak u borbi protiv korupcije u prethodnoj godini. Rezultati u borbi protiv korupcije nisu samo uslov da Srbija mora ispuniti da bi se približila EU, već cilj sam po sebi je izgradnja demokratskih institucija i rasta poverenja građana u njih.

Evropska komisija u Izveštaju objavljenom u maju ove godine navodi da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u pogledu borbe protiv korupcije. Korupcija u zavisnosti od stepena da li jedna država ima funkcionalnu vladavinu prava i lidere posvećene rešenju tog problema, ne samo na papiru, već i primenom efikasnih mera.

Srbija je sprovela brojne promene u okviru pristupnih pregovora EU, a mi imamo političku volju da se stane na put korupciji. Sektor javnih nabavki i infrastrukturni projekti, zdravstvo, obrazovanje i javna preduzeća su takođe posebno osetljiva na korupciju. Što se tiče borbe protiv korupcije, EU smatra da Srbija u kratkom roku treba da unapredi evidenciju o istragama, optužnicama u predmetima korupcije na visokom nivou, uključujući i oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije donose se sa ciljem da se ojača njihova uloga kao ključne institucije za delotvorniju borbu. Takođe, usvajamo novu ambicioznu strategiju i akcioni plan.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju korupcije donet je sa ciljem jačanja odgovornosti političkih subjekata kao učesnika u izbornom procesu. Navedenim zakonskim predlozima predviđa se uvođenje novog pojma, a to je javni resurs pod kojim se podrazumeva nepokretnost ili pokretna stvar i svako drugo dobro koje u javnoj svojini, odnosno u drugom obliku svojine koji koriste organi Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave.

Takođe se brani zloupotreba tih istih javnih resursa za političku promociju, ali se izmenama, kao i kod Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije naglašavaju potencijalne zloupotrebe u izbornoj kampanji. Kao što vidite, mi želimo to da sprečimo.

Pored jačanja odgovornosti u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, izmene i dopune se odnose i na jasno odvajanje funkcionerske i političke funkcije. Takođe se uvodi zabrana javnim funkcionerima da koriste javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

U obrazloženju predloženih izmena navodi se da je Vladina radna grupa za saradnju sa organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava analizirala preporuke tih organizacija od 2003. do 2017. godine. Radna grupe je pripremila tekst izmena zakona sa ciljem pojačavanja odgovornosti nepolitičkih subjekata koji su učesnici izbora, kako u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima, odvajanja funkcionerske i političke funkcije, ali i kao propisivanje prekršaja za funkcionere koji koriste javne resurse suprotno zakonu.

Kada smo ujedinjeni možemo sve. Neki ljudi pokušavaju da ruše sve što smo postigli i unapredili, da bi zaštiti svoje političke i lične interese. Mi sa ovim zakonima želimo da to sprečimo. Građani Srbije, vidite i sami sa koliko se izazova suočavamo u današnje vreme. Mi na te izazove odgovaramo odlučno i hrabro i sa jasnom vizijom kuda idemo. Nasledili smo mnoge probleme, ali kao što vidite, sistematski rešavamo jedan po jedan.

Ne mogu da završim ovaj govor, a da ne kažem – mi ne smemo da ćutimo i ne smemo da dozvolimo da se ponovi 5. oktobar 2000. godine, što je pokušano u subotu 7. decembra, a to je nasilno ulaženje u Narodnu skupštinu Republike Srbije, paljenje i pljačkanje. Imali smo prilike da vidimo na izložbi koju je organizovala predsednica Maja Gojković svojevremeno kako je izgledala Skupština dan posle. To je strašno. Ovo je najviša institucija Republike Srbije i kada neko napada Narodnu Skupštinu Srbije čije ime je nedostojno i da spomenem, sa zastavom Republike Srbije nasrće i pokazuje da mu ništa nije sveto, ni institucija, ni država, ni zastava, ni narod koji je jasno pokazao ko je njen vođa i kojim putem želi da ide, a to je put isključivo napretka i prosperiteta, to je predsednik Aleksandar Vučić i to je SNS. Toliko od mene. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje biće obezbeđeni poreski podsticaji za novo zapošljavanje, uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada.

Prodiskutovala bih o važnosti određivanja ko može paušalno plaćati porez, a ko ne. Važan je test samostalnosti za utvrđivanje da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga i da li može da bude paušalno oporezovan. Test koji sadrži spisak od devet kriterijuma, po kojima će se određivati da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili prihod fizičkog lica.

U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za PIO po stopi od 26%.

Vlada je na svim ovim rešenjima radila, naravno, i sa predstavnicama IT zajednice već godinu dana. S obzirom da u predlogu zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje jeste da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje deoničarsko društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i osnovni cilj svega ovoga što pričam jeste smanjivanje sive ekonomije.

Šta zapravo donose propisi paušalcima, a šta kompanijama koje ih angažuju? Firme koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale osobe koje nisu bile u radnom odnosu tokom 2019. godine biće oslobođene plaćanja 70% poreza na zarade i doprinose za njih tokom 2020. godine, 65% 2021. i 60% 2022. godine. Ta mera će se odnositi i na zapošljavanje nezaposlenih, bez obzira da li su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapoljšavanje, da li su studenti ili paušalci.

Srbija je trenutno jedna od vodećih zemalja po broju frilensera i njihov broj je u stalnom rastu. S druge strane, najavljene mere najviše bi mogle da utiču na IT sektor, jer IT kompanije dosta zapošljavaju paušalce i ovaj način oporezivanja predstavlja podsticaj čitavoj grani. Mi smo prva država koja staje na put hakovanju poreza na zarade. Veliki broj razvijenih zemalja ima zakone koji sprečavaju zapošljavanje pod maskom nezavisnih izvršilaca.

Srbija je sve stabilnija u makroekonomskom smislu i s obzirom da u Predlogu zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa je da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Druga alternativa, za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove, će biti da otvore svoje deoničarsko društvo.

Nešto bih rekla i o novinama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji pored olakšavanja komunikacije i efikasnog postupanja u poreskom postupku, podaci se mogu dostavljati elektronskom poštom preko portala. Zakon precizira da poreski obveznici ne mogu skladištiti i smeštati dobra ili obavljati delatnost u prostorima van kontrole poreskih organa.

Bilo je onih koji su krili svoje zalihe i poslovne prostore i na taj način bili nelojalni i prema državi i zbog njih je postojala nelojalna tržišna konkurencija. Sve je u cilju suzbijanja sive ekonomije.

Takođe je predviđeno koje podatke klijenta banke treba da dostave na zahtev poreske uprave u elektronskom obliku. Sve mora da bude transparentno, u kojim slučajevima treba da blokiraju račun i transakcije klijenata, osim onih koje su usmerene prema poreskoj upravi.

Više od 15 godina sam radila u bankarstvu sa privredom i znam na koje su sve mahinacije spremni pojedinci, samo da ne plate porez ili obaveze po kreditu. Jednu firmu oteraju u stečaj i sa novcem izdvojenim na crno otvore drugu firmu i tako u nedogled.

Posebnu pažnju treba obratiti na samostalno trgovinske radnje, koje prelaze iz vlasništva, na primer oca na punoletnu decu, na ženu, drugu rodbinu, a banka i država od njih ne mogu da naplate svoja potraživanja. Oni su formalno zakonski uvek pokriveni, ali šta je sa suštinom. Ostanu dužni Bogu i narodu i nastavljaju po starom, sa novom radnjom dok se ne izređa cela familija. Mala promena u nazivu firma, mala promena u vlasništvu, jer sve ostaje u porodici, ista roba se prodaje i isti je recept, zadužuju se do tačke kad ne mogu da vrate dugove, odlaze u blokadu, ostanu dužni državi, dobavljačima, bankama i nanovo isti postupak. Zato je vrlo važno, što se povećava kontrola i preciziraju prekršajne kazne u skladu sa izmenama zakona, za koje bi lično volela da su još strožije.

Na osnovu gore izrečenog smatram da neophodna novina koja se odnosi na PIB da se ne može dodeliti preduzetniku koji ima dospele obaveze na osnovu javnih prihoda. Takođe, poreska uprava može da izrekne i privremenu meru zabrane registrovanja udela u drugom pravnom subjektu ako ima udeo veći od 5% ukoliko ima ne izmirene obaveze sa drugim privrednim subjektom.

Ovo pojednostavljenje poreskih procedura i operativnih aktivnosti su usmerene na suzbijanje sive ekonomije i poboljšavanja naplate poreza, što ima za cilj i stabilnost javnih finansija. Sve ovo je u skladu sa akcionim planom programa transformacije poreske uprave 2018. na 2023. godinu. Ove izmene neće doprineti otvaranju većeg broja firmi, ali će posredno uticati na poboljšanje uslova poslovanja, jačanju pravne sigurnosti i povećavanju tržišne konkurencije.

Svi ovi zakoni imaju za cilj povećanje prihoda i bolju kontrolu i cilju bolje naplate istih uslova za sve. Povećava se poslovna disciplina i stvara pravednije društvo. Sve u cilju da budžet za 2021. godinu bude još ambiciozniji. Žao mi je što tu nije i ministar Siniša Mali, kome bi čestitala na budžetu za 2020. godinu. Nadam se da će zato za 2021. godinu biti još bolji budžet zahvaljujući ovim promenama u ovim zakonima o kojima sam pričala. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da govorim o budžetu za 2020. godinu, koji je doneo veliki pobednički tim.

Prilikom donošenja raznih zakona imali smo prilike da se uverimo u stručnost i znanje mnogih ministara, a sada imamo uvid, izveštaj o radu ministarstava za prethodnu godinu i iz kojih možemo jasno da vidimo koliki je napredak postignut.

Priznanja stižu i od relevantnih institucija, koje prate pomno napredak Srbije, tako da se beleži konstantan rast na „Duing biznis listi“ i to za četiri mesta. Zatim, pad kamatnih stopa ukazuje na veću stabilnost zemlje.

Predsednik Aleksandar Vučić zna da odabere prave ljude na prava mesta, a za to je potrebno znanje i vizija. Sa vizijom je odabrao i sadašnjeg mandatara Vlade gospođu Anu Brnabić, kojom je visoko postavio lestvicu. Svojim primerom je pokazao da se vrednim i marljivim radom može puno postići.

Ovaj budžet je uzlazni, kao i tempo kojim je ova Vlada išla i to je obaveza prema građanima Srbije, jer su oni zaslužili bolji život.

Ponoviću rečenicu koju sam pominjala u ranijim izlaganjima, ali koja sa malo reči oslikava puno, a to je da je Srbija mala zemlja, ali to nije sprečilo da Aleksandar Vučić bude veliki državnik. Srbija je mala prostorno, i po broju stanovnika, ali naš predsednik je veliki čovek na rečima i delima i svojim ličnim zalaganjem, ali i svih ostalih koji slede njegovu politiku i njegove principe su uspeli da dovedu rekordan broj direktnih stranih investicija u zemlju.

Na kraju trećeg kvartala 2019. godine nezaposlenost je pala ispod 10%, što je rekordno, a od 1. januara minimalna zarada raste na 30.022 dinara.

Savremeno poslovanje kompanija zahteva konstantno prilagođavanje novonastalim tržišnim strukturama na makro nivou. Najčešće se primenjuje dvojaka strategija, a to je sa jedne strane smanjenje troškova, a sa druge strane, rast kroz diversifikaciju.

Srbija se za sedam godina potpuno transformisala iz ekonomije koju karakteriše stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada. Budžet je ponovo u suficitu četvrtu godinu za redom i nastavljamo u istom trendu.

Budžet za 2020. godinu je potpuno uravnotežen. Ono što me puno raduje, a to je da ga karakteriše socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda. Takođe, su rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, koje treba da postignu rast BDP.

Budžet za narednu godinu je rezultat i nastavak reformskih procesa koji je započet i koji je rezultirao rezultatima na koje možemo biti ponosni. Svi reformski procesi i u fiskalnoj i u monetarnoj politici podižu atraktivnost naše privrede za strane investitore, što je nama ključno. Privredna aktivnost kojom tokom cele godine beleži intenzivni rast sa jakom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru i paralelno sa privrednim rastom dolazi do smanjenja nezaposlenosti.

U prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu direktnih stranih investicija u odnosu na prošlu godinu.

Budžet je odličan četvrtu godinu za redom, a da li može biti bolji? Može, sigurno da može. Ali, ne treba samo kritikovati, već i reći - svaka čast, preokrenuli ste trend sunovrata zemlje. Mi svi zajedno se trebamo truditi da napredak koji kreira vrh države bude što brži i što veći.

Moramo u narednom periodu poraditi na unapređenju sudstva, jer to je ono što narod očekuje od nas, a to je brzina i efikasnost. Takođe, rad lokalnih vlasti, koje su najbliže građanima, jer se tiče rešavanja konkretnih problema, za državu možda malih, ali za svakog pojedinca velikih i od životnog značaja, takođe moraju sa velikom pažnjom se birati predstavnici vlasti na lokalnom nivou, čija dela moraju da govore više od reči. To je ono što će građani prepoznati i ceniti, ali i dovesti do brže regeneracije zemlje.

Nakon konsolidacija i uspostavljanja ekonomske stabilnosti, odgovorna politika koju vodu predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, je zaslužna što je Srbija na zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja.

Ministar, Siniša Mali, je odličan ministar finansija, kao što je bio odličan i gradonačelnik. Koji god zadatak da dobije, radi ga maksimalno i to je moje mišljenje, ali ovom prilikom je to i dokaz da ko god radi i uloži veliki radi trud, to se uvek isplati i daje adekvatne rezultate. Čestitam.

Lično sam vrlo ponosna što sam član SNS koja je nosilac promena i koja uz trud, rad, marljivost i energiju postavlja temelj normalne, pristojne države, što je za sedam godina urađeno više nego u prethodnih 40 ili 50 godina.

Da podsetim građane Srbije šta smo uradili u kratkom roku, jer mi Srbi smo poznati da imamo kratko pamćenje. To je, sprečili smo bankrotstvo Srbije, popravljen je poslovni ambijent i dovedene velike direktne investicije. Više se ne rasprodaju najbolje firme, već se spašavaju propale i devastirane. Nivo investicija je povećan i to preko 35% u trećem kvartalu 2019. godine. Smanjena je nezaposlenost ispod 10%. Sačuvali smo mir i stabilnost uprkos mnogim pritiscima. Na kraju, napravili smo najviše puteva i autoputeva nego u prethodnih 40 ili 50 godina.

Uspeh je evidentan i nesporan i mi se ponosimo velikim državnikom Aleksandrom Vučićem, koji vraća ugled Srbiji. Što je Srbija sve uspešnija na ekonomskom planu i što ima mnogo više prijatelja u svetu, što je uspeh nesporniji i što je uspeh veći, to ima više bukača koji dirigovano pričaju laži, bestidno vređaju, a fizički napadi su sve češći.

Toliko je bilo laži i gluposti od samozvane opozicije da na to mogu samo citirati Alberta Ajnštajna - ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim, za ovo drugo nisam siguran.

Pustimo njih, čestitam na odličnom budžetu, koji obećava još bolju i srećniju 2020. godinu za građane Srbije. Zahvaljujem se svima na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je veće učešće svih organa tržišnog nadzora koji teže da spreče stavljanje na tržište opasnih proizvoda.

U potpunosti se slažem sa izlaganjem koleginice Ljiljane Malušić, koja je rekla da kazne treba da budu veće, a raspon treba da bude manji.

U okviru projekta kojim je predviđen veći broj inspektora koji će ovo regulisati i kontrolisati urađen softver za upravljanje informacijama u oblasti tržišnog nadzora kojim se unapređuju baze podataka. Na ovaj način Republika Srbija se uključuje u tokove na jedinstvenom tržištu Evrope i podiže nivo zaštite potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Takođe, ovaj sistem služi i za informisanje javnosti o opasnim proizvodima. Informacije moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost informacija.

Primena ovog zakona će znatno uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za proizvođače i distributere uspostaviti jednostavna i jasna pravila u pogledu proizvodnje, uvoza, distribucije isključivo bezbednih i usaglašenih proizvoda. Građani će biti informisani i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost o preduzetim merama.

Nama tek u narednom periodu predstoji jedna borba da se naši proizvodi usklade i budu istog kvaliteta kao proizvodi u zemljama zapadne Evrope, a o tome ćemo kasnije.

Bezbednost proizvoda je samo jedan od brojnih zahteva koje danas otvara ili zatvara vrata proizvođačima iz celog sveta na tržištima ne samo EU. Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda, a to sve zavisi od vrste proizvoda, namene i ciljne grupe kojoj su namenjeni.

Treba podsetiti da je još u starom rimskom pravu postojala regula „caveat emptor“, što u prevodu znači „neka kupac bude oprezan“.

Republika Srbija kroz Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakona o bezbednosti hrane unapređuje prakse i procedure kojima bi se domaćim potrošačima garantovala opšta bezbednost svih proizvoda.

Unapređenjem ovog zakona obezbeđuje se da se na srpskom tržištu nađu samo kvalitetni i bezbedni proizvodi, čime će biti zaštićeno zdravlje i bezbednost njenih građana.

Kompletna zakonska regulativa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta proizvoda treba da bude usaglašena sa zahtevima EU i Svetske trgovinske organizacije, pri čemu će znatno veću odgovornost od države imati proizvođač, koji će i snositi najveću odgovornost za svoje proizvode, a zalažemo se i za što veće kazne.

Srbija iz više razloga mora primenjivati savremene međunarodne standarde u oblasti kvaliteta proizvoda, jer proverena svetska rešenja uklanjaju barijere u trgovini, ali obezbeđuju visok nivo bezbednosti proizvoda i zaštitu.

Standardi kvaliteta treba da budu garanti da na tržište, odnosno do potrošača ne dođe opasan proizvod. Svaka država, pa i Srbija, kada uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju mora, pored ostalog, garantovati kodeks dobrih običaja i standardizaciju.

Od Srbije će se tražiti primena međunarodni pravila i država će biti dužna u delu tehničkih propisa da garantuje nediskriminaciju, da ne dozvoljava neosnovane prepreke trgovini, da promeni zastarele i donese nove propise, što mi ovde i radimo.

Po novom pristupu EU, proizvodi se moraju obeležiti sa znakom C, a osnovni cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača i pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Da podsetim koliko su puta npr. bile povučene igračke sa rafova tzv. nepropisnog deklarisanja, ali to nije bio jedini propust trgovaca, odnosno uvoznika i distributera, jer većina od njih nije imala odgovarajuće r ili uverenje o kvalitetu.

Kada je reč o tehničkim uređajima, reč je da je stanje veoma zabrinjavajuće. Dovoljno govori podatak da je samo Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije proteklih godina stigao veliki broj žalbi na ispravnost tih tehničkih uređaja. Naravno, i automobila i u odeljenjima Republičke tržišne inspekcije postoje prijave. Upravo izmenom zakona se žele zaštiti građani Srbije.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, situacija je znatno povoljnija nego ranije, ali dalje ne možemo biti bezbedni i spokojni i zato donosimo izmene zakona kako bi bili zaštićeniji.

Sve ovo danas što pričamo vidimo da se svi slažemo u jednom, a to je bezbednost i zaštićenost za nas i našu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući Milićeviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, mogućnost informacione tehnologije u poslednjih nekoliko decenija prvenstveno je da olakša poslovne procese u organizaciji, zbog čega je širenje njihove primene dostiglo neočekivane razmere.

Upravo iz tih razloga biznis postaje sve zavisniji od ove tehnologije, pa je kao posledica nastala i brzo se širila potreba zaštite informacionih tehnologija. U ranije vreme dok su sistem i računarska mreža bili izolovani od spoljnih uticaja zaštitom su se bavila tehnička lica, tako reći, van vidnog polja ostalih zaposlenih, sve do trenutka dok ne nastane neki problem. Danas je drugačije. Sve više se propagira elektronska trgovina. Potrošači i firme moraju biti zaštićeni od prevara.

Tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne probleme gde sajber napadi mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, pre svega deca, sve više izloženi riziku od napada i prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Vrlo smo svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju i spremni za izazove koje donosi budućnost.

S tim u skladu ustanovljen je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i putem ovog centra ministarstvo sprovodi savetovanje dece, roditelja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnologija.

Omogućen je zatim, prijem, prijava štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavljivanja ugroženih prava i interesa dece.

Internet ima dobre strane, ali ima i loše. Neke od dobrih strana interneta su svakako upoznavanje zanimljivih ličnosti, druženja, razmena novih i korisnih znanja. Zatim, otkrivanje dalekih svetova, uzbudljivih podataka, deljenje sopstvenog znanja, umeća, otkrića, interaktivna zabava i drugo.

Ali, postoje i loše strane, to je vrebanje od strane pedofila koji se lažno predstavljaju i privlače decu, navodno, deleći sa njima ista interesovanja i potrebe, zatim izloženost netačnim, neprimerenim i štetnim sadržajima, zloupotreba podataka, narušavanje privatnosti, izolovanost od stvarnog sveta i na kraju zavisnost od interneta.

Saradnja na planu informacione bezbednosti uspostavljena je i sa OEBS-om, i sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije, Akademijom za elektronsku upravu Republike Estonije, DIPLO Fondacijom, švajcarskim DIKEF-om.

Informaciona bezbednost se odnosi na bezbednosne rizike povezana sa upotrebom IKT, uključujući bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema mreža, organizacije pojedinaca. Tako da ovaj Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje jasne mere zaštite od bezbednosnih rizika, kao i odgovornost pravnih lica u procesima upravljanja i korišćenje IKT.

U martu ove godine, na primer, potpisan je Protokol o saradnji Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacija i RATEL u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značajni uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog značaja, kao i da je krajem prošle godine sa SANU ministarstvo potpisalo Protokol o saradnji, koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

Strategijom informacione bezbednosti predviđa se međunarodna saradnja u cilju razmene informacija, znanja, iskustva sa inostranom mrežom nacionalnih, profesionalnih i međunarodnih centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima.

Iz svega ovoga idimo da država Srbija se veoma odgovorno odnosi prema građanima i da želi da ih zaštiti od mogućih zloupotreba. S tim u skladu je i dopuna ovog zakona, tako da ću ja kao i moje kolege iz SNS sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podržavam koleginicu koja je govorila da ovaj amandman ne treba usvojiti, iz razloga jer ovaj amandman je, kao što je i Vlada istakla, zaduživanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom potpuno nepotrebno. U samom članu 1. stav 1. – organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom takođe u tački 6. kaže: „i druga pitanja od značaja“, tako da mislim da je to u potpunosti obrazloženo i u potpunosti zaokruženo.

Ovaj zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom faktički odnosi se na unapređenje tržišta u Srbiji. O tome nismo mogli ranije da pričamo, jer nije bila takva klima, uopšte nije bilo takvo stanje budžeta. Najvažnije izmene ovde se odnose, u stvari, na kupovinu investicionih jedinica koje će moći da se vrše uplatom u dinarima i devizama, a investiciona jedinica će biti prenosivi finansijski instrument.

Mi sada proširujemo finansijske instrumente i osnovni cilj ovog zakona što se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije je obezbeđivanje uslova kojima se mogu privući veći broj učesnika na tržištu, ali i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja i u tome je poenta.

Ovo sve podrazumeva još intenzivnije trgovanje, to je nama u stvari cilj. Evo, imamo primer sada i predsednika Erdogana, koji je došao sa 200 privrednika. Mi želimo na svaki način da privučemo investicije. Jedan od načina je upravo i ovaj Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom. Takođe, domaće tržište će biti atraktivnije za strana ulaganja i biće omogućen pristup kako ovim, a pričaćemo takođe i o alternativnim izvorima finansiranja.

Da ne dužim mnogo, ovaj amandman je potpuno suvišan i podržavam stav Vlade da ovaj amandman ne treba usvojiti. Hvala.

Želim da odgovorim na sledeće, znači, ovo se ticalo amandmana kolege Despotović Zorana gde mogu i da pročitam šta je odgovorila Vlada vezano za njegov amandman gde kaže zaduživanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Amandman se ne prihvata iz razloga što rešenje dato u članu 1. stav 1. tačka 6. o tome smo pričali Predloga zakona celishodnije od rešenja datog u podnetom amandmanu na ovaj član jer ima šire značenje, o tome sam i rekla, i obuhvata sva pitanja od značaja za oblast otvorenih investicionih fondova sa javom ponudom koja je regulisana Predlogom zakona. Prema tome, ovde se ne radi ni o kakvom mešanju nego o tačnom čitanju Vlade kako je odgovorila i moj je stav da ja to apsolutno podržavam, da ne treba stavljati amandmane čisto kao i ova prethodna koleginica – briše se i tako dalje, nego treba davati smislene amandmane koji imaju neki značaj. Hvala.

Uvažena koleginice, poštujući vaše godine i vaš staž ovde u parlamentu sigurno je da vi dosta znate o radu parlamenta i tako, ali ne možete da kažete baš da svi ne znaju ništa, jedino baš vi znate sve.

Vi se ovde javljate u ulozi kao neko ko će da brani i koleginicu Aleksandru Belačić, jer je to njen amandman „briše se“ i kolegu Despotović Zorana i sve ove koji su ove amandmane podneli. Vaš je amandman bio broj 1., ovo su sledeći takođe na član broj 1.

Sve što je rečeno je apsolutno tačno i ima pravo da se kaže „briše se“. Međutim, ovde se odnosi na zakon i to član 1. stav 1. Organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom. To je nemoguće da se briše. Pa, to je suština toga o čemu se radi u ovom zakonu.

Druga stvar je da se briše nešto što je potpuno nepotrebno. Davali ste vi amandmane gde se briše i zarez ili tačka, pa se spajaju rečenice, i to smo videli. Tako da, mogu da kažem, eto, toliko o tom znanju i da krenemo bolje dalje. Hvala.

Očigledno da ovde niko ne odustaje.

Zahvaljujem se koleginici za to da li sam punoletna, zahvaljujem, jer ja sam u srednjim godinama, ali hvala što koleginica misli da lepo izgledam. Tako da se puno zahvaljujem, meni impresija ovog zadnjeg jedino to. Eto, iskreno rečeno da ja lepo izgledam i da SNS ima ovako lepe poslanice.

Što se tiče znanja, ja imam poprilično velike staž, sada je 29 godina da sam velik deo svog radnog staža provela i u bankarstvu. Dobro znam da čitam i ove zakone, pogotovo ekonomske stvari i znam o čemu pričam. Prema tome, nema potrebe sad mi o tome ko više zna, ko manje zna. Koleginica je pravnik i naravno potpredsednik Skupštine. Uvažavam i njenu funkciju i njeno znanje, nego čisto radi se o različitim stavovima. Prema tome, ja neću nikoga uvrediti, ali mislim da moje obrazloženje i te kako je adekvatno i nažalost, eto, mi se slažemo sa Vladom da treba da se ovaj amandman usvoji. Toliko, ne bih se više nastavljala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, morala sam da se javim po ovom amandmanu i da kažem sledeće, da nema nikakve smetnje zaista da bude iznos protivvrednost u evrima po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru. To se radi i kada se daju bankarski krediti i to je neophodno zato što se radi ovde i domaćim i o stranim investitorima. To ništa ne bi trebalo da bude sporno.

Takođe, kolega Savić je izneo da ovaj iznos koji je 250 miliona evra u dinarskoj protiv vrednosti zamenjuje se rečima 30 milijardi dinara. Kurs stalno varira, iza njega stoji i brine se o njemu NBS u ovom slučaju, tako da u januaru 2019. godine bio je 118,49, a najjači je u septembru bio 117,57. To su minimalne razlike. Narodna banka reaguje na međunarodnom tržištu tako što interveniše i kupuje tako da je od početka godine kupila dve milijarde i 80 miliona evra. Naš kurs je apsolutno stabilan. Međutim postoje neke male…

(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje s mesta.)

Molim vas predsedavajući da utišate koleginicu, nije kulturno.

Radi se o tome da minimalne razlike u kursu postoje zbog toga je veoma precizno dato da bude protivrednost u evrima jer je to sigurnije i mnogo bolje zato je to i Vlada dala u svom obrazloženju. To nije ništa sporno da bude u dinarima, nego mora da bude u evrima, kako bi bili sigurni strani investitori koliki novac su uložili, jer se uopšte to usklađuje sa evropskom regulativnom kao i uslovima domaćeg tržišta kapitala. Znači, mi moramo da budemo u svetu i da budemo usklađeni sa njima. Na taj način mi proširujemo mogućnost ulaganja imovine i postižemo bolju diversifikaciju rizika samim tim i veću zaštitu investitora. Zbog toga je izraženo u evrima, a ne u dinarima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom periodu dobili smo veliki broj mejlova od studenata koji su upisali studije po starom programu. Apelovali su po ko zna koji put da im se produži studiranje. Nemam ništa protiv da im se produži rok, jer poštujem svakog čoveka koji želi da uči i da se nadograđuje. Međutim, moram i da naglasim da je sa univerziteta veliki teret prenet na ministarstvo da rešava decenijske probleme i ispravlja nebrojene pogrešne korake iz prošlosti.

Ne može biti neograničeno vreme studiranja, jer to prosto nije pedagoški, nego mora da bude ograničeno, zato je i ministarstvo predložilo dve godine što podržavam.

Ovde nismo da se igramo dobrog i lošeg policajca, pa su pojedini univerziteti dobri jer im je stalo, i što se više uplaćuje za polaganje ispita i puni novčani fond univerziteta, a ministarstvo loše.

Poštujući pravo da se uči i nadograđuje, a i zalažemo se za celoživotno učenje i nadogradnju, jer pametnih ljudi u odgovornoj zemlji je uvek malo i pogotovo u zemlji kojoj treba brz oporavak i prosperitet. Pa je odlučeno na ovaj način. Vlada Republike Srbije je povećala broj studenata koji će prvu godinu Univerziteta u Beogradu studirati i finansirati se iz budžeta i odnosi se na upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih, strukovnih, akademskih i integrisanih studija. Tako da, broj brucoša Univerziteta u Beogradu, koji će biti na budžetu ove godine, povećan je sa 572 na 638. Ova Vlada, ovo ministarstvo brine o mladima i olakšava da bude što više studenata.

Ni Vlada, ni Ministarstvo obrazovanja, ni ministar lično nisu neprijatelji studenata kako su pojedini mediji želeli da prikažu. Koliko je samo u poslednjih godina uloženo u bolji životni standard studenata, koliko su preuređeni domovi ili potpuno novi napravljeni za studente i za đake kako bi imali bolje uslove za život i rad.

Statistika kaže da ih je nešto preko tri hiljade studenata ostalo sa raznim životnim sudbinama, sa svojim objektivnim i subjektivnim razlozima zašto su toliko odužili studije. Ali, u prethodnom periodu prema nekoj statistici bilo ih je osam hiljada i jako mi je drago što se ovaj broj drastično smanjuje.

Ovom prilikom molim ministra da se u narednom periodu ministarstvo pozabavi detaljnijim kriterijumima ocenjivanja u privatnim i državnim fakultetima za koje smatram da su dosta neujednačeni. Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih fakulteta. U svetu postoje privatni fakulteti koji su vrlo cenjeni, na primer univerzitet broj jedan na Šangajskoj listi je privatni Univerzitet Harvard. Vodeće univerzitete na ovoj listi, bilo privatni ili državni, odlikuje to što studenti izlaze kao vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti, puni znanja kojom obezbeđuju radno mesto u najprestižnijim i najplaćenijim firmama.

Iz svega navedenog predlažem da se u što skorijem roku ministarstvo, na osnovu pažljivo odabranih kriterijuma, donese rang listu fakulteta koja će biti dobra smernica i poslodavcima. Čak i dužina studiranja mora biti jasno naznačena, jer nije svejedno ko završi fakultet u roku, a ko posle više od decenije. Bolje plaćeni poslovi i bolje firme treba da budu samo za najbolje.

Važno je da vratimo ugled visokoškolskim ustanovama kroz stalnu kontrolu kriterijuma ocenjivanja i kredibilitet profesora. Do sada smo u praksi videli da mnogi rektori, dekani i profesori su zloupotrebljavali svoj položaj, jer imamo izvanrednih stručnjaka na univerzitetima posvećenih profesiji i posvećeni studentima. Na ministarstvu je kontrola da vidimo ko kojoj grupi pripada.

Ovo ministarstvo želi da radikalno izmeni način funkcionisanja univerziteta kako bi iz njih izlazili i studenti koji ispunjavaju zahteve tržišta rada, ali isto donošenjem novih zakona kojima se ruše privilegije i ustanovljeni sistem koji vlada već 60 godina, gde su se odbijali pametni, ambiciozni, mladi profesori sve u cilju remećenja njihovog reda. Na taj način umanjuju značaj uložene muke i truda onih koji su na kvalitetnijim fakultetima, uz veliki trud i odricanje dobili isti naziv.

Budućim i sadašnjim studentima želim svaki napredak u okviru područja studiranja za koji će im biti neophodna radna energija i elan za učenje. Svaki novi radni dan, druženja sa znanjem i naukom će doprineti većem nivou njihovog samopouzdanja, ispunjenosti, entuzijazma, ali i pozitivnom odnosu prema odgovornosti i radnim navikama. Kada počnu predavanja moraćete dragi studenti sve aktivnosti obavljati brže i odlučnije, jer studiranje zahteva pored učenja i održavanje discipline, izrazitu fokusiranost na ostvarivanje i postizanje predviđenih ciljeva.

Sa druge strane, uključujući se u rad i program dešavanja studentskih organizacija gde možete i van nastave da se iskažete i to svoje veštine, svoj timski rad, lične kvalitete, inicijativu i u osmišljavanju ideja, ali se čuvajte onih koji hoće da vas zloupotrebe. Čuvajte se onih koji hoće da zloupotrebe mladost ove zemlje u političke svrhe. Kao što smo svedoci skorašnjeg vandalskog ponašanja i dešavanja u Rektoratu i blokiranja rada ove institucije, time studenti ne treba da se bave, već samo učenjem i radom.

Država Srbija dolaskom SNS 2012. godina na vlast se brine o svojim građanima. Promene na bolje su ne možda toliko brze koliko bi vi mladi ljudi to hteli, pa ni mi malo stariji, ali situacija u zemlji je bila toliko loša, toliko teška, zemlja pokradena i ogoljena, cvetao je organizovan kriminal. Zato moramo svi zajedno da damo svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, da razlikujemo dobro od zla i da te koji nam ne misle dobro izolujemo i ne dozvolimo da nas truju sve zarad njihovog ličnog bogaćenja, jer Srbija ima budućnost koju predvodi Aleksandar Vučić, koji trpi ogromne udarce i to one niske, primitivne, od tih ljudi koje zaista ne želim da pomenem kako im ne bih dala na značaju.

Aleksandar Vučić je ispred svih, nije na začelju i hrabro utire put koji su prethodnici posuli samo trnjem, jer iza njih je ostala samo pustoš. I mrze i njega i nas i vas poštovani studenti, jer ste pametni i obrazovani i sa vama ne mogu da manipulišu.

Želimo da vas ima što više, da sa vama uđemo u četvrtu industrijsku revoluciju, jer Srbija ima budućnost. Znate li zašto mrze Aleksandra Vučića i celu SNS? Zato što uspeh ne praštaju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, cilj ove Vlade jeste da obrazovanje podigne na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti na nove pohode, na osvajanje novih znanja. Godinama smo navikli na neznanje i prosto uživali u tome. Postavljen je reper da ne dozvoljavamo znanju da se probije. Došli smo u paradoksalnu situaciju da su svi ubeđeni da znaju sve, a često ne znaju baš ništa.

Svih pet zakona koji su pred nama su veoma srodni i imaju za cilj da se oblasti koje su već uređene zakonima usaglase sa poglavljima i pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, koji će se primenjivati kada Srbija postane član. Izmenama i dopunama zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima i o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se više reda među onima koji su korisnici tih zakona.

Izmene će doprineti većoj vidljivosti onih koji se bave muzikom i drugim umetnostima. Mi se ponosimo našim umetnicima i na ovaj način štitimo zakonodavno njihova prava. Biće većeg doprinosa i za one koji se bave glumom, jer novi zakon predviđa da budu vlasnici svojih dela, odnosno svako njihovo emitovanje ili reemitovanje će im obezbediti bolji materijalni položaj.

Zbog specifičnosti oblasti informacionih tehnologija, tu se određuju odnosi prema evropskoj tradiciji, a uređuju se i mnogi drugi domeni zaštite u oblasti softvera. Zakon o patentima smo doneli u decembru 2018. godine i to je donelo mnogo lakšu primenu u praksi. Pogodnosti se većinom odnose na sledeće – poboljšana je međupravna zaštita, unapređen je sistem građanskopravne zaštite u smislu otklanjanja nedostataka koji su uočeni u primeni zakona, tužba se sada može podneti ne samo u slučaju povrede prava, već i onda kada postoji ozbiljna opasnost da će pravo to biti povređeno. U pogledu naknade štete, same visine naknade, sada se uzimaju i negativne ekonomske posledice koje oštećena strana trpi, što je takođe novina. Zatim, uvedena je i dodatna kontrola odlučivanja Zavoda za intelektualnu svojinu, što ranije nije bio slučaj.

Želela sam prosto da vas podsetim na sve ono što je urađeno ovim zakonom, a sada su još unete i one stvari koje su propuštene u prethodnom periodu. Tako da se mi nadograđujemo i usavršavamo ovaj zakon.

Izmenama zakona izvršeno je dalje usklađivanje sa EU i sa njihovom regulativom, konkretno sa Direktivom o pravnoj zaštiti biotehničkih pronalazaka i Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine. Izvršeno je zatim terminološko usklađivanje različitih izraza i unapređeni su informaciono-obrazovni poslovi u oblasti pravne zaštite, pronalazaka i drugih prava intelektualne svojine.

Sve ove izmene imaju za cilj unapređenje i digitalizaciju registara. Do sada je vladao opšti haos i nismo imali nikakvu bazu podataka. Izmenom je propisano da registar zbirka podataka koji u elektronskom obliku vodi i održava nadležni organ i tako se preciziraju u stvari zastupnici bilo fizičkog lica, bilo pravnog lica koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Završila bih sa sledećom rečenicom. Naš predsednik Aleksandar Vučić, često ga mnogi citiraju, ali ovo vrlo je za mene ostavilo jedan upečatljiv dojam, a to je citiranje Anatola Fransa, što dokazuje u stvari sliku Srbije nekad i sad - obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate, već koliko ste u stanju da razlikujete koliko znate, a koliko ne. Znanje treba da vodi ovu zemlju i da oblikuje i odredi ciljeve. To je ono što mi upravo ovde i radimo. Hvala.