SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija jeste teritorijalno mala zemlja, jeste da ima mali broj stanovnika, jeste da smo mi daleko slabiji nego što su to velike sile i zapada i istoka, ali smo jedan pravdoljubiv, jedan hrabar, jedan dobar narod. Narod koji je ovom svetu podario mnogo velikih naučnika, mnogo velikih ljudi, mnogo velikih sportista, mnogo velikih pisaca, književnika i samim tim smo zaslužili da se i naša reč širom sveta i čuje i uvažava.

Nismo imali tu sreću da Srbija bude tako cenjena zemlja i tako prihvaćena u, rekao bih, ne samo deceniju nego dve ili tri decenije unazad.

Često su neki pokušavali sa Srbijom da se obračunavaju na različite načine, da je komadaju, da je rasturaju, da je tretiraju kao komad krpe, otirač za noge, ali 2014. godine, dolaskom na mesto premijera predsednika SNS, Aleksandra Vučića, stvari u Srbiji se bitno menjaju. Srbija postaje bitno drugačija zemlja.

Postaje bitno drugačija zato što od 2014. godine građani Srbije mogu ponosno da šetaju svojim ulicama, mogu da podignu glavu, mogu ponosno sa svojim pasošem da pređu granicu, mogu da se ponosno svakome predstave kao Srbi, mogu ponosno da kažu odakle dolaze i mogu da se ponose na svoju istoriju, i ne samo istoriju, to je deo naše slavne prošlosti, već i na ono što danas država Srbija radi.

Jedan od glavnih ciljeva SNS i Vlade koju je tada vodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada premijer, jeste bio snažan obračun sa korupcijom i sa kriminalom. Tu smo zadali izuzetno jake udarce, pre svega tajkunima u Srbiji. Setite se perioda vlasti DS na čelu sa Đilasom, Tadićem i ostalima, kada su ovom zemljom upravljali tajkuni i mafija, kada se sve odlučivalo ne u Nemanjinoj, nego kod Miškovića u kabinetu, kada se o budućnosti Srbije odlučivalo među pripadnicima kriminalnih klanova i među ubicama, dilerima droge, a nije odlučivalo u Nemanjinoj i u Skupštini, kada su se zakoni donosili tako, ne zato što narodni poslanici debatuju i diskutuju o njima, jer je to bila samo farsa, nego su se zakoni naručivali i narodni poslanici morali da glasaju po automatizmu za nešto, bez prava da kažu zaista svoj stav i šta misle o svemu.

Srbija danas nije zemlja, i Skupština Srbije, nije ta koja se ispostavi da nešto usvoji. U Skupštini Srbije se danas diskutuje ozbiljno o svim zakonima, ozbiljno o svim sporazumima, ozbiljno o planovima Srbije za budućnost. Možemo u nečemu i da se razlikujemo, zašto da ne, to je dobro i zdravo za demokratiju u Srbiji da neki od nas imaju po nekim pitanjima i drugačije mišljenje, ali je danas, rekao bih, i zdrava situacija u parlamentu u Srbiji, bitno drugačija nego što je bila prethodnih 10 ili 20 godina, kada ste u Skupštini imali samo sukobe, besmislena prepucavanja, pokušaje upada u parlament, paljenje ove zgrade, itd, itd.

To vreme je ostalo iza nas, a vreme koje je pred Srbijom jeste ono vreme koje smo definisali, a to je plan za budućnost Srbije „Srbija 2025“, gde očekujemo značajan broj novih radnih mesta, fabrika. Evo, čuli smo, mi smo jedina zemlja u Evropi gde se gradi osam auto-puteva u isto vreme. Onaj broj kilometara koji smo izgradili u prethodnom periodu je veći nego za vreme Broza, više fabrika smo napravili za to vreme. U Srbiji je standard danas rekordno visok u odnosu na, rekao bih, prethodnih 50 godina unazad, nismo bolje stajali.

Srpska vojska danas je neuporedivo jača. Policija je daleko bolje opremljena i to je sve ono što je bilo preduslov da možemo da se upustimo, vođeni predsednikom Srbije, Aleksanrom Vučićem i njegovom vizijom budućnosti Srbije, u snažnu borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije. I kao rezultat toga jesu hapšenja i tajkuna, jeste hapšenje i ovog poslednjeg klana, ovog ološa, koji je predvodio ubica Veljko Belivuk i ostali, ali tu nije kraj.

Potrebno je da i one koji pokušavaju da nosioce promena u Srbiji, nosioce reformi, a pre svega tu mislim na predsednika Aleksandra Vučića, da one koji prete predsedniku Republike, a to čine svakodnevno što kroz različite tabloide, što kroz različite portale, što kroz različite naručene tekstove, što kroz Tviter, Fejsbuk i ostalo, potrebno je i ta lica da sankcionišemo da bismo pokazali da jesmo u potpunost stabilna država, pravna država u kojoj ne možete da upućujete pretnje smrću predsedniku Republike i da kažete da je to samo napisano na Tviteru, to se ne važi.

Zamislite da je u periodu vlasti DS neko od nas rekao da neki funkcioner tadašnje vlasti treba da završi na ovaj ili onaj način. Nas bi bukvalno obesili na Terazijama zbog toga.

Mi smo promenili način političke komunikacije i to jeste jedna od glavnih promena u politici danas u Srbiji, zato što predsednik Srbije ne govori o njima, ne govori o prošlosti. Kada god ga pitaju za njih, znamo šta su radili, ali mi hoćemo da govorimo o putevima, hoćemo da govorimo o tunelima, o mostovima, o fabrikama, o tome da prosečna plata 2025. godine bude 900 evra ili 1.000 evra. O tome hoćemo da pričamo, koji je naš plan za budućnost Srbije.

Mi nemamo plan za juče, plan za sutra, plan za danas, za prekosutra, mi imamo plan za budućnost ove zemlje i taj plan sprovodimo predvođeni predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem ne obazirući se na pretnje, na govorkanja, na laži.

Svakog dana kada se probudim, samo ustanem i čekam kada će da stigne neka nova laž i afera koju su izmislili u svojim tajkunskim kuhinjama. Šta će o kome od nas da izmisle, šta će da u fotošopu nekome pripišu, kakvu će poruku nekome da sroče, kakvu poruku mržnje, kako će reći ponovo da su autoputevi glupost, da je to zamajavanje, da nam metro uopšte nije potreban, nego su nas svi lagali 50 godina, i pričali o tome da ćemo imati metro. Sada ćemo ga imati, počinje ove godine da se gradi u Beogradu. Beograd zaslužuje da ima i metro i da ima još mostova, i da ima još uređenijih fasada, i da ima još više radih mesta. To zaslužuje cela Srbija.

To je plan SNS i predsednika Aleksandra Vučića, bezbedna, sigurna, stabilna, moderna Srbija, koja se razvija i gleda u budućnost, koja se ne osvrće na prošlost, ona koja gleda koliko nam novih puteva gde treba, ona koja gleda kako da zadržimo ljude koji danas žive na selu, gde je prosek preko 60 godina starosti, kako smo čuli danas, da vratimo mlade, da ih motivišemo programima, idejama, projektima, da se vrate tamo, da razvijaju svoje porodice i na selu, jer je i selo šansa za razvoj ove zemlje.

Ta politika budućnosti jeste izvesnost za Srbiju, izvesnost za sve naše građane, a politika mržnje i politika onih koji jedino što rade po ceo dan, jeste da smišljaju afere, da prete, da premlaćuju Boga mi i neke od naših kolega. Prošle godine su našeg kolegu iz Zemuna sačekali ispred zgrade, pa su mu štanglom razbili glavu. Našu koleginicu Rajku Matović su sačekali bili u Surčinu, pa su je kamenjem gađali i polivali vodom. Da ne pričam o pretnjama na račun svakog od nas, koje stižu po društvenim mrežama.

Znate ko je odgovarao za sve to? Niko. A pitam vas, više kao retoričko pitanje – zašto? Da li to naša glava ili naša krvava košulja vredi manje, nego neke druge? Da li smo mi glineni golubovi koje može da prebija kome god padne na pamet? Da li svaka vucibatina koja se drzne da uzme miš i da gađa predsednika poslaničke grupe, našeg Aleksandra Martinovića može da izađe i da priča o demokratiji i o slobodi i ne znam o čemu?

Ja kažem prijateljima, nema demokratskije zemlje u svetu u kojoj možete da napadate Skupštinu, da pretite paljenjem, ubijanjem predsednika države, da poslanike bijete, da bijete predsednika Skupštine, da napadnete poslanika Rističevića, da ga linčujete ispred parlamenta i da za to ne odgovarate. Kud ćete veću demokratiju, samo nemojte da to skrene u ludilo?

To što oni rade i što pokušavaju jeste skretanje u ludilo. To neće dozvoliti ni SNS, ni predsednik ove zemlje Aleksandar Vučić zato što smo odgovorni prema građanima, odgovorni hoćemo bezbednost i mir. Hoćemo sigurnost za svakog našeg čoveka u ovoj zemlji. ako treba neko da se žrtvuje, mi ćemo, ali neće niko više žrtvovati Srbiju, niti od Srbije otimati budućnost. Hvala. Živela Srbija.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala predsedniče.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, rekao bih, o tome sam razgovarao i sa svojim kolegama, koliko je puta na žalost u našem društvu kultura bila neka tema o kojoj se diskutovalo sa nekim, ne bih rekao potcenjivanjem, ali kao da je to nešto sekundarno, tercijalno, kao da ima vremena, razgovaraće se o nekim važnijim stvarima, diskutovaće se o nečemu što je bitnije, što je za život prosečnog čoveka važnije.

Pored toga što je potrebno ljudima obezbediti platu, nešto što je elementarno za plaćanje računa, za nabavku namirnica, za jedan, rekao bih, život porodični, potrebno je ljudima i obezbediti nešto drugo što je jako važno, a to je da čovek nahrani svoju dušu. To ne može bez kulture.

Kultura je, rekao bih, u srpskom društvu planski, ne slučajno, planski, zajedno sa istorijom kao njenim delom uništavana deceniju, a možda i jače. Sve ono što je imalo veze sa srpskom kulturom, srpskom tradicijom, sećanjem, običajima, verom našom je stavljeno u drugi plan, stavljeno pod tepih, kao neka nebitna tema, da bi se ono što je bitno i što je za nas jako važno, to srpsko duhovno biće ubilo u potpunosti. Iza svega toga, kada jedan narod ubijete duhovno, onda nije teško ni da ga finansijski opljačkate.

Meni je drago što mi danas i u ovom mandatu Vlade Republike Srbije imamo na mestu ministra kulture ozbiljnu osobu kakva je Maja Gojković. Ona daje na poseban, svojevrstan način, pečat tom radu Ministarstva kulture koje je neuporedivo i medijski prisutnije, a kada je medijski prisutnije Ministarstvo kulture i kultura, onda je i obogaćen život građanima Srbije, jer imaju bolji i bogatiji kulturni sadržaj da građani ponude svojoj deci i da nešto naučimo svi zajedno.

U sklopu svega toga, oporavka naše kulture, vraćanju tradiciji, istoriji, našim vrednostima jesu i podizanje brojnih spomenika u poslednje vreme, najznačajnijih Stefanu Nemanji i despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu pre nekih, ako se ne varam, dve nedelje.

Šta je glavna tema bila jednog dela Srbije, hvala bogu onog manjinskog, nakon podizanja ta dva spomenika? Glavna tema nije bilo da li je potrebno bilo na tom mestu, da li tu, da li ta veličina spomenika. Ne. Glavna tema su pare. Koliko je koštao spomenik? Koliko para košta? Zašto je morao to tamo da radi ruski vajar? Zar nije mogao neki drugi da radi? Nije tema njima značaj tih spomenika, značaj vraćanja ovog naroda njegovoj kulturi, njegovoj tradiciji, obnavljanju njegovog istorijskog sećanja, ono što je važno za duhovni, istorijski opstanak ovog naroda u budućnosti, nego samo novac, odakle novac i koliko novca. Eto, oni samo o tome brinu.

Upravo je to još jedna od razlika o kojima stalno govorim na sednicama Narodne skupštine između nas i onih koji danas, hvala bogu, nemaju više u ovom narodu od 5 ili 6%. Ne daj bože, zamislite kada bi se takvi ljudi vratili na vlast u Srbiji, posebno u našem prelepom Beogradu, našoj prelepoj Srbiji, sve ono što je obnovljeno, sve ono što je podignuto, sve ono što je sagrađeno, sve ono što je obnovljeno, restaurirano, sve to bi došle neke bande huligana i onih koji su navikli samo da kradu i otimaju od naroda da unište ponovo.

Ne bismo više imali ni spomenik Stefani Nemanji, ni despotu Stefanu Lazareviću. To bi ruinirali na samo sebi svojstven način, baš onakav kako su ruinirali ovu Skupštinu u kojoj mi danas sedimo i govorimo ovde. Tako bi izgledali ti spomenici, tako bi izgledale fasade, tako bi izgledali kulturno-istorijski spomenici ovog grada i ove države. Od Narodnog muzeja pitaj boga šta bi ostalo. Koliko tu ima značajnih umetničkih dela. Oni mi tamo prvo pohrlili u Narodni muzej, jer je on obnovljen, da pokradu sve slike koje postoje iz kulture iz Narodnog muzeja da stave u svoje vile. Toliko su kupili vila, ne mogu više da napune sve to. Treba da pokradu negde te slike, te predmete, da obogate sadržaj u svojoj sredini. E, narodu ćemo da uzmemo pare, e onda ćemo da mu otmemo slike, onda ćemo da zapalimo Skupštinu, onda ćemo da se bacimo i na Narodni muzej i na sve ostale kulturno-istorijske objekte u zemlji. Setimo se da su oni palili i knjige.

Njima ništa u ovoj zemlji što je vezano za kulturu, što je vezano za srpsko kulturno nasleđe nije sveto i nije bitno. Sve to može da se uništi, sve to, i kažu uostalom, u svojim nastupima kuknjave, besa i ludila, da će uništiti onog dana i vratiti onako kako je to bilo za vreme njihove vlasti. Kažu za vreme njihove vlasti, reći ću, kolega Bakarec je divno to primetio, izvukao je jedan segment nastupa Dragana Đilasa gde je on lepo rekao – građani su glasali protiv nas jer nismo bili dobra vlast. Onda kažu – vratićemo sve da bude kako je bilo. Ne da će da bude kako je bilo kad bi oni došli na vlast, dragi građani Srbije. Bilo bi daleko gore, jer bi ovog puta išla osveta. Ovog puta bi se svetili građanima.

Ovog puta bi išli od kuće do kuće da se svete pojedinačno svakom čoveku koji je smeo da kaže da je na čelu Srbije državnik, a ne politikant, na čelu Srbije državnik Aleksandar Vučić, čovek koji je zajedno sa ministrima u Vladi, naravno, i drugim ljudima koji su ga podržavali, čitavom Srbijom, uspeo da podigne Srbiju iz pepela, potpuno uništenu zemlju da oporavi, da od nje napravi danas lidera u Evropi, da po privrednom rastu u ovom kvartalu budemo daleko više nego što smo očekivali, da u drugom kvartalu idemo i na preko 10% rasta u odnosu na drugi kvartal prošle godine. To su sve uspesi Srbije. I pored, naravno, kulture, tu dolazimo i do onoga bez čega ne možemo, to je preko 200 novih fabrika, osam novih auto-puteva. Pa kažu – nama auto-putevi nisu potrebni. Nisu, oni idu helikopterima, svojim privatnim avionima, ko zna kakvim sve jahtama, po egzotičnim destinacijama, njima ništa od toga nije potrebno.

Između ostalog, kažu da nam ne treba ni nacionalni stadion. Šta će nam bilo šta? Trebaju nam samo njihove vile, trebaju njihovi Mauricijusi, njihovih ne 57 računa, koliko smo pronašli do sada, nego 157 računa, treba ne u 17 država, nego u 170 država i to je taj program koji plačući i lijući lažne suze Dragan Đilas kroz svoje lažne tužbe, kroz svoje lažne optužbe svima nama kojima nam prepisuje pokušava da pripiše i da pokuša da ućutka sve nas.

Moja poruka njemu, pre svega Draganu Đilasu, jeste ta da nikakvim svojim tužbama nećeš nikada, Đilase, da ućutkaš ni mene, ni druge kolege narodne poslanike, pa ću da kažem ni kolegu Atlagića, ni kolegu Rističevića, ni kolegu Marinkovića, ni kolegu Martinovića, ni Sandru Božić, ni kolegu Uglješu, nikoga. Nećeš ućutkati ni sprečiti da kažemo istinu, onu istinu strašne, crne Srbije, kakvu si napravio do 2012. godine, tog strašnog lica, u ožiljcima si Srbiju ostavio tada i Srbiju obnovljenu, izgrađenu, stabilnu, odgovornu, koju danas poštuju u svetu, Srbiju koja nije krpa ni otirač bilo čiji, Srbiju koja je zaista danas na evropskom putu, koja poštuje evropske vrednosti, tako što poštuje pre svega svoju kulturu i svoju tradiciju, koja je deo upravo evropske kulture i tradicije.

I zato što jesmo takvi, jesmo istinski na pravi način na evropskom putu i na pravi način obnavljamo ovu zemlju. Nismo mi bogatiji pojedinačno nego građani Srbije, nego se mi radujemo kada čujemo da će građani Srbije koji su primili vakcinu dobiti dodatnu pomoć od 3.000 dinara, da će penzioneri dobiti dodatnu pomoć, da će svaki građanin Srbije dobiti dodatnu pomoć od svoje države u ovo teško vreme. Mi se tome radujemo. Ne radujemo se kada neko kupi vilu ili jahtu. Naravno, mogu i tome da se obradujem kada neko čestit i bogat čovek pošteno stekne svoj novac i porez plati u svojoj zemlji, a ne iznese novac na Mauricijus. E, onda se i tome radujemo. Naravno da su bogati ljudi dobrodošli u ovom društvu i niko ih iz ovog društva ne tera, dokle god svoje bogatstvo i svoj novac stiču legalno, u skladu sa zakonima u ovoj državi i porez plaćaju njoj, a ne iznose pare van, a kandiduju se na državne funkcije u ovoj zemlji. Ne možeš da imaš obraz-đon, a da nudiš građanima Srbije da ti budeš premijer, zato što u ovoj Srbiji ljudi neće takve.

U ovoj Srbiji ljudi hoće poštene, odgovorne političare, one koji hoće da rade u interesu građana, a ne u interesu svog sopstvenog džepa. Zato će građani Srbije i na narednim izborima i na svakim drugim glasati upravo za politiku kakvu nudi ova koalicija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS. Hvala vam. Sve najbolje.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Hvala, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, za početak hoću da kažem, povodom ove važne diskusije kakva je to Srpska napredna stranka, stranka od 2008. godine, od kad smo osnovani do dana današnjeg i šta su one temeljne vrednosti koje propagira naša stranka. Prvo, to je jedna ozbiljna, stabilna, pravna i uređena država i pravda za sve građane u našoj zemlji. To su ta dva glavna postulata koja su i mene navela da postanem deo Srpske napredne stranke 2008. godine.

Šta smo od toga postigli? Uspeli smo da uradimo da ta dva glavna temeljna stuba napravimo, da ojačamo državu, da je podignemo sa dna, da je stabilizujemo, da danas možemo da kažemo da i naši zatvorski kapaciteti, stanje u našim zatvorima u Srbiji, u kazneno-popravnim ustanovama jeste bitno bolje nego što je bilo 2012. godine, kada smo dolazili na vlast.

Za početak, hoću da osudim sve pretnje sa pokušajem napada na bilo koga u Srbiji, i na političke protivnike, i na one ljude koji ih zastupaju, uverenja koja zastupa danas Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

To je razlika između nas i to je razlika između onih, kako su moje uvažene kolege, posebno je to lepo govorio kolega Bakarec, rekli da su neki jednakiji za nekoga od drugih.

To je slika i prilika tog bivšeg režima koje smo imali do 2012. godine, kako je on vladao Srbijom i šta bi se ponovo dogodilo u Srbiji kada bi Dragan Đilas i njegovi partneri, njegovi huligani, kriminalci, lopovi ponovi zaseli na vlast u Srbiji.

Ko je osim nas iz SNS osudio pretnje na bilo koga u Srbiji? Niko. Hoću da obavestim javnost u Srbiji da je sinoć na ulazna vrata našeg poslanika Vladimira Đukanovića došao jedan huligan ili grupa huligana, ispisali su određene, odvratne reči na ulaznim vratima njegove zgrade.

Ko su ljudi koji dolaze na vrata funkcionera SNS, članova SNS, građana Srbije, ispisuju nekakve parole, nekakve uvredljive pretnje, skrnave naše ulaze? Time šalju i ličnu pretnju i kolegi Đukanoviću ali zašto da ne i svim poslanicima SNS, članovima SNS, da znaju gde i ko živi, da znaju da mogu da dođu i misle da mogu nekažnjeno da dođu na vrata svakog od nas, da napišu šta žele, da upute poruku, tu jaku poruku mržnje, pretnje, da pokušaju da uliju strah u svakome od nas, da se ne usudimo da njih nazovemo onako kako treba, da ne kažemo da su lopovi, da ne govorimo više o stotinama miliona evra, da ne govorimo o računima širom sveta, da ne govorimo o desetinama miliona koje su iznete iz Srbije, da jednostavno sa ove strane zavlada strah i tišina.

Strah i tišinu nikada nećete doživeti u redovima SNS i njenih poslanika, funkcionera, a tek nećete uplašiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To je ono što nas motiviše da još snažnije, još hrabrije, da sa još više uverenja da radimo ispravnu stvar za ovu zemlju, nastavimo da radimo sve što smo radili i do sada.

Šta znači doći nekome pred vrata noću? To su hrabri, mnogo hrabri ljudi, koji noću sa maskama, ili kako već, dolaze na vaša vrata, zvone vam, prete, snimaju, ostavljaju poruke, razbijaju automobile. Čuli smo da razbijaju i glave predsednicima opština i nikom ništa. Kakvi su to ljudi?

Kakvi su to ljudi koji po društvenim mrežama najgore moguće pretnje i psovke ispisuju za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, decu, poslanike SNS, sve ljude koji se ne slažu sa ideologijom lopovluka koju personifikuje upravo Dragan Đilas?

Zar je teško ako se… Kako on reče – ako pitate mene, ja sam za mir, ali taj mir može lako da ode na drugu stranu pa da izađemo na ulice i da radimo ne znam šta sve građanima Srbije koji nisu za nas. Da li je to pretnja svima nama, da trebamo da strahujemo kada izlazimo iz svojih domova za svoju ličnu bezbednost? Da li je to pretnja svakome od nas ko ima decu šta će biti sa detetom kada izađe iz školskog dvorišta nakon škole? Da li je to ponovo pretnja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da spusti loptu, da spusti gas i da Srbija stane?

Da li će neko da reaguje na sve to? Da li će neko da kaže, aman ljudi, ne možete da dolazite više na vrata bilo kome, da pretite, da ugrožavate decu? Neko reče – pa da, to je samo ispisana pretnja na fasadi neke zgrade i ništa više. A šta da se nešto desilo? Šta kada se nešto bude dogodilo nečijem detetu? Šta će onda neko da kaže? Da to dete nije jednako kao i ovo drugo, da ta deca nisu važna? Očevi te dece, oni ne liju lažne suze kao onaj cirkuzant i lopov Dragan Đilas. Mi ne idemo u apoteku po te suze, ne idemo u glumačke škole da glumimo da nam je loše ili da nam je neko nešto pisao.

Ja molim nadležne da se uzmu snimci sa svih tih zgrada gde se ostavljaju takve poruke, da takve osobe budu sankcionisane. Imaće zaista mnogo bolje uslove za odsluženje svojih kazni nego što je to bilo do pre devet godina. Moći će da se uvere koliko je sistem odsluženja zatvorskih kazni danas bolji i humaniji, nego što je bio u njihovo vreme i tu će moći da vide da u svojim pričama greše i da je Srbija mnogo napredovala u odnosu na to njihovo tajkunsko, kriminalno mafijaško vreme u kome je vladao Đilas, Jeremić, Obradović i oni ostali koji bi ponovo, jer je ponestalo novca, ponestalo računa za koje se ne zna. Opet bi zaseli u fotelje i vladali Srbijom.

Da li je nasilje dozvoljeno? Da li u Srbiji u 21. veku možete da dođete kod nekoga i slobodno da pretite? Mora sistem da pokaže u Srbiji da to ne sme da se dešava, da ko god, bilo kome da preti, na kojoj god strani, taj mora da bude kažnjen i taj mora za to da odgovara u skladu sa zakonima. Ova država ima zakone, ima sistem, uređen sistem, pravna je država. U pravnoj državi oni koji čine krivična dela, za njih moraju i da odgovaraju. Oni koji stave ruku u džep građanina Srbije, izvuku mu novac iz džepa, moraju da odgovaraju za to. Ne može na desetine ili na stotine računa u inostranstvu da ostane tek tako i da se kaže – pa šta?

Šta god da pitate Dragana Đilasa odgovor je – pa šta i šta sada? Eto, ti računi, desetina računa ste našli, šta sad? Pa ništa. Neko je lepo rekao – ne treba nikakav poseban zakon, nikakva posebna pamet da biste zaključili da sa platom gradonačelnika ne možete da dođete do nekoliko desetina miliona evra. To je nemoguće.

Da imate Aladinovu čarobnu lampu, ne možete to da uradite. Bajke ne postoje, basne ne postoje. To je sve lepo, to je deci lepo čitati za laku noć, ali to ne postoji u realnom i pravom životu. U pravom životu se zna šta možete sa platom da steknete, koliko toga. Lako je to izračunati. Uzmite digitron, ako ne možete iz glave, pa izračunajte koliko možete sa platom od 1.000 ili 1.500 evra za 10 godina vlasti da steknete i onda je ta logika jasna - ne možete da imate 57 računa, ne može to u 17 država, ne može da se to meri u 25 miliona, 650 miliona, 100 miliona, koliko već.

Jednom mora da se stavi tačka na to. Ništa posebno tu nije potrebno. Nije potrebna nikakva agencija, nisu potrebni nikakvi zakoni da to ispitaju da niste mogli to da steknete sa tim novcem.

Građanima Srbije treba ta vrsta pravde, da ono što znaju da kada moraju da uzmu kredit da bi kupili stan i da se trude da vredno rade, da se muče 10, 20 godina da otplate taj kredit za stan, za jedan stan. Neko ne može 40 stanova da ima samo zato što je brat bivšeg gradonačelnika Beograda i najvećeg tajkuna i lopova u Srbiji Dragana Đilasa. Ne može. Šta radiš? Čime se, bre, ti baviš? Kakav si stručnjak? Za šta to? Eto još jedne lepe prilike da se uvere kako izgledaju danas zatvori u Srbiji.

Politika ne sme da se vodi na ulici. To je ono što oni hoće, da politiku iz parlamenta… Zato su ga i bojkotovali, jer u parlamentu ne mogu da sučele stavove sa poslanicima SNS, jer argumente za raspravu nemaju. Onda im glavni argument postane motka, prvo njom da razvaljuju vrata Narodne skupštine, pa onda da zapale ponovo Narodnu skupštinu kao 2000. godine, pa kamenice od 10 i više kilograma, da sa njom gađaju policajce. Stave policajce u sredinu, pa se igraju između dve vatre. Jedni gađaju sa jedne strane, a drugi sa druge strane, a Dragan Đilas sedi u svojoj kancelariji i umire od smeha i kaže – to, majstori, bravo, ponovo smo palili Beograd, ponovo smo razbijali grad i onda za to, za razbijanje sopstvenog grada, sopstvene Narodne skupštine napadate SNS i predsednika Republike, one ljude koji su izgradili stotine kilometara autoputeva, preko 200 fabrika, 320 hiljada novih radnih mesta koje ste vi ugasili. Te ljude napadate za sopstveno neznanje i sopstveno ludilo.

Uveren sam da ove istrage koje se vode protiv Dragana Đilasa će rezultovati onako kako to građani i žele, pravna država će uraditi svoj posao, pravda će biti zadovoljena, a Dragan Đilas će se uveriti koliko je danas bolje stanje u kazneno-popravnim ustanovama, nego što je bilo do 2012. godine, a Srbija će, predvođena predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, vrednim i odgovornim građanima nastaviti da ide napred. Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -