SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

U aprilu 2021. po prijavi Otvorenog parlamenta izrečena mu je opomena zbog kršenja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, prva ikad, jer je u kontinuitetu koristio izraze poput "fašista" i "nacista", u nameri da uvredi političkog protivnika o kome je govorio.
Poslednji put ažurirano: 06.11.2021, 14:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želim vam srećne novogodišnje i božićne praznike, sve najbolje vama i vašim porodicama u ovoj godini i da imamo mnogo razloga za radost i za slavlje u ovoj godini, a pre svega da se napokon okonča ova epidemija korona virusa.

U ovom sazivu rekao bih da smo imali mnogo istorijskih i važnih odluka za naše građane i za državu, za koje su nam građani Republike Srbije dali poverenje na prethodnim izborima da je vodimo, predvođeni predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem.

Kada vam građani daju poverenje u tom broju u kome su dali SNS i pre svega Aleksandru Vučiću, onda imate veliku odgovornost da iskreno brinete o ljudima, ne demagoški, ne tako što ćete ljudima uvek pričati samo što oni hoće da čuju i ono što im je prijatno za uši, već nekada i teške stvari, nekada i ono što se njima neće dopasti, nekada i ono što nije popularno, da biste na kraju ojačali svoju državu, stabilizovali je i doveli u situaciju da može zaista na istinski, pravi način, održivo, da se razvija, da napreduje, ali i kada je to neophodno, kao u prethodnih godinu ili dve dana, i značajno pomogne svoje građane zbog situacije u kojoj se našao i ceo svet, a samim tim i naša država nije bila izuzetak u tom slučaju u toku ove epidemije korona virusa.

Kao što znate, građani Srbije i naša privreda je to osetila, Srbija je imala i ima dovoljno novca i pomaže i privredu, ali pomažemo i naše građane. Pomogli smo, ja ću krenuti od početka, ne samo od ovih finansijskih pomoći koje su naravno jako važne, ali pre svega smo kroz zdravstvo pomogli naše stanovništvo tako da ono može da bira vakcinu koju će da primi, tako što smo nabavili veliku količinu svih sredstava koja su neophodna za borbu protiv korona virusa i na taj način sačuvali bezbroj života u našoj državi, a nema ništa važnije i vrednije od toga nego što je ljudski život. I to je najveći uspeh koji smo napravili u prethodnom periodu.

Zatim, kroz stabilne javne finansije, kroz pun budžet, uspeli smo da pomažemo našu privredu, da nemamo otpuštanja već da zapošljavamo nove radnike, da se otvaraju nova radna mesta, nove fabrike, da se ljudi odlučuju da otvaraju svoja preduzeća, da ona koja rade budu stabilna, da koliko-toliko se ovo teško vreme preživi i da uđemo nakon završetka ove epidemije, ove strašne zaraze koja je ceo svet napala, u jedan mirniji period rasta koji se svi nadamo da nas očekuje u još značajnijem obimu nego što je to bilo do sada.

Došli smo u tu situaciju, evo, na ovu temu se sad vraćam, koja je danas aktuelna, o kojoj govorimo, kao što je finansijska pomoć mladima od 16 do 29 godina, da možemo da pomognemo mladim ljudima sa jednim iznosom za koji, rekao bih, neko kaže da je simboličan, neko kaže da je mali, da je to ništa, da je to 90 evra jer je inflacija pojela 10 evra, nemaju oni pojma, niti imaju pojma njihovi luksemburški mediji, niti njihovi nazovi analitičari, niti ima pojma Dragan Đilas, niti imaju pojma Šolaci i ostali o tome ni šta je 100 evra. Njima to ništa ne znači.

Oni, rekao bih, su čak i ljuti što mi danas donosimo ovakvu odluku. Rekao bih i da su ljuti što i penzionerima dajemo 20 hiljada dinara 14. februara. Rekao bih da su ljuti što dajemo zdravstvenim radnicima iz budžeta novac u ovom mesecu 10 hiljada dinara na njihove račune. Njima kad god se građanima nešto daje, oni se strašno naljute, kada se građanima otima, onda je to za njih razlog za vatromet, za slavlje, za proslavu, zato što je prosto to model po kome su oni navikli, taj deo opozicije da funkcioniše, tj. otimačinu. Samo kada se iz budžeta uzima i kada se stavlja u tajkunske, kriminalne i lopovske džepove, kada se taj novac iznosi van zemlje, kada se ne koristi ovde da se poveća potrošnja, da se napuni budžet ponovo, da imamo neka sredstva koja obrćemo, da pomažemo građane, da investiramo, da ulažemo u privredu, da ulažemo u svoj rast, to se njima ne dopada.

Setimo se šta se njima dopadalo. Za njih je rast bio minus 3%. To je bio rast za Dragana Đilasa, za Jeremića, za Obradovića, za Borka, za Tadića, za sve ostale koji su tada bili pripadnici tog režima, na ovaj ili onaj način. Za njih je minus bio rast, zato što je minus u džepovima građana, i to je debeli minus, bio plus u džepu Dragana Đilasa i zato što on ni dan-danas ne može da nam objasni kako od minusa od 3% u ovoj državi njegove firme su uspele da prometuju 619 miliona. I zato danas dolazimo u tu drugu situaciju da njegov prijatelj može da kupi jednog premijerligaša. Ja se onda pitam, nije samo on vlasnik zaista, možda na papiru samo on jeste, ali, čiji je to novac, da nije to novac svakoga od nas? Da nije to novac i onih koji se pitaju, kažu - dajete nam naše pare. Pa, naravno, svi mi plaćajući porez, plaćajući neke račune, punimo budžet države, da bi država imala sredstva da ulaže u ono što je neophodno da bi mogla da funkcioniše. Svi mi na određeni način učestujemo u punjenju tog budžeta da bismo imali novac.

Danas država, zahvaljujući domaćinskom poslovanju i radu, ima mogućnost da pomogne i mladima danas sa 100 evra, i zdravstvenim radnicima sa 10.000 dinara, i našim penzionerima preko 1.800.000 koliko ih ima da pomogne sa 20.000 dinara. To nisu mali iznosi. Za nekog nisu mali, za nekog su veliki. Ali, znate, kada jednom penzioneru date 20.000 dinara njemu to mnogo znači. To znači i zdravstvenim radnicima. Po meni, to znači u onom jednom simboličnom smislu da ljudi osete da imaju državu, da imaju državu koja stoji iza njih, da imaju državu koja nije slaba, da imaju državu koja je jaka, i to prvi put jaka posle ko zna koliko decenija da može da stane iza svakog svog čoveka i da kaže ljudima – niste sami.

Kada je najteže, kada su najveće krize u svetu, kada mnogi drugi ne mogu i ne pomažu svoje građane, mi imamo novca i hoćemo da pomognemo svoje ljude.

Što, jel nije mogla ova Vlada Republike Srbije da kaže – nećemo, šta ima da dajemo. Imate svoje plate. Imate svoje penzije. Ostavićemo to ili ćemo da trošimo na neke druge stvari. Ne. Hoćemo da svaki čovek zna i oseća da je država uz njega, da smo svim srcem uz svakog čoveka u Srbiji.

Reći će – to radite zbog izbora. Pa, zbog izbora od kako su se stabilizovale finansije podižu se plate i godine svake godine. Da li su svake godine bili izbori? Nisu svake godine bili izbori, nego je normalno da kako raste privreda i kako imate više novca pomažete građane i povećavate koliko možete i plate, i penzije. Pa, ako smo imali rast od preko 7% da pomognemo da i ljudi osete to, da osete u svom džepu.

Sad ide Srpska nova godina, da bake i deke mogu da planiraju svojim unucima da kupe poklon, da mogu da planiraju svoje živote, da mogu da planiraju da kupe lekove, da mogu da planiraju da se prehrane, da mogu planiraju da plate porez i da im nešto novca i ostane, da mladi ljudi mogu da imaju taj novac da kupe sebi nešto, da vide i da kažu – dobio sam ove pare. Država je nešto radila i stvorila. Zbog nečeg smo se žrtvovali prethodnih godina da bismo danas imali.

Dok su neki drugi vodili ovu državu nismo imali ništa. Šta su oni davali? Koliko se ja sećam, ostavili su nam samo dugove i one zelenaške kamate koje smo plaćali, pa se neki dugovi njihovi i dan danas vraćaju.

Zamislite koliko bismo novca imali danas da pomognemo i mladima i penzionerima i svima ostalima da nismo na vlasti imali tu kugu kao što je Dragan Đilas. Njega ću da nazovem – gospodin macola, zato što njega zamišljam kao čoveka sa macolom u ruci koji ide i ruši sve što je napravljeno u ovoj zemlji. Zamislite, ne daj Bože, da se ta kuga u vidu Dragana Đilasa vrati na vlast u Srbiji, na šta bi to ličilo.

Oni koji su pokušavali prošle godine da upadnu u ovaj dom, da ga zapale, da sruše, da pokradu ponovo slike, da sve što stignu očerupaju, zamislite da se to vrati u Srbiji na vlast. Kako bi tada Srbija izgledala i na šta bi ličilo ovo društvo kada bi oni koji su na pljačkanju, otimačini, skidanju kože sa leđa građanima Srbije, danas kupovali fudbalske klubove širom Evrope, kupovali vile, jahte, avione, trošili milione odnesene iz Srbije, puneći razne svoje devizne račune širom Evrope i sveta? Zamislite tu državu. U šta bi se pretvorila Srbija kada bi ponovo nju trovao Dragan Đilas svakodnevno sa mesta, ne daj Bože, gradonačelnika, predsednika, premijera, gde već sebe zamišlja?

Na svu sreću građana Srbije, to će samo da se završi na zamišljanju. Znamo kako će se sve to završiti 3. aprila. Samo pozivam ljude da budu odgovorni.

Znamo šta taj čovek danas govori, da govori – izgubim li izbore i ne budu li građani Srbije glasali za mene 3. aprila, pazite, on preti građanima Srbije, videćete kako će onda krv da se lije ulicama Srbije ako ja ne pobedim na izborima, zato što sam ja mnogo pametan, zato što imam mašinski mozak, zato što ja znam da računam procente, pa ću vama, glupim građanima, da pokažem šta će da bude ako ne budete meni dali glas.

Nemojte da se plašite te kuge. Jednom je bio u Srbiji, jednom je bio i nikada se više ne povratio na ono gde želi da se vrati. To pokazuje i njegovu politiku i šta je on i kao čovek.

Pokazuje još jedna stvar. Mi ćemo imati u Srbiji referendum o promeni Ustava 16. januara. Strašno važan dan za ovu zemlju. Mi svi narodni poslanici SNS svakodnevno razgovaramo sa građanima i verujem da su se i druge kolege bezbroj puta suočile sa tim da građani imaju određene primedbe na rad pravosuđa. To je nešto što je normalno.

Sistemski je u prethodnim decenijama pravosuđe u Srbiji uništavano, unošena korupcija u njega. Svašta je rađeno prilikom izbora sudija, prilikom razrešavanja sudija. Setimo se kako su to odradile demokrate žutog preduzeća nekada, dok je Đilas zajedno sa Tadićem bio vrhovni bog u ovoj zemlji, kako su se birale sudije i kako su isterivane sa posla. Setimo se tog perioda i onda možemo da znamo i da nam bude jasno zašto su oni za to da ne izađe na referendum, a i ako se izađe, da se zaokruži – ne i šta znači zaokružiti – ne na referendumu za izmenu Ustava? Nemojte da unose zabunu među građane, da im kažu da će da se menja bilo šta u Ustavu osim oblasti koja se odnosi na pravosuđe, na tužioce, na način izbora sudija.

Nego, šta treba da uradimo, da ostavimo da se sudije biraju u parlamentu, pa da postoji kolika – tolika mogućnost da politika utiče na pravosuđe? Valjda smo se borili za to da pravosuđe bude nezavisno bude nezavisno i nezavisnije daleko više nego što je bilo pre 2012. godine. To nije sporno. Ali, zar ovo nije dobro rešenje? Zar svi ne govore, stalno puna usta o nezavisnom pravosuđu, pa kad dovedete dotle da pravosuđe postane potpuno nezavisno od politike, da nema nikakve veze više politika, ni na kakav način da utiče na njega u Srbiji, e onda kažu – to je loše rešenje. Nećemo o tome, to vi radite pred izbore.

Kakve veze ima kad se menja nešto ako je to dobro što se radi, da li radili pred izbore ili posle izbora? Bolje je pre nego kasnije, ali oni su za to da se to ne radi nikada, da se nikada stvari u Srbiji ne promene, da se nikada ono što su oni radili u Srbiji ne promeni. Oni zamišljaju to tako da oni dođu u ovu Skupštinu, naravno prebijanjem, rušenjem, paljenjem, i da onda kao jedna lopovska, kriminalna većina mogu da izaberu apsolutno sve svoje sudije, sve svoje tužioce, da oni postave ponovo onaj korupcionaški, mafijaški sistem nazad i da potpuno upravljaju ovom zemljom dok ne ugase i poslednje svetlo u njoj.

Ovo je način gde ćemo promenom Ustava sprečiti takvu stvar da se u Srbiji dešava i da se desi ponovo. Niko više u Srbiji neće moći na pravosuđe da utiče na onakav način kako je to mogao da radi do 2012. godine. Pravosuđe će biti nezavisno, tužilaštvo samostalno, sudije se neće birati po političkoj liniji, po političkim odlukama i direktivama, a građani Srbije biće sve bogatiji, Srbija sve srećnija i sve naprednija, a Dragan Đilas kako će i gde će sa Šolakom posle izbora, to nas ne zanima.

Živela Srbija!

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 29.12.2021.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovo je, rekao bih, ključna tema za opstanak naše zemlje. Putevi su tu, gradimo ih, stotine kilometara, trenutno se u Srbiji radi na deset auto-puteva, otvoreno je, slobodno mogu da kažem, preko 250 novih fabrika, otvoreno je na stotine hiljada novih radnih mesta, pohapšene su i rasturene najveće kriminalne grupe, narko-klanovi, banka koja je pljačkala Srbiju je razotkrivena u prethodnom periodu i znamo svi dobro ko su ti ljudi, uspostavili smo neke od temelja za opstanak i razvoj naše zemlje.

Pre svega, na vlasti danas imamo odgovornog političara, državnika i poštenog čoveka, koji iskreno voli svoju zemlju, koji iskreno radi za dobrobit naše države i svakog deteta koje živi u njoj. I da, deca su ono bez čega Srbije neće biti u narednom veku. Ako dozvolimo da nam lični interesi, lična zadovoljstva i sve ono što nisu deca bude ispred njih, onda ne možemo da računamo na to da će naša deca koju danas imamo i njihova moći da imaju mirnu budućnost, sigurno ne, ni sigurnu budućnost.

Zašto ne mirnu? Pa sa raznih strana stalno Srbiji upućuju pretnje ovakve i onakve, pogotovo neki koji imaju teritorijalne pretenzije prema Republici Srbiji, oni koji su radili sve i rade na tome da otmu na kraju i Kosovo i Metohiju, oni koji bi čerupali i dalje Srbiju. Mi ne smemo da dozvolimo da deca koja će se rađati u budućnosti dočekaju neke nove crne dane. Znamo da tamo gde nema ljudi, pitanje je onda i kako opstaje ta teritorija u okviru te države.

Dakle, ne samo što, recimo, danas ako mi imamo u proseku jedno i po dete, mada je to nekako ružno reći – 1,7, 1,5, 1,6, jedno ili dvoje dece po porodici, šta će ta deca sutra raditi ako ne bude bilo mnogo više dece nego što projekcije kažu, kakav je sada trend, da će biti za 10, 20 ili 30 godina.

Zbog koga mi gradimo sve ove auto-puteve? Ko će da se kreće tim auto-putevima? Ko će da se vozi tim auto-putevima? Ko će da ode do spomenika Stefanu Nemanji i da se seća nastanka srpske srednjovekovne države? Ko će da obilazi naše manastire, te svetinje o kojima govorimo svakodnevno? Ko će da čuva te svetinje? Ko će da obnavlja škole? Ko će da obnavlja domove zdravlja, kliničke centre koje danas gradimo? Kome ćemo mi to ljudi da ostavimo?

Da li da ostavimo onima koji su otimali Kosovo i Metohiju, onima koji bi otimali neke druge delove naše teritorije, ili hoćemo da imamo pretke koji će sa ponosom da se sećaju ovog vremena i da kažu – naši očevi, dede, pradedovi su zidali, mi to obnavljamo danas i nadograđujemo sve to, ili hoćemo da neki predak kaže bili su neodgovorni tada i da nam pljunu na sliku i da kažu – nisu vodili računa dovoljno. Nisu dovoljno ulagali u populacionu politiku i zato nas nema i zato nestajemo.

Decenijama unazad, nikog nije zanimala populaciona politika. Sećam se jednog predavanja na državnom pravnom fakultetu jedan profesor je držao, to je neka 2002/2003. godina bila, kada je i to predavanje još tada bilo poučno, nije to daleko, to je 18 godina ministre, unazad, istorijski gledano to je kratak period, kada sam slušao sve ove projekcije koliko će nas biti 2050, pa 2080, pa, 2100. godine. Govorili su da ćemo 2050. biti manjina, bićemo i pre manjina ako ne budemo vodili računa o deci. Naravno, o deci vodimo računa tako što gradimo vrtiće, tako što pomažemo roditelje, tako što ulažemo novac da se pomogne porodicama za prvo, drugo, treće, dete, i ne samo ovaj novac koji daje republika, već i Grad Beograd izdvaja značajna sredstva za novorođenu decu i tako je u većina drugih lokalnih samouprava.

Međutim, moramo da obratimo pažnju i na politiku. Rekao bih, da se mladima u Srbiji ogadila politika u prethodnih 20, ili 30 godina. Tu smo imali jedan ozbiljan odliv mozgova, pogotovo nakon 2000. godine do 2012. godine. Ozbiljan odliv mozgova. Ljudi su očekivali zaokret iz onog nekad jednopartijskog sistema, komunističkog, pa, došao je višepartijski, pa su očekivali nakon 2000. da će krenuti nešto da se ozbiljnije menja nakon završetka ratova, ukidanja sankcija, da će krenuti jedan opšti preporod i obnova Srbije. Međutim, krenuo je totalni sunovrat, neko je trebao da zakuca onaj poslednji ekser na kovčeg Srbije da ugasi svetlo i da kaže do viđenja, pokupi sve pare, i kaže – mi idemo negde na neke egzotične destinacije, vi koji ste ostali sačekajte konačni kraj.

Srbija i građani Srbije, rekao bih, imali su tu sreću da nastane SNS 2008. godine, da 2012. godine ona dođe na vlast da krenu ozbiljne i korenite promene u Srbiji, uspostavili smo javne finansije i krenuli istinski da obnavljamo svoju zemlju. Naravno, pitanje uvek, da li danas možda nije kasno, da li možda nismo propustili neke poslednje vozove za demografski oporavak naše zemlje ili smo možda mi sada taj poslednji voz koji smo uhvatili da nešto uradimo kako bismo sačuvali ovu zemlju, i pre svega ovaj narod, jer nema zemlje bez naroda. Ako narod nemate nema te ni zemlju, jer narod je stvorio zemlju, nije zemlja sama od sebe nastala.

Neki ljudi su napravili zemlju, neki ljudi su uspostavili te granice koje Srbija ima, neki ljudi su izgradili te kuće, te bolnice, te škole, te spomenike, sećamo se tih ljudi, ne dižemo im spomenike bez veze, takao što nam je došlo da idemo da dižemo spomenike iz ulice u ulicu ili da postavljamo neke table gde je neko živeo, i da dodeljujemo po nekim značajnim istorijskim ličnostima nazive ulica. To su ljudi koji su mnogo učinili za ovu zemlju zbog kojih mi danas jesmo ovde gde smo. Zbog kojih mi postojimo danas.

Nemojte da se jednog dana, a to kažem i građanima i nama poslanicima ovde, zapitajmo se koliko ko od nas dece ima. Nemam pravo ja nekom da kažem ako nemam ni jedno dete, imam 40 godina, rađaj ti decu. Ne možemo nikog ni da teramo na to, ali moramo da govorimo koliko je i lepo imati decu.

Pa, se svako od nas onda seti svojih predaka koji su možda u mnogo težim situacijama, svetskih ratova, balkanskih ratova imali po petoro, desetoro dece. Nisu oni tada imali ni moderne automobile, ni mobilne telefone, ni ne znam kakvu garderobu, nisu imali ni letovanja, ni zimovanja, ali su imali ono najlepše što možete da imate, a to je kuća, porodica i deca. Živeli su za decu. Nisu živeli za skupe cipele, nisu živeli da kupe najnoviji Ajfon kada izađe u septembru, nisu živeli za najnoviji Samsung na proleće kad izađe, nego su živeli za plač dece, za pelene. Nisu rekli, teško mi je da perem za bebom, nisu rekli mlada sam ili mlad sam, ima vremena, rodiću sa 50 godina, pa da budem deda svom detetu, da ne mogu da ga razumem, da ne možemo zajedno da pratimo vreme i njegovo odrastanje.

To su strašno važne teme o kojima moramo da govorimo. Meni je žalosno da deo kolega baš briga za to, što ćaskaju međusobno. Molim predsedavajućeg, da opomene druge kolege poslanike da je ovo važna tema i to je pitanje za svakog od nas. Elementarne pristojnosti danas. Elementarna odgovornosti i prema sebi, ko će sutra vas koji danas imate 20 i 30 godina da pogleda kada budete došli u 50, 60, i zatreba vam lek. Ko će vam taj lek doneti? Ko će kada budete otišli u penziju, kada ne budete mogli da ode na pijacu umesto vas? Ko će jednog dana, ne daj bože da neko mora da se operiše, da se leči, ko će da vas obiđe? Ko će da prespava kod vas? Ko će da bude sa vama ako nemate dece ni unučiće. Neće onda biti ni komšija, svi će da odu ili ćemo da nestanemo.

Toliko toga smo stvorili danas. Toliko žrtve je podnela i ova zemlja i toliko toga radimo od 2012. godine do danas, da ne smemo da propustimo tu šansu, tu poslednju priliku koju Srbija ima da opstane. Rekao sam, za koga pravimo ove fabrike? Ne pravimo sigurno za jednu ili dve generacije i da onda stavimo katanac, nego pravimo valjda neku projekciju kao što ima Aleksandar Vučić, viziju i danas razmišljamo šta će da bude 2030. godine. Pa, se tako projektuju i finansije, i planovi i pitanje bezbednosti i sve ostalo.

Prvi put se tako u ovoj zemlji razmišlja danas. Prvi put ne razmišljamo od danas do sutra. Prvi put razmišljamo strateški, vizionarski. Mene je strah šta će biti ako ne budemo imali Aleksandra Vučića na mesto predsednika Republike. Gde će ova zemlja da ode ako je budu vodili oni koji neće da slušaju kada se govori o demografskoj politici, ako nas to ne zanima ili oni koji kažu, ma jedno mi je dete dosta. Pa, nije dosta, ne zato što vas neko tera da rađate, nego zato što smo za 60 godina u nazad, od 1945. godine na ovamo smo poremetili svoj sistem vrednosti, apsolutno.

Zato što smo vaspitavani u pogrešnom smislu. Pa, neko kaže patrijarhalno vaspitavanje je oznaka nasilja, kako to reče jedan ekspert pre dva, tri dana iz Luksemburga. Skroz su uništavali srpsku porodicu prethodnih 50 ili 60 godina, dok nije postalo normalno da nemate decu, da dete bije roditelja, da se isvađamo svi međusobno, da ne razgovaramo što drugačije mislimo, da pozivamo na ubistvo predsednika Republike i nikom ništa, da nikakve nezavisne regulatorne organizacije, tela i ostali, koji primaju ozbiljne naknade na mesečnom nivou, njih ne zanima u opšte kada se kaže, predsedniče Republike seti se Čaušeskua kako su ga streljali, tako đeš ti da prođeš. To kaže, kako oni kažu, uvaženi veliki reditelj, Goran Marković i još dobije i nagradu u jednom od nedeljnika, označe ga kao ličnost godine. To prođe onako tiho, nema skandala oko toga, ništa. Čovek rekao i to je to i još dobije i nagrade, još je to ličnost godine.

Da li smo mi svesni kolika se opasnost nadvija nad ovim društvom ako neko koga do smo juče koliko, toliko uvažavali i smatrali za ozbiljnog kulturnog radnika može da kaže takvu ludost, gadost, tako nešto odvratno i jezivo da predsednika Republike koji je kriv jer je izgradio sve što je izgradio, jer je oporavio Srbiju, podigao je, doveo nas dotle da možemo da ulažemo u oporavak populaciono demografski, da takvog čoveka postoje oni koji hoće da streljaju.

I oni sebe nazivaju vrhunskim intelektualcima. Neću da kažem kako bih ja nazvao takvu osobu jer bih opet dobio po nekom kodeksu opomenu ili ne znam ni ja šta. A koji kodeksi važe za njih? Koja pravila važe za njih?

Mene su proglasili ekspertom za vređanje. Ljudi, ja se iznerviram kada čujem da je neko mogao 619 miliona da prometuje za vreme dok je bio vlast, a nije imao cipele da kupi dok nije došao na vlast. I sad kad nije vlasti opet to slabije prometuje i prihoduje jer nije na vlasti, a mnogo je pametan.

Evo, mogu da pitam i ministra i vas ostale – da li neko od vas ima desetine hiljada, a ne 619 miliona evra? Da li smo mi svi glupi ovde? Retardinarni, pa ne znamo da steknemo novac?

Meni to uopšte nije smešno, meni je to žalosno. Žalosno je da u jednom društvu, takav čovek može da se kandiduje za bilo koju funkciju i nikom ništa. Kakva Agencija za borbu protiv korupcije?

Pa, taj čovek je sinonim za lopovluk, sinomim za bahatost, sinonim za odliv mladih ljudi iz ove zemlje. Šta mlado? Pa, oni govore kako su mladi… to je čista nebuloza i laž.

Koji normalan i mlad čovek može da bude na strani onoga koji ih je pokrao u stotinama miliona evra i zbog toga im napravio onakve klozete kakve su škole imale pre dolaska Aleksandra Vučića, onakve fakultete kakvi su bili pre dolaska Aleksandra Vučića, onakve puteve koje nismo ni imali, bolnice koje nismo imali, domove zdravlja koje nismo imali?

Pa, koji mlad čovek može da bude za to? Koji mlad čovek može da bude za to i da podrži onog čoveka koji je njihove roditelje ostavljao bez posla, a svoje poslove odneo na preko 50 raznih računa širom Evrope i sveta, koji je leteo za više desetina hiljada evra na dnevnom nivou, još onako bahato dođe i kaže – pa, šta hoćeš ti, bre? Koji može policajcu koji ga samo zaustavi i radi svoj posao, uhvati ga u saobraćajnom prekršaju, da kaže – majstore, ti ćeš da ostaneš bez posla kad ja dođem na vlast.

Da li jedan mladi čovek treba da ide na Policijsku akademiju i da onda zamišlja kad zaustavi nekog Đilasa da će ovaj da mu kaže – ti će da ostaneš bez posla i da se nikada nećeš zaposliti kad ja budem bio na vlasti.

To je sinonim njegove politike – gašenje radnih mesta, otkazi, izbacivanje sa posla. O čemu on priča, kakvim ucenjivanjima? Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić su na stotine hiljada novih radnih mesta otvorili i zaposlili stotine hiljada novih ljudi. Naravno da imamo preko 700 hiljada članova, naravno da imamo glasova preko 2,5 miliona, sigurno zato što u ovoj zemlji žive ljudi zdravog razuma.

Ljudima nije ispran mozak, ljudi vide kada stave ruku u džep koliko para imaju kada podignu plate, plate račune i odu u prodavnicu, vide šta im ostane. Vide da se tu nađe i za hranu, i za školovanje, i za knjige, vide da pomažemo, vide penzioneri da im se daje koliko se može sve više iz godine i godinu. Znaju da to nije palo s neba, znaju da je to nastalo ozbiljnim, napornim, teškim radom koji je uložen u prethodne decenije.

Znaju da se to nije steklo lako, znaju da to nije došlo tako što je neko blejao i krao, nego tako što je neko ulagao u budžet tako što je neko gradio, tako što je neko privlačio investitore, tako što smo najbolji u privrednom rastu u Evropi. Tako što smo najbolje privlačili strane investicije u regionu, tako što iz godine u godinu milijardama se mere investicije koje dolaze u Srbiju. Zato mladi ljudi ostaju u Srbiji. Zato 3. aprila znaju ljudi šta će da zaokruže. Zato znaju da će lepo i srećno da proslave novogodišnje i božićne praznike i da svi zajedno slavimo pobedu 3. aprila.

Živela Srbija. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2021.

Hvala, uvaženi gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, ne prođe nijedan dan u ovoj zemlji da se ne pljune na auto-puteve. Ne prođe nijedan jedini dan, ni sekund, ni sat da tajkuni i kriminalci predvođeni Draganom Đilasom, gonjeni panikom i strahom od pravde ne napadaju porodicu predsednika Republike i samog predsednika Republike. Ne prođe nijedan dan da se u Srbiji sve što je normalno, pristojno i napredno ne izvrće ruglu. Ne prođe nijedan dan u Srbiji, ama baš nijedan dan, da se ne preti nekom članu Vlade, nekom poslaniku, nekom članu SNS, a najviše predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

I zbog čega je to tako? Mi o tome moramo da govorimo. Nemamo pravo o tome da ćutimo. Dobili smo poverenje građana da radimo u njihovom interesu, najbolje što umemo i znamo.

Nemamo pravo o tome da ćutimo. Dobili smo poverenje građana da radimo u njihovom interesu najbolje što umemo i znamo i nemamo pravo da se krijemo i da ćutimo dok napadaju svim silama predsednika Republike Aleksandra Vučića, članove Vlade, predsednicu Vlade, i na svaki mogući način pokušavaju da ih diskredituju, nateraju ih da se povuku pred onim najgorim što u Srbiji pokušava da zauzme vlast. Ne bi bilo strašno da to što naziva sebe delom opozicije okupljeni oko tajkuna Dragana Đilasa i njegovih kriminalaca da to tamo ne želi da se na izborima izbori za vlast, jer tu ne bi bilo nikakve šanse, nema dileme da oni do vlasti na izborima ne mogu da dođu.

Međutim, strašno je to što oni ucenama, pritiscima, svakodnevnim pretnjama i iživljavanjem, mrcvarenjem jedne porodice, a to je porodica Vučić, pokušavaju da slome predsednika Republike, da mu slome volju da nateraju njega da se povuče i da ostavi Srbiju na milost i nemilost kriminalcima i tajkunima. Ja sam uveren, te grabljivice predvođene Đilasom, Marinikom, Borkom i ostalima, koji se onako lepo šepure u svojim BMW-ima, Poršeima, širom Srbije, koji građanima nose iz mesta u mesto poruku, evo kad mi izađemo iz Poršea vama će da svane. Stvarno kada izađu iz Poršea i nikad se više ne vrate, Srbiji definitivno će tada da svane.

Ne može niko da mi objasni, sa svojim platama, a to su platice u odnosu na imovinu koju imaju, kako su uspeli da do tih automobilčića da stignu. Niko razuman ne može da razume nekog da sedne u skupoceni Porše, skupoceni BMW, ide po Srbiji i govori o sirotinji. Evo, suzu ću da pustim, zbog toga koliko je njima teško i koliko se oni zlopate u svojim skupim automobilima ili kada izađu iz svojih vila, svojih bazena, namirisani, napirlitani, sređeni, u skupim cipelama, odelima, i onda građanima Srbije govore kako su siromašni.

Pazite, tog licemerstva, te ljudske bede, tih nakaza moralnih, koji su u stanju da govore o sirotinji. Nemate pravo vi koji ste 619 miliona evra prihodovali, zahvaljujući funkcijama koje ste obavljali u tom periodu da govorite bilo kome o sirotinji, ili da govorite nekome kako se u Srbiji teško živi, kako je u Srbiji loše, kako je u Srbiji strašno, kako je to neki mrak. Koji mrak? Mi svakodnevno imamo udare desetina njihovih mafijaško tajkunskih portala, raznoraznih luksemburških medija odakle stižu desetine novih raznih udara, vređanja, uvreda. Govore kako smo i fašisti, kako smo ovakvi, onakvi, pa svojevremeno kada sam za njih rekao to, svi su drvlje i kamenje udarili po nama zato što sam ih ocenio tako kako jeste.

Šta je sad? I, sve se slučajno dešava od kako se gospodin vratio iz Vašingtona. Nameštaju se raznorazni incidenti po ulicama, pokušavaju da izazovu provokacije koje će da izazovu incidente širih razmera, ali ne ide. Zbog toga svakog dana su sve nervozniji i nervozniji.

Ne uspeva nijedna provokacija, nijedna nameštaljka. Slučajno se tamo gde će da se desi neko bacanje jaja, neki navodni skandal, desi nekoliko televizijskih kamera sa svih strana, da slučajno eto, baš našli se tu da snime to što se dešava. Zašto, ako ste hteli nešto da uradite niste bez kamera, bez pompe otišli da uradite to što hoćete, ako to zaista osećate u sebi kao svoju ljudsku, i oni kad govore, moralnu, potrebu da oni nešto naruše, sruše ili unište, nego vam treba medijska pažnja.

Treba vam cirkus. Ima za njih mesta ako su za cirkus, znate gde treba da se prijave i sigurno će tamo biti primljeni, jer kao cirkuzanti tamo mogu da prođu, i ako ne znam ko bi platio kartu da njih gleda, jer je muka građanima Srbije da gledaju njih više. Verujte, meni je muka kada otvorim mobilni telefon ili laptop, da vidim vesti u kojima oni o Srbiji govore sve najgore.

U Srbiji u ovom trenutku 10 auto-puteva, brzih saobraćajnica koje se grade. To je ono što ljudima donosi život, to jeo no što im donosi plate. Ne donosi im plate prazna obećanja, narikanja iz BMW- a, Porešea ili sa nekih skupih destinacija.

U ovu zemlju su došle preko 200 novih fabrika samo zato što se u ovoj zemlji počelo da se radi konačno, i zaustavila se pljačka, korupcija, nameštanja. Zato dolaze investitori u Srbiju, zato što imamo na čelu Srbije odgovornog čoveka koji se bori za interese ove zemlje. Zato što vodimo računa kolika će cena gasa da bude za naše stanovništvo i za investitore u Srbiji. Da bismo bili konkurentni sa drugim državama u regionu, da bismo privukli sve da dođu kod nas i da svi dođu i otvaraju svoje fabrike u Srbiji. Zbog čega? Pa, zbog tih građana koji treba da ostanu da žive ovde. Zbog svakog deteta u Srbiji. Neće naša deca ništa imati od toga da gledaju Mariniku kako izlazi iz BMW-a i priča o muci i sirotinji ili kada halucinira o kokoškama i dilerima.

Od toga Srbija nema ništa. To je pokušaj zamajavana ovog naroda. Zato Srbija ima kada kažemo, biće auto-put otvoren, biće most, biće fabrika, idu plate povećavaju se od januara meseca, idu penzije na gore, standard raste iz godine u godinu sve više. Ljudi to osete, prosto kad uđu prodavnicu i da plate račune, osete i vide kako im je iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Vide da je bolje, nema tu laži, nema tu prevare. Dođu izbori i onda vidite po izbornim rezultatima kako je. Kad neko i sa cenzusom od 3% neće na izbore da izađe, pa jasno vam je zašto neće da izađe. Što ne bi neko ko hoće da se bori zaista za svoju politiku, ako politiku ima, se kandidovao na izborima, izašao sa nekim programom ako program uopšte ima, došao u Skupštinu i suprotstavio taj sjajni program ovde i rekao, vi iz SNS, sada ću ja vam da pokažem kako ja sjajan program imam da čuju građani da u direktnom prenosu svaki dan, eto prilike za marketing njihov.

A šta će da ponude građanima? Da kažu da će da bacaju jaja i onda da pričaju o gladi i o sirotinji. Da kažu da će nešto da uništavaju. Da će da uništavaju fasade u Karađorđevoj ulici jer su svojevremeno rekli mi ćemo sve kako je bilo u Beogradu nekada da vratimo. E, to će da bude kada se ti vratiš malo sutra na vlast u Beogradu, vraćaćeš sve kako je bilo nekada. Ne daj Bože da tako bude, jer tom Karađorđevom, tom Savamalom, pa i drugim ulicama u Beogradu, ne sećam se da su ljudi toliko šetali, otvarali svoja mala preduzeća, svoje radnje, svoje kafiće, zapošljavali nekoga, nije imao tu ko da ide, niko nije tu želeo da prođe.

Koji porast turista imate danas u Beogradu? Pa, zašto dolaze ti ljudi turisti, nisu ljudi blesavi da idu u neki grad koji je ruševina koji je užasan, koji je unazađen, upropašćen. Pa, valjda kada kupujete aranžman negde da idete sa porodicom, vi idete tamo gde je lepo da vidite nešto. To znači ako je povećano više stotina procenata puta dolazak turista u Beograd, u Srbiju, znači da Srbija ide napred i da nešto u njoj ima da se vidi. A šta ste imali da vidite za vreme Dragana Đilasa, Tadića, Borka i svih ostalih. Evo, oni pokazuju, njihovi prvaci, Aida i ostali, pokazuju šta mogu da vide. Mogu da vide gađanje jajima po centru kada oni dođu na vlast. To je program, to je vrhunac politike tajkunsko nevladine Dragana Đilasa, da se napadne Srbija.

Pa, na sve to, na vrhuncu histerije, kaže, srpski narod je počinio genocid. Pa, ti nisi normalan. Kakav genocid je počinio narod koji nikada nije vodio nikakve osvajačke ratove, kao prvo. Drugo, kao narod koji je uvek morao, morao nažalost da brani svoja ognjišta gde god je živeo. Kao narod koji je u Prvom svetskom ratu izgubio milion i po ljudi. Kao narod koji je u Drugom svetskom ratu izgubio preko milion i po ljudi. Pa, samo u tom Jasenovcu, a oni kažu, nemojte da pričate o Jasenovcu, vi hoćete tu da kažete da onda u Srebrenici ništa nije bilo. Ne, nego zašto mi nemamo jedini pravo da kažemo gde je počinjen genocid nad našim narodom i zašto ne smemo da kažemo da je to genocid.

Zašto ne smemo da kažemo da je 1995. godine počinjen genocid u „Oluji“, „Bljesku“ i ostalim njihovim ustaškim akcijama. Zašto ne smemo to da kažemo? Zašto moramo da ćutimo o Jasenovcu? Pa, šezdeset godina smo ćutali o tom Jasenovcu i nismo smeli ništa kao Srbi u Srbiji da kažemo o tome. E danas imamo Aleksandra Vučića i govorićemo i dok je poslednjeg Srbina govorićemo o tome šta se u Jasenovcu desilo, jer to ne samo Srbi, to ne sme svet da zaboravi. Taj svet koji okreće glavu kada god se pomenu srpske žrtve. Svaki put treba da mu okrenu glavu i kažemo – pogledaj svete to što ti ne daš da se čuje. Pogledaj jauk tih preko milion i 200 hiljada ljudi pobijenih u Jasenovcu, Roma, Jevreja i Srba najviše.

Pogledajte žrtve. Pogledajte taj logor, prvi logor, za decu logor, za ubijanje dece je bio u Jasenovcu. I, mi ne možemo o tome da govorimo. Ne. Možemo. I, ima da govorimo o tome najviše. Ima da kažemo da Srbi nigde nisu počinili genocid. Nigde i nikada. Nikada ga neće počiniti. I, da se Srbi nikad, nikome nisu svetili. Srbi nisu takav narod. Srbi su samo žrtve propagande, pa ako hoćete moram da uputim kritiku i nama, kao Srbima, žrtve svog ćutanja, žrtva saginjanja glave pred istinom o stradanju svog naroda.

Ćutali smo pod komunizmom, nismo smeli da kažemo, da bi nekog došao do radnog mesta ili da ne bi izgubio ne znam šta. Nećemo više nikada da ćutimo o svojim žrtvama. Pa, neka osuđuje ko kako hoće to, neka priča šta hoće o tome.

Neće ni Đilas, ni oni loši, ali mali procenat, to je jako mali procenat onih iz našeg naroda, koji kažu da je bio genocid, neće nas sprečiti da govorimo istinu, neće nas sprečiti da govorimo o svojim pobedama, neće nas sprečiti da se setimo onih junaka koji su prešli strašnu golgotu ka Solunu i Krfu, neće nas sprečiti da govorimo o stradanju iz Drugog svetskog rata, o stradanju devedesetih godina, jer je to istina.

Ali, uvek smo spremni da kažemo – jeste, bilo je pojedinaca i kod nas koji su činili neke loše stvari, ali nismo narod koji je počinio nikakav genocid. Nikada nikakvu ideju nismo imali da bilo koga uništimo, samo da sačuvamo svoje selo, okućnicu, svoje gradove i ljude naše, tamo gde su se rađali, gde su živeli i gde će da žive i dalje.

Srbija će nastaviti da pomaže svoj narod, na svim teritorijama gde on živi, nastaviće da gradi puteve, nastaviće da gradi fabrike i to posebno i nakon izbora, u aprilu mesecu, novom pobedom predsednika Aleksandra Vučića i novom pobedom Srbije.

Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -