| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, čini mi se da iz sednice u sednicu donosimo neke istorijske odluke, a tako je to i danas. Danas ćemo nakon ove sednice potvrditi da smo promenili Ustav na referendumu gde je većina građana glasala za promenu Ustava, da političari nikada više u ovoj zemlji neće birati sudije, tužioce, da se nikada u partijskim krugovima, skupštinskim klupama, bilo gde vezano za politiku, donositi odluka o tome ko će donositi presude u ime naroda i ko će biti tužioci u Srbiji.
Danas to radimo poslednji put, ali verujem da će odluka koju su građani Srbije velikom većinom doneli na referendumu upravo doneti ono što čekamo decenijama u ovoj zemlji i za šta smo, a mislio sam tako bar do referenduma do 16. januara, se zalagali svi na političkoj sceni. Međutim, dobronameran čovek se nekad i prevari, tako sam se ja prevario tog 16. januara očekujući da većina političkih subjekata ili možda i svi politički subjekti podrže promenu, ipak da podrže promenu Ustava kada je u pitanju izbor sudija u tužioca u ovoj zemlji.
Međutim, većina predvođena SNS, predsednikom Aleksandrom Vučićem i našim koalicionim partnerima jeste pozvala građane da se izjasne sa da na referendumu, međutim jedan deo političke scene, onaj tajkunski, onaj kriminalni, onaj lopovski je bio protiv toga. Jasno je meni zbog čega, ali potrebno je da o tome još malo prodiskutujemo zbog građana koji ovo gledaju i zbog svih onih kojih se ovo tiče i svih onih koji su nam se obraćali prethodnih godina, sa svima sa kojima smo razgovarali širom Srbije i koji su dolazeći kod narodnih poslanika, kod svojih predstavnika, iznosili svoje probleme sa kojima su se suočavali decenijama u nazad. Uglavnom su se ti problemi odnosili na rad pravosuđa, na sudije, na korupciju, na tužioce, na razne oblike političkog uticaja, direktnog ili indirektnog.
Ova promena Ustava jeste rezultat dugoročnog našeg gledanja na ovu oblast o kojoj govorim i na ono što su bile želje naroda. Želja naroda jeste da imamo nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo.
Da sudije biraju oni koji su najkompetentniji za to, oni koji su najstručniji i oni koji su pozvani da to čine, takođe se to odnosi i na tužioce.
Zašto to ne odgovara jednom delu političke scene, one koja sve što ima je stekla na krađi, na lopovluku, pa jednostavno, samo to, sve što su stekli, način na koju su sticali njima ne odgovara, jer su ovom zemljom navikli da upravljaju apsolutno na svim nivoima, da sve sudije budu partijski postavljene, svi tužioci, svako ikada zaposlen, bilo gde u pravosuđu morao je da bude partijski obeležen i da ima knjižicu žutog tajkunskog preduzeća, da bi mogao tamo da radi.
I niste mogli da budete ni sudija, ni tužilac, niti na bilo koju funkciju odgovornu da budete izabrani u ovoj zemlji ako niste partijski obojeni, tj. ako niste opredeljeni da podržavate tajkune i mafijaše na vlasti.
To se više nikada u Srbiji neće desiti iz prvog razloga, zato što više nikada u Srbiji na vlasti neće biti tajkuni i mafijaši oličeni u liku i nedelu Dragana Đilasa i njegovih saradnika, i iz drugog razloga, što donosimo konačno izmenu Ustava po kome to oni neće moći ni formalno pravno da čine.
Dakle, ova zemlja će konačno biti i u tom smislu izbora sudije, tužilaca oslobođena partijskog i političkog uticaja.
Šta nas čeka u narednih dva meseca zbog svih odluka koje smo donosili u ovom sazivu i onom prethodnom? Čeka nas to da će nastaviti pretnje, da će nastaviti, pre svega pretnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću, da će nastaviti razvlačenje funkcionera SNS, da će nastaviti pretnje i razvlačenje funkcionera koji su bliski Vladi Republike Srbije, da će nastaviti pretnje svim građanima koji ne žele da glasaju za ono što predstavlja Dragan Đilas, ono što predstavlja ona Srbija mraka, nesreće, kriminala koju je vodio Đilas, koju je vodio i Tadić, i Jeremić, i Obradović i svi ostali sa te druge strane.
Svi oni su ostavili ovoj zemlji samo dugove i nesreću, svi su oni ostavili samo zatvorene fabrike, ostavili lance, katance, sve ono što je morao Aleksandar Vučić da otvara, da gradi i da zida nakon njihovog odlaska sa vlasti.
Moja koleginica Malušić je rekla – izgradili smo stotine kilometara auto-puteva, gradi se 1.200 kilometara auto-puteva, novih.
Ni jedna vlast, pre vlasti SNS i pre predsednika Aleksandra Vučića nije toliko za infrastrukturu u Srbiji uradila kao ova vlast, apsolutno ni jedna. Ni jedna vlast u prethodnih 50 godina, koliko se građanima u Srbiji obećavao metro nije pokrenula ništa vezano za metro, apsolutno ništa. Ova vlast u Beogradu, naravno uz ogromnu podršku predsednika Aleksandra Vučića je počela da gradi Beogradski metro i paralelno će se raditi prva i druga linija metroa.
Hteo sam i o tome nešto da kažem. Govore kako će taj metro kada bude izgrađen biti potpuno beskoristan. Verujem da je za Đilasa beskoristan. Znate, oni koji imaju privatne avione, jahte, automobile od više stotina hiljada evra, račune širom sveta, njima metro uopšte nije ni potreban. Njima je metro bio potreban samo kao predizborno obećanje da bi građane, da tako kažem „navukli da glasaju za njih i da podrže dalju pljačku sopstvene zemlje“.
Ova vlast je odlučila da uradi ono što je u najboljem interesu građana, posebno govorim kada je metro u pitanju, u interesu građana Beograda i da, napokon rešimo i pitanja i gužvi i da modernizujemo konačno ovaj grad, da ga dovedemo na onaj nivo na kome su najveće svetske metropole, da imamo napokon metro.
Posle pola veka obećavanja, a govorilo se nekad – obećanje, ludom radovanje, oni su mislili da je ovaj narod lud, pa su iz ciklusa izbornog u ciklus obećavali – biće metro, biće mostovi, biće čuda. Sećamo se onog jednog mosta na kome su 500 miliona evra uzeli, kolega Uglješa, da li je tako?
Imamo danas te paralelne dve linije metroa koje će se graditi. Šta to znači za grad Beograd? Prolaziće i kroz centar grada, prolaziće kroz naseljene delove grada Beograda.
Njima to nije važno. Važno je da se laže. Da se kaže kako ćemo da upropastimo izvorišta, kako ćemo ne znam ni ja šta sve da upropastimo, unakazimo u gradu Beogradu.
Setite se krpenih Terazija na Novom Beogradu, setite za „Pazl grada“ na Voždovcu koji je građen bez ikakvih građevinskih upotrebnih dozvola, a koji je stotine miliona dinara koštao građane Voždovca i Beograda, u kome je neko dete, da je pušten ikada u rad taj „Pazl grad“ neko dete moglo život da izgubi. E, to su nedela koja je ostavio Dragan Đilas i Beogradu i Srbiji.
Da se vratimo i na puteve. Zbog čega putevi nisu potrebni. On govori – šta će nama autoputevi? To nije potrebno. Dovoljna su vam dva autoputa i tu je kraj priče. Njemu je i to dovoljno. Naravno, kada ne gradi on, kada grade odgovorni i pošteni ljudi, kada će građani Srbije to da koriste, a ne tajkuni i mafijaši, onda autoput nije potreban.
Naravno, sve ovo je potrebno Srbiji, i preko 300 fabrika. Pa, evo i Aleksandar Vučić je pre neki dan rekao da se pregovara sa preko 92, ako se ne varam, investitora nova koji žele da ulože svoj novac u Republici Srbiji. Preko 7,3 milijarde evra novih investicija koje su na pragu da uđu u Republiku Srbiju, upravo zahvaljujući stabilnosti koju imamo oličenu u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u odgovornoj politici Vlade Republike Srbije, u svim onim zakonima koji se donose u Skupštini Republike Srbije, slobodno mogu da kažem, i ovom referendumu za promenu Ustava koji govori da je Srbija slobodna zemlja, odgovorna u kojoj ćete imati slobodno, samostalno tužilaštvo, pravosuđe, u koje će građani, napokon moći da kažu – konačno imamo i pravni sistem uređen kakav treba, da bude nalik na najrazvijenije evropske zemlje i da možemo da kažemo da smo i zahvaljujući onom vozu koji ide preko 200 kilometara na sat i brzim prugama, sutra i do Budimpešte, jesmo ušli u taj brzi voz koji nas vodi u budućnost, sve zajedno sa Aleksandrom Vučićem.
Pozivam građane, još jedanput, 3. aprila u ogromnom broju, svi na birališta, izađite, zaokružite listu Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića za budućnost naše dece.
Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, postavljaju se pitanja mnoga danas, a ona najvažnija su - zašto vlada tolika panika među tajkunima i među mafijom poslednjih meseci? Zato što im je došao kraj. Kraj im se vidi 3. aprila, na izborima.
To je prilika da građani Srbije u velikom broju izađu na izbore i u velikom broju podrže listu Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića za predsednika Republike, kako bismo konačno stavili tačku na tajkune, na mafiju i na njihovo bavljenje politikom i života građana Srbije.
To je prilika i da odbranimo Srbiju i sve ono što smo postigli od 2012. godine do danas, da odbranimo radna mesta, da odbranimo fabrike, da odbranimo ljude, kao što je rekao kolega dr Uglješa Mrdić, da odbranimo i našu Republiku Srpsku, kao što je rekao Adam Šukalo, da odbranimo sve ono što je srpsko, sve ono što je zdravo i sve ono što je normalno u ovoj zemlji.
Ako propustimo sada tu šansu, nećemo imati ponovo narednih 10, 15, 20 godina tu priliku, a onda je pitanje da li će od ove zemlje nešto ostati ako ponovo Dragan Đilas, Ponoš, Jeremić, Tadić i ostali lopovi dođu na vlast u ovoj zemlji i nastave da je pljačkaju baš onako, a možda brže i jače nego što su to činili do 2012. godine.
Dosta je više pritisaka na građane. Dosta je više maltretiranja ljudi, dolaženje na pragove svih onih koji kažu – nisam za tebe jer si krao ovaj Beograd do 2014, 2015. godine i sve što si stigao si opelješio u Beogradu, nećemo više da te vidimo ni na televizoru, ni na našim kućnim pragovima, nećemo tvoje flajere, nećemo tvoje ljude da gledamo više, nećemo vaše ekipe, nećemo vaše lažne stručnjake, vaše lažne eksperte, sve ono što nam nudite da biste nas pokrali ponovo. Hoćemo da imamo odgovornu vlast i na lokalu i na Republici i odgovornog predsednika Republike kakav je Aleksandar Vučić.
Zato treba da branimo i Vračar i Stari grad i svaku opštinu u Beogradu i u Srbiji, jer nama je svaki čovek jednak. Svi građani su nam isti, bez obzira za koga glasaju u ovoj zemlji. Zato smo se trudili da fabrike dovedemo i u one opštine u koje niko nije ulagao decenijama, da dovedemo investitore tamo gde niko dinara nije hteo nikada da uloži, tamo gde se Đilasu i njegovoj bagri gadi da odu. Zato brinemo i o ljudima iz Borče, iz Marinkove bare i iz svih drugih mesta u Srbiji, svih onih gde se gade Draganu Đilasu, Vladeti Jankoviću i Jeremiću, tamo gde oni sa svojim lakovanim cipelama nikada nisu kročili, tamo gde oni ne znaju kako je tim ljudima bilo dok su ih krali 12 godina, od 2000. do 2012. godine, tamo gde žive i ljudi koji su izbegli iz Krajine, iz Bosne i Hercegovine, tamo gde žive oni ljudi koji su morali da odu zbog šiptarskih terorista sa Kosova. Oni kod tih ljudi ne idu, ne znaju kako ti ljudi žive. Njihovi životi ih ne zanimaju. Njih zanimaju samo njihovi tajkunski životu, samo njihove garaže, njihovi stanovi po Vračaru i Starom gradu. Oni, ko o čemu, svaki dan govore o Vračaru i Starom gradu. A da li znate zbog čega? Zato što je tu najskuplji kvadrat. Tu gde je najskuplje, tu ćete da vidite Đilasa. Tu gde je najskuplja prodavnica, tu će Đilas i njegovi tajkuni da odu.
Ne znaju oni ni gde je pijaca, ni da odu da porazgovaraju sa seljacima, da vide kako žive. Njih škole ne interesuju. Koju su školu oni renovirali? Koju su školu sagradili đilasovci? Koji su vrtić oni napravili? Oni su samo ostali dužni. Pa, ovaj Beograd je 1.200.000.000 bio zadužen.
U ovoj zemlji ste imali nezaposlenost preko 25%, a danas je 10%, uz sve probleme koje imamo tokom ove pandemije koja je pogodila čitavu planetu.
Sada bi neko ponovo da dođe i da kaže – mi ćemo da srušimo i Stefana Nemanju i sve spomenike koje ste napravili. I Petru Moleru u Molerovoj ulici, koji će da bude postavljen, sve ćemo to da porušimo. Sve ćemo da isečemo. Sve fasade koje ste u Karađorđevoj ulici uredili, sve ono što ste napravili u „Beogradu na vodi“ mi bismo sve to srušili, pa ćemo iznova da dovedemo tamo i zmijarnike i olupine brodova i sve ono što je nekada bilo gde ljudi nisu smeli da kroče.
Danas to što je bilo najgore decenijama, danas je to najbolja lokacija i najbolje mesto za život, rekao bih, možda u ovom delu Evrope i zato pozivam i građane Srbije još jedanput da 3. aprila izađemo masovno na izbore zato što to odgovara Srbiji. To ne odgovara Đilasu. Što više izađe građana, jer većina građana mnogo bolje živi danas nego 2012. godine, to će rezultat za tajkune i mafiju biti više poražavajući i teži i gori nego što oni mogu i da zamisle, a za Srbiju će to biti najbolji rezultat, jer očekujem 3. aprila u prvom krugu pobedu Aleksandra Vučića i pobedu liste Srpske napredne stranke.
Hvala vam.
Hvala, gospodine Orliću.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Đukanović je samo spomenuo, a ja bih hteo na to da se nadovežem. Jedan tekst na portalu, direktno moram da ih pomenem ovako, zato što je neverovatno kakvi se sve tekstovi tu mogu pročitati.
Ali, ovo danas što je tamo izašlo je nešto što je, prosto skandalozno, da sportski komentator Milojko Pantić, krilatica, PR krilatica, pijana PR krilatica Drana Đilasa i tajkunske kriminalne opozicije, kaže za Stefana Nemanju da je bio nepismen, za Svetog Savu da nije otvorio niti jednu školu, nije ništa doprineo srpskoj istoriji, da je Savindan izmišljotina da bi se Srbi dodvorili, ne znam ni ja kome itd.
Zaista se trudim da se kontrolišem, da ne upotrebim neku reč koja će biti u suprotnosti s onim Kodeksom koji smo doneli, da budem pristojan, a biću pristojan, gospodine Orliću, da bismo pokazali razliku između nas i onih koje takve gluposti mogu da napišu.
Taj monstrum, taj pijani PR Dragana Đilasa je, takođe rekao, da je laž u korenu srpske istorije, da je sve ono što čini našu istoriju, kulturu i tradiciju, sve ono što znamo, sve ono što smo učili u školama o sopstvenoj istoriji, sve je to laž, sve je to izmišljotina velika, maltene, da Srbija nikada nije ni postojala, da je to sve nešto što je bez veze, da nije in, nije, ne znam ni ja kako sve.
Da li je normalno tako govoriti o sopstvenoj zemlji i sopstvenoj istoriji i kulturi? Da li takvi ljudi zaslužuju da uopšte prikupe dovoljan broj popisa da izađu na izbore? Da li iko normalan može da podrži tako nešto? Da li iko normalan može da finansira pisanje takvih tekstova? Iko dobronameran? Ako nije normalan nema ni dobru nameru.
Prosto, nisam ja ni naivan, niti sam lud da očekujem da Dragan Đilas ima bilo kakve dobre namere prema Srbiji, ali nisam očekivao da neko kaže da je monstruozan spomenik Stefanu Nemanji, da je to nakaza, da treba srušiti taj spomenik što pre.
Samim tim što takve stvari govori i pišu o Svetom Savi, a nije to nesrećni Milojko Pantić iz svoje glave, to su njemu sipali, kao u bokal što su mu sipali pored, pa je čovek jedan bez svesti i potpuno takve stvari pisao, a oni bi srušili onda i Hram Svetog Save.
Ja bi, da mogu, njima zabranio da uđu sada u Hram Svetog Save, u bilo koji hram SPC da takvi monstrumi uđu. To su đavoli.
Da on kaže da Sveti Sava nijedno delo nije ostavio iza sebe. Pa, šta si ti ostavio iza sebe osim praznih flaša, i što pratiš u stopu lik i nedelo onog lopuže Dragana Đilasa? Šta si ti napisao? Po čemu će tebe da se sećaju pokoljenja koja dolaze, osim po tome što si gubio i kad si komentarisao utakmice?
Da ga podsetimo, pošto je očigledno preskočio neke razrede u osnovnoj školi. To se u osnovnoj školi uči. Razumem ih, oni su vrlo učeni ljudi sa svim dvojkama. Onog jednog, što su pokušali da ga kandiduju, pa kad su videli svedočanstvo. Kako će? Samo iz fizičkog je uspeo da dobije više od dvojke. Pa, su rekli – hajde da ga…
Pa, su pronašli ovog Vladetu. On čovek mora da pita lekara da li sme da izađe na izbore. Znači, sve ludo, nesposobno, pijano. Što je najvažnije, pošteno. Evo, on čovek je ispao pošten i rekao je: „Ljudi, ja sam nestručan.“ Zaista, skupio se na onoj televiziji, onako mali i kaže – Ja sam nestručan. Ne znam kako da vodim grad. Šta mi uvališe ovi ljudi. Čime su me ucenili. Verovatno da ne izađe neki papir da se leči od alkohola. Čovek mora da prihvati to na sebe da se kandiduje za gradonačelnika. Zamislite, čovek koji samog sebe naziva nestručnim. Eto, jedan mali plus, rekao je da ne zna ništa, ali, rekao je da zna da izabere one ljude koji znaju.
Pa, kako ti koji ništa ne znaš o vođenju bilo čega, za šta se kandiduješ, znaš da predložiš stručne ljude? Naravno, to će njemu predložiti Đilas koga će on da predloži. On sam čovek ne zna ni gde se nalazi, niti ko očekuje da će on bilo šta stvarno on da predloži.
To je još jedna prevara koja se građanima Srbije potura. Oni kažu – mi smo pažljivo birali ko može da pobedi na izborima. Znači, oni znaju da oni ne mogu na izborima ništa da dobiju, mogu samo šut kartu, što bi narod rekao, da dobiju na tim izborima. Ljudi kad njih vide, njima se smuči.
Zatim su se setili da izvuku nekog Vladetu, nemaju više koga. Kažu – oni brinu za budućnost mladih. Pa, što mladima ne daju šansu kao što je Aleksandar Vučić dao mladima na našoj poslaničkoj listi u ovom sazivu? Zašto oni mladima ne daju šansu? Zašto oni o mladima ne vode računa, nego su izvukli Vladetu Jankovića, čoveka koji treba da vaspitava unuke, da vaspitava decu.
Što deci koja su završili škole, mastere, doktorate, koji imaju dovoljno iskustva, rade u kompanijama, stranim ili domaćim, ne da prilika da se oni bave politikom, da oni pokažu šta znaju, da oni iznesu neke svoje ideje, neke svoje vizije, neke moderne buduće Srbije? Ne, zato što, zapravo iza svega toga stoji ideja da se on, lopov Dragan Đilas vrati na vlast.
Pa, možda, je čak i ta ideja da Vladeta Janković postane, zamislite tu situaciju, taj horor za Beograd, da on postane gradonačelnik, i pošto je čovek morao sa lekarom da se konsultuje, zaključi posle nekoliko meseci da on ne može više, da mu zdravlje, ili šta već ne dozvoljava da učestvuje u javnom životu zemlje. Jer, ja se izvinjavam, mogao bi Dragan Đilas da sedne opet, zafalila je neka milijarda ili još neki devizni račun da se otvori van Srbije.
E, to je ta podmetačina koja se na ovim izborima podmeće građanima. Kakvi Ponoši nesrećni, kakvi Jankovići, kakve Marinike. Iza svega, građani Srbije, stoji najveći lopov, tajkun i kriminalac u ovoj zemlji Dragan Đilas. Onaj koji nije uspeo da nam objasni na kojoj akademiji, na kojoj školi mašinskoj ili kojoj već je naučio kako, dok si na vlasti stekne 619 miliona, a ne stiču ti isti milioni kada više nisi na vlasti. Zatim je počeo da krizira bez sticanja tolikih miliona i čovek je poželeo da se vrati. Ali, ne može da se vrati on, pa treba da nam poturi neke svoje stručnjake koje će ponovo da isprazne ono što smo teškom mukom, teškim radom, teškim reformama napunili u prethodnih deset godina.
Uveren sam da građani Srbije će dobro prepoznati i odnos i prema srpskoj istoriji, i prema Stefanu Nemanji, i prema Svetom Savi, i prema našim hramovima, našim svetinjama, istoriji, tradiciji, kulturi, ekonomiji, prema životu, prema mladima. Sve ovo što sam sad nabrajao je sve suprotno od onoga što oni nama nude.
Nude nam ono što je već viđeno, da ponovo… Rekli su da znaju da će da izgube 3. aprila, normalno, da će 4. aprila da oni pokažu kako i šta treba. Oni će silom da preuzmu vlast, da se izbore za pobedu koju im građani Srbije nisu dali, ali to neće da prođe zato što nema više naivnih u ovoj zemlji kao 2.000 godine, kada su ljudi verovali u to.
Ne možete, reče kolega Đukanović, da imate 40, 50% više nego oni. Kakva krađa? Na kojim izborima? Imaju daleko više kontrolora nego vladajuća stranka. Ko može da ih pokrade?
O lopovluku i krađi govore oni koji su najviše krali. Oni najbolje znaju kako se krade, kako se pale listići u Narodnoj skupštini, kako se krade pobeda na izborima 2000. godine. Oni najbolje znaju kako se krade novac, oni su za to eksperti. Njima za to treba dodeliti neko priznanje i, evo, ja se za to zalažem.
Ja ću samo još jednu temu za kraj, vrlo kratko. Naravno, ne mislim to ozbiljno da predložim, ali bih predložio, recimo, hipotetički, da se izbori ukinu i verujem da bi se time oduševili ljudi oko tajkuna Dragana Đilasa, Vladete i ostalih. To bi bila najbolja ideja koju bismo mogli da usvojimo ovde u Skupštini, da ukinemo izborne zakone, da ukinemo sve što je vezano za izbore, sve uslove, sve potpise. Da sve to poukidamo, da ukinemo i Republičku izbornu komisiju, da imamo jednu tajkunsku komisiju, da imamo jednog vrhovnog tajkuna u zemlji koji će na osnovu direktiva stranih službi da nam kaže za koga smo mi zapravo. Oni će da nam sipaju u glavu za koga smo zapravo fiktivno glasali. Oni će da nam kažu ko je na nekim izborima kod njih u komisiji pobedio, jer oni zapravo najbolje znaju. Mi smo svi debili i mi ne znamo ništa. Mi smo krezubi, sendvičari, glupi, ružni, ovakvi i onakvi i zato je najbolje da nam oni tako lepi, nalickani kažu ko je pobedio na izborima i pošto to Đilas savršeno zna svojim mašinskim mozgom… On kad nam pokazuje ona istraživanja, pa promaši procente, vidi se da mu treba poveriti ponovo i dati priliku da kao takav genije vodi zemlju.
Naravno, ovo je sve bila šala. Od toga nema ništa. Dragan Đilas neće voditi Srbiju. Vodiće je nakon 3. aprila i dalje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.
Živela Srbija!
Hvala predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.
To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.
Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.
Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?
Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?
Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?
Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.
Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.
Hvala predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?
Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?
Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.
Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.
Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.
Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.
Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.
Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.
To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?
Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.
To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.
Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.
Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.
Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.
Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?
Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.
Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.
Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.
Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.
(Beograd, 14.12.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 68000.00 | RSD | 03.06.2016 - |