SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, govorio bih o odnosu Srbije prema migrantima i o tome kako se Srbija u jedno teško, turbulentno vreme ne samo u Evropi, nego i u svetu, to je jedna mala država, ali snažna, snažna prema svom odnosu prema ljudima, kroz taj odnos gledano, kroz teška iskustva koja je imala u prošlosti u svojoj istoriji, kako se snašla u to vreme. Teško da joj je ta migrantska kriza na neki način nametnuta sa strane.

Prema ocenama svih relevantnih međunarodnih faktora, ne bih one druge faktore koji su ovde nekada sedeli ni pominjao u tom kontekstu, naša država se odlično u tom teškom vremenu snašla, sa ograničenim sredstvima i resursima, u to vreme tek otpočela sveobuhvatne ekonomske reforme, našla se na jednom snažnom i ozbiljnom ispitu kako će preživeti i kako će izgledati na završetku te teške, kažem, krize sa kojom se svet u tom momentu suočavao.

Migrante koji su prolazili kroz Srbiju nismo dočekivali kao neprijatelje, nismo ih nigde tukli, maltretirali, nismo se iživljavali nad njima kao narod. Naša država se ponela humano, ljudski, odgovorno, razumela patnju nekih ljudi da nisu svoje snove pronašli u tome da prođu kroz Srbiju ili u njoj da neko ostane, već da ih je muka i nesreća naterala da krenu na neki daleki put tražeći sigurnost za sebe i svoje porodice iz ratom zahvaćenih područja.

A kao narod, stradalni narod koji je prečesto u svojoj istoriji morao da sa svojih ognjišta traži mir i spokoj na nekim drugim mestima gde živi srpski narod, imali smo to iskustvo i znali da se snađemo i da pomognemo ljudima kojima je u tom momentu bilo teško, a da pritom, kažem, ni u čemu ne nanesemo svojoj državi bilo kakvu štetu i na bilo koji način ne ugrozimo nijednog građanina Republike Srbije i ne dovedemo u pitanje ni bezbednost ni sigurnost svoje države.

U tom pogledu, to građani Srbije i vide i znaju i osećaju to. Istina, naravno, ljudi smo, bilo je određenih da kažemo nekih manjih incidenata gde je država opet znala umereno, odmereno i na odgovarajući način da zavede red i da pokaže da u Srbiji nigde ni na koji način haos nije dopušten i da niko u njoj ne može da se ponaša mimo zakona koje naša država propisuje. To je deo Srbije, deo našeg odnosa prema migrantima i toj krizi sa kojom smo se suočili.

Neki su, naravno, kao i u svakoj nesreći kada se dešava, pronašli za sebe šansu da na nelegalan i nemoralan način zarade neki novac tako što će zloupotrebljavati krizu sa migrantima, krijumčariti ljude, pokušati nelegalno da ih uvedu na teritoriju Srbije a prevedu na teritoriju neke druge države, zloupotrebljavali različite resurse na tom putu. Naša država je sa svim svojim kapacitetima, pre svega Ministarstvom unutrašnjih poslova znala da odgovori i na to i da zaustavi takve pojave. I to je takođe odgovoran odnos naše države i društva, jer smo pokazali sliku o sebi kakva je.

Poslali smo sliku najlepšeg lica Srbije u svet i u toj situaciji nismo podizali bodljikave žice, nismo stavljali ograde, zidove, nismo se sklanjali pred tim ljudima i tim problemima, već smo pokušavali da nađemo taj najbolji način da odgovorimo na krizu tako da pomognemo nekim nesrećnim ljudima, a da naša država zadrži svoju tradiciju humanosti i odgovornosti prema ljudima koji su u nesreći i nevolji i pomogne im.

U tom smislu sam veoma ponosan na posao koji je u tom teškom vremenu radila naša država, naša Vlada Republike Srbije i pre svega predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Normalno, ne bi Srbija bila Srbija, zemlja čudesa, kada ne biste imali na drugoj strani neke koji su pokušavali ne samo krijumčarenjem nego na politički način da zloupotrebe tako tešku krizu tih napaćenih ljudi, uspevši da uvežu sve to sa pričom da će Srbija, koja je znamo svi u kakvoj situaciji sa natalitetom, da naseljava milione migranata na svojoj teritoriji, da već imamo milion, dva ili ko zna koliko miliona migranata koji šetaju i haraju Srbijom, da će Srbija biti u strašnoj nevolji, da ćemo se naći u gotovo nemoguće rešivom izazovu za našu državu, da smo slabi, da ne možemo da omogućimo human odnos prema tim ljudima, da smo, najblaže rečeno, kako je to govorio Dragan Đilas, nakaza od države.

Pokazali smo da je zapravo on nakaza. Jer, čovek koji pokušava da zloupotrebi, a on je zloupotrebljavao, baveći se svojom politikom, ne samo migrante nego i grad Beograd, građane Beograda i Srbije i sve čega se dotakao, samo da bi svojoj državi nanosio štetu, da bi bacao blato po licu svog naroda, ljagu najgore moguće vrste. A zbog čega? Zbog toga da bi imao neke stotine miliona evra. Ne znam kako može danas da stane pred te iste građane, da ih pogleda u lice i kaže – glasajte za mene. Da li neko ko za vreme svojih mandata ukrade, ne stekne, jer je nemoguće s tim prihodima steći 619 miliona evra, može da pogleda u lice bilo kog čoveka u Srbiji, bilo koju porodilju, koji je Beogradu ostao dužan 400 miliona, da pogleda i kaže – hajde, majko, glasaj sada za mene, jesam, dugovao sam ti, uzeo sam ti 400 miliona i uzeo sam tvojoj deci 619 miliona evra, ali biću bolji, sledeći put ću da ukradem milijardu i 200 miliona, pa mi dajte poverenje; sledeći put neki moj novi šurak neće da švercuje pet kilograma heroina ili kokaina, imaće 10 kilograma; glasaj, majko za mene, da bih ti sledeći put dugovao 800 miliona.

Nema te majke u Srbiji danas koja će takvom ološu, takvom kriminalcu dati poverenje i reći – ti ćeš da izvedeš moje dete negde. Gde? Na taj mračni put kojim je išao i Belivuk, politički i kriminalni saveznik Dragana Đilasa, jer ima toliko sličnosti među njima, toliko zajedničkih interesa među njima, toliko zajedničkih poslova, možda i zajedničkih prijatelja. Niko od nas ovde nema šuraka koji je osuđen za dilovanje droge. Nijedan naš šurak ne leži u zatvoru zbog bilo kakvog krivičnog dela, a kamoli trovanja dece narkoticima. A Dragan Đilas ima takvog šuraka. Marinika Tepić ima takve prijatelje. Boško Obradović ima kuma koga zovu „Tocilo“. Kakav to čovek morate da bude da biste dobili nadimak „Tocilo“? Svaki građanin Srbije to zna.

Dragan Đilas ima i saveznike koji vode neke njegove odbore i koji su osuđeni narkodileri. On se slika i krevelji na onim fotografijama, gde kaže – slučajan selfi na ulici. Zamislite, zaustavio vas neko i slučajno baš pripadnik zemunskog klana, slučajno osvedočeni ubica, slučajno neko ko je ubio premijera vaše stranke 2003. godine u dvorištu Vlade. Slučajno niko od njih ništa o tome nije znao i slučajno se on sa tim istim pripadnikom zemunskog klana, ubicom, krevelji na slici, samo 18 godina nakon ubistva premijera, pokojnog Zorana Đinđića. Slučajno se prave pripreme mesecima, godinama, za likvidaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sve nas ovde izvrću ruglu kada o tome govorimo, kažu da smo blesavi, da smo nepismeni, da smo glupi, ružni, ovakvi, onakvi, kad pitamo šta će na naslovnoj strani bilo kog nedeljnika i dnevnih novina karikatura ili fotografija na kojoj je snajper uperen direktno u predsednika Republike Aleksandra Vučića? Onda se desi da preko noći volšebno malo promene tu naslovnu stranu, ali ne ide kada je to već izašlo, na internetu se pojavilo, izašao je prvi primerak oko ponoći, koji su mogli građani koji šetaju ulicama da pronađu kod kolportera. Šta da kažete ljudima? Slučajno ste napravili naslovnu stranu na kojoj ste uperili ni manje ni više nego snajper u predsednika Republike? Vi isti kojima je zemunski klan uperio i pucao iz snajpera u vašeg predsednika Vlade.

Onda dobijamo odgovor na sva ta pitanja, najbolji, kroz selfi Dragana Đilasa sa onim nesrećnikom iz zemunskog klana. Kaže – zaustavio me čovek slučajno na ulici. Ja ne znam da li je bilo ko od nas ikada imao takvu priliku da ga zaustavi džeparoš da pravi selfi sa njim, a ne baš ubica iz zemunskog klana, i to baš sa nekim koga ne poznajete? Onako širok i jedan radostan osmeh imate, sa ushićenjem, jedan onako baš bratski zagrljaj, rekao bih.

E, upravo je tu ta sličnost između karaktera Belivuka i Dragana Đilasa, interesa njihovih. Jer, interes Srbije i njihov interes nisu isti. Interes Srbije je taj da budu očišćene njene ulice od droge, od kriminala, od ubica, od tih koji sebe nazivaju navijačima Partizana, ili Zvezde, ili Rada, ili OFK Beograda ili ne znam kog kluba u Srbiji, da bi iza toga okupljali neke klince, kojima će za malo droge davati nove zadatke da rasturaju sa više po ulicama Srbije i Beograda. Nikakav je to vođa navijača, nikakvi to ljubitelji kluba, nikakve to legende Severa ili Juga nisu, to su ubice i goli ološi. I tamo gde su sada, tamo im je i mesto, iza rešetaka. U svakoj normalnoj državi takvima zna se gde im je mesto i tamo kad tad i završe.

Dobro je, kažem da su sada završili tamo, jer ko zna šta bi nedelje pred nama ili meseci nakon onih upucavanja snajpera Srbiji doneli. Svaka čast našoj policiji, Bezbednosnoj informativnoj agenciji, drugim službama Republike Srbije, koje su zajedno radeći jedan odgovoran i težak opasan posao po svakoga ko se uhvati u koštac sa kriminalom izveli i sproveli do kraja.

Ja vas molim da se na tome ne zaustavimo, da idemo do kraja, da ne samo pipke, nego kompletnu tu hobotnicu nesreće, droge i kriminala, užasa koji se sprema u Srbiji, očistimo sa naših ulica, da oslobodimo ulice i decu rizika da će neko ući u školsko dvorište, da im proda drogu i da zavije neku porodicu u crno zbog toga.

Za to smo svi mi ovde odgovorni, za to je odgovorna policija, za to su odgovorne sve naše službe, na kraju krajeva, zato su nam građani i dali to poverenje, da ih oslobodimo ljudi kao što su Belivuk, Đilas, Jeremić, Obradović, neki Mare kasapin i ostali.

To nije društvo koje građani Srbije žele da vlada i da vodi Srbiju, a oni su se drznuli da požele da preuzmu kormilo vođenja Srbije. Gde da je vode? Da Srbija postane nekakav kartel, da postane Meka i Medina za narko dilere, za ubice, da svako ko pomisli da se suprotstavi kriminalu bude ugrožen, da svako ko pomisli da otvori privatni biznis bude reketiran, da svako ko pomisli da se bavi bilo kakvim javnim poslom gde može da zaradi pošteno neki novac da mu dođe nekakav, kako su ga nazvali, gospodin Belivuk i da on reketira bilo koga? E, to u Srbiji više ne može da se desi.

Srbija ima na svom čelu predsednika Aleksandra Vučića, iza njega snažne i jake, sposobne ljude koji vode i policiju i vojsku i sve naše službe koje rade i funkcionišu u okviru vojske i policije da Srbiju zaštitimo i spolja i iznutra, da i oni koji bi spolja hteli da je uzdrmaju ne mogu da je uzdrmaju, da ne mogu da utiču na stanje u njoj, a ovi iznutra da nemaju šanse da ikada više se dočepaju vlasti u Republici Srbiji. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

Hvala vam, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan važan dan, još jedna važna tema - izbor novih sudija, rekao bih nešto što je često tema u našoj javnosti, opravdano, jer smo toliko puta bili svedoci da čujemo da javnost u Srbiji, da običan građanin nema poverenje u pravosudni sistem, da nema poverenje u sudije, da nema poverenje u to da će kriminalac kada dođe na sud i biti osuđen, da nema poverenja u to da će narkodiler koji se drznuo da uđe u školsko dvorište da prodaje deci drogu biti osuđen, da nema poverenje u to da će političar koji ukrade novac iz državne kase, koji krade novac od građana Srbije, biti osuđen za to što uradi.

Naravno, građani Srbije su i u pravu. Prečesto se dešava u Srbiji da takvi budu oslobođeni u nedostatku dokaza, a zapravo šta ostaje? Ostaje nedostatak para u državnoj kasi, ostaju bolesna deca od droge kao rezultati toga. Pa, kud ćete veće dokaze? Kud ćete veće dokaze od toga kada vidite da neko bez dana radnog staža, bez, hajde da ne kažemo bez škole, ali od škole ima veliki odmor, verovatno, ili čitanku, da sa tako skromnim obrazovanjem dosegne vilu na Dedinju, automobil od par stotina hiljada evra, jahtu, ne znam ni ja šta sve? Da li je potreban veći dokaz nekom tužiocu ili sudiji, da zna šta da radi i kako treba postupiti u takvim slučajevima? Zar treba građani da osećaju sve veći bes i ljutnju kada se pominje pravosuđe? Zar se presude ne donose u ime naroda?

Znam, biće verovatno nekih naslova koji će sutra da kažu - kritikovali smo kako sudije sude, ne smemo, tobož, to da radimo, ali mi smo deo naroda. Mi smo predstavnici građana, mi smo ovde da prenesemo u parlamentu mišljenje naroda i da branimo interes građana, da ga branimo snagom svog uverenja, poštenjem, istinom, borbom za čast, za interese naroda, a ne da budemo kao oni koji će da, umesto da se bave problemima građana, istinskim problemima, prave planove u svojim medijima i da obaveštavaju građane kako će jednog dana, kada dođu na vlast, da sruše spomenik Stefanu Nemanji, jer je previsok, preskup, nije na pravom mestu, kako to oni kažu, da je to tamo urbanističko ruglo, a ono je bilo sjajno. Ono je bilo slika i prilika njihovog Beograda, kako ga oni vide iz Srbije - zmijarnik, kuća za pacove, muzej olupina. To je slika i prilika te Srbije koju je vodio Dragan Đilas, Boris Tadić, Boško Obradović, Vuk Jeremić i ostali banditi koji se nalaze u toj opoziciji okupljenoj u ovakvu ili onakvu formu.

Ko hoće da sudi drugima, taj podvrgava i samog sebe još strožem sudu, sudu naroda, sudu građana. Šta ćete teži sud od onoga kada izađete na ulicu i ljudi znaju da ste sudija i znaju da ste oslobodili narkodilera, da ste šefa neke kriminalne bande pustili na slobodu? Pa, slika i prilika te vlasti, žute vlasti, tajkunske, kriminalne, mafijaške, je najbolje svoje svetlo pokazala i kako su oni vodili i uređivali instituciju upravo na onom primeru koji je njih tada najviše zaboleo, kada da je ubijen pokojni premijer Zoran Đinđić. Te institucije su oni stvarali. Mafija u svim porama institucija je bila i tako su i nastavili.

Model po kome oni funkcionišu jeste da se ubije politički protivnik. Po tom modelu i danas rade. Ništa se tu kod njih nije promenilo. Opet bi mafija zasela u institucije u Srbiji.

Onog dana kada Aleksandar Vučić više ne bude bio po njihovim planovima na vlasti i predsednik Srbije kako oni to žele, tog momenta bi mafija preuzela Srbiju, tog momenta bi Dragan Đilas sa kriminalcima po ulicama i institucijama Srbije komandovao šta, gde, ko i kako treba da se veša, da se ubije, kome da se kopaju jame zajedno sa njihovim karikaturistima.

Kada kažete da takvu karikaturu može samo bolesnik da napravi, oni vas optuže da ste protiv umetnika. Izem ti takvu umetnost. Zar nešto kreativnije nisu mogli da smisle? Nisu, naravno.

Kažu da smo mi protiv reformi u pravosuđu, da te reforme, i kada bi se sprovodile, se sprovode radi partijskih interesa. Kakvih partijskih interesa? Mi jesmo za reforme ne da bismo zadovoljavali bilo koga, bilo čije interese, već da bismo zadovoljili interes svog naroda.

Sve reforme koja sprovodi ova vlast, predvođena SNS i Aleksandrom Vučićem, jesu donele interes jedino i isključivo srpskom narodu i drugim narodima koji žive na našoj teritoriji i tako ćemo da nastavimo da radimo.

U borbi protiv mafije i kriminala neće da nas spreče ni oni koji puštaju narkodilere na slobodu, neće da nas spreči ni Majić, ni Đilas, ni Obradović, ni Jeremić, ni bilo ko drugi zato što želimo budućnost mirnu i sigurnu u Srbiji za svu našu decu, za sve one generacije koje treba da ostanu da žive ovde, a ne da beže u neke druge zemlje, jer se tamo osećaju sigurnije nego u svojoj zemlji. Pa, upravo je najveći broj ljudi iz Srbije odlazilo za vreme njihove vlasti.

Upravo je ta tragedija 2003. godine proizvela da krene jedna lavina odlazaka mladih iz ove zemlje, jer su rekli – šta ja da radim u zemlji u kojoj može da bude ubijen predsednik države, šta da tražim u takvoj zemlji? U zemlji u kojoj možete da pokradete u privatizacijama sve što se sticalo decenijama, šta da tražim u toj zemlji? U zemlji u kojoj je narkodiler uvažavan i poštovan, šta da radim u toj zemlji? A danas se u Srbiju vraćaju i umetnici i svršeni studenti i privrednici i lekari. Traže budućnost u njoj da stvaraju, da rađaju decu i da ostanu u svojoj zemlji, jer vide da je Srbija i u ovako teškoj situaciji, kada imamo pandemiju korona virusa, bila u stanju ekonomski da pomogne i privredi i svakom građaninu i penzioneru, da svakome olakšamo taj period krize u kome se svet nalazi.

Novi paket pomoći za građane i privredu je pred nama i o njemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde ćemo pomoći ne samo privredi, nego svakom građaninu ponaosob. Svaki čovek će dobiti iz budžeta novac da mu se pomogne da koliko, toliko ovo teško vreme u kome živimo prevaziđemo i prevazilazimo to teško vreme. Među najboljima smo u svetu upravo zahvaljujući politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Danas, zahvaljujući toj odgovornoj politici, imamo i vakcine u Srbiji i postižemo fantastične rezultate u tom pogledu. Danas imamo više bolnica, više puteva. U Beogradu nikad više vrtića nije bilo. Danas su sve škole renovirane u Srbiji. Danas nije pitanje da li će naša deca ići u ovakav ili onakav toalet. Danas naša deca imaju najsavremenije škole i to nije smešno. Vidim da se neki i smeju tome.

Nije mi smešno kada dete pošaljem u školu u kakvu će školu da ide, kada razmišljam da li će imati gde da opere ruke. Što? Dragana Đilasa baš briga za čiste ruke. Njemu ni ruke nisu čiste, ni obraz i potpuno mu je svejedno da li za to ima.

Mi smo ti koji su odgovorni građanima i koji pred svake izbore razmišljamo o tome šta smo uradili, šta možda nije urađeno do sada. Budite sigurni, godina u kojoj smo sada biće godina u kojoj ćete videti ozbiljan napredak Srbije u svakom smislu i to nije slučajan rezultat. To nije nešto što nas je zadesilo takvo samo po sebi, to je rezultat višegodišnjeg napornog rada svakog službenika u ovoj zemlji, svakog čoveka, a ti ljudi su naporno radili jer su videli da na čelu svoje države imaju poštene i čestite ljude. Nisu rekli – baš me briga, što ja da radim kada imam predsednika kakvog imam. Ne, mi imamo predsednika kakvog nismo u Srbiji imali decenijama. Mi imamo državnika na čelu Srbije kakvog nismo imali do sada, koji je spojio Srbiju sa njenom tradicijom, vratio je sebi. Osamsto godina ova država nije bila u stanju da podigne spomenik Stefanu Nemanji, utemeljivaču srpske državnosti i onda smeta Aleksandar Vučić, jer Srbiju vraća sebi i onda treba ukloniti i spomenik Stefanu Nemanji i Vučića i sve ono što je urađeno u ovoj zemlji. Treba onda da se sruše i bolnice i sve to da se sruši.

Jedina politika koju smo čuli sa druge strane – mi ćemo kad budemo došli na vlast da srušimo sve što je urađeno na Trgu Republike, kad budemo došli na vlast, mi ćemo da upropastimo sve one fasade u Karađorđevoj ulici, mi ćemo svih preko 300 fasada u Beogradu da upropastimo kad dođemo na vlast. Kad dođemo na vlast, ponovo ćemo da vam stavimo ruku u džep. Nećemo da vam stavimo pare u džep, nego ćemo da vam uzmemo pare iz džepa. To je jedino što smo čuli od njih. Kažu - biće neka platforma. To će biti pamflet, koji kad uzmete bacite u đubre, jer na njemu samo piše - mrzim Vučića, mrzim, mrzim, mrzim. Na njemu ne piše - naš ekonomski program je takav, plan nam je takav, planiramo iz godine u godinu da unapredimo, pomognemo poljoprivredi. Ne, baš vas briga za poljoprivredu, baš briga za školstvo, za privredu, nova radna mesta. Koga to interesuje od njih? Njih boli što oni nemaju sad radno mesto u državi, da se opet primaju plate, a na posao ne dolaze.

Setite se u prethodnom mandatu, imali smo neke od tih njuški prekoputa nas, u dvanaest, jedan, kad dođe njihov red da govore, posle toga ćao, idemo u kafić ili na Maldive neki od njih. I onda se čude što na izborima prolaze kako prolaze. Nisu ljudi ni naivni, ni blesavi, ljudi vide ko radi i šta radi. Kakav je pokazatelj čoveku jednom u Srbiji kad narodnog poslanika na svom poslu ne viđa? Šta da očekuje od takvog čoveka? Šta će taj da uradi za njega?

Ja pitam i ljude kako je moguće da oni koji su upadali letos u Narodnu skupštinu, koju su pokušali da zapale ponovo, koji su državnom zastavom pokušali da razvale vrata najvišeg zakonodavnog doma u Srbiji, kako su ti ljudi prošli tek tako kroz sve to, kako niko od njih nikakvu kaznu nizašta nije dobio i da li će dobiti? Kako oni koji su, slobodno mogu da kažem, linčovali ispred parlamenta našeg kolegu Marijana Rističevića nisu kažnjeni ni za šta? Pa, za Boška Obradovića su rekli na sudu da nije nasilnik. Pa, šta je nasilje nego kad pozivate da se prebije jedan narodni poslanik, kada mu pocepate sako, kada ga izudarate ispred Skupštine? Šta je to nego nasilje? Da nije to miroljubiv dijalog, demokratski? Ja se ne sećam da je bilo ko od njih to osudio, da je bilo ko rekao – ne, to nije način na koji treba da komuniciramo jedni sa drugima.

Demokratski je kad se napadaju poslanici SNS, kad se prebijaju, kad im se uništava lična imovina, kada se razbijaju prostorije SNS širom Srbije, kada to njihovi batinaši rade, to je demokratski, to je civilizovano, to je, zaboga, nekakva tekovina koju oni gaje od 5. oktobra, kada su palili ovu istu Skupštinu, kada su palili RTS, kada je vršen neviđen progon putem kriznih štabova u državnim i društvenim preduzećima svih onih koji nisu razmišljali kao tadašnji revolucionari.

Da li će ikada oni koji najavljuju i oni koji u praksi, evo, recimo, sećamo se Marka Bastaća, pa čovek je svog kuma davio kesom zato što mu je uskratio neku kovertu za mito neki na opštini Stari Grad. Dokle se sa tim stiglo? Osim toga - istraga je u toku, utvrdiće nadležni. Pa, prošlo je već godinu, godinu i po dana od tog saznanja. Njegov kum je svedočio, čovek je rekao da je bio žrtva iživljavanja bivšeg predsednika opštine na kojoj živim. Šta je urađeno tim povodom? Ko je kriv? Ko je osuđen? Kakva je kazna za to? Nikakva. I kakva je to poruka građanima Srbije?

Ali, imam poruku ja kao narodni poslanik, kao neko ko sa tim građanima živi svakog dana, koji sa njima komunicira, to više ne sme da nam se dešava. Onaj koji je osvedočeni nasilnik, ne za koga se kaže da je nasilnik, nego osvedočeni, čovek se borio sa ogradama na Trgu Republike, sa saobraćajnim znacima, rušio, divljao, pretio, tukao se, čovek koji je pokušao da svog kuma zadavi kesom, koji je otimao pare tamo. Brojni svedoci o tome govore. Ništa nije urađeno tim povodom. Takvi moraju da odgovaraju.

Onaj ko je 619 miliona od građana Srbije uzeo, taj mora da odgovara i da se ispita poreklo njegove imovine. Odakle majstore? Kako si mogao da kao gradonačelnik sa platom od nešto većom od 1.000 evra stekneš to silno bogatstvo ili da u isto vreme vodiš privatne kompanije i grad Beograd? Kako si to uspeo? Hajde, evo, svi mi nismo toliko pametni da možemo to da radimo u isto vreme kao on, ili nismo toliko zli, toliko pokvareni, drugačije smo vaspitani, pa smo onda predmet ismejavanja njihovih medija. Onda jedva dočekaju na nekom od njihovih portala da razvuku kolegu Atlagića, Rističevića, koga sve ne od naših kolega, kolegu Martinovića, koji je sam bio žrtva Boška Obradovića u ovoj Skupštini.

Bivša predsednica parlamenta Maja Gojković je bila pretučena u svom kabinetu. Zamislite kako bi prošao neko u nemačkom parlamentu, u Engleskoj, u Francuskoj, u Španiji, da uđete u kabinet predsednika Skupštine i da ga bijete i da išetate odatle, nikom ništa. To bude malo u nekom mediju koji sme da pisne o tome, većina ne sme, jer Đilas je rekao da se o tome ne piše, jer to nije za njih tema, jer smo mi ljudi koje treba satrti, koje treba pobiti, vešati, ubijati, kojima možete da uradite šta god hoćete zato što je mafija tako rekla. Onda se ismejava i borba protiv mafije, korupcije, kriminala.

Još jedna poruka i građanima i onima sa druge strane i kriminalcima. Nikoga nećete uplašiti, ponajmanje možete da uplašite predsednika Srbije Aleksandra Vučića i funkcionere Vlade Srbije i narodne poslanike SNS, ponajmanje sve nas možete da uplašite. Mi ćemo da istrajemo, podržavaćemo i rečima, ali pre svega delom, svog predsednika, svoju Srbiju, zbog sve naše dece, zbog svih onih koji će živeti ovde. A, vi koji ste krali, otimali, zapitajte se kako ćete kada budete došli pod udar institucija državnih, kako ćete proći. A, građanima Srbije, budite mirni, budite spokojni. Dođite večeras na Savski trg, da otkrijemo spomenik Stefanu Nemanji, da prisustvujemo tom velikom činu koji dugujemo Stefanu Nemanji 800 godina unazad, da napokon Srbiju vratimo sebi, da je povežemo sa njenim srednjim vekom, a ne vratimo u srednji vek, jer je spomenik Stefanu Nemanji, kad ga dižemo, otvaramo Srbiji mesto u budućnosti. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ovo su, naravno, kao i uvek u Narodnoj skupštini Republike Srbije važne teme, važne za građane Srbije. Sporazum o saradnji sa Ruskom Federacijom u borbi protiv terorizma za nas je posebno značajan, jer znamo situaciju u regionu zapadnog Balkana, znamo izazove i opasnosti koje nas vrebaju, pa gotovo u svakom delu ovog našeg regiona: od Kosova i Metohije, raške oblasti, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, jednog dela Republike Hrvatske, gotovo u svim delovima, prostorima bivše Jugoslavije stoji nešto što može nepažnjom, nemarom ili jednim lošim odnosom da se probudi u ko zna šta.

Jako je važno zbog toga imati na čelu države odgovorne ljude, nemati samo političare, već državnike i Srbija ima tu sreću da u ovako teškoj bezbednosnoj, opasno izazovnoj situaciji ima na svom čelu državnika kakav je predsednik Aleksandar Vučić. Upravo zahvaljujući odgovornoj politici, spasonosnoj po Srbiju i njene građane, predsednika Aleksandra Vučića baziranoj na ekonomiji, miru, stabilnosti, odgovornosti, odgovornoj politici, odgovornoj i prema građanima, ali odgovornoj i prema svima onima koji žive u ovom regionu, jer smo okrenuti jedni prema drugima… Zato je Aleksandar Vučić državnik, a ne političar.

Zato on danas u Srbiji uživa podršku 70% građana Srbije, zbog toga što svaku odluku koju država Srbija donosi, donosi promišljeno, donosi tako što se razmisli kakvi će efekti tih odluka biti po svu našu decu u decenijama koje su pred nama.

Mi ne razmišljamo iz mandata u mandat, da li će on trajati dve, četiri godine, pa kratkoročno, već dugoročno odluke koje donosimo kao država kako će se odraziti na život budućih pokoljenja u ovom regionu. U tom smislu, Sporazum sa Ruskom Federacijom u borbi protiv terorizma, saradnji jednoj sveobuhvatnoj, je važan za nas. Važno da razmenjujemo iskustva sa Ruskom Federacijom, da razmenjujemo iskustva sa onom državom koja je zaista istinski prijateljski okrenuta prema Republici Srbiji i koja je to dokazala više puta u bogatoj istoriji naše saradnje.

Imate te teroriste, rekao sam, na KiM koji ugrožavaju bezbednost. Jedan deo u BiH koji poziva ponovo na nekakve sukobe i na sve to smo navikli prethodnih, rekao bih, 30 godina i odgovaramo mirno. Odgovaramo putevima, auto-putevima kojima spajamo ljude, odgovaramo novim školama i sa ove i sa one strane Drine, radnim mestima i sa ove i sa one strane Drine i time što ponudimo vakcine za ljude na Kosovu za sve nacionalnosti koje tamo žive i time pokazujemo da smo odgovorni, da želimo zaista istinski mir i saradnju, jer je to jedino ono što može da nam donese dobit svima u ovom regionu. Nikome sukobi nisu doneli sreću, ni jedna država nije bila bogatija i bogatije izašla iz tih sukoba 90-ih godina. Zato ne želimo da nam se to ikada ponovi i zato vodimo tu, ponoviću ponovo, odgovornu politiku po našu državu.

Ali, postoje oni koji to ne žele. I najteže mi pada što su to upravo jedan deo političke scene, opozicione scene u Republici Srbiji, predvođen tajkunom i kriminalcem, Draganom Đilasom. Nisam ja rekao pre nekoliko nedelja da je on šef kriminalne grupe, nego da je inspirator kriminalaca, mafijaša i drugih tajkuna i ludaka koji svakodnevno napadaju predsednika Republike, koji ugrožavaju bezbednost Republike Srbije ili žele da je ugroze, koji bi time što hoće da sruše Aleksandra Vučića, da sruše Republiku Srbiju i da smo mi ti koji ovde moramo biti prvi stub odbrane politike predsednika Republike Aleksandra Vučića i prvi stub odbrane Republike Srbije, da branimo interese sve naše dece koja ovde žive, da branimo svaku školu koja je renovirana u Srbiji, da branimo svaku bolnicu koja je napravljena, koji kažu - oni će to da sruše.

Spomenik Stefanu Nemanji koji će sutra biti otkriven na Savskom trgu. jedan od tih je rekao kad oni dođu na vlast da ga sruše. Zamislite koliko morate da budete bolesni u svojoj glavi pa da kažete da ćete da srušite spomenik Stefanu Nemanji.

Mi smo dužni njemu taj spomenik stotinama godina i sada ispravljamo sve one stvari koje nismo prema sebi kao narodu bili dovoljno odgovorni da uradimo ranije, da se odužimo ljudima koji su stvorili ovu državu, koji su je napravili, da se odužimo svojoj bogatoj srednjovekovnoj istoriji koju smo bili zaboravili u jednom trenutku, koje smo se potpuno, rekao bih, nepravedno stideli, gurali nekako, nećemo to da pominjemo. Zašto da ne? Imamo jednu od najbogatijih srednjovekovnih istorija u Evropi, možda i svetu. Čega to mi treba da se stidimo kao narod? Kažu neki da smo genocidni. Koga smo mi proterali ikada sa teritorije države u kojoj živimo gde smo, koju smo to državu ikada napali kao Republika Srbija i Srbija uopšte? Koga? Gde? Kad? To niko ne zna da navede, ali podršku tome daje Dragan Đilas zajedno sa Jeremićem, sa Obradovićem i ostalim ološem koji je okupio oko sebe.

Podršku zato što drugačije ne može da se vrati na vlast u Republici Srbiji nego ulicom. Onda je smislio „ministarstvo za sprovođenje izbora“ znajući da to neće da prođe i da to ne može da prođe ni u jednoj normalnoj državi jer to nigde ne postoji kako bi našao, izmislio razlog da u Srbiji nema uslova za nekakve, kako on kaže, demokratske izbore, kako ih on vidi jer su demokratski samo kada mafija pobeđuje, da bi onda organizovao haos na ulicama Beograda i Srbije i rekao da nam to sledi ukoliko njihove ucene, ne zahtevi, neće oni da razgovaraju, nije njima do dijaloga, do priče, do dogovora. Ne želi mafija da se dogovori sa Srbijom. Mafija je protiv Srbije i napada i predsednika i napadaće i Srbiju i predsednika u narednim danima, nedeljama i mesecima sve jače.

Na nama je da građanima objasnimo šta stoji iza toga, kakve opasnosti nas vrebaju iza te šarene laže koju nude Srbije, iza tih plata od hiljadu evra, ne znam kakvih sve penzija, bogatih itd, oni su upravo ti koji su stotine miliona uskratili penzionerima u Beogradu. Evo, tu je šef odborničke grupe iz Grada Beograda, Mirković, pa će on detaljnije to možda da vam objasni kako je to bilo, koliko stotina miliona su ostali dužni penzionerima u Gradu Beogradu i kolike su bile penzije na nivou Srbije. Kolike su danas? Neuporedivo veće i 2025. godine će biti još veće.

Koliki je bio minimalac za vreme Dragana Đilasa, a koliki je danas? Kolika je bila prosečna plata tada, a kolika je danas? Sve to su pokazatelji kako izgleda kada Srbiju vodi mafija i kako izgleda kada Srbiju vodi državnik kakav je Aleksandar Vučić. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -