SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, uvaženi ministre sa saradnicima, mi bismo mogli danas da govorimo mnogo o rezultatima Vlade koju predvodi SNS, o rezultatima Ministarstva finansija, o ekonomiji, o svemu onome što smo postigli u prethodnih šest ili osam godina. Mogli bismo da se hvalimo, ali ne zato što smo hvalisavci, već zato što imamo čime da se pohvalimo. Zato što to nije demagogija, zato što mostovi koje je napravila ova Vlada predvođena premijerom Aleksandrom Vučićem, danas predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ti mostovi postoje. Preko tih mostova dolazi stotine hiljada turista u našu zemlju, ostavljaju novac u njoj. Preko tih mostova idu i naši građani.

Putevi koje smo izgradili nisu putevi koji postoje samo u obećanjima, u projektima koji se nikada neće ostvariti. Postoje ti putevi i u rekordnom roku smo ih pravili, u rekordnoj veličini smo ih pravili i nastavićemo da ih radimo i svakog dana se na tome radi.

Bolnice koje smo izgradili ne postoje samo u obećanjima predizbornim, te bolnice postoje u realnom vremenu danas i te bolnice danas, zahvaljujući odgovornoj politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića, postoje i ima ko da ih koristi danas u ovoj nesrećnoj situaciji u kojoj se ceo svet našao, pa i naša zemlja.

Naravno, tu su i finansije. Para ima u Srbiji, ali para ima, nije ono – para će biti, nego para ima danas i pare se troše danas, ne na zabavu, ne na marketing, ne na obećanja, ne na putovanja članova Vlade po Srbiji, tako što će širiti nekakva maglovita i lepa obećanja svojim građanima, već se pare troše na projekte koje koriste svi građani Srbije. Troši se novac na ono što će doneti još više novca u Srbiju, gde ćemo moći da unapredimo život naših građana, da ćemo moći dalje da nastavimo u ovoj teškoj situaciji zdravstvenoj da pomažemo privredi, da pomažemo najugroženijem delu našeg stanovništva.

Danas možemo da se pohvalimo i time, zato što to kaže ceo svet, to govori istok i zapad, to govore najznačajniji međunarodni stručnjaci, finansijski eksperti, da je Srbija danas najuspešnija u Evropi, u ovoj godini, u ovoj preteškoj godini kakva, mogu slobodno da kažem, prethodnih 100 godina nije viđena. Možemo da se pohvalimo i time da ćemo u sledećoj godini, prema projekcijama međunarodne zajednice, biti najuspešnija zemlja u Evropi. Pa, zar je to malo za zemlju od 7,5 miliona stanovnika? Zar je to malo?

Možemo da se pohvalimo i time da se u Srbiji svakoga dana vodi ozbiljan rat protiv mafije, ozbiljan rat, koji svakoga dana otera u zatvor po nekoliko mafijaša, po nekoliko ubica. Možemo da se pohvalimo rekordnim zaplenama droge. Možemo svim tim pozitivnim stvarima da se pohvalimo i hvalićemo se, govorićemo o tome. Neće nas u tome zaustaviti oni koji svoju politiku svode samo na, reći ću tako slobodno, baljezganje po Tviteru, tako što će pretiti predsedniku Republike ubistvom i tako što će spasti na najniže moguće, najbednije grane da danas upućuju najmonstruoznije, najperverznije, najljigavije, najodvratnije moguće reči uvreda i pretnji deci predsednika Republike, malom Vukanu, Danilu, Milici. Šta su deca kriva? Decu vam nećemo oprostiti. Decu ne smete da dirate u Srbiji, ni decu Aleksandra Vučića, ni decu bilo kog funkcionera ili bilo kog čoveka u zemlji Srbiji, samo zato što se roditelj ili roditelji te dece ne nalaze na onom mestu na kojem biste vi voleli.

Naravno, mafija u Srbiji je uplašena. Mafiju u Srbiji je uhvatila panika. Svakog dana preko svojih medija kupljenih i dobro plaćenih, nikako nezavisnih, kako to oni vole da ističu, vode organizovanu hajku, pre svega protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, jer je on taj koji predvodi Srbiju danas na najboljem putu na kome se ona nalazi u prethodnih 100 godina.

Srbija u Aleksandru Vučiću nije dobila političara koji je na vlasti, dobila je državnika, odgovornog državnika koji gleda ne šta će biti za godinu ili dve, već kako će naša deca i u kakvoj će zemlji živeti za 10, za 15, za 20, za 50 godina, pa prema tome projektujemo svoje planove, ideje i programe. Da vidimo šta će u ovom regionu biti aktuelno za 50 godina, kakva će biti bezbednosna situacija, kakve će biti zdravstvena situacija u narednih pet, 10 ili 20 godina. Kakvi su izazovi pred našim regionom i kako mi možemo kao jedna mala zemlja, ali rekao bih sa jednim pametnim i odgovornim narodom, kako možemo da se postavimo u celoj toj situaciji i da sa što manje štete, a što više koristi izađemo iz svega toga.

Rekao bih da sve ono što građani Srbije dobro vide, a ja neću da ponavljam, moje kolege su to savršeno u prethodnih dva ili tri sata u ovoj diskusiji iznosile, sve te činjenice građani vide i osećaju, kao i privreda. To se vidi ne samo kroz brojke, nego i kada običan čovek ode u prodavnicu vidi šta je mogao da kupi 2012, a vidi šta može da kupi 2020. godine. Danas je naša koleginica rekla da teme u Srbiji više nisu sukobi, nesreće, tema u Srbiji je danas kako da obezbedite stan, kako da mladi bračni parovi obezbede sebi stan, kako da obezbede školovanje svojoj deci na nekom boljem fakultetu, prestižnijem, kako da kupe automobil, kako do nekog povoljnijeg kredita. To su danas one suštinske teme, životne. Ti problemi se rešavaju svakodnevno.

Danas Srbija jeste ponosna zbog onoga što jeste i ponosi se svojim precima, ponosi se svojom istorijom. Danas je Srbija uistinu prava država i verujem da ćemo svi zajedno, ukoliko budemo smogli još više snage i moramo to da uradimo zbog dece, zbog naše dece, da pružimo još veću podršku Aleksandru Vučiću i danas, pogotovo što mu je danas udareno ponovo na porodicu, na ono najsvetije što svako od nas ima, a to su deca. Ja to dobro znam kao roditelj i ne mogu da ne pobesnim kada pročitam takve stvari, da se neko usudi da malo dete, da bebi preti ubistvom, smrću, da poziva na nekakvo linčovanje i ne znam ni ja šta sve.

Apelujem na sve svoje kolege da stanemo u odbranu predsednika Republike Aleksandra Vučića, jer time ne branimo samo predsednika Republike, time branimo svoju državu, time branimo i našu decu. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, još je i Albert Kami lepo rekao da nema ništa ogavnije od poštovanja koje se bazira na strahu. Tako i pojedini predstavnici nacionalnih manjina pokušavaju da poštovanje kod svojih birača, dela svojih birača zasnuju i utemelje na strahu od nekakve strašne i opasne srpske države, nekakve strašne srpske hegemonije, nekakve strašne srpske politike koja želi da oduzme sva moguća prava nacionalnim manjinama, nacionalnim zajednicama u Republici Srbiji, ma na celom svetu.

Nema, naravno, ovde nigde se nije, da prodiskutujemo o tome, pa da nam kažu koja su to prava uskraćena nacionalnim manjinama u Srbiji? Koja prava? Da jedan pripadnik nacionalne manjine, bilo koje u Srbiji, a da nije političar ili politikant ili da nije plaćen od Đilasa, Šolaka i ostalih kriminalaca koji su harali Srbijom 12 godina, ni jedan od njih da izađe i da kaže šta mu je to u Srbiji uskraćeno. Nema.

Kada razgovarate, a svako od nas ima komšiju bar koji je pripadnik neke nacionalne manjine, svi su oni ljudi koji su lojalni građani Republike Srbije, koji poštuju Republiku Srbiju kao državu i nemaju nikakav strah od nje jer im Srbija omogućava sve ono što omogućava i pripadnicima srpskog naroda i bilo kog drugog, a to je da se školuju, da žive, da stvaraju svoje porodice u Republici Srbiji pod jednakim pravima i mogućnostima kao što to imaju i pripadnici srpskog naroda.

Nema tu za nas nikakve dileme iz SNS, mi jesmo za poštovanje svih prava nacionalnih manjina i zajednica, da proširimo ta prava, da razgovaramo sa njima, a ne da nas bilo ko ucenjuje, ne da bilo ko vređa sprsku državu. I nije nas sramota da kažemo srpsku državu, to je srpska država, država srpskog naroda i svih ostalih naroda koji u njoj žive i žele u njoj da žive. Zato kažem srpska država je uvek bila otvorena za sve one koji žele u nju da dođu, da posete našu državu, da upoznaju našu kulturu, jezik, naše običaje, da vide kakav je to divan srpski narod, koji se uvek borio i žrtvovao ne samo za svoj sopstveni, sprski narod, već i za druge narode u regionu.

Zaboga, oni nazivaju srpsku državu fašističkom državom. Pa, srpska država je položila najveće žrtve, i Srbi, oslobađajući i okolne države u regionu i bivše Jugoslavije od fašističke nemani. Pa, sram bilo onoga ko se usuđuje da govori o tome i o srpskoj državi na takav način da joj zalepi etiketu fašističke.

Naravno, zašto je potrebno stvoriti takvu sliku o Srbiji danas i kome je to u interesu? Čuli smo i od nekih spolja, ali to je i u interesu onih koji nisu bili sposobni da na izborima dosegnu taj cenzus od 3%, i to smo im omogućili, hajde, evo, da se spusti na 3%, ne bi li probali da uđu u Skupštinu. Nisu uspeli to, zato što su bojkotovali izbore, jer su bili svesni da nemaju dovoljnu podršku i utemeljenje kod građana Srbije da mogu da uđu u poslaničke klupe.

Naravno, potrebno je Srbiju rušiti i spolja i iznutra. Iznutra su za to tajkuni spremili veliki novac, predvođeni Đilasom, Šolakom, onim nesrećnim Đorđevićem, i ostalima. Oni su spremni sve da ulože ne bi li srušili srpsku državu, jer jedino urušena i Srbija na kolenima je ona Srbija koja je podobna za tajkune, ona koja je podobna za upravo za te fašiste, koji bi hteli ponovo da haraju državom Srbijom, i koji bi hteli onu punu kasu, koju danas imamo, da isprazne, oni kojima ne odgovaraju Kovid bolnice koje se prave, onima kojima ne odgovara kad srpska država spremno dočeka takvu pandemiju kakvu danas imamo u svetu, onima kojima ne odgovara to što je Srbija među najboljima u Evropi, kada je u pitanju, u ovom momentu, stabilnost zdravstvenog sistema. Njima ništa od toga ne odgovara. Ne odgovara im, zato što svaki uspeh Srbije njih spušta jednu lestvicu dole, jedan procenat dole.

Zato je danas srpska država nešto što smeta mnogima koji su na toj tajkunskoj strani. Zato imamo sinhronizovane napade.

Kolega Veroljub Arsić je govorio o onima spolja, iz država bivše Jugoslavije. Imamo sinhronizovano i ovde. Jedni su njihovi predstavnici kroz Skupštinu i kroz lažno pokretanje pitanja statusa i položaja nacionalnih manjina. Oni daju vetar u leđa Đilasu, Šolaku, njihovim medijima, onima koji ne znaju još da li su iz Luksemburga ili iz Beograda, N1 i Nova S, Olji Bećković i ostalima, da nedeljom u devet, i svakog dana iz sata u sat, uživo pljuju i ruše ugled srpske države, a to sigurno nećemo njima dozvoliti, naravno.

Takođe, taj sinhronizovani napad na Srbiju ne ide samo kroz Skupštinu. On ide i odvija se tendenciozno iz dana u dan, iz časa u čas, i kroz njihove medije, da bi završna faza tog njihovog udara na Srbiju bilo rušenje predsednika Republike Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, kroz to što mu crtaju metu na čelu, kroz to što pozivaju ne samo putem društvenih mreža, tamo svaki idiot može da napiše šta god hoće i da za to apsolutno ne snosi nikakvu odgovornost, ali njihovi političari, njihovi analitičari, takozvani, nezavisni, njihovi nezavisni novinari, kako ih oni nazivaju, oni svakog dana pozivaju otvoreno na likvidaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zato što tu mafija vidi jedini spas za sebe. Jedina mogućnost da opstane u Srbiji mafija jeste da nema na čelu države Srbije predsednika Aleksandra Vučića. E, za to je najveća brana i najjači stub odbrane i podrška Aleksandru Vučiću ovde u Skupštini Republike Srbije. Svakog dana će ovde čuti reči podrške predsedniku Republike od strane narodnih poslanika, narodnih, jer ih je birao narod, jer narod stoji iza ovih ljudi koji ovde sede, narod je dao podršku tim ljudima, narod je dao podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Ja sam siguran da će Srbija predvođena upravo Aleksandrom Vučićem i Vladom koju ćemo izabrati ovih dana ostati slobodna.

Kao što je Perikle rekao – tajna slobode počiva u hrabrosti. Mi ovde, poslanici SNS, imamo dovoljno hrabrosti i dovoljno čestitosti i poštenja da iz sve snage, svim srcem, još jače i još više budemo uz našeg predsednika i uz državu Srbiju. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Hvala, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i građani Srbije, velika je čast nalaziti se u Narodnoj skupštini Republike Srbije, velika čast stajati za ovim mikrofonom, govornicom, velika čast govoriti pred ovolikim auditorijumom, ali je još veća odgovornost onih dela koje ćemo učiniti u narednih četiri godine od onih reči koje ćemo da izgovorimo svi ovde danas. Zašto to kažem i za koga sve radimo u ovoj Narodnoj skupštini?

Za koga će raditi Vlada Republike Srbije koju ćemo izabrati za nekoliko dana? Ta vlada će da radi za našu decu, za onu decu koja treba da ostanu da žive u ovoj zemlji, za onu decu koju su se neki drznuli da probaju da im oduzmu to pravo da žive, da rade i stvaraju porodicu u ovoj zemlji. Za tu decu, za našu decu, koja samo žele da ostvare to svoje pravo da žive mirno u ovoj zemlji, da imaju sigurnost, da imaju izvesnu sutrašnjicu, da znaju kako će ova zemlja izgledati za pet, 10, 20 godina i tako uredimo ovo društvo, da krenemo da stvaramo generacije mladih ljudi koje će biti prve koje neće biti neke ratne generacije.

Zato nam je važan mir, stabilnost i izvesnost. Zato nam je bilo važno i 2012. godine, kada smo došli na vlast, da na čelu države imamo državnika a ne političara, zato što ljudi političarima ne veruju. Ali, onda kada počnu da veruju, to znači da veruju državniku.

U Srbiji ogromna većina ljudi, preko 60 ili 70% građana veruje Aleksandru Vučiću zato što je on istinski državnik, čovek koji je odgovoran za svoju izgovorenu reč, čovek koji zna šta znači reč i obećanje kada je date narodu.

Obećali smo ljudima mir, obećali smo ljudima stabilnost i imaju je. Obećali smo ljudima borbu protiv tajkuna, protiv korupcije. Kao što je rekao kolega Mrdić, započeo je hrabro, kao niko, u istoriji Srbije, 2012. godine, 2013, 2014. godine, velikim delima i sada smo rešili i podržaćemo svi zajedno, jer to od nas traže građani Srbije i za to smo odgovorni i našoj deci, njihovoj budućnosti, njihovim životima, da ne žalimo sebe u toj borbi, da podržimo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u borbi protiv mafije, kriminalaca, tog ološa najgoreg koji se drznuo ponovo da udari na državu Srbiju, da im pokažemo da od države niko nije jači, da te bitange i bagra neće otimati više budućnost i neće više ni jednom detetu u Srbiji moći slobodno da prodaju drogu ili da upropaštavaju naše društvo.

Sasvim sam siguran da ako zajedno budemo partneri u tome da ćemo pobediti bilo kakvu mafiju u Republici Srbiji koja pokušava da mešetari u njoj.

Šta smo uraditi za decu kada kažem da želimo da ostanu ovde? Uradili smo mnogo toga, stabilizovali ekonomiju, doveli nove investicije, otvorili radna mesta, smanjili nezaposlenost i spustili je na rekordan nivo od 7%. To je jako važno. Kad smo sa ljudima razgovarali, ljudi su uvek govorili „treba nam posao, trebaju nam radna mesta da bi smo ostali u Srbiji“. Danas imamo radna mesta, danas je Srbija najpoželjnije mesto u regionu gde dolaze investitori da ulože svoj novac da bi stvarali, naravno, i profit za sebe, a to je dobro i za naše društvo i za našu decu da ostanu u toj zemlji da mogu da rađaju, da mogu da stvaraju porodice i da ostanu u njoj. Da ne bude najveća želja kada vam se dete rodi da gledate gde ćete na mapi sveta da ga pošaljete iz Srbije, nego da birate gde ćete da ga školujete u Srbiji da bi ono ostalo, da bi kupilo stan, da bi kupilo kuću, da bi stvaralo porodicu, da bi ostalo da živi tu pored vas, da sutra u starosti imate na koga da se oslonite i da imaju deca vaša na koga da se oslone.

To je vrhunac odgovorne i rekao bih spasonosne politike za državu i za Republiku Srbiju, a sasvim sigurno tu politiku u Srbiji predvodi i predvodiće i uveren sam u budućnosti državnik kakav je Aleksandar Vučić uz pomoć svih nas.

Zašto kažem svih nas? Ne može Aleksandar Vučić sam. Mi moramo tu kao predstavnici građana da mu svojim primerom pomognemo, da budemo odgovorni, spremni na najveće žrtve, spremni na požrtvovanje, spremni na svakodnevni rad, spremni da se ne borimo samo u izbornoj kampanji, nego da svakodnevno provodimo vreme sa građanima, da primamo ljude, da sa njima razgovaramo, da pokušavamo da rešimo njihove probleme, gde god se oni pojave, da nam ne bude teško da odemo u najudaljenije selo, u porodicu, da pokušamo da uradimo sve ono što je u našoj moći. I uveren sam, onda će i rezultati biti dobri i onda ćemo moći u nekoj narednoj izbornoj kampanji da iznesemo rezultate da je populaciona politika dala rezultate, da se u Srbiji značajno veći broj dece rađa, da je u Srbiji još više otvoreno radnih mesta, da je nezaposlenost pala ispod 7%, da su plate 2025. godine prešle onih 900 evra. To može samo ukoliko pobedimo mafiju, ukoliko zadržimo decu u Srbiji, ojačamo naše školstvo, obrazovani sistem i nastavimo da privlačimo nove investitore u Republiku Srbiju. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -