SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala vam gospodine predsedavajući, doktore Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je ne samo u Srbiji veliki dan, nego je veliki dan u ovom našem regionu, u regionu zapadnog Balkana, a posebno bih rekao da je veliki trenutak između tri države, između Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i Republike Albanije.

Tom događaju su prisustvovali Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama. To je nešto što, rekao bih, kao trenutak obeležilo, ne samo današnji dan, već će obeležiti decenije koje su pred nama. Jer, ova naša balkanska kuća je previše prethodnih decenija izgledala tužno, posvađano i neretko je bila opterećena mržnjom, sukobima i suludim, usuđujem se da kažem suludim ratovima, jer nema tog rata koji je dobar i koji može bilo čime da se opravda.

Upravo zato je inicijativa, taj „mini Šengen“ kako je nazvan, a zatim danas dobila svoj novi naziv – otvoreni Balkan, dobra za sve one koji žive u ovom regionu, za konačnu stabilizaciju našeg regiona, za konačnu izvesnu budućnost svih ljudi koji ovde žive i sve naše dece.

Neretko govorimo o tome da deca imaju ili nemaju budućnost na Balkanu. Danas, dogovorima koji su postignuti, kojima je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sam siguran kad kažem da deca na Balkanu imaju budućnost, da deca u Srbiji, u Severnoj Makedoniji i Albaniji zahvaljujući razumevanju, saradnji, dogovorima koji su postignuti imaju sigurnu budućnost i izvesnu perspektivu za mnogo bolji život nego što su to imali naši očevi, dedovi ili pradedovi u veku koji je iza nas.

Taj vek iza nas nas je dugo opterećivao različitim svađama, kao što sam rekao, različitim nesrećama i sukobima, ali je vek ispred nas vreme razvoja, napretka i modernizacije i mislim da smo prvi put kao Srbija, kao i region zapadnog Balkana prepoznali tu šansu da iskoristimo priliku koja je pred svima nama, da gradimo sigurnu kuću na Balkanu jedni među drugima, da ne čekamo da li će nas neko i kad primiti negde, već da sami gradimo zonu slobodne trgovine, kretanja ljudi, kapitala, jer to je ono što deci, naglašavam deci, koja nam toliko nedostaju, gradi budućnost u veku koji je ispred nas.

Stalno govorimo da treba da zaustavimo odliv mladih i pametnih ljudi iz Srbije, ali i drugih zemalja u našem regionu. Ovo je ta šansa. Ovo je ta prilika da mladi vide i danas mladi vide, pogotovo oni koji se bave inovacijama, koji se bave trgovinom, koji se bave ozbiljnim poslom vide šansu da ostanu u ovom regionu i da izgrađuju svoju budućnost. Zato što mogu slobodno da se kreću, da mogu da komuniciraju, slobodno jedni sa drugima da razmenjuju ideje, da grade svoja preduzeća, svoje živote, svoje porodice i da ostanu na onim ognjištima koja su vekovima naša.

Ali, kome to sve ne odgovara i ko se danas neće oglasiti tim povodom? Ovo što je danas postignuto nije samo delo koje se vezuje za jednu, drugu ili treću ličnost, ovo je nešto što pripada svima nama, što pripada svim narodima koji su se danas dogovorili oko toga. To u našoj zemlji ne odgovara onima koji sebe predstavljaju kao alternativu Aleksandru Vučiću i SNS. Neće danas niko od njih pomenuti to. Neće danas ni jedan njihov tabloid, ni jeda njihov medij, neće danas ni jeda portal njihov da kaže – svaka čast, uspeli smo nešto konačno da pomerimo sa mrtve tačke na Balkanu. Ne, zato što treba tu dobru vest, tu najbolju vest za sve nas i za svu našu decu da zatrpaju nekim lažnim optužbama, nekim bestidnim bljuvotinama, nekim izmišljotinama, lažima pokušavajući da kriminalizuju, da uruše Srbiju upravo oni koji su je bacili u ralje kriminala i korupcije od 2000. godine do 2012. godine.

To oličenje korupcije i kriminala u liku Dragana Đilasa se ne smiruje i svakog dana plaća neke nove tabloide, neke nove portale, neke nove medije, ulažu milione evra ne bi li srušili ne samo Aleksandra Vučića, jer znaju oni da kad sruše Aleksandra Vučića srušili su Srbiju, to je poenta. To je poenta i onih službi van Srbije koje im u tome pomažu. To je poenta svih njihovih finansijera, tajkuna i mafije, svi se oni nekako udružuju zajedno. Pa, od pre neki dan imaju i svog akademika. Zamislite vi tu situaciju da jedan akademik, a to bi trebalo da bude vrh u intelektualnom smislu te reči, da stane na stranu ljudi koji su tranžirali nekog, sekli, mleli u mašinama za mlevenje mesa, da takva osoba citira njih i da stane na njihovu stranu.

Takvi ljudi ne govore o tome koliko će perspektive ovaj sporazum o otvorenom Balkanu doneti benefita svima koji žive ovde. Ne, to nije tema, zato što je to dobro, zato što ono što radi Aleksandar Vučić jesu pozitivne stvari. Nijednog dana, nijednog sekunda, nijednu ružnu reč nije nikada ni o kome iz opozicije izgovorio, ali zato svakog dana trpi bestidne optužbe od strane koljača, mesara i ostalih vucibatina koje bi htele da uruše Srbiju ponovo.

Mi smo tu da branimo Srbiju, da branimo interese naše dece, da branimo interese ljudi koji žive u Srbiji, jer mi je kao čoveku dosta da slušam i da čitam po raznim portalima kako je neki gospodin mesar nevin, kako mu je neko negde rekao da ide u Ritopek i ne znam šta da radi. Bednici jedni!

Kažite koliko će novih preduzeća biti otvoreno zahvaljujući sporazumima koje postižemo. Kažite koliko je fabrika otvoreno u Srbiji u prethodnih 10 godina, koliko je ljudi zaposleno. Kažite to da u Srbiji ove godine nemate nijednu mafijaško ubistvo. Kažite koliko je tona droge zaplenjeno. To nije tema, ali za nas jeste tema povećanje standarda, povećanje plata, povećanje penzija i to jeste poenta svih sporazuma koje ovde izglasavamo, zakona koje donosimo i svega onoga što diskutujemo u svojim raspravama u Narodnoj skupštini. Da učinimo boljim život građana ove zemlje, da u medijima gledaju i čitaju pozitivne vesti, da ne budu ubice na naslovnim stranama, već da fabrike, inovatori, ljudi koji se bave biznisom budu ti koji motivišu i inspirišu mlade u Srbiji, da onaj ko napravi kompaniju i proda je za nekoliko stotina miliona evra i plati porez u svojoj zemlji, da on bude taj koji je glavna tema i da taj ne služi za sprdnju i podsmeh ostalima u društvu, da mu se neko smeje. Da onaj ko govori strane jezike bude prvi u društvu, a ne onaj ko se potukao negde, ko je nekome razbio glavu. Da ne bude prvi tajkun koji bi ponovo da pljačka Beograd i Srbiju, zajedno sa svojim prijateljima, nekim novim sutra mesarima i ostalima.

Perspektiva Srbije jeste u razvoju, jeste u saradnji sa svima u regionu i to i hoćemo i na tome radimo zajedno svakog dana predvođeni predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i od toga nema nameru da odustane ni Vlada Republike Srbije, ni predsednik, ni narodni poslanici SNS u Skupštini Republike Srbije. Borićemo se do poslednjeg daha za interese Srbije, za interes svakog našeg deteta. Svako dete u Srbiji mora da ima sigurnu budućnost, sigurnu perspektivu.

Hoću za kraj svog izlaganja da kažem još jednu stvar, ljudi, sve ovo što radimo je džabe ukoliko ne budemo imali više dece. Sve puteve koje napravimo, sve fabrike, sve mostove, ko će to da čuva? Ko će da prelazi preko tih puteva, ko će da putuje njima, ko će da posećuje naše banje, naša razna kulturno istorijska mesta, naše muzeje o kojima smo toliko govorili juče, ko će da odlazi u njih, ko će čuvati to i sačuvati za neke naredne vekove, ako ne budemo imali dece? Mi kao narod bez dece izumiremo. Ne možemo ni teritoriju ni ono što gradimo i ono što stvaramo danas da čuvamo ako ne budemo povećali stopu nataliteta.

Zato su i predlozi koje je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić za značajna povećanja za prvo, drugo i treće dete, da će Srbija davati maksimum, ono što može finansijski i ekonomski, da bismo podigli tu stopu nataliteta u Srbiji. To neće biti lako, ali je potrebna i promena svesti kod svih nas, da budemo svesni odgovornosti koju imamo, svako pojedinačno, i mi kao poslanici i ljudi van ove Skupštine, građani, da nije karijera prvo što se gradi, gradi se prvo porodica. To je stub bez koga nema ni države, ni karijere, ni bilo čega. Ako to nemamo, nema ničega. Verujem i uveren sam da ćemo uspeti da preokrenemo stvari i u tom smislu, kao što smo uspeli i u ekonomiji, da već sledeće godine i one naredne i naredne imamo sve više i više dece i konačno krenemo da rastemo i u tom smislu.

Hvala vam. Živela Srbija!

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, tema studenskog organizovanja, tema budućnosti mladih jeste nešto što je posebno važno i nešto o čemu moramo da govorimo možda i češće, zato što Srbija danas ima čime da se pohvali kada je u pitanju podrška mladim ljudima, podrška studentima, podrška onima koji čine budućnost ove zemlje i koji će ovu zemlju, nakon današnje generacije političara, nastaviti ti neki novi mladi ljudi sutra da vode Srbiju, da je vode upravo onim putem kojim ona treba da ide. Taj put je, rekao bih, na jedan dobar, odličan način trasirao upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić od 2012. godine, zatim 2014. godine i posle toga kada je postao predsednik Republike Srbije.

Taj put jeste put borbe za budućnost, put stabilnosti, put mira, put odgovornosti i prema mladima i prema starima u Srbiji. Da jedni i drugi u svojoj zemlji imaju jednako sigurnu, jednako mirnu budućnost i rekao bih izvesnu budućnost, izvesno dobru perspektivu, da znaju da u ovoj zemlji vredi ostati, da znaju da vredi u njoj da stvarate porodice, da znaju da vredi da se u Srbiji rađa, da znaju da se u Srbiji vredi boriti da se stekne svoj stan, da se stekne svoje ognjište, izgradi kuća, da se školuju deca, jer će ta deca imati perspektivu koja će biti dobra i biti izgledna u godinama i decenijama koje su pred svima nama.

Nije lako bilo to postići. Trebalo je znati izboriti se protiv kriminala, protiv korupcije, protiv svih onih koji su uzurpirali položaje u državi samo da bi sebi omogućili bolji status, veći nekakav po njima društveni ugled, a taj ugled za njih podrazumeva milione u njihovim džepovima. To je sve ono što smo morali da se izborimo na početku 2012. i 2014. godine, da sasečemo u startu, da kažemo da je sada kraj korupciji, sada je kraj kriminalu. Sistemski da pobedimo korupciju i kriminal u sistemu, da bismo mogli dalje da raspetljavamo sve ono što su pripadnici bivšeg režima upropastili u Republici Srbiji u periodu od 2000. godine do 2012. godine.

Ova zemlja je u tom periodu bila je potpuno uništena. Cela društvena i državna imovina je srozana načisto, rasprodano je. Sećamo se svi kako su državna preduzeća odlazila za jedan evro, sećamo se kako je prošla „Železara“ u Smederevu, sećamo se mnogih drugih giganata u Srbiji koji su propadali, sistemski uništavani, više od jedne decenije. Uništavani su sistemski samo zato da bi ona klika na vlasti, tajkunsko kriminalna, imala sve više novca, a u međuvremenu da se mladima u Srbiji oduzme što više budućnosti, jer njima nije bilo potrebno da u Srbiji zadržite mlade i pametne ljude. Njima pamet nije bila potrebna, jer pamet je ona koja se ujedinila 2012. godine, na čelu sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, i rekla - dosta pljačke, dosta otimačine u Srbiji.

Pamet je zato trebalo oterati iz Srbije u što većoj meri kako bi tajkuni i kriminalci mogli da nastave doživotno da vladaju Srbijom, do njenog potpunog uništenja. U to vreme je nastala ona izreka, kada su rekli, ti kad budeš izlazio poslednji, ugasi svetlo. Mi smo imali taj zadatak da u Srbiji se svetlo ne ugasi, već da ponovo upalimo svetlo u Srbiji, da pokrenemo fabrike, da pokrenemo proizvodnju, ekonomiju, da oživimo i ozdravimo naše javne finansije kako bismo počeli da gradimo jednu novu Srbiju, kako bi smo na nove temelje, jedne održive i stabilne pristojne i normalne države počeli da gradimo u budućnosti.

Uspeli smo to, na svu sreću, pogotovo za mlade ljude, da postignemo do danas. O tome svedoče putevi, o tome svedoče parkovi, o tome svedoče naučno-tehnološki parkovi. Preko 200 fabrika, 400 hiljada novih radnih mesta, sve to označava sigurniju budućnost za mlade. Da kada završite fakultet se ne pitate - šta ću sa tom diplomom da radim. Da li će ona da služi da se okači o zid i da kažemo, kada dođu rođaci, evo završio sam fakultet, imam diplomu, stavio sam je na zid, ali ne znam šta sa njom da radim. Onda su dolazili tajkuni i rekli, ma uzmi diplomu i pali, idi iz Srbije, idi traži sreću u nekom drugom mestu, idi u neku drugu državu zapadne Evrope ili ko zna gde, tamo će ti biti mnogo bolje.

Rekli smo – ne, hoćemo da naša deca, sva naša deca ostanu u Srbiji da u njoj imaju budućnost, da mogu da grade ovu zemlju, da mogu da uživaju u svojoj Srbiji. Zato što ni jedna druga država, koliko god bogata bila, neće vas tretirati, poštovati onako kako to može i mora sopstvena država u kojoj živite, u kojoj ste se rodili, u kojoj stvarate.

Nismo imali pravo ni prema svojim precima, ni prema onima koji su ginuli za ovu zemlju, koji su je stvarali, gradili vekovima unazad da pristanemo na poraz, da pristanemo na to da Srbije više ne bude. Zato smo i započeli korenite reforme 2014. godine rešeni da u Srbiji sve promenimo, da u Srbiji napokon svane, da ljudi ne stoje u redovima za pasoš, za vizu u stranim ambasadama i da jedva čekaju da napuste granicu Srbije da im onda svane.

Ljudima u Srbiji je svanulo dolaskom Aleksandra Vučića na vlast i SNS. Svanulo im je zato što su videli prve fabrike, prve kilometre novih autoputeva. Samo ove godine osam autoputeva se radi u Srbiji, samo ove godine. Uradili smo više puteva nego u vreme Broza. To jeste ona osnova koja nam je dala priliku da u Srbiji imate preko 200 novih fabrika i idemo dalje.

Videli ste kako Aleksandar Vučić drži reč i u Rudnoj Glavi gde se vakcinisao prvi put kada je rekao – dovešćemo ovde jedan pogon da ovde otvorimo fabriku za ljude da ostanu u ovom mestu, da ne moraju da idu odavde. To jeste primer kako regionalno ulažemo, kako razvijamo celu Srbiju. Ne samo krug dvojke gde žuti sede u rashlađenim kafićima i uživaju, već po celoj Srbiji. Idemo tamo gde je najteže iz onih mesta iz kojih su ljudi odlazili, koja se gase, gde je ostalo nekoliko stotina stanovnika. U ta mesta da dovedemo fabrike, tu da zaposlimo ljude, a na da vršimo svakodnevno propagandu protiv onih ljudi, preko tajkunsko mafijaških medija napadajući upravo onog čoveka koji je zaslužan za sav prosperitet koji je Srbija ostvarila u prethodnih deset godina.

Niko za Srbiju u prethodnih sto godina nije toliko uradio koliko je uradio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. To nije samo politička priča, to konkretni podaci o kojima se svakodnevno govori pokazuju.

Kažite mi ko je u Srbiji, ima ovde i starijih, ko je u prethodnih 30 godina zaposlio 400 hiljada ljudi? Ko je to uradio? Ko je otvorio preko 200 novih fabrika? Kada je prosečna plata u Srbiji bila onolika kolika je danas? Kada su ljudi znali da Srbija neće ići u bankrot i da mogu sigurno, stabilno i izvesno da planiraju svoju budućnost, kada? Kada se to u Srbiji moglo osim danas? Kada je na čelu Srbije državnik kakav je Aleksandar Vučić. To u Srbiji nije moglo ni za vreme Jeremića, ni za vreme Tadića, ni za vreme Đilasa i ne znam ni ja koga sve od njih.

Mladi u Srbiji vide budućnost kakvu nudi SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pokazali smo to 2012. godine do danas nedvosmisleno. Sa druge strane, imate ono što smo mislili da je 2012. godine završeno, imate buđenje tajkunsko mafijaške političke grupacije, doduše male trenutno, ali vrlo agresivne, vrlo opasne sa nekakvim performansima gde pokušavaju da dođu u predsedništvo Srbije da se fizički obračunavaju. Onda kada izađe predsednik Srbije pred njih oni se razbeže, mali miševi odoše.

Kada pomislim na njih četvoricu koji su došli do predsedništva da kao zaprete predsedniku Republike, mnogo su oni opasni, setim se, ali samo po broju, one predstave u Pozorištancetu „Puž“ – Četiri praseta. Kod njih je sve tako osim sadržaja te predstave, došla četiri praseta i razbežala se na sve strane kada je izašao lav pred njih, pobegli mali miševi.

Brže bolje trčimo pred naše medije da kažemo – bili smo mnogo jaki, uplašili smo predsednika. Koga ste vi uplašili? Koga? Zar mislite da bi oni došli samo njih četvorica? Oni bi doveli da su imali još koga da dovedu. Onda oni kažu – došli smo da vidimo, pazite vi koji je to bezobrazluk, koji je to nivo političke nekulture, koja je to bahatost, da kažete – došli smo da vidimo da li je Aleksandar Vučić normalan. Da li ste vi normalni? Vi koji ste upadali u Narodnu skupštinu, palili. Da li ste vi normalni, koji nikada niste osudili pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću?

Da li ste vi kao takvi normalni? Da li ste vi normalni koji kažete da je potrebno u svakoj mesnoj zajednici imati jedan snajper? I vi ste pristojni i normalni? Vi ste demokrate? Vi ste ne znam ni ja šta. Neću nikakve teške reči da koristim sada da ne budem opet opomenut, a oni svakodnevno nas nazivaju kako god hoće, kako god požele, šta im padne na pamet, što na um, to na drum, što kaže naš narod.

Sinhronizovana lopuža Aleksić i onaj korumpirani Jeremić zajedno vređaju predsednika Republike. Jedan dan jedan daje izjavu, drugi dan drugi daje izjavu da predsednik Srbije nije normalan. Sram vas bilo! Zbog čega to? Zato što je omogućio deci u Srbiji da se školuju? Jel zbog toga nije normalan? Zbog toga što je podigao tolike autoputeve u Srbiji i puteve? Zbog preko 200 novih fabrika, preko 400 hiljada novih radnih mesta? Zbog toga što je danas Beograd i Srbija jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija za strane turiste? Jel zbog toga? Zbog toga što smo se u borbi protiv korona virusa tako pokazali da smo bili najbolji u Evropi? Jel zbog toga nije normalan? Jel to problem njima?

Kada niko nije mogao do respiratora da dođe, mi smo uspeli zahvaljujući predsedniku Srbije da ih nabavimo. Jel to problem? Jesu im problem nove bolnice, klinički centri? Jesu to problemi sa kojima će tajkunsko mafijaška elita da se obračunava kada bi ne daj bože pobedila u Srbiji na nečemu, a na izborima ne mogu da pobede? Zato je ulica taj put koji oni pokušavaju da iskoriste da bi preko ulice došli do vlasti. Neće moći. Imaćete izbore, izvolite na izbore, ako smete. Ako ne smete, sedite u svojim mišijim rupama. Srbija će nastaviti da se razvija putem programa 2025, biće prosečne plate koliko smo rekli, prosečne penzije. Srbija će ići napred, mladi će imati svoju budućnost u Srbiji zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću. Hvala vam.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo, Srbija je zemlja na koju svi ne da možemo, nego moramo da budemo ponosni, kao što je svaki narod ponosan na svoju zemlju, na njena dostignuća, na njene ljude i njene rezultate. Ali, moramo da budemo još ponosniji nego što jesmo, ne samo zato što u njoj živimo, već zato što je ova zemlja postigla ono što je mnogima delovalo nemoguće, 2012. godine. Te 2012. godine, zatekli smo zemlju u kandžama mafije, kriminala, tajkuna, zemlju koja je ekonomski i privredno potpuno propala, devastirana u svakom smislu.

Te 2012. godine smo zatekli državu iz koje su jedva čekali mladi ljudi da odu. Na jugu Srbije, govorilo se – što južnije, to tužnije, na severu pusto, na istoku prazna sela, prazni gradovi, na zapadu Srbije katastrofa, i onda dolazi potpuni preokret.

Dolaskom SNS i Aleksandra Vučića na vlast, Srbija konačno kreće krupnim koracima napred. Počinju potpune promene od dna do vrha vlasti u svakom smislu, i dolaze novi ljudi i odgovorni ljudi na vlast, ljudi koji imaju ideju i imaju viziju, predvođeni predsednikom Vučićem, koji znaju i umeju da menjaju Srbiju i uspeli su Srbiju da promene u prethodnih 9 godina, da Srbija danas bude potpuno drugačija zemlja nego što je bila 2012. godine.

U Srbiji danas, više ne govorimo o tome da li će rast biti 1%, 2%, da li ćemo da sustignemo Albaniju, BiH, Crnu Goru, sve smo prestigli u regionu i sada Srbija korača krupnim koracima napred i sustiže najrazvijenije zemlje Evrope, i sada se takmičimo sa najboljima. Nismo više u zonskoj ligi, sada smo u prvoj ligi u Evropi, i sada se takmičimo sa najboljima i najrazvijenijim zemljama, i neke od njih, u ovoj teškoj godini, koja je iza nas, kada je Kovid 19 ostavio strašne posledice na privredu i ekonomiju širom sveta, Srbija je pokazala da je napravila jedan ne solidan, nego odličan temelj za budućnost, tako što je sredila svoje finansije, uredila privredu, ekonomiju i tako što može da pomogne toj istoj privredi, da ne padne nego da nastavi da jača i da raste u periodu koji je pred nama.

To znači nove fabrike, nova radna mesta, to znači nove puteve, novog života još u Srbiji.

To je ono što su građani Srbije i očekivali i od predsednika Vučića, od SNS i od ove Vlade Republike Srbije - da ulije nov život u Srbiju, da podigne Srbiju sa kolena, da Srbija više ne bude otirač širom Evrope i sveta, kako ko hoće obriše noge i šutne, ide dalje, da nam se izdaju naređenja, da nam se govori kako treba da uređujemo našu privredu, da nam se govori ko može da investira u Srbiji, ko ne može, da nam se kaže da li ne može iz Kine investitor, iz Rusije, da nam se kaže gde ćemo da kupujemo vakcine. To ne može niko Srbiji više da naređuje.

Srbija želi investicije i investitore i sa zapada i sa istoka, i sa juga i sa severa. Radujemo se svakom novom radnom mestu. Radujemo se svakoj fabrici koja dođe u Srbiju, jer znači nov život za svako mesto i region u kome je otvorena u Srbiji.

Svaka Nemačka fabrika, bez obzira na neka neslaganja koja imamo u politici, nama mnogo znači. Mnogo znači za svaku porodicu, za svako novo dete koje će se roditi ovde, jer ima izvesnu budućnost da ostane u svojoj zemlji, da je gradi i da stvara u njoj, a ne da naša pamet ide u druge države i da te druge države čini bogatijima kroz svoju pamet, kroz inovacije, kroz trud, kroz rad, kroz učenje, već da onaj potencijal koji imamo kao narod ostvarujemo ovde i da naša zemlja bude srećnija zahvaljujući tome čime nas je Bog obdario kada smo se rodili ovde kao Srbi. Naša pamet da stvara u Srbiji, naša pamet da ostane ovde, da zida, da stvara svoju budućnost u svojoj zemlji, a ne da tražimo sreću negde preko granice.

Nigde ne može lepše i bolje da nam bude nego ovde ako našu državu uredimo onako kakva ona treba da bude - bez korupcije, bez kriminala, sa poštenim i čestitim ljudima na vlasti, sa onima koji znaju da se izbore protiv svake bitange gde god se ona nalazila, a ta vlast mora da ima hrabrost za to.

Da biste imali takvu vlast, morate da imate i hrabrog čoveka na vlasti. Srbija to nije imala pre 2012. godine. Često govorim o tome da je pitanje da li smo u prethodnih 100 godina imali takvog čoveka na čelu Srbije koji je imao takvu viziju moderne države i budućnosti Srbije kakvu ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To nije neka vizija kao neki imaginarijum, to je nešto što vidimo. Vidimo svakog dana. Pa i danas vidimo novu fabriku sa preko 400 novih radnih mesta. Vidimo nove naučno-tehnolške parkove. Vidimo sve ono što Srbija nije imala u decenijama iza nas. Vidimo i da je Torlak oživeo, proizvodimo vakcine protiv Kovid-19.

To su ogromni uspesi. Nekad mi se čini da kao narod možda nismo ni svesni koliko smo uspeli u prethodnih devet godina, od 2012. godine do danas, kolike smo ogromne korake napravili i koliko će zapravo Srbija tek ići napred u budućnosti, a danas ima dobre temelje.

To nije imala 2012. godine. Imali smo samo potencijal. Imali smo želju, kažem, pre svega, kao SNS i kao ljudi, kao njeni članovi da menjamo Srbiju na bolje, a danas imamo i ozbiljne mogućnosti za to. Danas imamo stabilnu ekonomiju, privredu, finansije. Imamo od čega da pomažemo privredu. Imamo od čega da pomognemo i našim građanima i penzionerima i onima koji su bez posla. Imamo od čega da pomognemo naš narod koji živi u Srbiji i van Srbije.

Danas je ovo ozbiljna zemlja. Danas je ovo ozbiljno društvo. Danas ovo više nije društvo koje sedi kući i oplakuje samo sebe zato što ne zna šta će biti za mesec ili dva, da li će za mesec ili dva imati budućnost, da li će imati penziju, platu, da li će moći sutra dete da ima za užinu kada krene u školu ujutru ili će morati da preskoči jedan obrok.

Danas u Srbiji deca imaju sigurnu perskepktivu, imaju stabilnu i izvesnu budućnost, da se u njoj školuju, da sa tom svojom diplomom mogu da se zaposle, da mogu da pokrenu svoj biznis, da se zaposle u privatnoj kompaniji, da daju doprinos rastu i razvoju svoje zemlje, da ostave trag i pečat u njoj, baš onakav kakav su slavni preci, koji su živeli nekada ovde, ostavljali dok su gradili modernu Srbiju stvarali je.

Mo hoćemo da slavimo neke nove Tesle, neke nove Pupine, a ne više da govorimo – živi u Americi, živi u Nemačkoj, živi u Engleskoj, nego su ostali ovde i stvorili su ovde ono što su nekada samo naši velikani mogli da stvaraju kada odu iz Srbije.

Hoćemo velikane u Srbiji i hoćemo decu da zadržimo ovde. Jedino kako možemo to da uredimo jeste sledeći politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i svega onoga što jeste deo te politike i deo te političke vizije.

Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -