Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima.

Klimatske promene predstavljaju širok spektar globalnih fenomena, kao što su povećanje temperature na zemlji, ekstremne vremenske prilike, povećanje nivoa mora, topljenje ledničkih masa, kako na polovima tako i na visokim planinama i drugo.

Ove promene su posledica prirodnih ciklusa, ali i antropogenog delovanja, odnosno svih aktivnosti čoveka koji dovode do emisije gasova staklene bašte i povećavanje njihove atmosferske koncentracije. Ovaj fenomen je veoma značajan jer su receptori uticaja klimatskih promena stanovništvo, prirodni resursi, životna sredina, biodiverzitet, infrastruktura, privreda itd.

Pokušaji rešavanja ovih problema na svetkom nivou još od Kjoto protokola koji je potpisan od strane velikog broja država, a koji je tačno odredio rokove za redukciju emisije, preko Pariskog sporazuma koji promoviše dobrovoljan pristup sa ciljem da se zadrži povećanje globalne prosečne temperature znatno ispod 2 stepena, izveštava o tome od strane od svake državne potpisnice za svakih pet godina. Na žalost još uvek nisu doneli neki spektakularni rezultat.

Uticaj klimatskih promena ne zaobilazi ni našu Srbiju. Naša zemlja je ratifikovala pomenuti sporazum i na nama je da pokažemo spremnost da se uhvatimo u koštac sa ovim velikim problemom.

Kao pozitivan primer ovom prilikom naveo bih nekoliko projekata koje je grad Leskovac realizovao u oblasti zaštite životne sredine. Rekao bih nekoliko važnih ekoloških resursa, a koji se odlično uklapaju u borbu protiv klimatskih promena. Grad Leskovac ima izgrađenu i funkcionalnu, regionalnu, sanitarnu deponiju Željkovac koja prihvata komunalni otpad sa teritorije Jablaničkog okruga, ali i nekoliko opština izvan njega.

Na početku se samo vršilo deponovanje otpada bez ikakvog prethodnog tretmana. Danas je u okviru deponije ne opasnog otpada izgrađeno i puteno u rad postrojenje za upravljanje otpadom, tehničke jedinice za tretman otpada, razvrstavanje i skladištenjem ne opasnog i opasnog otpada iz komunalnog otpada. Celokupan postupak do deponovanja i samodeponovanje komunalnog otpada u skladu je sa standardima koji se primenjuju u ovoj oblasti, a definisan je ugovorom koji je grad Leskovac potpisao sa kompanijom PVV Por Verner i Veber, sada kompanijom Por i važećim dozvolama izdatim od strane nadležnih ministarstava.

Kao svojevrsna dopuna ovom projektu, a u cilju rešavanja problema otpada na teritoriji grada Leskovca pomenuo bih akciju čišćenja, redovnog čišćenja divljih deponija koje se na inicijativu gradonačelnika, dr Gorana Cvetanovića, u Leskovcu sprovode od 2013. godine. Akcija podrazumeva da se na osnovu podataka o lokacijama ovakvih odlagališta otpada koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, svakog, ali svakog vikenda vrši čišćenje.

U akciju su uključene sve institucije iz sistema upravljanja otpadom, ali ona promovišu i aktivno uključivanje javnosti i volonterizam meštana, mesnih zajednica na čijoj teritoriji se smetljište nalazi. U akciji je do danas očišćeno preko 500 lokacija i deponovo oko 5.500 tona čvrstog komunalnog otpada na regionalnu sanitarnu deponiju Željkovac, a većina lokacija je obogaćena novim sadnicama i privedena svojoj nameni.

Pomenuo bih i dva kapitalna projekta u oblasti upravljanja vodama. To su dva važna resursa, monumentalna, rekao bih, za Jablanički okrug. To su akumulacija „Barije“ na reci Veternici, postrojenje za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“ koje regulišu upravljanje vodom za piće. I, drugi projekat, na šta smo naročito ponosni. To je centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za oblast upravljanja otpadnim vodama na teritoriji grada Leskovca.

Akumulacija „Barije“ je višenamenski vodoprivredni sistem koji predstavlja najvažniji deo sistema vodosnabdevanja stanovništva i privrede grada Leskovca i opština Lebane, ali i neizbežan faktor u zaštiti od poplava, kao jednog posledica klimatskih promena prihvatanja i zadržavanja nanosa sa otvorenim mogućnostima za korišćenje hidroenergetskog potencijala brane i akumulacije.

Vode iz akumulacije „Barije“ odvodi se do postrojenja za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“, a nakon toga do rezervoara čiste vode „Rudarska kosa“ koja obezbeđuje ravnomernost korišćenja vode i potrebne rezerve za nepredviđene okolnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko. Poznata je činjenica da se u Srbiji prerađuje manje od 10% otpadnih voda i da su neophodna ogromna ulaganja za izgradnju sistema za njihovu preradu. Projekat upravlja otpadnim vodama grada Leskovca sastoji se iz tri komponente i to – izgradnja kolektora dužine 5.150 metara koju je finansirala Vlada Republike Srbije i naravno Ministarstvo za zaštitu životne sredine u iznosu od 460 miliona dinara, dok je grad Leskovac za eksproprijaciju zemljišta izdvojio 27 miliona dinara.

Zatim, izgradnja centralno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji ima liniju vode i liniju mulja i proširenje kanalizacione mreže dužine oko 90 km za 16 naseljenih mesta, koji gravitiraju oko samog centralnog postrojenja, a koji je deo ORIO programa finansiran od strane Vlade Kraljevine Holandije u iznosu od osam miliona evra.

Savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa linijom vode i delimičnim tretmanom ulja završeno je 2016. godine, a finansirano je sredstvima delegacije EU iz IPA programa u iznosu od 10 miliona i 460.000 evra, dok je grad obezbedio sve neophodne uslove, naravno za nesmetano odvijanje radova.

Za realizaciju druge faze, izgradnju linije mulja anerobne digestije od strane Vlade Republike Srbije i opet Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdvojeno je 4,2 miliona evra. Na taj način Grad Leskovac je zaokružio proces prikupljanja i tretmana otpadnih voda, sprečio pritisak otpadnih voda na životnu sredinu i postao primer za rešavanje svih problema ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, a naravno i u regionu.

Kao dodatne aktivnosti, u zaštiti od poplava grad intenzivno čisti kanale na svojoj teritoriji, gradi rasteretne kanale na kritičnim tačkama. U izradi je i operativni plan sanacije kanala.

Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, Grad Leskovac je na osnovu dugogodišnjeg monitoringa kvaliteta vazduha pripremi nacrt kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na svojoj teritoriji za period 2021-2023. godine. Ovaj plan definiše lokacije povećanog zagađenja, listu zagađujućih materija, izvore zagađenja i mere i aktivnosti za smanjenje zagađenja vazduha.

Uzimajući u obzir da je najefikasnija, najjeftinija mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, to znamo svi, pošumljavanje, u 2019. godini aplicirali smo i u potpunosti realizovali projekat „Pošumljavanje javne zelene površine – Spomen park i zone zaštitnog zelenila“. Projekat je realizovan opet preko Ministarstva zaštite životne sredine, a na osnovu raspisanog konkursa za dodelu sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.

Naravno i u ovoj godini 2021. godini, Grad Leskovac je aplicirao po dva projekta, to je pošumljavanje. Sredstva su opredeljen a u iznosu od milion i po dinara, kao i drugi projekat, to je zamena kotlarnica u iznosu od 18 miliona dinara, koliko je opredeljeno JKP „Toplani“. Na ovome se stvarno zahvaljujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a posebno ministarki Vujović.

Na kraju, poštujući sva načela zaštite životne sredine, a posebno načelo održivog razvoja, kojim se ostvaruje usklađivanje interesa zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja, koristeći evropska i svetska iskustva u ovoj oblasti, a posebno usvajanjem ovog zakona, Srbija će postaviti realne ciljeve koji će, ubeđen sam biti ostvareni u narednom periodu.

Ministarki želim uspešan rad i njenom ministarstvu, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS će zdušno podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u gradu Leskovcu oblast kulture se ceni veoma i poštuje i predstavlja spone između ljudi, zbir svih delova umetnosti i kao veoma značajna za razvoj jedne zajednice i civilizacije zauzima visoko mesto na listi prioriteta lokalne samouprave našeg grada.

Leskovac iz budžeta izdvaja 9,1% za ovu značajnu oblast i pod tim izdvajanjima nalazi se u vrhu među gradovima i opštinama Srbije.

Ključni principi na kojima se zasniva koncepcija kulturne politike grada Leskovca su promocija kulturnog identiteta grada, decentralizacija, stvaranje ambijenta za podsticanje mladih talenata, očuvanje kulturnog nasleđa, stvaranje uslova za umetničku produkciju i stvaralaštvo, kao i unapređenje prostornih kapaciteta postojećih objekata.

Kako bi se navedeni principi ostvarili, grad Leskovac iz budžeta finansira i sufinansira ustanove kulture čiji je osnivač, ali i udruženja kulture preko konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata. Rezultat ovakve kulturne politike grada su brojne nagrade i medalje u kulturi.

Ustanove kulture u Leskovcu su Leskovački kulturni centar, Narodni muzej Leskovac, Narodna biblioteka "Radoje Domanović", Istorijski arhiv i domovi kulture u Vučju, Grdelici, Pečenjevcu i Brestovcu, kao i Dom kulture Roma.

Čitaonica leskovačke biblioteke je 2019. godine proslavila čak vek i 40 godina postojanja. Čuvajući ovaj hram knjige, uvek ističemo da smo ponosni na tradiciju ove ustanove.

Izložbama Narodnog muzeja "Ratni put Moravske divizije" u Galeriji RTS-a, čijem je otvaranju prisustvovao ambasador Francuske Federiko Mondolini, kao i izložbom "Moravci i Francuzi, braća po oružju" u Kulturnom centru u Parizu, pokazali smo da je naš muzej institucija koja ima međunarodnu reputaciju vrednu pažnje i poštovanja.

To dokazuje i nagrada "Mihailo Valtrović" za najbolji muzej koji u poslednje tri godine čak dva puta dodeljena ovoj leskovačkoj ustanovi.

Ponosni nosioci ovog priznanja su kustosi i arheolozi muzeja. Muzej, nakon dugo godina, promenio je svoju stalnu postavku i sada možemo uživati u njene dve faze - Vremeplov leskovačkog kraja i Srpski Mančester od 1878. do 1941. godine.

Glumci Narodnog pozorišta u Leskovcu, nakon pobede na jubilarnom 50. festivalu "Joakim Vujić", postaju sve viđenija lica u serijama i filmovima koji se prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ova institucija je krajem 2020. godine u svoj grad Leskovac donela devet nagrada sa istoimenog festivala. Uspeli su da prevaziđu pomenuti uspeh iz 2014. godine i mi Leskovčani smo posebno ponosni na činjenicu što će 2021. godine, kada proslavimo 125 godina postojanja, ponovo biti domaćini ovog divnog događaja.

Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem događaja u Srbiji u 2018. godini po kvalitetu i kvantitetu sadržaja odmah posle Beograda.

Zahvaljujući festivalu filmske režije "Lajf" Leskovac je postao prepoznatljiv na mapi najvažnijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji i regionu.

Leskovački kulturni centar je okupljanje umetnika, književnika, filmofila i ljubitelja kulture čije rukovodstvo pažljivo bira sadržaje i organizuju događaje koji pružaju širok spektar mogućnosti svim našim građanima.

Kao što ste mogli čuti iz maločas navedenog, rezultati ustanove kulture u našem gradu mogu se oceniti najvišim ocenama. Narodni muzej, pored nosioca nagrade "Mihailo Valtrović" i ponosni nosilac Sretenjskog ordena III reda, Istorijski arhiv je prošle godine dobio nagradu "Zlatna arhiva".

Na kraju, svi rukovodioci ovih institucija konstantno ističu da ove brilijantne rezultate ne bi mogli da ostvare bez podrške lokalne samouprave, gradonačelnika Leskovca i, naravno, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije i, naravno, predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, koji je prilikom posete Leskovcu u okviru kampanje "Budućnost Srbije", najavio da će država uložiti turistički razvoj Caričinog rada tri miliona evra, u arheološki lokalitet iz VI veka koji se nalazi u blizini Lebana, ali kojim rukovodi leskovački Narodni muzej i da će učiniti sve napore da lokalitet se nađe na listi Svetske kulturne baštine UNESKO-a do 2023. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicom, na izmaku je jedna vrlo izazovna i teška godina, godina u kojoj su naš narod i naša državna vlast bili na teškim iskušenjima.

Svedoci smo novog velikog talasa epidemije, ali smo svedoci i pravovremene i efikasne reakcije države i njenog zdravstvenog sistema, koji kao rezultat ima zbrinjavanje i lečenje svake građanke i građanina Republike Srbije kojima je ta pomoć bila potrebna. Katastrofičan scenario jednog dela našeg društva, dela takozvane opozicije i malog broja onih ljudi koji im veruju nije se ostvario. Naš zdravstveni sistem funkcioniše kao jedan od najboljih u Evropi. Dokaze za to imamo svakodnevno.

Dolazim iz sredine koja je na vreme stvorila uslove da se sa ovom pandemijom bori na najbolji mogući način. Lokalna samouprava u Leskovcu, na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, učinili su sve da dođe do rekonstrukcije Opšte bolnice u Leskovcu, projekat vredan 21 milion evra. Inicijativa je došla pre pandemije i bila je meta kritike dela opozicije. Nerazumevanje za važnost projekta koji započinje i završava lokalna samouprava grada Leskovca, naravno, uz svesrdnu podršku Vlade Republike Srbije je nešto sa čim se susrećemo svakodnevno. Ipak, ogromna većina građanki i građana Leskovca ima veliko poverenje u vršenje vlasti SNS na lokalu, kao i na republičkom nivou.

Koliko je značajno pravovremeno reagovanje i efikasnost zdravstvenog sistema, to su najbolje zaključili oni koji su kritikovali, jer tek sada vide značaj organizovanog sistema. Zdravstveni radnici su kroz višestruka povećanja zarada dobili dodatni motiv da nastave da ulažu nadljudske napore da se pobedi ova teška pandemija i hvala im na tome.

Sa druge strane, privreda u Leskovcu je i dalje u usponu. Imali smo jednu vrstu paradoksa, da kad je svugde u svetu očekivano smanjenje broja radnika u Leskovcu je broj zaposlenih porastao. Velika zasluga za ovo ide Vladi Republike Srbije i, naravno, predsedniku Aleksandru Vučiću, koji su pravovremeno, efikasnim i optimalnim merama značajno pomogli privredu Leskovca i uverili privrednike, kako domaće, tako i strane, da posluju u visoko organizovanoj državi sa izuzetno povoljnim ambijentom koji brine o onima koji donose dohodak i plaćaju poreze.

Danas sa ponosom ističem da je neslavna stopa nezaposlenosti, o čemu je govorio i moj kolega gospodin Dragomir Karić, od skoro 25% za ovih osam godina smanjena u Leskovcu na 13%. Svakog jutra, kao u zlatno doba našeg grada kada je Leskovac smatran srpskim Mančesterom, na desetine hiljada Leskovčana se uputi ka industrijskim zonama u neku od fabrika „Džinsi“, „Juru“, „Falki“, „Autu stop“, „Rutek“, „Kniting“, „Leskobeg“, „Sterastil“, „Aptiv“ i mnoge druge. Otvaranje novih radnih mesta je povećalo kupovnu moć građana, što su prepoznali trgovinski lanci poput „Lidla“, „Rode“, „Kapitol parka“, „Ideje“, „Maksija“, koji su danas svim Leskovčanima dostupni.

Zahvaljujući jasnoj i doslednoj politici Vlade i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, privatni sektor i privlačenje stranih investitora je u poslednjih nekoliko godina u procvatu. Podsetiću vas da je Leskovac prvi grad u Srbiji koji je četvrti put zaredom dobio BFC sertifikat za grad sa povoljnim poslovnim okruženjem, sa procenom ispunjenosti od 96,33%. To u stvarnosti znači da grad sa takvim standardima ima tri puta više direktnih stranih investicija od ostalih opština koje to nemaju.

Nastavak preduzetih mera podrški privredi, koje imaju za cilj i povećanje likvidnosti privrednih subjekata za ublažavanje posledica nastalih pandemijom Kovid – 19 je jedna od izuzetno važnih mera. Uredbom o utvrđivanju garantne šeme, između ostalog, kao mera podrške omogućeno je bankama da od 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita u privredi.

Imajući u vidu neizvesnosti sa kojima se susrećemo u 2021. godini, produženje važenja ovih mera za još šest meseci je dodatni mehanizam koji će pomoći našoj privredi da iz ove pandemije izađe sa što manje posledica po proizvodnju i, naravno, sa sačuvanim radnim mestima.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je najavio da će Republika Srbija biti među prvima koja će obezbediti vakcinu za svoje građane. Očekujemo da u 2021. godini mi budemo privreda koja će rastom biti ispred mnogih evropskih zemalja. Prosto sam siguran da će ove mere usmerene na privredu, kao i zdravstvene mere, dati rezultat, kao što je slučaj bio više puta u toku ove godine.

Na kraju, da napomenem da je usled epidemije nekoliko važnih projekta u Leskovcu u fazi realizacije. Naravno, ključni je završetak Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, projekat vredan 22,4 miliona evra, a od toga sam prečistač vredi 10,2 miliona evra. To su bespovratna sredstva delegacije EU.

Takođe, radi se proširenje kanalizacione mreže u 16 mesta koje gravitiraju oko samog centralnog postrojenja i to je kanalizaciona mreža u dužini od 80km. To finansira holandska Vlada. Bespovratna sredstva takođe. Naravno, i kolektor koji će snabdevati centralno postrojenje, u koji je Vlada Republike Srbije uložila milijardu dinara.

Sa skoro milijardu i 600 miliona dinara, grad Leskovac, naravno uz podršku Vlade Republike Srbije, obnovio je putnu infrastrukturu. Sa 750 miliona dinara obnovljena je vodna infrastruktura i kanalizaciona mreža sa 45 miliona dinara. Ovo su bili višedecenijski probleme koje je trpeo grad Leskovac, a koji se sada u poslednjih osam godina rešavaju.

Na kraju, ponovio bih da su smanjenje stope nezaposlenosti sa 25 na ispod 13%, poslovni ambijent koji je kreiran u saradnji sa Vladom Srbije i predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, pomoći koju je Vlada već obezbeđivala za privredne subjekte, kao i produženja važenja ove garantske šeme, garant su daljeg bržeg razvoja grada Leskovca. Razvoja koji je konačno pokrenut 2012. godine i koji najveći oponenti i destruktivci zaostatka tzv. opozicije neće moći da zaustave.

Naravno, politika prosperiteta i boljeg života, politika sigurnosti je trajno opredeljenje građana Srbije, koji to jasno pokazuju na izborima i svoje apsolutno poverenje daju Aleksandru Vučiću i SNS. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, od velike važnosti za našu Srbiju je svakako očuvati finansijsku i ekonomsku stabilnost. Rekao bih da je to odlučujuće.

U prethodnom periodu se delovalo na posledice, uzroke smo pobedili i sklonili sa vlasti 2012. godine da se više nikada ne vrate. Lečili su se, da tako kažem, bilansi i države i banaka i sada je vreme da se deluje preventivno, da se predupredi bilo kakva kriza i da jednom budemo spremni za sve ono što nas očekuje, našu državu i naš finansijski bankarski sistem u budućnosti.

Glad za preuzimanjem rizika u bankarskom sektoru uglavnom je pozitivna stvar, jer se sredstva plasiraju privredi i stanovništvu, ali mi smo se odlučili za sistem sigurnosti.

Nakon dužeg niza godina lutanja i stagnacija, perioda u kome je bilo gotovo nemoguće naći posao, ove 2019/2020. godine smo svedoci situacije u kojoj građani Leskovca imaju izbor gde da se zaposle. Poslodavci su prvi put, u poslednjih tridesetak godina, primorani, i to tržišnim razlozima, da poboljšaju uslove u pogledu plata i kvalitet radnog ambijenta, jer radnici u Leskovcu sada mogu da daju otkaz lošem poslodavcu i da odmah nađu bolji posao.

Ovo nije samo priča. Na strani ponude i dalje ima građana koji žele posao, ali situacija se promenila. Sada se postavlja pitanje plata i uslova rada, a radnici traže bolje uslove, jer im se nude veće mogućnosti.

Rekao bih da je prvi korak ključnog cilja našeg delovanja da se ljudi zaposle završen, sada je vreme za drugi deo, a to je povećanje plata, jer jedno bez drugog ne ide. Sve ovo ne bi bilo moguće da 2012. godine nije započeta veoma važna reforma stabilizacije, vraćanja poverenja u naš finansijski sistem, reforma za koju je trebalo vremena, imajući u vidu katastrofalno nasleđeno stanje te 2012. godine, i to su činjenice. Gledali smo kolebanje kursa svakog meseca, od 118 do 125 dinara za evro. Neko je iz te žute vlasti, pre 2012. godine, taj spekulativni novac stavljao u džep. Setimo se bezočne pljačke državnih banaka od strane istih lažnih Evropljana.

Stabilizacija kursa, inflacija izuzetna su dostignuća sadašnjeg rukovodstva Narodne banke Srbije, na čelu sa guvernerkom Tabaković. Stvoren je ambijent u kome poslodavci žele da otvore radna mesta u mom Leskovcu i kao pozitivna posledica te činjenice koji sugrađani mogu da nađu posao i dobiju veće plate. Stabilan ambijent je za velike fluktuacije kursa u ovom dugom vremenskom periodu je zaista veliko dostignuće, jer toga nikada nije bilo kod nas. Inflacija je pod kontrolom, može se planirati i proizvodnja investicija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, tokom perioda od 2000. do 2012. godine politika koja je vođena nije bila u interesu građana, već u interesu finansijskih centara moći kojima su građani bili na poslednjem mestu. To su naši građani prepoznali, tako da su na poslednjim izborima ključni kreatori politike u proteklom periodu od 2000. do 2012. godine ostali ispod cenzusa, a politika koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dobila je rekordnu podršku u posleratnoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji. Zato smatram da treba govoriti o onome šta je rađeno u vreme prethodnog režima iz jednog važnog razloga, prosto da se to više nikada ne ponovi.

Naši sugrađani su bili direktno pljačkani, ali suptilno, po zakonu, namerno ili neznanjem, ali uvek pogrešnom politikom prethodnog režima i rukovodstva NBS do 2012. godine. Politikom visoke referentne kamatne stope, koja je do 2012. godine iznosila čak 11,75%, kreirao se poslovni ambijent idealan za špekulacije i ulazak vrućeg novca u zemlju, čiji cilj nije bio da se plasira srpskoj privredi i građanima, već da profitira na visokoj kamatnoj stopi, a to je trošak koji su plaćali građani. To je trošak koji je, uz druge uzroke, dovodio zemlju na ivicu bankrotstva. Razlozi za ovakvu politiku često su razumljivi, a na naše pitanje zbog čega su narodne pare prelivane svetskim finansijskim centrima, odgovarano je da je sve to bilo po zakonu. Na naše pitanje da li je to bilo moralno, odgovarali su da su morali. Niti je bilo moralno, niti je moralo. U pitanju je bila pljačka naroda.

Ovako je to izgledalo za običnog građanina do 2012. godine. Ako je naš sugrađanin konačno pre 2012. godine uspeo da dobije posao i otišao u banku, banke su mu nudile kamate i do 20%. Bankama je bilo svejedno da li će plasirati jer je NBS vodila politike visoke referentne kamatne stope, pa su banke dobijale visoki profit ne radeći ništa, samo plasirajući novac NBS. Dakle, naš sugrađanin da bi podigao kredit od 100 evra glavnice plaćao bi na kraju 38 evra kamate mesečno. Danas je to moguće zadužiti sa dinarskim kreditom i po kamatnoj stopi od 5%. Kada naš sugrađanin danas ode u banku dobije isti kredit i na 100 evra glavnice plati 11 evra. Matematika je egzaktna nauka, a ekonomski zakoni su neumoljivi.

Dakle, ponoviću, ekstra profit su banke izgubile, jer je NBS od 2012. godine počela da radi u interesu građana. To je činjenica i to su brojke. To je novac koji ostaje građanima, koji ne ide u banke i to je inflacija koja je sa 12,9% smanjena na kratkoročnih 2,5 ili dugoročnih 3%. Za koga ovo nije istorijski uspeh? To je stabilnost cene i kursa koja omogućava privredi da planira, da se ne bavi kursom i špekulacijama, već da proizvodi novu vrednost. To je stabilnost koja omogućava građanima da se zadužuju po niskoj kamatnoj stopi i da im rata ne raste. To je na kraju stabilan kurs koji je u interesu privrede i građana, a ne špekulanata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Narodna banka Srbije je institucija koja je suštinski zaslužna za stvaranje ambijenta koji dovode do značajnih i vrlo pozitivnih promena u privrednom razvoju Srbije, a posebno u Leskovcu.

Posle dugogodišnjih tavorenja, svedoci smo otvaranja velikog broja radnih mesta u proizvodnim pogonima koji su osnovali kako domaći, tako i strani investitori. Zahvaljujući monetarnoj politici koja je dovela do stabilizacije cena i kretanja inflacije u apsolutno planiranim okvirima kao i kursa koji je omogućio privredi da planira umesto da spekuliše, veliki broj preduzeća je odlučio da svoju proizvodnju pokrene i uveća u periodu od 2012. do 2019. godine, baš u Leskovcu.

Istakao bih „Džinsi“, „Falke“ „Juru“, „Autostop“, „Interiors“, „Tera stil“, „Mladost“, „Mlekara Leskovac“, „Nevena kolor“ i mnoge druge. Ti privredni subjekti su otvorili pre 6.000 novih radnih mesta u pomenutom periodu, što je, priznaćete, značajan zamajac za Leskovac, da se ponovo uspostavi i nametne kao industrijski centar juga Srbije, što je pozicija koju je davno izgubio a posebno katastrofalnom privatizacijom, pljačkaškim privatizacijama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Ne treba zaboraviti i poljoprivrednu proizvodnju. Politika koja posebnu pažnju posvećuje poljoprivrednim proizvođačima i politika subvencija i plaćanja, uvela je u legalne tokove značajne iznose platnog prometa, a iznos i obim poljoprivredne proizvodnje u leskovačkom kraju, značajno raste iz godine u godinu.

Pored toga što je Leskovac značajni proizvođač velikih poljoprivrednih proizvoda, čija je kultura iz različitih razloga promenljiva, pa su samim tim promenljive cene i zarade, leskovački poljoprivrednici koji su listom tržno opredeljeni, nalaze razumevanje za ovo kretanje a često u neposrednom razgovoru ističu da poslovanje nikad nije bilo sigurnije i da je plasman proizvoda uvek moguć uz domaćinsku i vrlo modernu proizvodnju.

Ovakva proizvodnja karakteristična je za ove krajeve, pa bih istakao da saradnja između proizvođača i lokalne samouprave koja se zasniva na razumevanju i pomaganju, a nikada na ucenama ili blokadama, koje nanose štete svima.

Leskovački poljoprivrednici, a mnogi od njih važe za vrlo imućne domaćine uvek ističu da je posao kojim se bave težak, da zarada nije moguća preko noći i da je potrebno mnogo rada i znanja, ali da rezultat ne izostaje.

U gradu Leskovcu, na teritoriji grada, podsećam, žive najbolji povrtari i odlični voćari u našoj Srbiji. Na kraju, teškom mukom ostvareni rezultati u privredi i poljoprivredi leskovačkog kraja, kroz politiku Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, moraju se braniti od zlonamernih koji druga posla nemaju niti hoće da ih imaju, do centara moći koji su marginalizovali i kojima je onemogućeno da pljačkaju, ali koji svoju šansu i dalje čekaju.

Zato moramo da istrajemo svojom politikom rada u odbrani interesa građana i privrede Srbije na odbrani ambijenta u kojem želimo da mirno i prosperitetno živimo i mi i naša deca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović sa saradnicima, na samom početku želeo bih da istaknem da mi je bila velika čast da prisustvujem otvaranju južnog i istočnog kraka i samim tim kompletnom završetku Koridora 10.

Ovom prilikom, još jednom bih čestitao predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i, naravno, vama gospođo Mihajlović, na ogromnom radu i trudu uloženom u izgradnju ovog puta. Svi smo ponosni na to, jer će dodatno doprineti razvoju naše zemlje, naravno i Leskovca, grada odakle dolazim.

Grad Leskovac značajno radi na unapređenju i privrednom rastu, a glavni preduslov za to jesu uređene saobraćajnice. Otkako je SNS preuzela odgovornost rukovođenju gradom Leskovac je dobio 40.000 metara novih saobraćajnica. Za tu namenu izdvojeno 740 miliona dinara. U prethodnoj godini završeni su veliki projekti, poput saobraćajnica u zelenoj zoni, Radanska i Sutjeska u Romskom naselju, saniran je stari put prema Nišu do sela Brestovac, put prema Bogojevcu, deonica Miloševci-Slavujevce i ulica Bore Pešića u Grdelici, veoma bitna.

Posebno smo ponosni što smo rešili i neke od najproblematičnijih i najopasnijih saobraćajnica poput ulaska u Grdelicu, koji je zasijao novim sjajem. Rekonstruiše se i dugo očekivani put prema Vlasotincu, saobraćajnica vredna 283,3 miliona dinara, kao i obilaznica oko Svetoilijskog groblja u vrednosti od 21 milion dinara.

Posebno smo ponosni na to što smo san velikog broja naših sugrađana počeli da pretvaramo u javu. U oktobru mesecu prošle godine krenulo se sa izgradnjom centralnog gradskog trga, a stanovnici Leskovca će za 360 dana dobiti novo multifunkcionalno mesto okupljanja i obeležje grada. Ova kapitalna investicija vredna je 223 miliona dinara.

Velika investicija koja nas očekuje kada je niskogradnja u pitanju je rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića i završetak obilaznice oko grada Leskovca. Grad je za eksproprijaciju na Bulevaru izdvojio 90 miliona dinara. Za završetak ove investicije Vlada će uložiti 165 miliona dinara, što predstavlja veliki korak ka izgradnji obilaznice oko Leskovca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović, pruga Niš-Preševo-državna granica je jednokolosečna, dužine 157 km i predstavlja deo pan-evropskog Koridora 10. Pruga se zajedno sa magistralnim putem Niš-Preševo nalazi u dolini reke Južne Morave i prolazi kroz Grdeličku klisuru.

U okviru programa modernizacije pruga Železnice Srbije a.d. planirana je rekonstrukcija železničke pruge Niš-Preševo-državna granica. Cilj modernizacije je podizanje nivoa bezbednosti i kvaliteta prevozne usluge.

Sa modernizacijom pruge Niš-Preševo-državna granica se krenulo 11. aprila 2016. godine na deonici Bujanovac-Bukarevac, u dužini od 13.759 metara. Tehnički prijem nad deonicom obavljen je već 14. marta 2017. godine. Zatim je urađena rekonstrukcija još na dve deonice, i to Ristovac-Vranjska Banja, u dužini od 17.723 metra i Vinarca-Đorđevo, u dužini od 15.015 metara. Ukupna dužina remontiranog dela pruge Niš-Preševo-državna granica na pomenutoj deonici je 46.497 metara.

Prema knjižici reda vožnje, za red vožnje 2017/2018. godine najveća dopuštena brzina na pruzi Niš-Preševo-državna granica je 100 kilometara na čas, a najmanja 30 kilometara na čas.

Da bi iskoristili i bolje eksploatisali remontovane deonice u potpunosti, potrebno je na delu pruge Leskovac-Đorđevo, putni prelaz obezbediti polubranicima ili branicima i uključiti u sistem elektrorelejnog osiguranja, kako bi podigli brzinu na 100 kilometara na čas, jer sada zbog trougla preglednosti je ista smanjena na 30 kilometara iz pravca Leskovca.

Odrađen je, takođe, i putni prelaz PBH3 i ugrađen na delu pruge Leskovac-Đorđevo i brzina podignuta na 100 kilometara na čas.

Takođe, na deonici Bujanovac-Bukarevac, radi eksploatacije remontnog dela pruge, potrebno je putne prelaze uključiti u elektrorelejno osiguranje sistema Simens, obezbediti branicima ili polubranicima, jer navedeni putni prelazi ne mogu podržati brzinu od 100 kilometara na čas zbog trougla preglednosti zato što je brzina preko pomenutih putnih prelaza 30 kilometara na čas.

Teškoće u odvijanju železničkog saobraćaja, naročito u zimskom periodu, javljaju se na delu pruge koji prolazi kroz Grdeličku klisuru, zato što često dolazi do smetnji pri kretanju skretnica, usled niskih temperatura, kao i odrona usred erozije.

Takođe, zbog neredovnog održavanja pruge, vremena vožnje vozova se stalno povećavaju, pa je to glavni razlog drastičnog pada broja prevezenih putnika i robe na ovoj pruzi.

Potrebno je remontovati ovaj deo pruge, kako iz bezbednosnih razloga, tako i zbog redovitosti železničkog saobraćaja, i to od ukrsnice Đorđevo do stanice Vladičin Han, što je ukupno 31.710 metara. Do sada je odrađeno oko 900 metara u Caričinoj dolini.

Takođe, jedna sugestija, železnička stanica Leskovac se nalazi u srcu grada Leskovca, u neposrednoj blizini Tekstilne škole u Leskovcu. Železničku stanicu Leskovac od Tekstilne škole odvaja ulica Vilijama Pušmana, a učenici, kao i građani grada često prolaze preko kolosečnih kapaciteta koloseka, jer zaštitna ograda u dužini od 150 metara nije postavljena zbog podele zemljišta između grada Leskovca i Železnice Srbije a.d. i zbog ovoga, nažalost, dolazi do velikog broja vanrednih događaja, jer građani i đaci svojom nepažnjom budu povređivani od strane železničkih vozova.

Dakle, potrebno je postaviti zaštitnu ogradu u što kraćem roku, jer brzina na ovom delu pruge je 100 kilometara na čas.

Na kraju, ministre, na regionalnom putu Pečenjevce-Lipovica odrađen je drumski put, presvučen asfaltom, tako da ne bi bilo loše odraditi putni prelaz gumenim panelima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre sa saradnicima, nadovezao bih se na malopređašnju diskusiju moje koleginice Žarić Kovačević. Hteo bih da istaknem da Centar za Ministarstvo odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac je tri puta za redom proglašen kao najbolji u okviru regionalnog centra Ministarstva odbrane Niš. To se pokazalo prilikom davanja ocene, usaglašenosti planova odbrane lokalnih samouprava sa Planom odbrane Republike Srbije.

Takođe, saradnja Centra Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac sa Kabinetom gradonačelnika Grada Leskovca i kabinetima svih predsednika opština Jablaničkog upravnog okruga je veoma aktivan i učinkovit. To se vidi u velikom broju kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem. Slobodno mogu reći da je taj broj u gradu Leskovcu najveći u Srbiji.

U tom kontekstu ja pozdravljam Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i ovim bih hteo da podvučem da Grad Leskovac ima potrebu za izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji bi se kupovali po povoljnim uslovima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je dalo informaciju na osnovu sprovedenih anketa Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji Grada Leskovca. Informacija ima sledeći karakter, među pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na teritoriji Grada Leskovca 128 pripadnika je bez ikakvog stambenog objekta a 53 sa neodgovarajućim stambenim objektima, što je ukupno 181 pripadnik snaga bezbednosti sa nerešenim stambenim uslovima. Kod pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova 373 pripadnika je saglasno o kupovini stana po povoljnim uslovima, a među njima je 149 bez rešenog stambenog pitanja.

Grad Leskovac je spreman da uđe u projekat izgradnje stanova i poseduje ovog momenta dve lokacije spremne za izgradnju, od kojih je jedna komunalno opremljena. Za obe lokacije postoji planska dokumentacija, tako da je moguće izdati lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Poštovani ministre, želim uspeh u realizaciji ovog projekta lokalnim samoupravama gde je to već početo, ali takođe, ovom prilikom, želim da vas pitam kada će se to dogoditi u Leskovcu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada je kultura u pitanju, grad Leskovac ima čime da se pohvali. Sve institucije kulture, svaka u okviru svoje delatnosti, konstantno ostvaruju odlične rezultate.

Prema rezultatima Zavoda za istraživanje kulturnog razvitka, respektabilne republičke institucije koje funkcionišu pri Ministarstvu kulture, Leskovac se, kada su kulturna dešavanja u pitanju, jako visoko kotira.

Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem događaja u Srbiji u 2018. godini, jednom od najaktivnijih i najboljih lokalnih institucija kulture u Srbiji.

Zahvaljujući festivalu filmske režije „Lajf“, Leskovac je postao prepoznatljiv na mapi najvažnijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji i regionu.

Izložbom - Srbi i Francuzi, braća po oružju, koju je u Kulturnom centru Srbije u Parizu priredio Narodni muzej, pokazali smo da je naš muzej institucija sa međunarodnom reputacijom, vredna pažnje i poštovanja.

Muzej je nosilac tri nagrade za najbolji muzej u Srbiji i u 2019. godini im je pripalo priznanje „Kulturni obrazac“ Ministarstva kulture i informisanja.

Glumci Narodnog pozorišta postaju sve viđenija lica u serijama i filmovima koji se prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ove godine, prema najavama direktora Narodnog pozorišta, očekuje nas bogat program sa kvalitetnim repertoarom.

Domovi kultura imali su zapažene programe u okviru manifestacija koje organizuje Biblioteka, Istorijski arhiv i Centar za stručno obrazovanje. Odlično su uradili u okviru svojih specijalizovanih delatnosti. Jednom rečju, dosta je urađeno. Možemo biti zadovoljni, ali naravno da uvek može bolje i više.

Kada je u pitanju finansiranje institucija kulture, često se može ćuti da su izdvajanja za kulturu mala, ali je važno napomenuti da se Leskovac u Srbiji nalazi u vrhu kada su izdvajanja u oblasti kulture u pitanju. Čak, 9,1% iz budžeta se izdvaja za ovu oblast, što ste vi, ministre, pohvalili u nedavnoj poseti Leskovcu.

Ono što je važno jeste da finansiranje kulture bude stabilno i redovno i da se iz godine u godinu povećava. Preduslov za to su, naravno, i nova radna mesta, smanjenje nezaposlenosti, nove fabrike, efikasnije punjenje budžeta kroz povećanje broja ljudi koji radi i iz čije zarade se vrši izdvajanje za kulturu.

Na kraju, grad Leskovac će uvek podržavati kulturna dešavanja, jer bez kulture mi nismo i ne možemo biti grad u pravom smislu te reči, ali je preporuka svim institucijama da se, pored budžeta, okreću i drugim izvorima finansiranja, projektima i borbi za publiku. Na kraju, grad bez kulture je grad bez duše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, grad Leskovac nikada nije imao koncertni prostor i pored veoma bogate koncertne aktivnosti. Muzička škola u našem gradu, pored nastavne aktivnosti, organizuje koncerte eminentnih umetnika, kao i LEDAMUS, Leskovačke dane muzike, i Internacionali festival gitare.

U gradu postoji kamerni orkestar, kao i veliki broj ansambala koji se bave umetničkom muzikom i koji bi bili korisnici ovog prostora. Koncertni klavir se nalazi u svečanoj sali grada Leskovca koji sada služi za sve koncertne aktivnosti.

Muzička škola „Stanislav Binički“ postoji već 70 godina i iznedrila je veliki broj priznatih umetnika i trenutno ima 800 učenika sa kojima ima zapažene rezultate.

Poštovani ministre, vi ste se uverili prilikom posete Leskovcu da imamo projekat i prostor sa salom od 450 mesta, kao i letnju baštu i hol u sklopu zgrade. Nadamo se da će ministarstvo, na čijem ste vi čelu, naći snage i volje i pomoći u rekonstrukciji i privođenju svrsi koncertne dvorane, jer po svim parametrima, složićete se, grad Leskovac je to zaslužio. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, put koji je Istorijski arhiv u Leskovcu prošao od svog osnivanja bio je izuzetno težak. Zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja i gradu Leskovcu poslednjih nekoliko godina velika novčana sredstva su odvojena za kulturu, pa samim tim i za arhiv.

Radi rešavanja problema zgrade Arhiva, Arhiv je konkurisao kod Ministarstva kulture i informisanja za finansijska sredstva koja su odobrena za projekat izrada projekta parcelizacije, idejno rešenje za objekat, idejni projekat rekonstrukcije i projekat za izvođenje i izgradnju namenskog objekta istorijsko arhiva.

Posebnim projektom su od Ministarstva kulture i informisanja dobijena sredstva za nabavku i ugradnju arhivskih polica, instalaciju video nadzora i javljača požara. Naša nastojanja da danas mnogo olakšava razvoj informacionog sistema. Istorijski arhiv grada Leskovca, kreće prvi put sa digitalizacijom arhivske građe, nabavkom najsavremenijih aparata za digitalizaciju.

Godine 2016. na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata kod Ministarstva kulture i informisanja projektom digitalizacije arhivske građe, a odlukom Komisije Ministarstva za kulturu i informisanje, za arhiv su opredeljena sredstva za kupovinu savremenog skenera čime je započeta digitalizacija arhivske građe koju arhiv poseduje.

Značaj uvođenja informacija u arhivsku građu na taj način je veća. Korisnici arhivske građe mogu doći do potrebnih podataka na brz i jednostavan način. Arhivski radnici mogu brže pružiti informacije koje se od njih traže, odnosno mogu brže doći do informacija koje su im potrebne za rad sa arhivskom građom.

Zakon na osnovu koga je Arhiv do sada radio donesen je 1994. godine. Nakon tog perioda, došlo je do velikih promena što se tiče dokumenata, krenula je upotreba elektronskog dokumenta, digitalizacija i osavremenjavanje.

Iz tog razloga, neophodno je da se podrži Predlog ovog zakona, a sve u cilju zaštite i čuvanja arhivske građe i registraturskog materijala, kako na terenu, tako i u samom Arhivu.

Neophodno je za sve nas, za buduće generacije, da ovaj zakon zaživi i posveti se pažnja ovoj veoma bitnoj ustanovi kulture. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, uticaj znanja na razvoj društva dobija jednu novu dimenziju. Znanje postaje resurs koji ima veći značaj od prirodnih bogatstava. Danas nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo često zove era znanja.

Smatra se da se znanje udvostruči svakih pet do osam godina i samo oni koji mogu da isprate taj rast mogu da se nadaju uspehu. Zato budućnost mladog čoveka u 21. veku leži u kontinuiranom učenju, učenju koji teži, sem usvajanju teoretskih znanja, sticanju neophodnih veština koje će implementirati u praksi i koje će im omogućiti da nadvladaju brzinu promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.

U 21. veku ne postoje kompanije koje imaju primitivne proizvodne procese. Upravo je obrnuto. Savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama. Mladi, ukoliko nemaju kontakt sa savremenim tehnološkim razvojem i ako nisu aktivni učesnici, oni ne mogu da steknu veštine.

Grad Leskovac je poslednjih godina u velikoj meri promenio privrednu sliku ovog dela Srbije, otvaranjem proizvodnih kapaciteta Kompanije "Falke", „Autostop“, „Jura“, „Džinsi“, „Aptiv“, kao i na desetine malih i srednjih preduzeća. Jasno je da je usvojeno znanje. Vredno je tek onda ako je u praksi primenljivo. Zato našu ulogu kao odgovorne lokalne samouprave vidimo kao sponu između privrede i škola.

Od ovakvog vida obrazovanja benefite ima i kompanija i pojedinci, ali i lokalna samouprava.

Praksa pokazuje da zemlje sa dualnim obrazovanjem imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%. Kod nas četvrtinu onih bez posla čine mlađi od 30 godina. U Jablaničkom okrugu četiri škole, od kojih su tri u Leskovcu i jedna u Vlasotincu, realizuju dualno obrazovanje sa 32 kompanije, među kojima je Kompanija „Falke“, „Autostop“, „Džinis“, „Strela“, „Fungo-jug“, „Moravac“, „Zlatni Bor“, SZR „Mita“ itd.

Sa dualnim obrazovanjem kompanije promovišu poslovnu kulturu društvene odgovornosti, pružajući šansu mladim, ambicioznim učesnicima. Poslodavci se nalaze u poziciji da prepoznaju profil kandidata koji im je potreban. S druge strane, dualno obrazovanje se pokazuje kao prilika da učenici nauče da primenjuju teoretska znanja koja su stekli tokom školovanja, kao i da steknu radno iskustvo koje će im se pokazati kao značajno u daljem radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, odlukom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2019. godine, grad Leskovac je sedište Akademije strukovnih studija južna Srbija, koji čini Visoka poslovna škola strukovnih studija Leskovac, Visoko poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija Prokuplje, Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane, sa privremenim sedištem u Bujanovcu i Visoko-tehnološka umetnička škola strukovnih studija Leskovac.

Svojim dosadašnjim radom visoke škole u Leskovcu stekle su reputaciju savremenih i visokoprofesionalnih ustanova sa stručnim nastavnim kadrom i modernim obrazovnim procesom. Dokaz tome je i da su studijski programi Visoke poslovne škole strukovnih studija usklađeni sa Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine i da su već pratili koncept dualnog obrazovanja kroz obavljanje praktičnog dela obrazovanja u zemlji i inostranstvu, pre svega u zemljama EU, i da im mnogi poslodavci nude mogućnost zapošljavanja još u toku studija, zbog čega ova škola, a sad i Akademija, su privlačne studentima iz užeg i šireg regiona.

Kao preduslov za realizaciju dualnog modela studija zakon propisuje obrazovanje mreže poslodavca sa kojima visokoškolska ustanova sarađuje, a koji imaju potrebu za kadrovima koje ta visokoškolska ustanova obrazuje.

Visoka škola strukovnih studija u Leskovcu je među prvim formirala Savet poslodavaca 27. januara 2018. godine, putem koga poslodavci mogu da utiču na vrstu i kvalitet studijskog programa.

Zato sa pravom možemo da očekujemo da su ovo već postavljeni dobri temelji za implementaciju ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, rad Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja koji je uspostavila Vlada Republike Srbije radi sprovođenja i unapređivanja dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata je veoma aktivan.

Sada sa punom primenom Zakona o dualnom o obrazovanju ova Komisija ima još značajniju ulogu jer okuplja predstavnike institucija koje su direktno uključena u implementaciju dualnog obrazovanja, ali one koje učestvuju u kreiranju obrazovnih politika.

Komisija deluje u skladu sa Master planom koji će stalno biti unapređivan na ovim podacima sa terena i podacima koje nastaju usled sistemskih promena. Navedene aktivnosti poput izrade Master plana, izrade okvira za praćenje i evoluciju dualnog obrazovanja, podrške radu Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u okviru zajedničkog projekta Ministarstva prosvete, Nauke i tehnološkog razvoja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, podrška u razvoju i uspostavljanju nacionalnog modela dualnog obrazovanja.

Još jedna bitna činjenica je da za njegovo sprovođenje nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu AP jedinice lokalne samouprave. Troškovi realizacije studija po dualnom modelu ne razlikuju se od troškova koje ima visoka školska ustanova za realizaciju tradicionalnog modela, a poslodavac koji učestvuje u realizaciji učenja kroz rad sam snosi svoje troškove, kao i troškove materijalnog i finansijskog obezbeđenja studenata.

Troškovi koji će nastati u primeni ovog zakona su naknade za postupak akreditacije koji se inače plaćaju nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i za postupak davanja saglasnosti za organizovanje modula u okviru akreditovanog studijskog programa. Ove naknade snose visokoškolske ustanove. Poslodavci učestvuju u realizaciji dualnog modela studija samo ako imaju sopstveni interes, tako da se ne može govoriti o opterećujućim troškovima za njihovo poslovanje.

Na kraju, gram prakse teži je od tone teorija, a sinergija ove dve stvari donosi nam kompletnu obrazovnu ličnost koja doprinosi sebi i čitavoj zajednici.

Zahvaljujem.