Hvala, predsedavajući.

Cilj moga amandmana je da ukaže na stalnu potrebu, pre svega da osveži ovaj zakon, ali i da ukaže na stalnu potrebu rada na stvaranju boljih uslova za investicije.

Stvaranje tih uslova je mnogo kompleksan posao i zavisi od više faktora. U početku, to je dobar zakonodavni okvir na kome svi zajedno ovde radimo, pa, evo, i kroz ovaj zakon, koji ste vi predložili, poštovana ministarka. Ali, ono od čega još više zavise uslovi za investicije je verovatno politička stabilnost i samim tim ekonomska, ali i međunarodni ugled zemlje na kome opet, pre svih, najviše u poslednjim godinama radi predsednik države.

Da li to može bolje? Uvek, naravno, može bolje. Ali, koliko god neko hteo da sakrije rezultate, oni su sad ozbiljni i veoma vidljivi.

Vidljiv je tako i projekat revitalizacije jezera Palić u Subotici. Vi znate, tj. vaše ministarstvo je u novembru mesecu 2017. godine potpisalo onaj trojni ugovor gde su potpisnici još nemačka KFV banka i grad Subotica, a radi građana Srbije, radi se o ugovoru o donaciji od šest i po miliona evra, koji će omogućiti i biti početak ozbiljne investicije na dugogodišnjem, odnosno višedecenijskom problemu Palića i okoline. To je jedan ozbiljan razvojni problem Palića, Ludaša, Subotice i svih okolnih mesta koja se nalaze na severu Bačke.

Obzirom da taj projekat ide nekim svojim zamišljenim tokom, ja moram da pohvalim i napore koje čini vaše ministarstvo, lokalna samouprava u Subotici, da se zahvalim nemačkoj banci na ovoj ozbiljnoj donaciji, a vama da kažem da ćete i vi i Vlada i predsednik države sigurno imati podršku građana sa severa Bačke, sve dok tim tempom napreduje razvoj severa Bačke, a u ovom parlamentu, dok dolaze ovakvi reformski i dobri zakoni, oni će imati podršku nas, Srpske napredne stranke. I hvala vam na svemu ovome što sam prethodno rekao, poštovana ministarka.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, danas u raspravi o amandmanima, govoriću o mom amandmanu, a njegov cilj je, pre svega, unapređenje investicione klime u Republici Srbiji.

Cilj svih zakonskih rešenja još od 2014. godine je da nas postavi u red uređenih i naprednih društava u Evropi. Istini za volju, mi smo tim naprednim društvima pripadali i u nekim ranijim periodima, a po nekim istorijskim okolnostima, u nekim istorijskim okolnostima i po nekim društvenim pojavama, veoma često smo mogli da poslužimo i kao uzor nekim drugim zajednicama.

To je jedan od primarnih ciljeva svih zakonskih rešenja od 2014. godine, pa evo do danas. Kao drugi cilj koji iz ovoga proizilazi je sigurno stvaranje jedne dobre, pre svega, investicione klime koja će u konačnici uticati na život običnog čoveka u Republici Srbiji.

Imali smo, doduše, u istoriji periode kada nismo mogli da se pohvalimo svim onim što se dešavalo u Republici Srbiji, a tome su doprinosile neke naše unutrašnje snage koje su se trudile zarad nekih svojih sitnih, ličnih interesa ili nekih krupnih stranih interesa i tuđih interesa da nas sklone i uklone iz tog društva civilizovanih, odnosno naprednih i uređenih društava u Evropi.

Bilo je tih perioda u istoriji dosta, a ja ću vam reći samo da je jedan od njih onaj od 2000. pa do 2012. godine, odnosno čak do 2016. godine, jer su, ne zaboravite, vlast u severnoj srpskoj Pokrajini DS i njeni sateliti vršili sve do 2016. godine, a to je bilo nedavno.

Najbolje da govorimo o činjenicama i brojkama, pa ću napraviti neka poređenja o tim periodima od 2000. do 2016. godine i o onome što se dešavalo posle toga.

Te 2012. godine, govoriću o stranim direktnim investicijama, jer je i tema mog amandmana investiciona klima u Srbiji, nivo stranih direktnih investicija u Srbiji je bio na nivou od 357 miliona dolara. Da biste znali na kom nivou smo bili napraviću vam poređenje sa teritorijom naše južne Pokrajine. Iste te godine na teritoriji KiM iznos stranih direktnih investicija je bio skoro pa i isti kao u centralnoj Srbiji, negde oko 300 miliona. U Hrvatskoj smo imali milijardu i 250 miliona, skoro četiri puta više. U BiH, ako se dobro sećam, 657 miliona, što će reći negde duplo više, a u Crnoj Gori 609 miliona. Govorim o 2012. godini.

Šta imamo sada? Godine 2017. imamo strane direktne investicije u Srbiji na dve milijarde i sto miliona, u odnosu na onih 357 miliona, što je negde 6,5 puta više u odnosu na taj period kada smo na vlasti imali DS i njene satelite.

Naravno, sve to u konačnici, ako saberemo i ako tome dodamo još privredni rast koji će te 2012. godine iznositi minus 2%, što se u stvari ne može nazvati privrednim rastom. To je pad minus 2% i 2018. godine, kada je u ovim momentima, negde prema procenama 4,9%. Sve to u konačnici utiče na život običnog čoveka i onda dolazite do toga da je nezaposlenost 2012. godine 25,5% a sada negde na 11,5%.

To su stvari koje se tiču običnog čoveka koji živi u Republici Srbiji, običnih stvari koje tiču svih nas koji živimo u Republici Srbiji, ali i onih koji su naši državljani koji žive van Republike Srbije, tj. pre svega u okruženju.

Izneo sam brojke svima nama koji smo u ovoj sali i građanima Srbije, pa da pravimo poređenja i govorimo o onome što je istina. O ovim brojkama mogao bih dosta da govorim, ali ću to ostaviti za neku narednu priliku, a moj amandman i govori o važnosti unapređenja investicione klime, kako bi ovi trendovi o kojima sam govorio bili nastavljeni u budućnosti. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Pa, vi ste krenuli u početku ozbiljno da primenjujete Poslovnik iako važite za čoveka koji prilično izbegava tu, da kažem, najoštriju primenu kada su u pitanju opomene, ali mislim da ste i sada morali da reagujete.

Ne unosi ministar nikakvu konfuziju u ovaj uvaženi Dom, niti ima ikakve konfuzije kada smo u pitanju mi koji želimo dobro ovoj zemlji. Spomenuo je prethodni govornik i predlagač amandmana sve ono što su radili vaši i naši, a na početku postavlja se pitanje da li je uopšte moralno raspravljati o amandmanu koji dolazi iz poslaničke grupe, koja uporno u poslednje dve godine poziva prvo na tuču, na silovanje, na vešanje, čuli smo danas i na rešenje problema nelegalne gradnje rušenjem? I sada, postavlja se jedno jasno pitanje da li uopšte o takvim amandmanima treba raspravljati?

Kada su u pitanju vaši i naši, koje je spomenuo uvaženi kolega, pa evo to možemo lako da razlikujemo. Kada su u pitanju, da kažem, ova sadašnja vlast, kada kažem naša, onda mislimo na narodnu vlast, vlast koju je izabrao ovaj narod, evo kako stoje stvari. Danas je Srbija deseta u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, danas je Srbija zemlja u kojoj imate više od 30 hiljada gradilišta u odnosu na onih stotinak koliko je bilo aktivno u Srbiji kada su njihovi bili na vlasti, tj. onaj koji im je danas gazda, gospodin Đilas. U ono vreme kada su bili njihovi, Srbija je legalizovala za celih 17 godina 150 hiljada objekata, ispravite me ministarka ako grešim, a od 2015. godine do danas 183 hiljade nelegalno izgrađenih objekata.

Znači, nije intencija rušenje objekata, na šta poziva Boško Obradović i ljudi iz tog Saveza, nego legalizacija i dovođenje u red stvari u toj oblasti. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Članovi od 109. do 115. Naime, znate da se funkcija narodnog poslanika obavlja 24 časa dnevno, svih 365 dana u godini. Mislim da se samnom slažete i vi i većina prisutnih u ovoj sali.

Vaše mogućnosti po tom pitanju o kome ću govoriti su možda sužene, ali treba razmisliti o tome da sve predviđene mere iz članova od 109. do 115. pokušate primeniti i da oduzmete reč, opomenete i zabranite uopšte učešće na sednicama Narodne skupštine poslaniku Srđanu Nogu.

Naime, ukoliko dostojanstveno obavljate funkciju za koju vas je narod izabrao, ne sme vas desiti ono što se desilo juče poslaniku Nogu. Siguran sam tim pre u ovu svoju konstataciju što i onih 1% ili 2% glasača koji su glasali za taj njihov pokret kome on pripada ne misli i siguran sam da se danas stidi svega onoga što je juče izgovorio Srđan Nogo. To je onaj deo koji se tiče vaših nadležnosti i nadležnosti ovog uvaženog doma.

Drugi deo na kome lično insistiram je da svi organi MUP, tužilaštva i sudovi u Srbiji ozbiljno razmotre ono što se desilo juče i pošaljemo opomenu da je to pojava koja ne sme da se dešava u našem društvu. Ovo što se juče desilo nije nimalo bezazleno. To je jedna ozbiljna društvena opasnost i mislim da vi, kao i svi naredni predsedavajući morate dobro razmisliti o ovome što sam rekao, a mi kao društvo se zamisliti nad onim što se dešava među nama. Do duše, sreća je pa su ti ljudi manjina, ali takve pojave po meni treba saseći u korenu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Očigledno da u tom Savezu za promene, za početak da kažem, odriču se svega i svačega, juče Veselinovića, danas Noga, Bog zna čega sve, svak svakoga ili svačega, jedino što se ne odriču i što ih okuplja su Đilasovi milioni i mržnja prema predsedniku države.

Ali, dobro je da je ta politika ogoljena i prikazana na ovaj način konačno evo i u parlamentu.

Vratio bih se na zakon, tj. na zakonske predloge koji su danas pred nama, i počeću opet od ovog Zakona o planiranju i izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, jer mi je nekako i dat uvod od strane prethodnog govornika i napravio jednu retrospektivu svega onoga što se dešavalo u prošlosti i što je prethodilo i ovoj situaciji i ovim zakonskim rešenjima koja su danas pred nama.

Negde imam dojam da je u stvari ovo samo nastavak onog hrabrog iskoraka koji je napravila Vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić i nastavak borbe protiv nelegalne gradnje u Srbiji.

Međutim, treba znati da ovo nije neki skori problem, ovo je višedecenijski problem u Srbiji koji svoju kulminaciju doživljava posle 2000. godine i vlasti onog nesretnog DOS-a. Vratiću se nazad i napraviti jednu retrospektivu šta je to što je prethodilo svemu ovome. Vi znate da se u to vreme građevinska dozvola u Srbiji čekala se dve do tri godine. To je jedan od uroka, drugi uzrok je jedan ozbiljan broj privilegovanih pojedinaca koji su imali tu privilegiju da izbegnu zakonsku regulativu i da grade bez potrebne dokumentacije, koji je po pravilu bio blizak tadašnjim vlastima. Šta su posledice? Posledice su veoma ozbiljne. Posledice su to da imate u to vreme Srbiju na 175 mestu u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Imate ozbiljno urušenu građevinsku industriju kada mnoge velike građevinske firme u Srbiji nestaju u onoj nesretnoj i pljačkaškoj privatizaciji. Imate kao posledicu otpuštanje radnika iz istih tih firmi i na kraju, kao rezultat svega, dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u Srbiji. To je krajnji rezultat. To je rezultat koji će sačekati Vladu Aleksandra Vučića i ministarstva te Vlade.

Tada u stvari počinje taj veliki posao. Već sam početak i velika stvar je bilo popisivanje svih tih objekata, što je postavilo temelje za ozbiljno rešavanje i suočavanje sa ovim problemom. To je nešto što je prvi put urađeno u istoriji. Ozbiljno su evidentirani i popisani tih dva miliona objekata u Srbiji.

Danas kao posledica, u stvari kao nešto što je prethodilo svemu ovome i ovim današnjim zakonskim rešenjima imate brže izdavanje građevinskih dozvola, gde se čeka do nekoliko dana, u mojoj Subotici svega dva do tri dana, koliko znam. Čak se i na sajtu vašeg ministarstva Subotica nalazi kao jedan od pet gradova u kome se građevinske dozvole najbrže izdaju. Imate ozbiljno pokretanje građevinske industrije. Umesto 500 gradilišta koja ste imali aktivne za vreme Đilasa kao lidera tog nesretnog saveza, imate negde oko 2.500 aktivnih gradilišta u Srbiji, ispravite me ministarka ako grešim.

To je jedan ozbiljan iskorak kada je ova stvar u pitanju. Zbog svih olakšanih procedura koje su se desile u međuvremenu, imate i manji broj slučajeva nelegalne gradnje. Do duše, ne mogu sa nekog ljudskog aspekta da kritikujem jedan deo ljudi koji su u tom periodu uspeli da izgrade svoje stambene objekte i zbrinu porodicu i nađu minimum neki sigurnosti za sopstvenu porodicu, ali broj tih slučajeva kao posledica svih ovih zakonskih rešenja je smanjen na minimum. Da bi Srbija znala, ti slučajevi i dan danas postoje i to niko ne može da negira, međutim, ovaj zakon koji je danas pred nama je u stvari nastavak borbe protiv te nelegalne gradnje. NJime ćemo, pre svega zbog građana Srbije, opet napraviti jedan hrabar iskorak.

Moram reći da to, zaista, jeste jedan hrabar iskorak, jer ćemo i bez sudskih rešenja pristupati rušenju nelegalno izgrađenih objekata, jer znamo da ti sudski procesi u upravnom postupku u Srbiji traju i po nekoliko godina.

Obzirom, ministarka, da kažem da ste, pravite jedan ovako hrabar i reformski iskorak, mi smo i do sada kao poslanici SNS u ovom uvaženom Domu podržavali takve reformske i hrabre zakonske predloge, budite sigurni da ćemo na tragu toga podržati i ovaj koji je danas pred nama.

Ja sam ovde hteo da napravim jednu retrospektivu svega onoga da ne bismo u Srbiji to sakrivali nekakvim plaštom, šta je to što je dovelo do ove situacije i šta je to što radimo da izađemo iz onoga u čemu smo se ne svojom krivicom našli.

Malo ću se dotaći i ovog Predloga zakona o građevinskim proizvodima, prosto, kratko, mislim da nijedan dobronameran čovek, niti poslanik u Srbiji ne može biti protiv toga da se stvari u bilo kojoj oblasti života uređuju pa i u ovoj. Ovo je prvi put, onaj zakon o kojem sam maločas govorio je nastavak, a ovo je sad prvi put da uređujemo jednu ovu oblast kada je u pitanju ovaj građevinski sektor. Utvrđujemo neki minimum kvaliteta i standardizaciju građevinskih materijala od kojih svi danas gradimo svoje objekte. To će, pre svega, biti na korist građanima Srbije koji će da grade svoje objekte ili da prometuju nekretnine. Znaće koji je kvalitet tih objekata koje kupuju, kako su i kojim materijalima izgrađeni i imaće, da kažem, neke minimalne ekološke, biće zadovoljen neki minimalni ekonomski standardi.

Što se tiče privrede, mislim da je tu učinak nedvosmislen. To će, pre svega, doprineti onom zdravom delu privrede koji na tržištu nastupa sa principa zdrave konkurencije, jedne zdrave tržišne utakmice, otvoriće im jedna nova vrata velikih evropskih tržišta, gde ovi standardi su uslov i gde važe ovi standardi koje vi danas nama narodnim poslanicima predlažete kroz ovaj zakonski predlog.

Eto, ukratko, ova dva zakona, osvrnuo sam se na sve ono što smo imali u prošlosti, na ono što ste radili od 2014. godine posebno do danas. Još jednom da vam kažem, obzirom da se radi o hrabrim iskoracima, ono što je Srbiji bilo potrebno sve ove decenije, mi iz SNS ćemo podržati i ova dva, ali i ostale zakonske predloge koji su danas pred nama.

Hvala, predsedavajući.

Da bismo uopšte videli koliki je napredak ili koliko je nazadovanje u nekoj oblasti, potrebno je da imamo određene parametre kako bismo vršili poređenja. Mislim da je najbolje da poredimo nešto što je bilo u prošlosti sa onim što imamo danas. Tako ćemo najbolje da vidimo koliki je, kažem, napredak ili nazadovanje.

Poslovima ekologije i zaštite životne sredine u Subotici se bavi javno-komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“. Situacija koju imamo od 2014. godine u tom preduzeću je takva da je to jedan od najvećih gubitaša na severu Bačke, sa 200 miliona dinara dugova, urušenom infrastrukturom, zastarelom opremom, skupim kreditima itd, mnogo nepravilnosti koje nije utvrdio Milimir ili bilo ko drugi, nego revizorska kuća.

U protekle četiri godine ta oprema je zanovljena, infrastruktura takođe, nemamo skupe kredite, preduzeće nema dugovanja, nabavili su savremenu opremu, izgrađen je najmoderniji, ali nisam neskroman kad kažem, najmoderniji azil za pse i mačke lutalice u Republici Srbiji. Vrednost preduzeća je povećana za više od 400 miliona dinara i to je jedno od najstabilnijih preduzeća danas na severu Bačke. Naravno, zasluge za ovo idu gradonačelniku i menadžmentu preduzeća, ali to bi bilo nemoguće da nemate politiku i sveukupnu klimu koju stvara predsednik države i Vlada Republike Srbije, u kojoj ste i vi, uvaženi ministre.

Najbolje je da ovo ne budu samo moje reči. Evo, ja pozivam svakog građanina da uz prethodnu najavu proveri da li je tačno ovo što ja govorim. Naravno, poziv važi i za vas, gospodine ministre, i za javnost u Srbiji. Bila bi nam velika čast da se i sami uverite na licu mesta.

Zašto ovo sve govorim? Ovim želim da pokažem da ljudi u Subotici prate ono što su koraci Vlade, predsednika Republike Srbije i mi takođe u ovom uvaženom domu ćemo pratiti sve ovo što radite, podržati ove zakonske predloge, a moj amandman je u stvari samo dopuna člana 3. i jedno tačnije tumačenje člana 3. ovog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Pa, istine i činjenica radi, a vezano za raspravu o amandmanu naše koleginice, čuli smo u prethodnom periodu dosta stvari koje ne stoje. Dobro je da postoji načelna saglasnost svih nas ovde o potrebi zaštite čovekove okoline, ili životne sredine, dobro je da postoji i načelna saglasnost kada su u pitanju vetrozaštitni pojasevi, ali dobro je i da napomenem ono što se dešavalo u prošlosti. Niko od nas ne mrzi vetrozaštitne pojaseve kao što nam se spočitava iz opozicije, ali imamo dosta ružno sećanje kada je u pitanju ta tema vetrozaštitinih pojaseva, naročito mi u Vojvodini. Vi ste to dobro rekli, ministre, Vojvodina ima veliki problem, datira još iz 2010. godine.

Još 2010. godine iz pokrajinske Vlade je izdvojeno 40 miliona dinara za pošumljavanje 395 hektara u Subotici. Bilo je predviđeno da u katastarskoj opštini Đurđin bude pošumljeno 203 hektara, u Žedniku 102 hektara, u Bikovu 89 hektara. Naravno, taj novac iz pokrajinske Vlade je isplaćen u iznosu od 40 miliona, a pošumljavanje znate kako je završeno? Od onih 203 hektara U Đurđinu, pošumljeno je 25 hektara, od onih 102 hektara u Žedniku, pošumljeno je 13 hektara, a od onih 89 u Bikovu, nije pošumljeno ništa. Novac je, naravno, isplaćen, a šuma nema nigde. Da je taj posao tada urađen kako treba, ne bismo danas imali priču našeg kolege Šormaza, nego bismo imali u Vojvodini, kao i u Slavoniji, kao i u susednoj Mađarskoj, imali bismo nepregledne šume.

Samo želim da kažem da mi nemamo ništa protiv vetrozaštitnih pojaseva kako nam rekoše kolege iz opozicije, niti mi mrzimo vetrozaštitne pojaseve, nego imamo jedno zaista loše sećanje kada je u pitanju ova stvar.

Ja vama čestitam na svemu što radite i kada je u pitanju ovo pošljumljavanje, ali i kada je u pitanju ovaj zakonski predlog koji je pred nama, o kojem ću nešto malo kasnije. Prosto, imao sam potrebu da skrenem pažnju da prestanemo u raspravi o amandmanima da spočitavamo nekome nešto za šta smo sami krivi u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ne sumnjam ja da mi svi ovde imamo sećanje, samo mi se trudimo da naše sećanje doseže što dalje, a neki drugi ili se ne sećaju ili ne žele da se sećaju. Mi se, eto, prosto sećamo te 2010. godine, sećamo se tih 40 miliona, sećamo se tih 400 nepošumljenih hektara.

Što se tiče rada policijskih uprava, tužilaštava i nekih drugih stvari, evo, sećamo se da su neki ministri iz tog prethodnog perioda, koji su opet iz Subotice, igrom slučaja, a koji su se bavili ovim pitanjem kojim se danas bavi i ministar Trivan, predmet policijskih i istražnih organa. Ali, dobro, to je već druga stvar i ostavljamo to policijskim, istražnim i sudskim organima Republike Srbije koji, za razliku od nekog tog perioda kog se mi sećamo, sada rade svoj posao. Sećamo se kako je taj posao zaštite životne sredine ili čovekove okoline izgledao u tom periodu, a vidimo kako izgleda danas. To su prosto činjenice, kad na njima već insistiramo, to su činjenice, a ovo su sve sećanja na koja ću se truditi ja i moje kolege iz Srpske napredne stranke da uvek podsetimo građane kako je to bilo u prošlosti, koliko god se neko drugi trudio da to sećanje izbriše iz našeg društva. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Ne možete dovoditi u zabludu javnost i ovaj uvaženi dom time što ćete stalno menjati teze i ne smete to dopustiti, predsedavajući. Niko ovde nikoga ne ruži i ne kleveće, to je nama ponajmanje namera, bilo kog građanina Srbije, ko god on bio, iz kog kod grada da dolazi, pa tako ni bivšeg ministra Olivera Dulića. Ovde je suštinsko pitanje šta je sa 400 hektara nepošumljenih površina u Vojvodini, tj. u Subotici, to je suštinsko pitanje. Ne pričamo mi ovde o bilo kome, o mržnji, o klevetama. Mržnje i klevete dolaze prema predsedniku Vučiću, pre svega. Mi pitamo šta je sa 400 hektara površina koje su bile predviđene za pošumljavanje u Subotici i šta je sa 40 miliona dinara isplaćenih iz tadašnje Pokrajinske vlade, to je suštinsko pitanje. Zamena teza neće dovesti do sakrivanja našeg sećanja. Ako su u pitanju činjenice i sve ono što je radilo, ako me već vraćate, ministarstvo na čijem čelu je bio tadašnji ministar Oliver Dulić, tu su pravosudni organi, mislim da su čak i dali svoju poslednju reč. Ali, znamo i mi u Subotici vrlo dobro. Sećamo se „Ipsilon kraka“, onoga šta je sve rađeno na njemu, sećamo se obećanja da će, kako kaže, svoju političku sudbinu vezati sa sudbinu „Ipsilon kraka“. Na isti način je završena i politička sudbina tadašnjeg ministra i sudbina „Ipsilon kraka“. Evo, danas je izgrađen, hvala bogu, u završnoj je fazi. Sećamo se Narodnog pozorišta Palića, ali i ovih 400 hektara i 40 miliona, da ne menjamo teze. Nikoga ne klevećemo, nikoga ne mrzimo, samo pitamo šta je sa 40 miliona i 400 hektara, to je suština današnje rasprave u parlamentu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Amandman koji sam podneo ima potrebu i cilj da pre svega ukaže na potrebu zaštite autohtonih vrsta, a samim tim i doprinese razvoju Srbije u celini, pre svega kroz razvoj turizma.

Činjenica je da turizam kao privredna grana beleži ozbiljan rast u poslednjim godinama, a opet je o tome najbolje govoriti kroz brojke. Godine 2017. broj turista u Srbiji je povećan za 12% u odnosu na 2016. godinu. Opet, u prvih pet meseci ove godine imamo povećanje od 11% u odnosu na isti period prošle godine. Kako? Pa, nije to nešto što dolazi samo od sebe i nešto što je palo sa neba. To je rezultat ozbiljnog rada na uspostavljanju političke, ekonomske i svake druge stabilnosti u Srbiji, rezultat rada na stvaranju prijatelja širom sveta na zapadu i istoku, a opet su za to najzaslužniji predsednik ove države i Vlada.

Da bi se taj trend, tj. ako će ovaj zakon doprineti tom trendu, mi ćemo ga sigurno u danu za glasanje zdušno podržati.

Moj amandman, kažem, ima potrebu da ukaže na potrebu zaštite tih autohtonih vrsta. Reći ću vam samo jedan primer, a to je primer Tiskog cveta, verovatno pojave za koju smo svi u Srbiji čuli, fenomena koji je vezan za poslednju fazu života jednog insekta koji živi u reci, u blizini Novog Bečeja. Upravo ta pojava je Srbiju stavila na svetsku listu, odnosno Novi Bečej, na svetsku listu turističkih znamenitosti i mislim da na tome moramo istrajati.

Moj amandman je samo na tom tragu i ima simboličnu želju da ukaže, da u tom smislu i ovaj zakon vodi računa o jedinstvenim pojavama, jedinstvenim vrstama, koje sigurno mogu doprineti razvoju turizma, a samim tim i razvoju, sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Intencija mog amandmana je da ukaže na potrebu očuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta, uz istovremeni doprinos ukupnom razvoju Republike Srbije.

Ministre, vi verovatno znate da je u novembru prošle godine potpisan jedan trojni ugovor između grada Subotice, Ministarstva građevinarstva i nemačke KFW banke. Tema ugovora je donacija od šest i po miliona evra, a cilj je tom donacijom rešiti višedecenijski problem jezerske vode u jezeru Palić. To je višedecenijski, i ekološki i razvojni problem, koji opterećuje i Suboticu i čitav sever Bačke. Ceo proces nadgleda jedna austrijska konsultantska kuća, koja je pre samo mesec dana dala veoma pozitivne ocene dosadašnjeg rada na projektu.

Inače, rad na tom projektu podrazumevao je i eksproprijaciju obalskog područja, tj. obalskih parcela, priobalnih parcela na jezeru Palić. Taj posao je završen negde u 80%, a napomenuću vam da, pre nego što je sadašnji gradonačelnik sa svojim timom preuzeo taj projekat, nismo imali nijedan rešen slučaj u postupku eksproprijacije.

Plan je do kraja godine izabrati izvođača za izgradnju kanalizacione mreže, izgraditi biciklističku stazu oko jezera Palić, koja će u stvari predstavljati svojevrsnu tampon zonu, koja će sprečavati ulivanje štetnih materija sa okolnih oranica u jezero Palić i time doći do rešenja tog višedecenijskog problema.

Zašto vam sve ovo pričam? Ovo je jedan očigledan primer kako odgovornim ponašanjem i odgovornim pristupom možete rešavati višedecenijske probleme. Ovaj problem je vezan za vaš delokrug rada, to je jedan ekološki problem, istovremeno svakako i razvojni problem za Suboticu, a pošto je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama jedan iskorak u tom pravcu da rešavamo višedecenijske probleme, mi ćemo u danu za glasanje podržati vaš zakonski predlog.

Moj amandman je samo u funkciji dodatnog pojašnjenja člana 2. ovog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Vi ste već nešto spomenuli što se tiče člana sedam, kada je u pitanju uvažavanje kolega i, ukupno, ovog uvaženog doma, ali drago mi je što je u međuvremenu neko iz te poslaničke grupe Dveri pomenuo i vaspitanje. Ako ćemo o vaspitanju, upravo to je ono što želim da naglasim i da vam skrenem pažnju, a vezano za član 107.

Čuli ste malopre salvu uvreda na srpsku Vladu, da su lobisti inostranih sila, da su neko ko radi za nekakav, da kažem, interes stranih ambasada, ali samo zbog građana Srbije, zbog svih nas ovde da pomenem i da raščistimo tu stvar ko je čiji lobista. Nije nijedan ministar iz Vlade Republike Srbije, niti nijedan poslanik iz ovog uvaženog doma dobio novac preko stranih ambasada da bi lobirao za bilo šta. Mislim da za to niko nikada nije čuo, ali je zato lider pokreta kome pripada Boško Obradović dobio 200.000 evra preko katarske ambasade da bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje.

Radi se o povredi dostojanstva Narodne skupštine iznositi neistine o lobiranju unutar srpske Vlade u interesu nekih stranih faktora. Mislim da ste to morali da sprečite i možda upotrebite neki drugi član Poslovnika i izreknete opomenu Bošku Obradoviću.

Samo vam skrećem pažnju na koji način je Boško Obradović to pokušao i pravim poređenje sa svim onim što rade ministri i Vlada Republike Srbije, da sve ono što on spočitava i pokušava da spočitava Vladi i ovoj vlasti u stvari radi on sa njegovim liderima. Dokaz za to vam je ovih 200.000 evra iz katarske ambasade koje je dobio njegov lider Vuk Jeremić kako bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje. To je upravo veza sa članom 107. na koju sam hteo da vam skrenem pažnju.

Hvala predsedavajući.

Intencija amandmana koji sam podneo je uporna borba protiv kriminala kao jedne pošasti koja je razarala naše društvo i pretnja je i mnogim drugim društvima.

Naime, po meni najvažnija stvar u političkom životu je ispunjavanje obećanja i postizanje rezultata ne ulazeći u kriminal, bez obzira na svu mržnju i pretnje koje vas okružuju. Mržnja u poslednjim danima nažalost ne manjka, naročito one mržnje koja dolazi od strane ovog novog opozicionog bloka, novog DOS-a. Videli ste ozbiljne pretnje predsedniku države i njegovoj porodici, ozbiljni fizički napadi na članove SNS u Šapcu i na članove njihovih porodica, ozbiljne uvrede i pretnje premijerki, a na kraju krajeva i ozbiljne pretnje Srbiji jer prete da će, kako kažu, ukoliko ne preuzmu vlast bez izbora uvesti Srbiju u haos i vanredno stanje.

Nije to samo sad mržnja, shvatićete to. To je i ozbiljan kriminal. Radi se o narušavanju zakona, svih pravila, na kraju krajeva i narušavanje Ustava Republike Srbije.

Sa druge strane imate obećanje izneto u ekspozeima još premijera Vučića, a kasnije i premijerke Brnabić. Tiču se i smanjenja nekih konkretnih stvari, smanjenja javnog duga, smanjenja deficita, smanjenja inflacije, smanjenja zaposlenosti i imate rezultate na kraju koji su veoma jako lako proverljivi. Imate uspeh za Srbiju u smislu ne smanjenja deficita nego situacije da uopšte nemamo deficiti, a smanjenje inflacije na pristojan nivo koji je dosta zavidan i na nivou nekih razvijenih evropskih zemalja. Imate smanjenje stope nezaposlenosti. Imate ozbiljan privredni rast od 3% u odnosu na pad koji ste imali ranije i ovaj moj amandman koji je upravo međa između te dve stvari, između kriminala i mržnje sa jedne strane i ovih uspeha koje niže Vlada sa druge strane. Hvala vam.

Predsedavajući, član 108. koji se tiče reda na sednicama Narodne skupštine i član 109. koji se tiče opomena.

Nisu Aleksandar Vučić i Vlada oduzeli ništa penzionerima. Naprotiv, oni su njima sve vratili, vratili su im ozbiljnu ekonomsku sigurnost, vratili su im ozbiljan privredni rast na 3% sa onih minus 3% koje smo imali u vreme vlasti…