Hvala.

Prema Dejtonskom sporazumu treba da imamo 1.024 tenka, ali to je opterećenje za našu zemlju. Nadam se da ćemo za godinu dana imati samo oko 500 tenkova. U bliskoj budućnosti uništićemo uz finansijsku pomoć iz inostranstva značajnu količinu lakog naoružanja kao što su mine, streljačko oružje ili prenosivi prosti vazdušni sistemi. Poštovane kolege, uvaženi ministre, poštovani oficiri Vojske Srbije sigurno se pitate šta je to što je srpski poslanik sada rekao. Ali nije to ono što kaže danas ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS. To je samo citat onoga što je, verovali ili ne, 11. aprila 2005. godine na jednoj međunarodnoj konferenciji u hotelu „Hajat“ izgovorio srpski ministar odbrane.

Da bi bolje zapamtili, još jednom ću vam pročitati onaj najvažniji deo. Kaže ovako – u bliskoj budućnosti uništićemo uz finansijsku pomoć iz inostranstva znatnu količinu lakog naoružanja kao što su mine, streljačko oružje ili prenosivi protivvazdušni sistemi. To kaže, verovali ili ne, ministar odbrane.

Ministar odbrane je bez onog istog političkog konglomerata koji danas nosi naziv Savez za Srbiju. Teško i mučno, ja znam danas je i uopšte govoriti o uništavanju vojske Srbije u tom periodu, da bi nekako slikovitije to pokazali ja sam doneo par fotografija koje pokazuju kako je izgledalo sečenje i spremanje za pretapanje srpskog oružja, istog onog oružja sa kojima su naši vojnici branili Srbiju kada je to bilo najteže. Znam da je to ovim časnim ljudima u uniformama bio težak period i zaista nije bilo lako gledati sve to.

Međutim, verujte mi možda to i nije najgore od svega što je moglo da se desi. Ono što je gore od svega toga je nesebičan rad na uništenju morala i ponosa srpskog vojnika, ali i rad na razgradnji vere u srpsku vojsku kada su u pitanju srpski građani. To je ono što je najteže kada je u pitanju uništavanje srpske vojske.

Nekako su ovi poslednji dani i poslednji događaji, a vezani su za tu 63. padobransku i 72. iz Pančeva nas vratili unazad i u sećanje kako je to počelo, najpre sa bombardovanjem, a kasnije sa unutrašnjim urušavanjem Vojske, demoralisanjem, šikaniranjem i progonom, hapšenjem oficira, ali i uništavanjem najslavnijih i najznačajnijih srpskih jedinica, odnosno jedinica Vojske Srbije. Tako su se na udaru našle i ta čuvena slavna 63. padobranska iz Niša i 72. specijalna iz Pančeva.

Nažalost, nisu one bile jedine. One su nekako i najslikovitiji prikaz, ali bila bi sreća kada bi one bile jedine. To je u stvari ono što je bilo najteže u vojsci, najteže što je Vojska Srbije preživela u prethodnom periodu. Možda se nekako pitate – kakve to veze ima sa današnjicom? Verujte, veoma je jednostavno. Na primer, čovek koji je naredio direktno zadatka kada je u pitanju uništenje te 63. padobranske i 72. specijalne je danas potpredsednik Jeremićeve partije opet u ovom Sazivu za Srbiju, o kome sam danas govorio. Da li je to slučajno? Nema ništa slučajno.

U istom tom Savezu je i Boris Tadić, jedan od verovatno najgorih ministara vojnih kada je u pitanju Vojska Srbije, čovek koji je po običaju napuštao zemlju ili bio na moru kada je to bilo najteže u Srbiji. U tom Savezu je i njegov posilni iz tog doba koji je igrom slučaja danas postao vladar tog Saveza za Srbiju, a to je Dragan Đilas.

Međutim, nije sve tako crno. Srećom, evo već sada vidimo da polako taj period ostaje iza nas i puno je dokaza za takvu tvrdnju.

Opet ću se vratiti na 63. padobransku i 72. specijalnu. Izvršenje naređenja vrhovnog komandanta, predsednika država Aleksandra Vučića i vašim predanim radom vraćen je ponos 63. i 72. brigadi. Kako ste sami rekli ministre nije na herojskim brigada da postanu manje, da se zaborave i nestanu, već da se usprave i ojačaju i pokažu da su vredne onih koji su to bili pre njih.

Mi poslanici SNS vam čestitamo. Imate punu podršku i vi i vrhovni komandant, predsednik Republike.

Dokaza je još mnogo, dokaza izdizanja srpske vojske i kada je u pitanju zanavljanje oružja, nabavka novih aviona, helikoptera, oklopnjaka. Vidim, to vam mami poseban osmeh, ministre, na licu, baš kao i meni. Kada je u pitanju nabavka opreme za srpsku vojsku i poboljšanje njihovog materijalnog statusa, o tome mnogo govore u prilog i one brojke, one brojke kojima se izražava izdvajanje kroz budžet za pripadnike tj. za Ministarstvo odbrane. Poređenja radi, 2012. godine izdvajanje za Ministarstvo odbrane je bilo na nekih 53 milijarde dinara. Ove godine je 95 milijardi. Skoro pa duplo više.

Dokaz uspinjanja srpskog odbrambenog sistema je i namenska industrija koja se ne slučajno, verujte, nalazi ovih dana na udaru. Izvoz namenske industrije iz onog perioda kada je ministar govorio 2005. godine o uništenju oružja je bio negde na 500 miliona evra. Izvoz 2018. godine je bio tri puta više, nešto više od milijardu i 400 miliona evra.

Dokaz za to su svakako, uvaženi ministre, uvaženi oficiri Vojske Srbije, i ovi zakoni i strategijski dokumenti koji su danas pred nama. Dokaz uzdizanja srpske vojske je i Zakon o Vojsci koji je danas pred nama. Zakon svakako je na tragu poboljšanja statusa samih vojnika, pre svega kroz davanje mogućnosti da oni rade u inostranstvu, da rade u nekim državnim organima ili nekim drugim pravnim subjektima, kroz davanje mogućnosti da vršimo prijem oficira i podoficira u Vojsku Srbije kroz podizanje starosne granice na 40, odnosno 45 godina, kroz davanje mogućnosti da kroz posebnu vojnu obuku tj. odgovarajuću vojnu obuku sa oružjem postanete deo Vojske Srbije. Sada više neće biti uslov samo odslužen vojni rok.

Vodilo se tu računa svakako i o sigurnosti građana jer jasno je definisano kada vojnik Vojske Srbije može da prestane sa službom tj. u vreme ratnog stanja ili vanrednog stanja vojnik ne može, sem u posebnim slučajevima prestati sa službom, što daje svakako određenu dozu sigurnosti građanima Republike Srbije.

Ministre, malo sam sa vašim saradnicima razgovarao da ukoliko postoji mogućnosti, odnosno u nekim podzakonskim aktima dobro bi bilo razmotriti i mogućnost da se pod vojnom obukom sa oružjem za neke naše državljane iz okruženja nađe mogućnost za sve one koji imaju naše državljanstvo, a završili su obuku u nekim zemljama u okruženju, tu pre svega mislim na Republiku Srpsku i Crnu Goru i Makedoniju, da to bude jedan od uslova koji će da ispunjava, da to bude ono što će ispunjavati uslov koji je danas u zakonu.

Što se tiče Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, mi poslanici SNS smo svakako na stavu da su ovo istorijski dokumenti, da je ovo istorijski trenutak kada je u pitanju celokupan odbrambeni, ali ako hoćete i politički sistem u Republici Srbiji. Prvi put na jednom mestu imamo jasno definisane i sabrane nacionalne interese Srbije i oni su jasno bez razmišljanja definisani.

Pored svih onih koji su nesumnjivo važni, a tiču se ekonomskog razvoja, tiču se očuvanja životne sredine, evropskih integracija, očuvanja mira i stabilnosti u regionu, pojavljuju se dva koja su Srbiji u ovom mementu verovatno i najvažnija, a to su očuvanje suvereniteta, nezavisnosti kao jedan i onaj drugi koji se prvi put u ovom parlamentu spominje i o kom prvi put uopšte Skupština Srbije raspravlja, a to je očuvanje našeg naroda u regionu, a pre svega Republike Srpske i opstanak Republike Srpske u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Stoga mislimo da je to jedan važan istorijski momenat kada su u pitanju ovi dokumenti.

Što se tiče Strategije odbrane Republike Srbije, u njoj su svakako sabrani svi odbrambeni interesi Republike Srbije na jednom mestu, ali nije to samo puki tehnički dokument koji se tiče odbrane jedne zemlje, to je važan politički dokument. On pored onog dela koji se tiče odbrane jasno trasira i politiku Srbiju u nekom narednom periodu.

Prvi put posle one Rezolucije iz 2007. godine, koja je usvojena u ovom uvaženom domu, se u jednim ovakvom dokumentu, jednom zvaničnom dokumentu, jasno definiše vojna neutralnost Republike Srbije. Nikada više zli jezici poput Vukadinovića, Obradovića, Đilasa i bilo koga od njih, neće moći reći da bilo ko ima nameru da uvede Srbiju u NATO pakt, bilo koji drugi vojni savez, ali svakako ostavlja mogućnost saradnje i na kraju krajeva potencira saradnju sa svim od njih, od kojih Vojska Srbije, odnosno ceo odbrambeni sistem ima koristi i sa kojima će ta saradnja biti na korist naše države.

Što se tiče ove dve odluke, odnosno Odluke o angažovanju pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama i Sporazuma sa Češkom Vladom. Da vam kažem, to je sa našeg gledišta i što se nas tiče, u stvari, samo jedan nastavak vraćanja međunarodnog ugleda Srbije i njenog odbrambenog sistema u svetu. Svakako da je za to najzaslužniji predsednik Republike koji je, počevši od te 2014. godine, uspeo na jedan ozbiljan način da vrati ugled i Republici Srbiji ali, ako hoćete, i odbrambenom sistemu, čiji ste vi sastavni deo.

Ministre vi, ministarstvo koje vodite, vrhovni komandant predsednik države Srbije će sigurno ostati upamćen kao čovek koji je iz gotove propasti vraćao Vojsku Srbije i njen odbrambeni sistem. Počevši od onog opremanja Vojske, vraćanja morala i ugleda vojsci u narodu, ali i na kraju sa ovim dokumentima o kojima mi je bila čast govoriti danas u ovom uvaženom domu, koji će definitivno ostati deo istorije odbrambenog sistema Srbije.

Pošto ste vi ljudi koji su taj posao prerano radili i još ga uvek radite, budite sigurni da ćete imati podršku nas poslanika Srpske napredne stranke i kada je u pitanju politika i sve važne odluke, ali i kada su u pitanju ovi zakonski predlozi i ovi strategijski dokumenti koji su danas u raspravi u ovom uvaženom domu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege i uvaženi predstavnici Vlade, kada govorimo o današnjem dnevnom redu, po meni su dva osnovna utiska u svemu tome, a to je odgovornost i mogućnost da napravite poređenje. Odgovornost pre svega današnjih predstavnika vlasti u Republici Srbiji koji su ove materijale konačno doneli pred ovaj uvaženi dom. Kada je u pitanju poređenje, mogućnost da poredimo sve ono što su načini trošenja novca u prošlosti sa onim kako se to radi danas.

Formalno mi danas raspravljamo o završnom računu budžeta od 2002. do 2016. godine. Formalno je tako, ali suštinski ja mislim da raspravljamo o istoriji, jer dobar deo ljudi koji danas sedi u ovoj sali u to vreme kada govorimo o budžetima, pre svega iz tog dalekog perioda 2002. i 2003. godine, je bio ništa do puko dete. Danas govorimo o istoriji, verovatno o najbolnijem delu ekonomske istorije Srbije. To svakako ima i svoje posledice.

Činjenica je, takođe, da je metodologija izrade ovih budžeta, svih ovih koji su danas pred nama, bila različita u različitom vremenskom periodu, ali takođe je i činjenica da je u dobrom delu njih, naročito onima do 2012, odnosno 2014. godine, prihod bio od enormno velikih zaduživanja i to po pravilu sa velikim kamatama. Evo, podsetiću vas na kredit Mirka Cvetkovića iz 2011. godine sa 7,25% kamate, kredit uzet kako bi se penzije povećale i kako bi se nekako na izborima 2012. godine, kako tako, ponovo ostalo na vlasti. Drugi deo prihoda je bio onaj deo od privatizacije. Istini za volju, onaj minimalni deo od privatizacije, jer najveći deo od prodaje preduzeća je završavao direktno u džepovima tadašnjih predstavnika vlasti kao kroz enormne provizije koje su dobijali za prodaju tadašnjih državnih preduzeća.

Međutim, sve ovo nije prošlo tako sjajno, imalo je neke svoje ozbiljne posledice i mislim da ih stalno treba ponavljati. Ja bih ovo negde poredio sa zločinom. Ako o zločinu stalno ne govorite i stalno ne ponavljate ono što se desilo, realna je opasnost da vam se taj zločin ponovi. Ovo što se desilo nije ništa drugo do ekonomski zločin prema državi Srbiji i njenom narodu. Šta su posledice tog i takvog ekonomskog zločina, podsetiću vas kako nam se ponovo ne bi dešavalo i to ćemo uporno raditi. Upropaštene fabrike, stotine hiljada ljudi na ulicama bez posla, uništen zdravstveni sistem, uništena, a pre svega ponižena vojska i policija, pohapšeni oni koji su u najteža vremena stajali na braniku ove zemlje, javni dug koji je prešao preko 80% BDP, privredni pad, visoka inflacija i mnogo, mnogo drugih negativnih stvari.

Pitate se da li je možda nešto dobro bilo u tome svemu iz tog perioda? Naravno da jeste, bila je to pre svega dobrobit za ondašnje nosioce vlasti oličene danas pre svega u nekom novom DOS-u koji nosi ime Savez za Srbiju.

Njihova finansijska podloga i te kako je rasla, i te kako je jačala. Svuda na svetu političari, koji u vreme propasti sopstvene države i sopstvenog naroda ozbiljno finansijski ojačaju se zovu jedinstvenim imenom – lopovi. Da ne bi bilo zabune kada ovo kažem, mislim pre svega na današnji DOS, pod imenom Savez za Srbiju i ljude koji ga vode. To su isti ljudi iz onog perioda kada se radila realizacija ovih budžeta, o kojima mi danas govorimo. I nije to ono što je u tome svemu najgore, najgore od svega toga je što ti ljudi danas ponovo pokušavaju da se vrate na vlast i to nasiljem. To je ono što je najgore u svemu tome.

Narod ih sigurno neće. Ne postoji drugi način da se vrate na vlast, narod ih danas ne želi. Šta je to što narod želi? Narod želi ono što vidi danas. Želi što se tiče rada, ono što danas radi predsednik države, a što se tiče ličnosti, upravo onoga koji taj posao radi i današnji predsednik države.

Čoveka koji je danas označio i službeno negde početak srpske jave, jave koja je proizašla iz srpskog sna o spajanju Beograda, odnosno o spajanju Horgoša sa Čačkom. To je višedecenijski srpski san, gde smo jednom modernom saobraćajnicom uspeli da spojimo sam sever naše države i polako napredujemo ka njenom jugu. E, to je ono što narod hoće i u to sam potpuno siguran.

To je ono što građani znaju da cene. Ovo svakako ostaje nešto što će biti primer, verovatno za istorijske udžbenike, primer kako izgleda naopako voditi državu, ali dobro je što se to konačno posle duže vremena našlo pred poslanicima u ovom uvaženom domu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi građani, cilj svih ovih zakonskih predloga o kojima danas govorimo mogao bi se podeliti nekako, po meni, na dva dela, na onaj nekako tehnički deo, koji se tiče usklađivanja zakonskih normi sa pravnim tekovinama razvijenog dela sveta i svrstavanja Srbije u grupu zemalja koja nekakvim svojim zakonskim normama i zakonskim rešenjima garantuje potpunu pravnu sigurnost onima koji se bave različitim delatnostima u Srbiji i koja s druge strane garantuje potpunu nesigurnost onima koji se bave nekim zakonskim, moralno i na svaki drugi način neprihvatljivim stvarima, kako u Srbiji, tako i u drugom i onom najvažnijem razvijenijem delu sveta.

Drugi deo, odnosno drugi cilj koji bi mogao da se negde pronađe kao nešto što je glavno u ovim zakonskim predlozima je ono što se tiče i političkog, a i nekako da kažem ekonomskog rejtinga Srbije i njenog statusa uopšte u svetu.

Mislim da je upravo taj politički i ekonomski rejting i status Srbije možda i najvažniji uslov za napredak društva u celini.

Siguran sam da je za ponovnu, da kažem, obnovu i rast tog ugleda, kako političkog, ekonomskog i svakog drugog Srbije u svetu najzaslužniji upravo rodonačelnik ove današnje politike koja Srbiju vraća na nekakve uspešne staze, najzaslužniji je svakako predsednik države. On je istovremeno danas i najvažniji promoter i čovek koji najviše radi na razvoju tog ugleda Republike Srbije.

Sad, šta su benefiti te politike? Ja mogu govoriti o dosta benefita, kao i sve moje kolege, ali nekako ovih zadnjih dana je aktuelan onaj koji se tiče povećanja kreditnog rejtinga Republike Srbije. U konačnici, on je i rezultat ovih i ovakvih zakonskih predloga koje Vlada šalje u ovaj uvaženi dom, a tiču se, pre svega, da kažem, sinhronizacije i na putu su sinhronizacije monetarne fiskalne politike u Srbiji u celini.

To će opet da znači bolje uslove, odnosno povoljnije uslove za finansiranje preduzeća, nešto više investicija, više proizvodnje, ali ako ćete sa stanovišta prosečnog čoveka i prosečnog građanina u Republici Srbiji, značiće više posla, više zaposlenih. Mislim da je to onaj najvažniji benefit koji danas prosečan građanin u Republici Srbiji oseća od svih tih poslova.

To opet znači u krug i povećanje privrednog rasta, jer vidimo da značajne svetske agencije projektuju privredni rast u Srbiji za sledeću godinu negde na 4%. Poređenja radi, imali smo, ne tako davno, 2012. godine pad od minus 3%.

Sad kad ovako pogledate, jasno vam je da s jedne strane imate jedan ozbiljan rad, zakone i poslove koje radi i Vlada i predsednik Republike sa jedne strane, a oni su svakako na tragu poboljšanja i jačanja i srpske države, ali ako hoćete, i srpskog naroda na Balkanu u celini.

Šta imate sa druge strane? Sa druge strane imate pretnje, vešala, snajpere, upade, nasilne upade u institucije i sve ono što se zove nasilje. Mi poslanici SNS i te kako znamo da izaberemo između to dvoje. Mi biramo ovo prvo. Biramo rad i red u Republici Srbiji, ali biramo i ove zakone koje vi kao Vlada šaljete u ovaj uvaženi dom.

Važnije od toga je što narod u Srbiji bira isto to. Imaće narod u Srbiji u narednim mesecima priliku da još jednom to pokaže na izborima koji su, evo, ubrzo pred nama.

Kada sam se već taknuo u ovom mom govoru i našeg naroda uopšte na Balkanu i celokupnog srpskog korpusa na Balkanu, iskoristiću ovu priliku da našim kolegama, našim prijateljima, ako hoćete, na kraju krajeva, i našoj braći u parlamentu u Podgorici, još jednom da ih podsetim na molbu i želju koju je predsednik države izrekao u prošlim danima, a tiče se Zakona o slobodi veroispovesti, koji je ovih dana aktuelan u Crnoj Gori, koji je Vlada poslala Skupštini Crne Gore na usvajanje.

Mi im još jednom šaljemo molbu da zajedno sa političkim predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori i sa Srpskom pravoslavnom crkvom pokušaju da usklade stavove, a vezano za taj zakon, a naročito onaj deo koji se tiče i koji je vezan za imovinu SPC, a i svih ostalih verskih zajednica u Crnoj Gori.

Kao što reče naš predsednik, SPC nije samo utočište onog dela naroda koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, ona je utočište i onog dela koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, ali veoma često i nekih drugih konfesija i nekih drugih nacionalnih zajednica.

Svakako ne negirajući pravo crnogorske države da sama donosi svoje odluke, mi im još jednom, zajedno sa našim predsednikom, upućujemo molbu i apel da još jednom dobro razmisle o tom predlogu zakona, pokušaju da ga usklade sa političkim predstavnicima Srba, sa SPC, kako ne bismo narušili dobre odnose između srpske i crnogorske države i sve ono što je kroz istoriju krasilo odnos Srbije i Crne Gore. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani gospodine Pašaliću, mi svakako cenimo to što ste pored brojnih obaveza i puta u inostranstvo i danas i prethodnih dana, stigli u ovaj uvaženi dom gde zajedno možemo da razgovaramo o ovim predlozima koji su danas pred poslanicima u ovom uvaženom domu.

Inače, posao Zaštitnika građana u suštini je da stalno radi na unapređenju poštovanja sloboda i prava kako građana tako i stranaca u našoj zemlji. Njegov posao je takođe da ukoliko utvrdi da neki nosioci javnih funkcija u Srbiji svojim delovanjem pokazuje elemente nekog krivičnog dela postupa pred državnim organima, podnosi krivične prijave i vrši sve druge radnje nadležnim državnim organima.

Suštinski ja mislim da je najvažniji posao Zaštitnika građana u stvari očuvanje dostojanstva svakog građanina Republike Srbije. Ako pođemo od ovih premisa i opisa poslova vaše institucije, odnosno institucije na čijem ste čelu i opšteg stanja u društvu, moram vam reći da je i pred vama i pred vašim zamenicima jedan zaista obiman posao.

Evo, nakon više od dve godine od vašeg izbora u ovom uvaženom domu, možemo slobodno reći da smo mi poslanici SNS doneli pravu odluku kada smo podržali vaš izbor na čelo institucije koju predstavljate jer smo tako mi i vi uspeli tu instituciju da sačuvamo od višegodišnjeg pogubnog uticaja politike. Međutim, čini mi se da je sada i vaša i naša obaveza da zajedno ovo društvo i građane takođe čuvamo od politike to jest od nekih pogubnih politika, odnosno pre svega od ličnosti koje su nosioci ti politika danas.

Da bih vam to slikovito pokazao kako uopšte to zamišljam, vratiću vas nešto u prošlost, jer naime u junu i decembru mesecu 1911. godine pred sam početak Balkanskih ratova, Kralj Petar je srpskim vojnicima na Banjici dodelio svakom od 51 puka tadašnje srpske vojske, dodelio po jednu zastavu. Te zastave su se kasnije pronosile i kroz sve važne bitke i u Balkanskim ratovima i u Velikom ratu koji je nakon toga usledio. Ono što je kuriozitet i što je činjenica da nakon, da kažem, pada Srbije i ulaska Austrougara u Srbiju, nemački car Vilhem je od svog generala Makenzina zatražio jednu od tih 51 pukovske zastave srpske vojske. Njegovo naređenje nije moglo biti izvršeno jer Austrijanci nijednu srpsku zastavu nisu zarobili, nijedna od tih pukovskih zastava nije pala u ruke neprijatelja. Branile su se te zastave životima vojnika i dan danas 47 od tih 51 pukovske zastave se čuva u depoima Vojnog muzeja u Beogradu, tri su nestale u bitkama u Velikom ratu kada su zastavnici, tadašnje srpske vojske uništavali, shvativši da će i sami biti zarobljeni, uništavali zastave kako one ne bi pale u ruke neprijatelja i kako ne bi bilo narušeno dostojanstvo i zastave i naroda. Četvrta ona verovatno najvažnija zastava Drugog pešadijskog puka „Knez Mihajlo“, prvog poziva Moravske divizije, da, odnosno čuvenog „Gvozdenog puka“ je poslužila kao pogrebni pokrov kralju Petru i zajedno sa njim je sahranjena.

Zašto vam sve ovo govorim? Nažalost, okolnosti su danas takve da državna zastava Republike Srbije na ovaj ili onaj način dospe u ruke Boška Obradovića, Boška Obradovića koji je danas udarna pesnica današnjeg DOS-a, udarna pesnica DS, udarna pesnica Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i tog raznolikog društva, ali i udarna pesnica nekih drugih centara moći, pre svega, onih van Republike Srbije i čini mi se da se rušitelji današnje Srbije ne razlikuju puno od rušitelja Srbije iz onoga vremena.

Međutim, tu ima nešto i na sreću. Na sreću čini mi se da današnji čuvari Srbije tom istom zastavom koje se dokopao Boško Obradović, podsetiću vas, a videla je to i Srbija, pokušao je i da ruši ovaj uvaženi Dom, hram srpske državnosti, ali na sreću ni srpski policajci se danas ne razlikuju mnogo od svojih predaka i od srpskih zastavnika i srpskih vojnika iz tog doba.

Videla je Srbija kako je jedna žena, načelnica službe obezbeđenja ovog uvaženog Doma, potpuno goloruka sa svojim kolegama uspela rušiteljima tog dana da otme tu zastavu i time pokaže više stvari. Pokaže, pre svega, da su čuvari ovog uvaženog Doma srpski policajci dostojni imena svojih predaka, srpskih vojnika i zastavnika, pokaže kako se čuva dostojanstvo zastave, pokaže kako se čuva dostojanstvo ovog uvaženog Doma, ali i pokaže kako se čuva dostojanstvo svakog građanina u Srbiji danas.

Zašto sam ovo ispričao? Da bi vam poslužilo kao vodič u vašem delovanju, da biste vi zajedno sa ovim vašim zamenicima koji će, ne sumnjam, biti izabrani u danu za glasanje, koji zaista imaju jedne impresivne biografije, imali podsetnik kako se to čuva država, kako se to čuva dostojanstvo svakog građanina, a ne sumnjam da će te vi zajedno sa ovim ljudima koje ste ovde predložili, za čiji ste rad, na kraju krajeva, vi i najviše odgovorni i koje ste sami birali za svoje saradnike, čuvati dostojanstvo svakog građanina i Republike Srbije u celini.

Mi, poslanici SNS ćemo vam pomoći u izboru ovih vaših predloga, pomoći ćemo vam i u tom poslu očuvanja reda i dostojanstva u Republici Srbiji, kao što ćemo svakako pomoći i predsedniku Republike Srbije kada nastoji da razotkrije sve one laži koje se tiču delovanja nekih ljudi u prošlosti, a tu, pre svega, mislim na „Račak“ i izmišljene afere koje se vezuju za taj period.

Mi svi stojimo iza stava predsednika države da se u Račku nije desilo ništa, nego jedna najveća prevara, koja je srpski narod u XX veku koštala mnogo žrtava. Dokle god vi, vaši saradnici i predsednik države radite takav važan posao i čuvate dostojanstvo ovog naroda u celini imaćete podršku nas poslanika SNS, kako u poslu, tako i u danu izbora vaših zamenika.

Hvala vam.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani građani, ako bi mene lično neko u budućnosti pitao šta je to sećanje i koji je to najupečatljiviji utisak koji nosim ovih dana sa ove sednice kada smo raspravljali o predloženim zakonima, verujte mi, to bi bio način na koji smo započeli ovu sednicu, odnosno informacija koju je malo pre te sednice saopštio javnosti predsednik države, a u ovom uvaženom domu zvanično je ministar finansija na početku same sednice, a to je informacija da je stopa nezaposlenosti u Srbiji pala ispod 10%.

Verujte mi da barem polovina nas u ovoj sali ne pamti da je nekada Srbija se mogla karakterisati kao zemlja zaposlenih ljudi, zemlja novih fabrika, odnosno zemlja u kojoj nezaposlenost nije centralna tema.

Kroz ceo životni vek te jedne grupacije tema nezaposlenosti je bila centralna tema u razgovorima i u porodici i u školi i na ulici i u preduzeću i u društvu uopšte.

Druga važna stvar i drugo sećanje, odnosno drugi značajan utisak sa ovog zasedanja, koji sam siguran ponećemo svi za budućnost je to da je nakon što je ova informacija saopštena, usledila jedna besomučna kampanja protiv države, protiv predsednika Vlade i svih, da kažem, rukovodećih struktura u ovoj zemlji. Pa se onda predsednik Vlade našao simbolično na naslovnoj strani, kao meta jedne od najmodernijih snajperskih pušaka, a grupa vandala je pokušala Ministarstvo finansija da opaše lancima i katancima i verovatno kao nikada do tada u istoriji da zatvori jedno srpsko ministarstvo.

Mislim da se ta stvar nikada nije desila u istoriji. Nema slučajnosti. Verujte mi, te dve stvari su i te kako uzročno posledično povezane. Informacija da je Srbija dostigla rekordno nisku stopu nezaposlenosti i besomučni napad na državu, odnosno na predsednika i Vladu, i te kako su te dve stvari u korelaciji.

Šta je bio odgovor predsednika i Vlade? Predsednik je na tu pretnju rekao da će on olovkom nanišaniti deo Srbije u kojem će otvoriti novu fabriku, odnosno nove puteve, a odgovor Ministarstva finansija i vašeg ministarstva, gospodine Đorđeviću, je ovo – set zakona o kojima raspravljamo u poslednjim danima.

Ovi zakoni će omogućiti da se te fabrike lakše otvore i da se smanji stopa nezaposlenosti u Srbiji. E, pa, svi ovi vaši zakonski predlozi koji su usledili verovatno i kao odgovor na jedno ovakvo stanje u državi sadrže sve osnovne karakteristike. Ima tu, naravno, nekih drugih propratnih. Jedna od njih je rasterećenje privrede kroz smanjenje poreza na zarade i povećanje one osnovice zarade, neoporezivog dela zarade.

Druga bitna karakteristika je da svi ovi zakonski predlozi u sebi zadrže bar po jednu odrednicu u smislu olakšavanja i bržeg zapošljavanja i daljeg smanjenja stope nezaposlenosti. Ima tu i propratnih efekata u smislu smanjenja birokratije, kada je u pitanju poreska prijava za imovinu koja dolazi iz nasledstva, kada je u pitanju izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice, kada su u pitanju plate i penzije, odnosno njihovo povećanje uz nenarušavanje finansijske stabilnosti itd.

Međutim, sve to sabrano nas opet vraća na početak priče, na borbu za dalje smanjenje stope nezaposlenosti.

Uvaženi predstavnici Vlade, ta borba će dovesti i do novih snajpera i do novih lanaca i katanaca i do novih vešala i do novih motornih testera i do novih huligana kojima će nastaviti da prete oni koji su danas protivnici ne mera, nego države Srbije u celini.

Međutim, trebaće njima i snajpera i motornih testera i vešala i mnogo što šta, mnogo više nego što su planirali, jer iza ovog posla ne stoji samo predsednik i Vlada Srbije, nego stojimo svi mi, poslanici SNS, a što je najvažnije, iza ovih poslova stoji narod Srbije u celini. Pokazao je to nekoliko puta, narod, da podržava sve ovo što radimo. Pokazaće to, ako Bog da, i u narednim mesecima imaćemo priliku još jednom to da vidimo.

Pošto su odgovori i Vlade i predsednika bili adekvatni i u korist građana Srbije, kada su u pitanju i ono nišanjenje olovkom i otvaranje novih fabrika u Srbiji i kada su u pitanju zakoni koji će pripomoći u tom poslu, mi narodni poslanici SNS ćemo u danu za glasanje podržati ove vaše odgovore, odnosno ove zakonske predloge koji su ovih dana pred nama. Hvala.

Hvala, predsednice.

Uvažene kolege, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi građani, kao što ste videli, i sada i u proteklim danima nismo čuli nijedan ozbiljan i realan argument kada je u pitanju kritika Zakona o budžetu, niti je jedan od iznesenih argumenata mogao da posluži kao realna osnova za kritiku samog budžeta.

Mnogo je dobrih i pozitivnih stvari sadržano u ovom predlogu zakona, a tiču se i povećanja zarada i investicija istovremeno, što priznaćete nije baš čest slučaj kada su uopšte budžeti u pitanju. Obično je, nije to pravilo, ali je osnovna karakteristika svakog plana prihoda i rashoda u suštini to da su ili razvojnog ili socijalnog karaktera.

Ovaj predlog u sebi sadrži obe te komponente. On je istovremeno i razvojni i socijalni. Ponavljam, to jeste zaista jedna vrednost, nije pravilo da je jedna od tih izuzeta, ali ovaj sadrži, prosto, te obe stvari u sebi.

E sada, to je samo po sebi rezultat ozbiljnog i predanog rada predsednika države i Vlade, ali ako hoćete, to je sa jedne strane, ali ako hoćete i razuma i strpljenja građana Srbije koji su podneli najveći teret reformi u prethodnim godinama, a tu pre svega mislim na penzionere, koji sami jesu izneli nekako naveći teret svih ovih reformi.

Međutim, avaj, sve ovo i džaba svi dobri rezultati kada vam nedostaju nekakvi realni argumenti, onda kreće jedna besomučna kampanja, pre svega na vas ministre, kao jednog od najodgovornijih u Vladi za sprovođenje ovog zakonskog predloga.

Međutim, ministre, ono što treba da znate vi ste samo sekundarni cilj i vi, odnosno vaša ličnost i vaša doktorska disertacija i na kraju krajeva Ministarstvo koje vodite, pa moglo bi se reći i Vlada. Svako od nas pojedinačno je samo propratni ili sekundarni cilj takve jedne besomučne kampanje. U suštini cilj je Srbija. Cilj je zaustaviti Srbiju, napraviti jednu političku nestabilnost u Srbiji. Nakon toga, po diktatu iz inostranstva, sastaviti nekakvu Vladu sa ulice, sa mnoštvom egzotičnih likova u njoj popu, recimo, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića itd.

Takva Vlada bi onda sprovodila ono što je naum nekih drugih centara, a to je dovođenje u opasnost, vraćanje Srbije decenijama unazad i dovođenje u opasnost i dovođenje u pitanje samog njenog opstanka. To bi, naravno, u konačnici dovelo u jednu bezizlaznu situaciju i milione naših ljudi koji žive i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u Makedoniji, ako hoćete i u Mađarskoj, na kraju krajeva.

Nakon toga bi usledila jedna ozbiljna materijalna naknada protagonistima jednog takvog posla iz istih tih centara gde je takav jedan scenario kreiran. E, to je ono što je primarni cilj čitave kampanje koja se ovih dana vodi i protiv vas i protiv svega onoga što ste radili, ali i protiv ministra Stefanovića, predsednika države i mnogih drugih odgovornih ljudi danas u Republici Srbiji.

Boško Obradović, videli ste u poslednjih dan-dva, ima još jedan dodatni cilj, a to je, sam ga je proklamovao, verujte ja ga i niko od nas nije izmislio, da se njegova supruga proglasi kraljicom Srbije, a on valjda nekako po difoltu princem od Srbije ili tako nešto.

Koliko god, mislim istini za volju, da vam kažem, nije to nešto što je cilj ovih ostalih o kojima sam govorio, to je više odraz mentalnog stanja, ne gospođe Obrenović, odnosno Obradović, nego pre svega njenog supruga koji je i predlagač jedne ovakve neverovatne ideje.

Koliko god to, ministre i uvažene kolege, zvučalo pomalo smešno, verujte mi to nije ni malo smešno. To je veoma, veoma opasna stvar. Ovo drugo govorim, pre svega, zbog građana Srbije koji treba da znaju šta je to i kakva je to opasnost koja se ovih dana nadvila nad Srbijom i šta je to sa čime i mi iz SNS, ali i ljudi koji nas podržavaju, moramo da se izborimo.

Međutim, Srbija je već jednom prošla kroz nešto slično, imala je priliku, naš narod je dovoljno mudar, imala je priliku da na nekim drugim mestima u svetu vidi šta je to i šta sledi iza toga i siguran sam da narod u Srbiji tako nešto neće dozvoliti. A mi ćemo, ministre, kao poslanici SNS, na čelu sa našim predsednikom, svakako nastaviti da raskrinkavamo sve ono što je pozadina delovanja danas dela opozicije u Srbiji. Verujte da zajedno sa vama i predsednikom nećemo dozvoliti jedan takav scenario kakav su planirali i o kome sam ja govorio u prethodnom periodu, a ovaj svakako dobar zakonski Predlog budžeta za 2020. godinu ćemo u danu za glasanje podržati. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan set zakonskih predloga i samo letimičnim uvidom u predloženi, odnosno usvojeni dnevni red, mogu se izvući najmanje tri važna zaključka.

Naime, prvo, da su svi današnji zakonski predlozi u funkciji, odnosno na tragu stvaranja nekih novih partnerstava i širenja saradnje Republike Srbije sa raznim zemljama u svetu, ali i širenja regionalne saradnje. Drugo, da su svi zakonski predlozi koji su danas pred nama u funkciji borbe protiv korupcije, kriminala i protiv međunarodnog terorizma. Treće, da su svi današnji zakonski predlozi u funkciji poboljšanja digitalne usluge države i uopšte približavanja javne uprave građanima Republike Srbije.

Naravno, tu možemo govoriti o nekim drugim propratnim efektima. Pre svega, radi se, da kažem, o revnosnom radu Ministarstva unutrašnjih poslova, jer i sami zakoni su iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zašto je ovo nama, poslanicima SNS, od izuzetnog značaja? Naime, ono što je značajno za svaku političku strukturu i ono što je najvažnije sa stanovišta običnog građanina i običnog birača je da ta ista politička struktura izvršava poslove za koje je dala obećanje prilikom stupanja na najvažnije državne funkcije.

Naime, ako već govorimo o ovom prvom zaključku o kojem sa govorio na početku, jasno je, a koji se tiče i u funkciji je međunarodne saradnje i širenja regionalne saradnje, i podsetiću vas da je predsednica Vlade još 2017. godine, negde u junu mesecu, čini mi se, na Vidovdan 2017. godine, u svom ekspozeu, kao sam prioritet na samom početku svog ekspozea postavila princip širenja partnerstva u svetu i širenja regionalne saradnje.

Mislim da su ovi zakoni upravo na ovom putu, na ovom tragu i na ovom principu koji je tada još postala predsednica Vlade. Naglasila je još tada premijerka da će u ostvarivanju ovih svojih principa i te kako oslanjati se na ozbiljno i veliko državničko iskustvo predsednika Republike, ali i na ugled koji on uživa u svetu. Vreme pre toga i događaji pre toga, ali i događaji posle toga će dokazati da je to njeno očekivanje bilo i te kako osnovano. Potvrda toga su, ako hoćete, i današnji i jučerašnji događaji u Parizu, ali i svi oni važni politički događaji koji su se odigrali tokom protekle nedelje u Severnoj Makedoniji.

Moglo se jasno ustanoviti iz svih ovih političkih događaja da je Srbija vraćena na mesto koje joj istorijski negde i pripada, da je Srbija postala veoma pouzdan partner, poželjan za saradnju sa svima, ali i partner koji se prepoznaje po tome što čuva svoju samostalnost u donošenju najvažnijih odluka koje se tiču Republike Srbije.

Siguran sam da je sve ovo posledica politike koju još od 2012, odnosno 2014. godine vodi predsednik države Aleksandar Vučić. Šta su drugo osim napretka, da kažem, u odnosima sa najznačajnijim zemljama sveta i razvoja regionalne saradnje, šta su drugo nego to ovi zakoni koji su danas pred nama?

Oni su pre svega rezultat ozbiljnog rada i podizanja ugleda Ministarstva unutrašnjih poslova. Sigurno je da ni jedna ozbiljna međunarodna policijska organizacija, ako hoćete, ni pojedinačna bezbednosna ili policijska struktura bilo koje zemlje neće sklapati bilo kakve sporazume ili bilo kakve memorandume sa policijskom organizacijom koja ne uživa jedan ozbiljan ugled u međunarodnim odnosima.

Ugled u međunarodnim odnosima nije nešto što se dobija lepim rečima ili lepim željama. Ugled je nešto što se stiče radom i rezultatima. Ako bi govorili o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova, siguran sam da ja sam ne bih imao dovoljno vremena da kažem sve ono što je ozbiljan i značajan rezultat Ministarstva unutrašnjih poslova.

Reći ću samo neke, a moje kolege iz SNS će se svakako u daljom raspravi nadovezati na to.

Naime, u Srbiji je u proteklih pet godina rešeno više od 87% ubistava. To je nešto što je zaista za poštovanje i više je nego u mnogim drugim razvijenim evropskim zemljama. Takođe, sam broj ubistava u Srbiji u proteklom periodu je negde dva do tri puta manji, nego što je to bilo, recimo, početkom dvehiljaditih godina.

U prethodnim godinama je rešeno najmanje 10 ubistava u Republici Srbiji koja su stara i više decenija, a neka ubistava su rešavana još iz 1996. i 1998. godine.

U prvih šest meseci ove godine u Srbiji nismo imali ni jedno mafijaško ubistvo. Da bi vam bilo jasnije o čemu govorim, reći ću vam samo da je 2000, 2001. i 2002. godine broj ubistava bio 212, 215 i 189 po godinama. Od toga, broj tzv. mafijaških ubistava je bio preko 90. U prvih šest meseci ove godine nismo imali ni jedno tzv. mafijaško ubistvo, i to je ono na čemu se gradi ugled Ministarstva unutrašnjih poslova, ali ako ćete, na kraju krajeva, i ugled Republike Srbije u međunarodnim odnosima.

Međutim, uvaženi ministre, i pored svih ovih rezultata, pored svih nesumnjivo napora koje ste činili na poboljšanju materijalnog statusa pripadnika policije, istakao bih jedan poseban koji vraća ugled srpskoj policiji. Naime, u 2019. godini, u sistem Ministarstva unutrašnjih poslova je zaposleno više od 180 lica koja su članovi porodica, a prvenstveno deca poginulih policajaca. Verujte mi da je sa stanovišta običnog čoveka to nešto što je najvažnije i što možda u najvećoj meri vraća ugled srpske policije i među građanima, ali i među samim zaposlenima u policiji. Zapošljavani su članovi porodica onih koji su svoj život ugradili u odbranu ove zemlje, kada je to bilo najpotrebnije. Upravo tako, da kažem, se vraća taj ugled policiji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, na kraju krajeva, i Republici Srbiji.

Ako govorimo o ovome drugome principu o kome sam govorio na početku, a koji je, pre svega, u funkciji saradnje sa zemljama u svetu i regionu, a pre svega na polju borbe protiv kriminala, korupcije i terorizma, pa sigurno da su i ovi zakoni, odnosno sporazumi koji se tiču saradnje sa Evropskom policijskom kancelarijom, zatim Memorandum koji se potpisuje sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, ali i Memorandum sa Evropskom agencijom za sprovođenje zakona, samo još jedan doprinos toj sveukupnoj borbi protiv terorizma, ali ono što je svima nama značajno u svemu tome i što smo odmah uočili jeste da je Srbija i u tim sporazumima i te kako čuvala svoju, da kažem, samostalnost u donošenju najvažnijih odluka.

Primer za to je, verovatno, i ovaj Memorandum sa ministarstvom Sjedinjenim Američkih Država, gde u svim ovim poglavljima i odeljcima možete naći takve odredbe, pa i u Poglavlju 4, Poglavlju 12, Poglavlju 14, 16. itd.

Znači, pored doprinosa svim tim, da kažem zajedničkim ciljevima, naglašena je važnost očuvanja i primene srpskog zakonodavstva u pojedinačnim slučajevima.

Što se tiče ovog trećeg principa, o kome sam govorio i poboljšanja digitalnih usluga države i on je svakako uočljiv pre svega u ovom zakonu o putnim ispravama. Pored svih onih novina koje ste vi, ministre, naveli kao bitne kada su u pitanju izmene Zakona o putnim ispravama primetno je da od sada nećemo, svaki građani koji izgubi putnu ispravu ili na bilo koji način ostane bez nje neće morati to da oglašava u Službenom glasniku, o sopstvenom trošku, kako je to bilo do sada. Postupak je mnogo ubrzan. Od sada će se to oglašavati na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova i smanji će se i trošak građana i sam proces će se ubrzati.

Pošto svi ovi zakoni i pošto svi oni doprinose modernizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i boljem ugledu srpske policije, a samim tim doprinose i ostvarenju onih osnovnih principa iz programa koji je proklamovala Vlada prilikom njenog izbora u ovom uvaženom domu i pošto se svi slažu sa onom politikom, čiji je začetnik današnji predsednik Republike Srbije još od 2012. godine, odnosno 2014. godine mi poslanici SNS ćemo sve ove zakonske predloge podržati u danu za glasanje i isto će biti svakako i sa svim drugim zakonskim predlozima koji dolaze u ovaj uvaženi dom, a na tragu su i u funkciji su i modernizacije države, ali i poboljšanje života svakog građanina u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Očigledno je da je pitanje informacija i bezbednosti u 21. veku i te kako povezano i da su međusobno uslovljena. Naime, pogrešne, netačne i nepotpune informacije mogu da ugroze bezbednost ne samo pojedinaca. Mogu da ugroze bezbednost i države i naroda u celini, naročito ako takve informacije iznose ličnosti koje imaju jedan specifičan položaj u društvu i one posebno moraju biti obazrive kada je u pitanju iznošenje informacija i biti svesni posledica koje takvo iznošenje može da prouzrokuje u društvu.

Ova moja priča tiče se svakako i ovog lažnog uzbunjivača, Aleksandra Obradovića, a pre svega jučerašnje izjave uvaženog srpskog vladike Grigorija. Naime, govoreći između ostalog i o Aleksandru Obradoviću, vladika Grigorije je komentarisao i rezultate izbora na Kosovu i Metohiji.

Vladika Grigorije u tom svom komentaru izbora na Kosovu i Metohiji kaže sledeće – nisam slep, hvaliti se u 21. veku sa preko 90% glasova je najblaže rečeno glupost i sramota, tako ja razgovaram sa onima koji mi kaže da otvorim oči. Kod mene u Ljubinju jedan kada je drugom rekao na koji način ste došli do 96% glasova, dobio je odgovor – nismo dobili, kupili smo. E tu je kraj demokratije i to više nema veze sa bilo čime. Treba biti glup pa se hvaliti tim rezultatom.

Reći bilo kome da je „glup“ je u najmanju ruku nešto što nije lepo, da ne kažem nešto teže, naročito ako tako nešto dolazi od jednog duhovnika. Takođe, samo nerazuman čovek može reći da je moguće ukrasti 96% glasova nekakvim kupovinama i nasiljem.

Moguće je to možda u primeru Boška Obradovića. Setite se da je u ovaj uvaženi dom ušao nasiljem i kupovinom koje je bilo organizovano od strane nekih zapadnih ambasada uz pomoć njihovih poverenika u Beogradu kada je onaj prag za koji mu je falilo nekoliko promila, izborni prag, prevalio upravo uz kupovinu i nasilje. Ali reći da je 96% glasova kupovina je u najmanju ruku negiranje narodne volje i uvreda za ceo narod. Nije to samo uvreda, to može biti i opasno za celo društvo.

Kaže uvaženi vladika da je to čuo, tu priču o kupovini, čuo od dva čoveka, u razgovoru dva čoveka u njegovom i našem Ljubinju. Pitao sam se samo šta je suština tih njegovih reči? Obrazložio je uvaženi kolega Martinović šta leži iza delovanja i šta je razlog delovanja Aleksandra Obradovića, a ovde neću da verujem da je razlog delovanja bilo šta drugo doli slaba ili nepotpuna ili nikakva informisanost vladike. O zloj nameri ili nečemu drugom neću ni da pomislim.

Prosto se pitam šta li su ta dva čoveka u njegovom i našem Ljubinju još mogla da kažu vladiki? Da li su mu rekli da predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija u tom istom Ljubinju desetinama hiljada evra finansira obnovu doma zdravlja? Jesu li mu rekli da u selu Bajevci, nadomak Ljubinja, finansira vodovod u iznosu od 300.000 evra? Jesu li mu ta dva čoveka rekla da država Srbija i njen predsednik finansira i put Foča-Gacko u iznosu od 2,5 miliona evra? Da li su mu ta dva čoveka rekla i da finansira Dom kulture u Nevesinju u iznosu od 150.000 evra? Da li su mu ta dva čoveka rekla da upravo sada država Srbija i njen predsednik finansira izgradnju sabornog hrama u Mostaru, najvećeg hrama u eparhiji, u kojoj je on donedavno stolovao?

Da li su mu rekli da je otvorio konzulat, da je predsednik države otvorio konzulat u Trebinju u nameri da se približi što više našim građanima sa one strane Drine? Ali se pitam da li su mu ta dva čoveka rekla da su u vreme vlasti njegovih prijatelja, onih na čije proteste danas poziva, bili proglašavani agresorima na svojoj zemlji? Da li su mu rekli da su ih u njihovo vreme progonili kao divlje zveri i zatvarali u kazamatima širom sveta? Da li su mu rekli da su osećali poniženost i da su se stideli sopstvene zemlje?

Ako nisu, ja evo, poručujem vladiki da ode i da ih još jednom priupita, ali da priupita onih 96% ljudi u Trebinju, u Ljubinju i da od njih dobije informaciju, da mu kažu šta je to istina, kako bi sledeći put sa potpunom informacijom izašao u javnost i možda ne namerom ugrozio bezbednost.

Što se tiče same konstatacije da je duhovnik kaže da svakog jutra opsesivno izađe pred ogledalo i kaže: „Vučiću ko si ti?“, svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem sa tobom. To neka ostane pitanje za njega. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, uvaženi građani, još danas negde na početku ove rasprave, obrazlažući u uvodnom delu ove zakonske predloge koji su danas pred nama, predstavnici Vlade su istakli da je ovo rezultat rada, ozbiljnog rada i analize kako državnih institucija, tako i onih nekih drugih eksternih i mogli smo zaključiti u stvari čitavog finansijskog sektora u Srbiji. To jeste nešto što ne sumnjamo da je u suštini tačno, naročito ako govorimo o onome u operativnom smislu, pripremi zakona.

Međutim, rekao bih da su ovi zakoni koji su danas pred nama, pre svega, rezultat ozbiljnih makroekonomskih pokazatelja i fiskalnih reformi, koje smo, moglo bi se reći, sad već i prošli. A, opet ti makroekonomski pokazatelji i te reforme su rezultat rada i truda, pre svega predsednika i Vlada, počevši od 2014. godine, kada je projektovana jedna nova politika, na čijem čelu je stajao današnji predsednik Republike, a sledile su je sve naredne Vlade, do dana današnjeg.

Sada, kakvi su to pokazatelji? Mislim da je to važno reći danas, jer danas se dosta tih statističkih podataka provlačilo u raspravi i da bi smo uopšte napravili neko poređenje, reći kakvi su to makroekonomski podaci i kakve su to reforme i šta je to dovelo do današnjeg, do ovog predloga zakona, koji je danas tema. Pa, pre svega rast BDP-a, negde na 3,5% prema projekciji za 2019. godinu, poredivši sa onim padom, tj. minusom od 3% iz 2012, odnosno 2014. godine, tj. pre svega, takođe i javni dug, koji je danas negde na 50% BDP-a u odnosu na onih 80%, koliko je bilo 2012, odnosno 2014. godine. Inflacija negde u tom periodu je bila 3,3%, a danas je svega 2,2% prema projekcijama budžeta za 2019. godinu. I na kraju, svakako stopa nezaposlenosti, koja je danas nešto na više od 3%, a u to doba smo imali na više od 25%.

Sada, svi ovi zakoni i slični zakoni, koji se nalaze pred nama, su svakako proizvod i rezultat, upravo ovih pokazatelja i sprovedenih mera. Istini za volju, kad već govorimo o investicionim fondovima, njihovo osnivanje je krenulo, negde već 2008. godine, ali upravo u tom periodu te 2008. godine, u ovo doba godine, septembra i oktobra 2008. godine, svetska ekonomija je ušla u ozbiljnu recesiju. Imovina tih fondova se počela znatno umanjivati, pa su i fondovi dovedeni na nivo marginalnog učešća u tržištu kapitala.

E sada opet poređenje. Šta je ono što je usledilo kao odgovor srpskih vlasti te 2008. godine na sveopštu ekonomsku krizu u svetu? Tadašnji predsednik, a današnji, jedan od današnjih lidera opozicije, Boris Tadić, odmah u novembru mesecu te 2008. godine, valjda pokušavajući, ja bih rekao pre svega, da obmane a ne da ohrabri naciju, kaže, citiram: "Baš u ovakvoj krizi možda se nalazi šansa za ubrzani razvoj Srbije, ne na onakav način kako smo zamislili, ali na način koji moram oda osmislimo".

Naravno, iz svega toga slede obećanja. Od 200 hiljada radnih mesta, o čuvanju već postojećeg, svakog postojećeg radnog mesta i o povećanju davanja kada su u pitanju narodne kuhinje.

Od svega toga, rezultat je, ma ne ni povećavanje davanja u narodne kuhinje, nego povećanje potreba za narodnom kuhinjom, jer povećanje davanja nije bilo moguće, jer niti je bilo išta od ovih 200 hiljada mesta, radnih novih, niti bilo šta od čuvanja već postojećih radnih mesta, nego smo imali ogroman broj pada zaposlenih i samim tim sve one negativne efekte koji će u konačnici dovesti do veće potrebe za siromaštvom. Na kraju krajeva, veće potrebe za narodnim kuhinjama.

Nažalost, nije Boris Tadić, tadašnji predsednik opozicije bio jedini koji je lagao narod. Celokupna srpska vlast u to doba se utrkivala u tome ko će od njih bolje i lakše narod da dovede u zabludu. Nisu u tome kasnili ni tadašnji, ostali aktuelni političari vlasti, ni Jeremić, ni Živković, ni Đilas, ni svi oni danas koji su politički lideri dela opozicije.

Zašto vam ovo sve govorim? Da bi smo stvorili jednu sliku i da bi ste mogli svi zajedno sa građanima da napravite poređenje između neodgovornosti i obmane naroda od strane srpskih vlasti u to doba i odgovornosti rada i truda koji karakteriše današnje vlasti, na čelu sa predsednikom.

Upravo ta odgovornost, red i rad su doveli do toga da imamo i ove ovakve pokazatelje, a kao proizvod i ove zakonske predloge koji su danas pred nama i koje ćemo mi, uvaženi predstavnici Vlade, svakako podržati u danu za glasanje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, činjenica je da EIB je jedan ozbiljan partner Srbije, a u prilog toj tezi govori podatak da EIB tj. da je preko EIB do danas u Srbiju investirano blizu 10 milijardi evra. Mislim da je čitavom društvu u interesu da se ovakav trend nastavi i da u cilju nastavka jednog takvog trenda otklonimo sve ove eventualne nejasnoće koje se javljaju u praktičnoj primeni ovih ugovora o kojima danas govorimo.

Ako me pitate za konkretne razloge, mislim da je o njima danas najbolje govorila opozicija, i to pozivajući nas da prođemo kroz auto-puteve u Srbiji. Naime, lako je danas proći kroz auto-puteve u Srbiji bilo da o njima govorimo kao tematici u ovom uvaženom domu, bilo da vozilima prolazimo kroz auto-puteve u Srbiji.

Ono što je tačno, što je opozicija danas rekla je činjenica da nikada više putarina nismo plaćali u Republici Srbiji. Jedna tačna činjenica, ali nikada ni više auto-puteva nismo imali u Republici Srbiji i daj Bože da još više putarina, odnosno na više mesta možemo da plaćamo u narednom periodu u Srbiji. To bi značilo i više auto-puteva.

Podsetiću vas zašto je ta činjenica koju je danas opozicija iznela tačna. U Srbiji od 2014. godine je izgrađeno više od 300 km auto-puteva i u potpunosti je obnovljeno ili izgrađeno 2500 km magistralnih puteva. To je samo početak, jer imajte u vidu da je u toku izgradnja auto-puta od Obrenovca do Surčina, da je u toku izgradnja auto-puta od Preljine do Požege i da je u planu izgradnja auto-puta i od Preljine do Pojata i kratke deonice, ali veoma značajne od Novog Beograda do Surčina. U planu je i povezivanje tj. novi auto-put Karađorđe Veliki koji će povezati Šumadiju i istočnu Srbiju.

Šta su konačni efekti cele ove priče? Veće investicije, manja stopa nezaposlenosti, veća prosečna zarada, nizak nivo inflacije i to je verovatno ono što najdirektnije danas utiče na život svakog čoveka u Srbiji. Ne treba zaboraviti ni ove ozbiljne političke efekte koji iz toga proizilaze, a tiču se pre svega direktnog putnog odnosno infrastrukturnog povezivanja Republike Srbije sa našim narodom u okruženju. Pre svega sa našim narodom u Republici Srpskoj i Crnoj gori, što priznaćete je vekovni san našeg naroda da se poveže ma u kojim državama, odnosno administrativnim celinama oni danas žive.

Za sve ovo što sam rekao je zaslužna pre svega politika onoga ko je ovu politiku započeo, današnjeg predsednika Aleksandra Vučića, ali ako hoćete na kraju krajeva i Vlade resornog ministarstva, kada već o njemu govorim. Da bi ovi trendovi bili nastavljeni i da bi ove činjenice, odnosno ovi konkretni efekti na kraju bili nešto bolji i u budućnosti da kažem, konkretniji i kvalitetniji za život građana Republike Srbije, mi ćemo podržati i ovo autentično mišljenje koje je danas u raspravi u ovom uvaženom domu. Hvala.

Hvala, predsedavajući. Uklopićemo se ukratko.

Poštovane kolege, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi ministre, mi smo već prošle godine govorili na ovu temu, odnosno na temu produženja rokova za završetak studija studentima koji su fakultet upisali po tzv. „starom programu“. Prema nekim preliminarnim podacima, oko 1000 ljudi je u tom periodu završilo svoje studije. Međutim, ne bih baš rekao da možemo govoriti o tome kao o običnoj brojci. Naime, radi se o životnom pitanju i sudbini tih hiljadu ljudi, odnosno tih hiljadu porodica. Za mnoge od njih je verovatno jedan od prelomnih trenutaka u njihovom životu i radu.

Činjenica je da još par hiljada ljudi se nalazi u jednom takvom procepu, odnosno u toj trci sa vremenom, sa željom da završi započete studije i sa te strane mislim da trebamo da im damo podršku. Tim pre što mislim da ne smemo kao društvo dozvoliti sebi luksuz da u vremenu kada činjenica je dobar deo obrazovanih ljudi odlazi u inostranstvo, da mi zbog nekakvih naših prepreka i administrativnih, da kažem, začkoljica ostanemo bez par hiljada potencijalno visoko obrazovanih ljudi.

Takođe, mi poslanici SNS smo oni koji cene rad i trud, oni koji cene želju i tih ljudi da završe započeti posao i da šire svoja znanja.

Kao što cenimo, uvaženi ministre, i vaš rad na poslu osavremenjavanja srpskog obrazovanja, kao što cenimo i rad, ako ćete, na kraju krajeva, i ministra finansija na uspostavljanju stabilnosti u javnim finansijama, kao što cenimo rad i trud premijerke Brnabić koja je i najodgovornija za sprovođenje onoga što je Vlada zacrtala u danu njihovog izbora i, na kraju krajeva, kao što cenimo rad i trud srpskog predsednika Aleksandra Vučića i sve ono što on radi proteklih godina, kada je u pitanju Republika Srbija, a i kada je u pitanju naš narod na Balkanu u celini, kao što cenimo i rad i trud u svemu onome što radi za Drvar, Grahovo, Mostar, Glamoč i sve one opštine u Bosni i Hercegovini i sve ono što radi za svaku od opština pojedinačno u Republici Srpskoj.

Činjenica je da neki visokoškolske ustanove počinju da koriste kao poligon za političko delovanje, ali, pre svega za političko nasilje. E, to je ono što ne cenimo i ne podržavamo.

Mi vrlo dobro znamo o kome se radi. To su puleni opozicionih lidera Đilasa, Jeremića, Obradovića, a takođe znamo i da imaju veoma moćne saveznike. Njihovi savetnici su uglavnom oni koji su danas uglavnom van granica Srbije. Treba li vam veći dokaz za to od onoga ako ovih dana ispratite sarajevske, prištinske, zagrebačke medije, videćete da su oni verni saveznici i ovih ljudi iz dela opozicije i saveznici posla koji oni rade. Mislim da to samo po sebi dovoljno govori i da ne treba ništa dodatno pojašnjavati u tom smislu.

Međutim, uvaženi ministre, i vi i Vlada i predsednik budite sigurni, imate verne saveznike. Vaši saveznici smo mi, narodni predstavnici u ovom uvaženom domu i vaš saveznik je narod u Srbiji i, ako hoćete, naš narod u regionu. Mi ćemo čvrsto stajati iza onoga što vi zajedno sa predsednikom države radite, a takođe vas molimo da zbog tog jakog saveza koji ima i SNS sa narodom Srbije izdržite u tom svom poslu i odolite svim pritiscima koji ovih dana dolaze, i prema predsedniku države i prema Vladi Republike Srbije, a mi ćemo u danu za glasanje podržati i ovaj zakonski predlog čiji ste vi predlagač, uvaženi ministre. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege i koleginice, da Srbija danas ne doživljava ozbiljan privredni rast bilo bi potpuno izlišno govoriti o ovim zakonima, a tiču se patenata i zaštite autorskih prava.

Kao što se može videti, Zakon o patentima je usko vezan za privredni razvoj Srbije, uređuje odnos između poslodavca i zaposlenog kada je u pitanju nastanak nekog novog inovativnog proizvoda, a stvorenog u vreme radnog odnosa. Zakon se primenjuje samo u slučaju ako taj zaposleni i njegov poslodavac taj svoj odnos ne urede nekim drugim aktom, tj. ugovorom ili nekim opštim pravnim aktom poslodavca.

Znači, sa jedne strane se daje podstrek poslodavcima da ulažu u istraživanje u razvoj, a sa druge strane se štiti pravo svakog zaposlenog i daje mu se jedan dodatni motiv da kroz svoj kreativan rad i kroz taj inovativni karakter doprinosi i razvoju sopstvene ličnosti i razvoj organizacije u kojoj radi, a ako hoćete na kraju krajeva i razvoju celokupnog društva, jer razvoj i uspeh svakog pojedinca je istovremeno uspeh svakog od nas koji živimo sa njim. Puna je naša istorija tih i takvih ličnosti na kojima donekle i gradimo svoj nacionalni identitet, setimo se Tesle, Pupina i Milankovića i mnogih drugih.

Međutim, teško je uopšte govoriti o napretku i razvoj nekome ko se bori za golu egzistenciju, na primeru jednog običnog čoveka i pojedinca. Š ta hoću da kažem? Teško je govoriti u Srbiji, teško je bilo govoriti u Srbiji o ovim i ovakvim zakonskim rešenjima, o napretku i inovacijama, kada se Srbija borila za goli opstanak i za golu egzistenciju.

Naime, šta ćete govoriti o zaštiti patenata i o autorskim pravima i o uređenju odnosa između zaposlenog i poslodavca u vreme kada Srbija gotovo i da nema zaposlenih, odnosno ima ogroman broj nezaposlenih? Šta ćete govoriti o razvoju i o patentima kada Srbija gotovo da nema industriju? Šta govoriti o tome kada Srbija nije imala ili je imala potpuno uništenu infrastrukturu, uništenu vojsku i tu namensku industriju gde, priznaćete istini za volju, ova oblast je i te kako primenjiva i te kako je važna kada je u pitanju namenska industrija? I, šta ćete o tome govoriti u Srbiji kada su državu od bankrota delile nekolike nedelje.

Jedina inovacija i izum iz tog doba koji se negde vezuje za taj period do 2012. odnosno 2014, a ako hoćete, na kraju krajeva, i do 2016. godine, do kada je ta i takva nekakva vlast upravljala severom Srbije, jedini izum iz tog doba su bili oni nekakvi inovativni načini za ispumpavanje narodnog novca iz kase, a jedini izumitelji iz tog doba su bili oni koji su danas vođe dela opozicije - Đilas, Tadić, Jeremić, Živković i mnogi njihovi pratioci koji su danas sa njima.

I danas su oni izumitelji. Izmislili su, poštovani ministre, da budu sa vama u Vladi, da budu ministri i članovi Vlade bez izgovora. Da budu članovi Vlade bez da iko glasa za njih ili da taj neko mora prisilno da glasa za njih. Izumeli su oni i političko nasilje malo kad viđeno u Srbiji. Izumeli su i bojkot izbora. Ali, videli ste pre samo dva-tri dana kako je taj izum prošao u Medveđi. Bez tog izuma, pre par godina, u Medveđi je izlaznost na izbore bila 54%. Sa tim njihovim izumom izlaznost je bila je bila 67%. Dobar im taj izum. Pravo da vam kažem, mi mu se negde možda i radujemo. Ako će narod tako da reaguje, onda je to i dobro.

Očigledno je da narod voli nekakve druge političke izume od svih ovih dosad rečenih. Narod voli politički izum koji u konačnici ima jednocifrenu inflaciju. Politički izum koji ima privredni rast od 4% u odnosu na pad iz njihovog perioda. Politički izum koji za rezultat ima inflaciju negde na 2%. Politički izum koji ima stotine kilometara auto-puta, izum koji ima jaku armiju i njenu namensku industriju i izum koji daje kao rezultat ogromnu pomoć našim sunarodnicima u regionu.

Izumitelji ovog poslednjeg dela političkih izuma je sigurno i nedvosmisleno Aleksandar Vučić. Narod očigledno zna da uporedi ono što je politički izum Aleksandra Vučića i SNS i politički izum ovih o kojima sam govorio u početku. Narod veoma dobro zna da proceni te i takve izume, a to je verovatno i najbolja procena. I narod će, siguran sam, davati podršku tim i takvim političkim izumima u budućnosti.

A mi ćemo, poštovani ministre, svakako, kao poslanici SNS, dati podršku i ovim zakonima o kojima danas raspravljamo, kao i onima o kojima smo juče govorili. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Ono što sigurno pričinjava zadovoljstvo i nama kao narodnim predstavnicima koji izglasavaju zakonske predloge u ovom uvaženom domu ali i građani koje zastupamo u Narodnoj skupštini, jeste činjenica da Vlada ispunjava obećanja data prilikom izbora Vlade. Naime, i dualno obrazovanje i poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja su svakako bile teme ekspozea premijerke na dan izbora Vlade u ovom uvaženom domu. Videli smo, usvojen je Zakon o dualnom obrazovanju, a danas je pred nama zakon kojim se poboljšava kvalitet visokog obrazovanja.

Svakako ministre vi ste, evo, percepcija je i nas iz vladajuće većine ali i dobrog dela opozicije, vredno radili na reformi srpskog obrazovanja i na ispunjenju ovih obećanja, ali koliko god vi dobroga uradili za Srbiju i što više radite za modernizaciju i Srbije i njenog obrazovanja i za boljitak svakog deteta u Srbiji to se više suočavate sa zluradim komentarima i kritikama, nažalost i od mnogih u Srbiji.

Primer za to je i predsednik Republike, koliko god predsednik Republike Srbije dobrog uradio i za Srbiju i za njen narod, ali ako hoćete i za naš nacionalni korpus u celini na Balkanu, u toliko su pritisci i pretnje i njemu i njegovoj porodici veće. Nije drugačiji ni sa vama, članovima Vlade, a na vašem konkretnom slučaju sećam se Zakona o dualnom obrazovanju u srednjoškolskom sistemu, pre dve godine, i svih onih optužbi, zluradih komentara koje ste trpeli vi i kao predlagač i mi kao narodni poslanici koji smo podržavali vaš predlog.

Evo posle dve godine moram reći da rezultati donošenja tog tadašnjeg zakona i te kako postoje, a najmerodavniji sam da govorim verovatno na primeru iz Subotice, grada iz koga sam dolazim.

Ja sam zadužen od aktiva direktora da vam prenesem pozdrave i prenesem utiske primene tog zakona, ali i nekakve predloge i molbu za njegovo poboljšanje, naravno stvari uvek mogu biti bolje. To ste i sami rekli prilikom izglasavanja zakona.

Postoji više aktera kada je u pitanju Zakon o dualnom obrazovanju. Zakon se pre svega donosi zbog dece i njihovih roditelja na prvom mestu, zbog škola, ali i na kraju krajeva zbog društva u celini.

Percepcija aktiva direktora i ljudi koji sprovode zakon, operativno na terenu je da su i deca i roditelji pre svega, veoma zadovoljni primenom tog zakonskog rešenja. Kada je u pitanju drugi akter škole, moram reći da su dobile jednu novu dimenziju prenosa znanja, i jedan potpuno novi kvalitet u radu školskih ustanova.

Treći akteri su kompanije. Moba aktiva direktora i i ono što je percepcija na terenu da bi možda trebalo dati jedan dodatni impuls kako bi same kompanije bile aktivnije u tom celom sistemu, odnosno dati nekakvu vrstu, i da zajedno osmislimo nekakvu vrstu podstreka, ako ćete na kraju krajeva i obaveze da učenici koji steknu znanja pod ovako, zaista dobrim uslovima i ostanu da rade u tim kompanijama. To je otprilike neka molba od onih koji zakon sprovodi i koji su, da kažem, do sada imali iskustva u ove dve godine i dovoljno su stručni da kažu nešto na tu temu. U svakom slučaju smo vam zahvalni na tome, jer zakon daje ozbiljne rezultate.

Ja ne mogu da ne pomenem i sve ono što ste radili kada je u pitanju rekonstrukcija škola u Subotici. U potpunosti je obnovljena i muzička škola i hemijsko-tehnološka škola. U toku je obnova tehničke škole „Ivan Sarić“. Ta škola je velika i od značaja je ne samo za Suboticu, nego za čitav taj Severnobački okrug i Subotičani i stanovnici na severu Srbije vrlo dobro znaju o čemu govorim. Gradska vlast vam je uvek bila tu od pomoći, naravno da ne spominjem i predsednika države, koji se i sam zalagao za potpunu obnovu škola u Srbiji.

Evo ja vas u ime svih nas Subotičana molim da nastavite rad na tom polju i da pomognete u rekonstrukciji svih naših škola u Subotici. Siguran sam da će vam grad i gradonačelnik i njegov tim biti dobar partner u nastavku tog posla.

Međutim, ono što sam, takođe siguran, je da ćete zbog ovog zakona o dualnom obrazovanju visokoškolskim ustanovama takođe trpeti kritike, ali sam siguran da ćemo za godinu ili dve dana na ovo mestu mi, ili neko drugi takođe govoriti o pozitivnim rezultatima primene ovog zakona koji je danas pred nama.

E, pa pošto mi poslanici SNS, pre svega cenimo rad i rezultate i pošto je to merilo na osnovu koga se vladamo i u političkom životu i u podršci Vladi, budite sigurni da zbog rezultata koje ste do sada pokazali ćete imati podršku i za ovaj zakonski predlog, ali i za sve buduće zakonske predloge koji će doprineti boljitku i naše dece i našeg društva u celini. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Uvažene kolege, poštovani ministre, pomoći bilo kom čoveku u rešavanju nekog životnog pitanja je sigurno dobra stvar i svaka politika i svaka politička struktura koja radi takve stvari sigurno zaslužuje podršku.

Nije drugačije ni kada je u pitanju rešavanje stambenih problema i svakako da ovaj zakon, činjenica je da i osnovni zakon i izmene koje su iznete danas pred nama doprinose rešavanju stambenih pitanja mnogih kategorija i imaju mnogo pozitivnih efekata.

Jedan od njih, evo tu je prisutan ministar Đorđević, pored onoga činjenica da je formalno ispravno to što je prisutno danas tu, mislim da je i simbolički važno, jer je ovo jedan od efekata ovih izmena zakona i rešavanje socijalnog statusa dosta velikog, dosta širokog sloja društva i to je jedan zaista važan efekat, jer ovim rešavamo socijalni status širokog broja ljudi u našoj zemlji.

Drugi važan efekat je sigurno uticaj na pokretanje građevinske industrije, samim tim i na druge grane privrede jer generalno, razvoj građevinske industrije neminovno doprinosi i razvoju privrede u celini.

Kao treće, sigurno je da je ovo krucijalno važno za bezbednost, jer samo dobro obezbeđen, materijalno obezbeđen pripadnik vojske, policije, obaveštajac, može spokojno i mirno da bude posvećen svom poslu, a to u konačnici doprinosi bezbednosti čitave države, nas i naše dece.

Međutim, ako već govorimo o ovim izmenama koje su danas pred nama ima tu jedan važan, četvrti simbolički efekat, a tiče se pre svega odavanja počasti i priznanja onima koji su devedesetih godina uložili ono najvažnije, sebe, svoje živote, svoje porodice u odbranu i ove zemlje i našeg naroda na Balkanu, u celini. Ovo je simbolički priznanje društva, priznanje Srbije u celini za sve ono što su uradili za Srbiju i naš narod na Balkanu.

Za razliku od toga, imali smo period DOS vlasti kada su ti ljudi bili proganjani kao divlje zveri i donekle su morali da se stide svog učešća u odbrani sopstvene zemlje. Ti događaji do 2012. godine treba da nam posluže kao opomena, ali i kao nauk da se tako nešto u budućnosti nikada više ne ponovi.

S tim u vezi, predsednice i predsedavajući, ja vam čestitam što ste danas pustili i dopustili da svako od nas izrazi svoj protest i ukaže na sve ono što se dešavalo u poslednjim danima i u poslednjim mesecima, a tiče se uvreda predsednika države. Ako malo dalje pogledate, sigurni smo da je začetnik ove i ovakve politike o kojoj danas pričamo predsednik Aleksandar Vučić.

Pomalo razmišljamo i o uzrocima, ali i o posledicama onoga što se dešava. Uzrok možda može biti sve ono što se dešava u Šapcu i moguće je da mržnja koja danas proizilazi i izlazi iz Gradske uprave u Šapcu, možda i utiče na pojedine ljude koji tamo žive. Posledice možda i negde u teoriji mogu biti prekid ove politike, jer činjenica je da nastaviti odgovornu politiku prema državi i narodu danas je zaista jedan težak i trnovit put, pre svega, očigledno za predsednika države i njegovu porodicu.

S tim u vezi, ja molim i predsednika države, ali i sve odgovorne ljude koji rade sa njim da nastave ovu i ovakvu politiku podizanja Srbije na noge, a mi ćemo, narodni poslanici, pre svega iz SNS biti sigurno i produžena ruka i potpora predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, ali i svim onim porodicama u Srbiji koje žele dobro ovom narodu i ovoj zemlji. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Istina je da mi govorimo o nekim bivšim vladama, bivšim vremenima, prošlim i bivšim događajima, ali istini da za volju da bi ste utvrdili kakvo je stanje danas morate napraviti poređenje sa nečim u prošlosti, ili uopšte sa nečim u društvu. Da bismo utvrdili da sam ja nekoliko kila ili nekoliko desetina kila teži od predsedavajućeg moramo da stanemo na vagu, to je činjenica.

Tako, da bismo utvrdili današnje stanje i doneli nekakav objektivan sud o njemu moramo napraviti poređenje sa prošlošću, pa samim tim dobro je da neko to i čini u ovo parlamentu.

Međutim, da se vratimo malo i u sadašnjost. Nije lako boriti se u nepoštenoj i nelojalnoj tržišnoj utakmici ni onima koji su nosioci te trgovinske delatnosti, ali ni ljudima u političkom životu u Srbiji. Videli ste juče jedan naslov u dnevnom listu „Blic“ koji govori o rasipanju u gradu Subotici, o trošku od šest miliona dinara na troškove restorana, i to je jedan primer nelojalne i nepoštene tržišne utakmice, pre svega u politici.

Naime, javnosti radi, istine radi, u Subotici je ove godine za usluge restorana planirano svega 720.000 dinara. Prema tome nije nikako moglo biti potrošeno šest miliona dinara u prvih šest meseci ove godine. Radi se o devetostruko većoj laži. I to je jedan primer, da kažem nelojalne tržišne, odnosno nelojalne političke utakmice.

Međutim, ako dalje pogledate tekst u novinama, govori se o Domu kulture u Tavankutu i neispunjavanju obaveza države Srbije prema toj mesnoj zajednici, a onda ako malo dublje uđete u to svatićete da je država do sada uložila 27 miliona iz pokrajinskog sekretara i 20 miliona iz gradskog budžeta u Dom kulture u Tavankutu, a posledica toga je rezultat izborni u Tavankutu. Pre samo desetak dana lista SNS predvođena gradonačelnikom, sa našim partnerima iz Saveza vojvođanskih Mađara je osvojila u Tavankutu preko 70% glasova. E, upravo to je merilo rada i nerada i naš odgovor na nelojalnu i nepoštenu tržišnu utakmicu. Hvala.