Hvala predsedniče.

Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.

Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.

Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.

Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.

Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.

Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

"Mir je naša budućnost". To su reči koje je predsednik države neki dan rekao u Banja Luci i mislim da su one bile ono najznačajnije što je izrekao u Banja Luci. Značajno je naravno kako ljudi žive, značajni su infrastrukturni projekti, svakodnevni život, ali imati mir i razvijati se u miru to je ono najvažnije.

Dosta dobro je to zvučalo i optimistično za svakog čoveka i u Republici Srpskoj i u Srbiji, pa i na Balkanu, jer jedino u uslovima mira možemo raditi ovakve stvari koje danas radite vi i predsednik i u Republici Srpskoj i na svakom delu u regionu gde žive naši ljudi.

Koliko Vlada i predsednik danas čine za naš narod u regionu ako bi to govorio samo ja ili ako bi to govorili moje kolege iz SNS, moglo bi biti shvaćeno možda i kao subjektivno. Međutim, kao istorijski doprinos Srbije razvoju i opstanku našeg naroda u regionu danas govore, pre svega politički lideri našeg naroda u regionu, bilo da oni dolaze iz tamošnje vlasti ili tamošnje opozicije. I to govori naravno i svaki naš čovek i to je ono što je sigurno objektivno.

Naravno, bitno je napomenuti da po prvi put, a videli smo to u budžetima koje smo ovde usvajali se, prvi put se u budžetima Republike Srbije jasno nalaze projekti koje Srbija finansira, a nalaze se van teritorije Republike Srbije ili su na njenoj granici.

Jedan od najznačajnijih, vi ste već napomenuli delimično ste i dali odgovor na to pitanje je izgradnja hidroenergetskog potencijala "Gornja Drina" gde Srbija učestvuje sa 50% i već ste rekli da je 17. marta polaganje kamena temeljca.

Međutim, bitna je i ta politička podrška koju danas uživaju naši ljudi u regionu, veoma je bitna i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori gde je to možda danas najvažnije. Bitno je negovanje kulture sećanja, izgradnja memorijalnog kompleksa "Donja Gradina" gde naša država želi da svako dete koje krene na ekskurziju u toku svog školovanja treba da obiđe jedno takvo stratište, nauči šta je to što se desilo u istoriji našeg naroda, nauči da je potrebno da se nikada ne ponovi, a svakako čuvajući mir i ne šireći mržnju prema bilo kome. Naravno, čuvajući sećanje na sve ono što se desilo kako nam se ponovo ne bi ponovilo.

Ja bih vas molio da, uvažena premijerka, taj deo malo prokomentarišete i to je svakako poslednje pitanje za današnji dan, poštujući svakako poslovnička pravila.

Za kraj iskoristiću svakako priliku, rekoše mi kolege da sam rekao u vezi polaganja kamena temeljca 17. mart. Naravno, radi se o lapsusu, mislio sam na 17. maj.
Elem, puno je stvari o kojima mi ovde, a vezano za ovu temu, uvažena premijerka, možemo danas govoriti. Projekti se mere stotinama, a iznosi milionima evra.
Puno je toga i čini mi se da je jedan ovakav format zaista mali i bilo bi čak potrebna jedna čitava sednica na kojoj bismo govorili o ovim stvarima, jer je puno, puno toga urađeno u proteklih nekoliko godina.
Bitnu stvar ste vi već sami rekli, važno je da sačuvamo mir, da sačuvamo saradnju sa svima onima koji sa našim narodima žive u okruženju, jer nema bogate i jake Srbije, niti bogatog i jakog srpskog naroda, niti bogatih i jakih građana Srbije ako im komšije ne žive u miru i blagostanju. Ova vlast i ovaj predsednik to svakako razumeju.
Ne možete biti bogat i uspešan čovek ako su vaše komšije neuspešne. Ako ste takvi pružićete ruku i pomoći ćete svima onima koji žive oko vas. To je put koji danas radi Vlada, to je put koji danas radi predsednik države i svako znate da uživate podršku ovog parlamenta, pogotovo nas poslanika SNS.
Na kraju, pošto sam ja poslednji za danas, a i poslednji pred ove velike praznike, iskoristiću priliku da Srbiji čestitam vaskršnje praznike, da vaskršnje praznike čestitam svima onima kojih ih slave, pogotovo u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, ali i u svim zemljama regiona.
Srbijo, sretan ti praznik. Naš narode u regionu, sretan vam praznik, a vama podrška i puno hvala za sve ono što ste uradili skupa sa predsednikom za naš narod. Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uzevši u obzir informaciju koju ste nam izneli, a vezano za vreme koju ima poslanička grupa, imaćemo sasvim dovoljno vremena da se ispričamo, ali ću pokušati da budem što kraći kako bi još neko od naših kolega učestvovao u raspravi.

Šta je to što obeležava današnji dan u srpskoj politici? Pre svega, ono što se danas dešava i dešavalo se u Banjaluci i rasprava o ova dva zakona u srpskom parlamentu.

Oba procesa veoma direktno su usmerena na posao pomoći građanima, bilo da oni žive sa leve ili sa desne strane Drine i to na veoma direktan način pomoć koja ide ka svakom čoveku, bilo da on živi u Republici Srpskoj ili Republici Srbiji.

U Banjaluci istorijski događaj. Moram vam reći da u našem narodnu postoji jedna popularna pesmica koja kaže: „Ima nešto što se razdvojiti ne da, Banjaluka u Beograd gleda“. Svi ovi događaji su me nekako asocirali na stihove te pesme, a u koga će Banjaluka uostalom i gledati ako ne u onoga ko joj je oduvek bio najbliži, bio na usluzi, bio u pomoći? U koga osim u predsednika Republike Srbije, a ja bih danas dodao iako on to ne naglašava, predsednika svakog našeg čoveka bilo gde da on živi.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić od danas je počasni građanin Banjaluke. To je simbolika i mislim da je samo kruna svega onoga što je rađeno u prethodnim godinama kada je u pitanju Republika Srpska. Puno toga je u prethodnih godina urađeno u Republici Srpskoj, ali puno toga je danas najavljeno u Banjaluci.

Mnogo poziva sam danas dobio od građana iz Republike Srpske naročito iz četiri opštine - Kostajnice, Dubice, Drvara i sa juga Republike Srpske iz Nevesinja gde su najavljena milionska ulaganja koja definitivno menjaju kompletnu sliku života u tim opštinama.

Ono što se danas desilo u Banjaluci definitivno je ispisivanje nekih novih istorijskih stranica.

Drugi politički proces i događaj koji se dešava u srpskoj politici danas je vezan za parlament i ova dva zakona i veoma je slična situacija, dva zakona koja u ovim teškim okolnostima regulišu pomoć i građanima i najugroženijem delu privrede u Srbiji.

U formalnom smislu budžet danas nije tema, bio je juče, ali ovo je svakako posledica planiranja i svega onoga što je u budžetu. Mislim da je ovo i posledica onoga o čemu smo juče govorili, što ste vi, ministre Mali, izneli kao verovatno, bar po meni, najznačajniju informaciju juče, a to je da nam je deficit u prvom kvartalu skoro četiri puta manji od planiranog, pa su ovi i zakoni donekle posledica toga. U suštini to znači da je bez obzira na sve ono što smo imali kao teške okolnosti zbog pandemije privreda je i dalje na nogama, da smo nivo privrednih aktivnosti u Srbiji uspeli da održimo. Možda je to i posledica nekih ranijih mera gde smo kroz povećanje potrošnje uspeli da održimo nivo privredne aktivnosti i da se te posledice povećanja potrošnje i ranije pomoći države danas vide kroz smanjenje deficita, kroz manji deficit od planiranog kada je u pitanju prvi kvartal.

Sad, iskustveno. Nama kao narodnim predstavnicima ne preostaje ništa drugo nego da čvrsto verujemo da Vlada i ovaj put donosi pravu odluku, jer se to pokazalo u nekim prethodnim momentima i da ono što stoji u ova dva zakona, a tiče se pomoći građanima i privredi će davati rezultate negde na kraju godine.

Prema tome, mi narodni poslanici SNS, uvaženi ministre ćemo svakako podržati ove predloge koji su danas pred nama. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, niti su svi u Srbiji hrišćani, niti smo svi mi u ovoj sali hrišćani, ali neke priče su univerzalnog karaktera.

Jevanđelje po Jovanu, glava 8, priča o Isusu i preljubnici. Naime, kada su na tadašnju Maslinsku goru u hram doveli Isusu jednu preljubnicu, to je bilo i te kako osuđujuće za zakone toga doba. Osuda i presuda za tako nešto je bilo kamenovanje. Kada su to Isusu izložili, on je rekao – onaj ko je bezgrešan neka prvi baci kamen. Svi su izašli iz hrama, ostali su Isus i ta žena kojoj je trebalo biti presuđeno. Rekao je – niko te ne osudi, izađoše, niko, Gospode, ni ja te ne osuđujem.

Zašto vam sve ovo pričam? Humanost i humani pristup kada je u pitanju izvršenje najgorih sankcija je uvek nešto što je bilo svojstveno čovečanstvu, kako kroz istoriju, tako i danas. Taj humani pristup je često bio, a i danas je nešto što je možda i ispred zakona, a u svakom slučaju nakon što zakon kaže svoju reč on ostaje kao jedna obaveza. Neko je i tada morao da vodi računa o tom pristupu i bude kontrola u humanom pristupu prema onima koji su učinili najgora krivična ili bilo kakva druga dela.

Moderna istorija, novo vreme, nova vrsta kontrole. Danas donosimo odluku o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Drage kolege Žarić Kovačević, Kesar, Dubravka Kralj, Muamer Bačevac, koleginica Danijela Vujičić, pred vama je veliki zadatak, imajući u vidu da u svom radu morate da vodite računa o humanosti, koja je bila prioritet i pre 2.000 godina i od postanka samog čoveka i koja je iznad svih vrednosti, ponekad i ispred samog zakona, a posle njega i posle onoga što zakon i pravda kažu svakako obaveza.

Vi svakako u svom poslu treba da vodite računa o pravdi. To je ono što je na prvom mestu, ali nakon što je pravda rekla poslednju reč, treba da vodite računa i o onome što se dešava u ustanovama koje izvršavaju sankcije koje je ta pravda predvidela. Međutim, jednu stvar nikada nemojte da zaboravite. Ne zaboravite da ste vi u stvari ljudi iz politike i da je politika manje ili više uvek bila povezana sa onim što se u tim ustanovama dešava i onim čemu te ustanove same po sebi služe.

Naime, ispričaću vam i u tom pogledu jednu priču koja nije tako stara i nešto je iz novije istorije Srbije, iz 2011. godine. Podsetiću vas, 2011. godine Srbija je grcala u kriminalu, u pljački, u pljačkaškoj privatizaciji, u nezaposlenosti, a oni koji su bili direktni protagonisti ovih događaja su bili ili na ulicama ili, još gore od toga, vodili su ovu državu i ovaj narod.

Tadašnje ustanove za izvršenje sankcija su služile isključivo za smeštaj sitnih prevaranata, kriminalaca i lopova. Takve kakve su bile, možda se nisu mogle nazvati ustanovama, pre bi se reklo kazamati, ali u tim kazamatima i ti kazamati su bili i te kako veza sa našim ljudima koji su dolazili iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, sa svim onim ljudima koji su te devedesete, najteže godine na Balkanu, provodili na tim područjima boreći se za državu, bilo da su to radili direktno ili indirektno.

Naime, negde u jesen te 2011. godine u jednom takvom kazamatu u Šapcu je boravio, pazite, ne vojnik, ne učesnik ratova, gradonačelnik Trebinja Slavko Vučurević. Ponavljam, ne vojnik, nego gradonačelnik Trebinja, Slavko Vučurević. Čekao je isporučenje Hrvatskoj, a tadašnje političke elite su se radovale izvršenju jedne takve sankcije koja će biti izvršena u Hrvatskoj i trijumfalno sve to slavili. To su iste one političke elite koje danas vode opoziciju u Srbiji i plediraju da preuzmu brigu i o vođenju Srbije.

Slavko Vučurević se posle nekog vremena, spletom čudnih okolnosti i na njegovu sreću, našao u Trebinju i reći će, pored svega, da nije kriv, naravno, jer ni sam nije bio vojnik, ali da je duboko razočaran u majku Srbiju, kako se imenica Srbija uvek izgovara u tom kraju, reći će to i Slavko i ljudi u Trebinju i u Republici Srpskoj. Svakako, imali su i ljudi u Republici Srpskoj i Slavko debeo razlog za to, jer jedina njihova veza sa Republikom Srbijom kao maticom u to doba su bili upravo ti kazamati i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i nikakva druga veza naših ljudi sa maticom nije postojala osim te.

A šta je danas veza? Šta je danas veza sa Trebinjem? Veza je aerodrom koji gradi ova država u Trebinju, veza su mostovi na Drini, veza su projekti u svakoj opštini u Republici Srpskoj, veza je direktna pomoć svakom čoveku i veza je predsednik države Aleksandar Vučić. Napravite poređenje te 2011. godine i danas, deset godina kasnije.

Drage kolege, budući članovi Komisije, siguran sam da ćete vi biti izabrani, jer se radi o ljudima koji su i te kako zavidnih biografija. Na kraju, još jedna poruka – držite se pravde, čuvajte humanost, ali čuvajte i ove veze o kojima sam govorio. Hvala vam.

Poštovane kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, ono što je činjenica, uvažena ministarka, da ste vi, vodeći ranije neko drugo ministarstvo, imali zavidne rezultate i verovatno vas je to preporučilo i za posao koji danas obavljate u ovom sazivu.

Pre same ove rasprave koju sada vodimo, sretosmo se vi i ja u hodnicima ovoga zdanja i rekoste mi – evo, ponovo sam kod vas u Skupštini. Ja sam to shvatio kao nameru da ozbiljno radite svoj posao koji danas obavljate u okviru nekog novog ministarstva i da ste namerni ostvariti neke nove dobre rezultate na novom poslu koji radite. Bilo je, naravno, tih rezultata i ranije.

Kada kažem – vi, ja ovde mislim i na vas lično, ali i na Vladu i predsednika, čiji ste vi integralni deo, deo Vlade, naravno, a predsednika kao jednog od najvažnijih institucija koje danas Srbija i srpski narod ima.

Ovi zakoni su potvrda te vaše namere i potvrda moje tvrdnje. Naime, ovi zakoni su nešto što Srbiju uvodi i ovu oblast usklađuje sa tokovima koji danas važe u razvijenom delu Evrope, ali i sveta svakako. Ovi zakoni jesu nešto novo u oblasti energetike, početak jedne nove ere, ali imaju oni mnogo širi aspekt.

Mislim da su ovi zakoni, pored svega, osnov za nove investicije u Srbiji, a budimo realni, bez novih investicija u Srbiji nema ni razvoja Srbije. Uz dužno poštovanje prema onome što ste vi rekli, moje lično mišljenje je da je ta komponenta ovih zakona možda i najvažnija.

Kad govorim o razvoju Srbije, ne mogu da se ograničim samo na ono što je u granicama Srbije. Razvoj Srbije je po sistemu spoljnih posuda, da tako slobodno kažem, i te kako povezan sa razvojem svih naših ljudi, boljim životom svakog našeg čoveka koji živi u okruženju, pogotovo mislim na Republiku Srpsku.

Eto, ispašće da vas hvalim, ali zaista sam i lično svedok da ste i ranije bili i te kako opredeljeni da takva jedna politika prenosa dobrobiti razvoja Republike Srbije, da jedna takva politika se nastavi, da ste svojim delovanjem činili da dobrobit od razvoja Srbije osete i naši građani koji žive u Republici Srpskoj, pogotovo.

Neću nabrajati pojedinačne projekte jer bi to oduzelo dosta vremena, ali mislim da je važno da se zna, kao što mislim da je važno da se zna da smo mi prilikom izglasavanja budžeta za ovu godinu podržali bankarske garancije koje su se nalazile u budžetu, a čini mi se nešto preko 260 miliona, a u pitanju je izgradnja hidroenergetskih potencijala Gornja Drina, zajedno sa Republikom Srpskom. To je stvar koju treba ponavljati, to je jedan ozbiljna, istorijska stvar. Hajde, koliko je važno u smislu investicija i svega onoga što će doneti dobrobit i privredi Srbije i Republike Srpske i svakom čoveku koji tu živi, ali to je istorijska stvar jer se u budžetu Srbije, mislim, po prvi put takve ozbiljne stvari, poput izgradnje „Hidroenergetskih potencijala Gornja Drina“ i „Aerodroma Trebinje“, nalaze direktno u budžetu Republike Srbije.

Kako mi rekoste malo pre, takođe u razgovoru da će ovaj projekat uskoro biti ozvaničen i postavljanjem kamena temeljca za izgradnju i to svakako raduje svakog čoveka, siguran sam i u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Da bi naravno, uspevali da radimo ovakve stvari sa Republikom Srpskom potrebne su nam investicije, a da bi imali investicije potrebni su nam ovakvi zakoni, koje vi danas donosite u ovom uvaženom domu.

Međutim, uvažena ministarka to vam neće oprostiti, nikada.

Razvoj Srbije, bolji život naših građana, bilo da žive u nekim od zemalja regiona,1 neće vam oprostiti.

Imaćete raznorazne proteste i raznorazna protivljenja pod kapom borbe za bolje stanje u ekologiji ili Bog zna kakve drugačije zahteve, ali budite sigurni da iza tog svakog zahteva, leži motiv zaustavljanja Srbije i srpskog naroda na Balkanu, uopšte, i ništa drugo, apsolutno ništa drugo.

Videli ste to neki dan. Bilo je direktno povezano sa ovim što naravno radi vaše Ministarstvo.

Međutim, biće da vam je tu najvažnija podrška ovog parlamenta, i još važnija podrška građana u Republici Srbiji.

Kada god dolazite u ovaj parlament sa takvim motivima i takvim idejama vi ćete imati podršku kao što ste imali do sada, i vi i Vlada, i predsednik, a tako će biti kada su u pitanju ovi zakoni. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Kolege i koleginice, uvaženi građani Srbije, diplomatija i rad, to su verovatno dva pojma koja su obeležila sve društvene promene i sve državne poslove u poslednjih nekoliko godina u Srbiji.

Kada je ove pojmove, kao principe delovanja u radu Vlade i u radu vlasti uopšte u Srbiji 2014. godine promovisao predsednik države, današnji predsednik Aleksandar Vučić, a ondašnji predsednik Vlade, malo ko je u Srbiji verovao da će Srbija biti tu gde je danas. Istini za volju, verovali su ljudi, ali da će Srbija napredovati ovakvim koracima napred, mali broj njih je verovao. Tim pre što su ovi pojmovi, diplomatije i rada bili pomalo izlizani. Ljudi su bili skeptici, jer su ovi pojmovi bili samo floskule i fraze koje su izgovarali neodgovorni političari, time je skepticizam prema najavljenim pomacima i promenama bio veći. Međutim kako je vreme prolazilo, pojam diplomatije i rada kao principa delovanja Vlade je počeo da daje ozbiljne rezultate i ti rezultati su danas i te kako vidljivi. Ako bi potpredsedniče, Orliću, možda vi ili ja govorili o tim rezultatima, moglo bi biti shvaćeno i subjektivno, međutim o tim rezultatima i uspesima Srbije danas govore ozbiljne svetske adrese. Pratio sam poslednjih danas, o njima posebno govori i portal „Čojs“ i „Fajnešel tajms“, pogotovo kada je u pitanju tzv. vakcina diplomatije. Ali, kada je u pitanju rad, govori Svetski ekonomski forum ističući Srbiju i čini mi se da je premalo značaja tome dato u javnosti u Srbiji, ističući Srbiju kao jedan od primera kako se radi u Vladi i kakva uprava treba da bude. Tu naravno posebno ističe ulogu premijerke Ane Brnabić.

Zašto sve ovo govorim? Danas je tema u ovom uvaženom domu, parlamentarna diplomatija. Pre nego što išta kažem na ovu temu, ja ću da se zahvalim našem dosadašnjem kolegi, gospodinu Žarku Mićinu koji je bio član ovih uvaženih delegacija i odbora, a koji je preuzeo jednu važnu funkciju i postao deo tima gradonačelnika Novog Sada. Iskoristiću priliku da unapred čestitam, jer znam da će ovaj uvaženi dom podržati predlog i da čestitam našoj koleginici Sandri Joković i našem kolegi Nemanji Popoviću i poželim uspešan rad. Sandra i Nemanja pred vama je dosta lak posao, naravno, uslovno rečeno. Ako ste pažljivo slušali ovo što sam rekao na početku i uzor vam bude ono što radi predsednik države u poslednjim godinama, posao u parlamentarnoj diplomatiji za vas neće biti težak.

Vaše je da čuvate svetli obraz Srbije do koga se stiglo teškim i napornim radom, da čuvate obraz koji je stvarala politika koju danas i zadnjih godina vodi predsednik ove države i da ga učinite još svetlijim. Ne bih voleo da ikada dođemo u situaciju da se taj obraz Srbije postidi, kao što se juče postideo obraz nekih koji su deo EU. Pitate se o čemu govorim? Pokušaću ukratko da vam objasnim.

Naime, još sedmog aprila je iz Mostara krenula jedan pošta, jedan važna pošiljka ka Fondu za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu, fondu čiji je osnivač Vlada AP Vojvodine, sa adresom napisanom na ćiriličnom pismu. Put pošiljke vodi od Mostara preko Zagreba, ka Novom Sadu, a kada je stigla u Zagreb u zemlje EU, vraćena je ka pošiljaocu.

Juče je ova tema obišla i postala jedna od centralnih u regionu, vraćena je pošiljaocu sa obrazloženjem, koje je jasno napisano na pošiljci, zabranjeno pisanje ćirilicom, ne jezik nije u upotrebi, ne ništa tanje od toga, zabranjeno pisanje ćirilicom.

Ja juče, naravno, nisam hteo da kažem kako se zove ova pojava u društvu, jer mislim i duboko verujem da principi na kojima počiva današnja EU, kojoj i sami stremimo su potpuno drugačiji od onoga što se desilo u ovom delu EU.

Ovo je pre svega pitanje za ljude koji danas vode EU, da povedu računa, da ovakva stvar postane praksa u bilo kom delu EU, jer ovo je do sada bilo nešto što su činili pojedinci i udruge kako se zovu u tom delu Evrope, a evo danas to čine institucije. Duboko verujem da će se Evropa time pozabaviti.

Ponosan sam što je Srbija danas svojim radom i diplomatijom upravo na ovom tragu i principima koje podržava EU, a vi uvažene kolege koji postajete članovi ovih delegacija i odbora, potrebno je samo da nastavite tim putem. Hvala vam.

Dosta je to, predsedniče, vreme u kojem se sasvim dovoljno može reći.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, predsedniče Narodne skupštine, tužioci, sudije, sudovi, tužilaštva, to je ono što bi trebalo u suštini da nas asocira uvek na pravo i pravdu, barem bi tako trebalo.

Međutim, kada sam ja u pitanju, a ne znam kako je to sa vama, uvažene kolege, i kako je to sa vama, gospodine Pantiću, i sa vama, gospodine predsedniče Skupštine, ali mene prosto ovi trenuci kada govorim o izboru na ovako visoke pravosudne funkcije podsećaju na izbore sudije i tužilaca ranih dvehiljaditih, tj. početkom, u prvoj deceniji dvehiljaditih godina i koliko god ja hteo ne mogu da se otrgnem od te asocijacije i tog sećanja na taj i takav način izbora sudija i tužilaca na istom ovom mestu.

Gospodine Pantiću, vi ste danas u Narodnu skupštinu doneli predloge koji su ozbiljno potkrepljeni predlozima i ozbiljno potkrepljeni mišljenjem Visokog saveta Sudstva a Visoki savet sudstva je pre toga pribavio predloge i mišljenje, a koji se tiču ocene sposobnosti, dostojanstva i stručnosti tih predloga sa kojima ste danas došli pred nas. Jesam li u pravu? Jesam, svakako.

Takođe, u ovom materijalu kada su u pitanju ovi predlozi su i ozbiljne biografije svakog od kandidata i to je nešto što prati predloge VSS. Kada bolje pogledate zavidne biografije svakog od kandidata, impresivne. Sve u svemu, dobro i pedantno urađen posao i kao posao i kao procedura. Prema tome će se svakako odrediti Narodna skupština, odnosno mi narodni poslanici u ovom uvaženom domu.

Međutim, gospodine Pantiću, sećate li se izbora istih ovih ljudi, odnosno na iste ove pozicije početkom dvehiljaditih godina? Da li su te procedure i poslovi bili urađeni na isti način kao danas? Vidim da vrtite glavom, ovo je retoričko pitanje, ni ne morate da odgovorite na njega. Ja vas čak i razumem da nećete ili ne možete da odgovorite. Teško je ovo pitanje, jer siguran sam da je vas kao profesionalca i kao čoveka od struke pomalo možda i sramota svega onoga što je doživela sudijska praksa, odnosno sudijska profesija tog vremena, bez obzira što ti poslovi nemaju baš mnogo veze sa vama. Razumem da je to za vas i za sve ljude i u oblasti pravosuđa dosta teška tema i da možda ni nećete odgovoriti na ovo što vas ja pitam.

Međutim, mi narodni poslanici svakako smo dužni da o tome govorimo, to je naš posao i da se sećamo i da opominjemo Srbiju i neprestano govorimo o tome kako je to izgledalo, kako to izgleda danas i kako treba da izgleda. Evo kako je izgledalo – u ovom materijalu koji ste nam vi danas dostavili, u sličnom materijalu iz tog doba nije bilo važno ni mišljenje VSS, nije bila važna ni biografija koja prati ove predloge nisu bili ni važni glasovi narodnih poslanika u ovom uvaženom parlamentu bar ne u meri u kojoj je to trebalo, složićete se sa mnom.

Bila je važna samo jedna stvar. Bilo je važno mišljenje gradskog, odnosno opštinskog odbora DS one opštine iz koje je kandidat ili grada iz kojeg kandidat dolazi. Ako je kandidat na primer dolazio iz Subotice bilo je važno mišljenje gradskog odbora DS u Subotici. Ako je to bio slučaj u Kraljevu, kao što je danas bilo, bilo je važno mišljenje gradskog odbora DS u Kraljevu i ništa drugo nije bilo važno.

Jako je bitno da ovo ljudi znaju. Kakav poraz sudijske struke gospodine Pantiću. Da li se slažete sa mnom? Veliki poraz. Međutim, bogu hvala ta vremena su iza nas, ali nastojanja da se ta vremena vrate nisu iza nas. Nastojanja da se ta vremena vrate su i te kako živa i ogledaju se u delovanju današnje opozicije u Srbiji koju danas vode isti oni ljudi koji su davali naloge kako da se glasa za sudije i tužioce početkom dvehiljaditih godina. To nastojanje danas se ogleda kroz političko delovanje i Đilasa i Tadića i Jeremića. Vrate li se u oni u Srbiji na vlast, vratiće se i ta praksa izbora sudija i tužilaca. To treba da znate, a onda će se vratiti i vaša sramota, ne mislim vaša lično, naravno, nego u profesionalnom smislu.

Međutim, naravno koliko god to oni želeli danas Srbija prepoznaje prave vrednosti i narod to svakako prepoznaje, pre svega, narod im to neće dozvoliti. Mi ćemo se svakako u danu za glasanje odrediti o ovim predlozima i nadamo se da će ova praksa koja je već postala pozitivna ostati za ubuduće u Srbiji i da se ona nikada više vratiti neće. Hvala vam.

Predsedniče, biće svakako dovoljno tih 21 sekundu da čestitamo pripadnicima romske zajednice današnji Međunarodni dan Roma. To su ljudi koji su uvek bili na strani Srbije kroz istoriju, kao što je Srbija uvek bila na strani onih koji su nju čuvali.

Istorija je pokazala da su Romi bili ti koji su uvek bili uz srpski narod, kao što je srpski narod danas uz njih. Za to će biti dovoljno ovih 21 sekundu. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Dakle, ako govorimo o popisu, ja mislim da je to danas sudbonosna reč kada je u pitanju srpski narod na Balkanu i čini mi se da pitanje popisa malo kada imao taj sudbonosni karakter kao što je to ovaj trenutak.

Naime, treba znati jednu stvar. Nije Srbija samo ono što popisujemo u njoj. Nije Srbija samo njeno stanovništvo, njene nekretnine i sve ono što u njoj popisujemo, već je Srbija svaki čovek, svaki njen čovek koji živi i van granica ove zemlje.

Prema tome, nikada ovaj trenutak popisa u istoriji nije bio važan kao danas. Srbi su, kao što znate jedan veoma policentričan narod i to kao nijedan drugi narod na Balkanu.

Srbi danas žive u nekoliko država u okruženju. Govoriti samo o popisu unutar Republike Srbije, a zaboraviti sve one popise u zemljama u okruženju bilo bi apsolutno pogrešno, jer niti bi Srbija bila potpuna i potpunosti statistički prikazana, niti bi srpski narod bio potpun bez obuhvatnog pogleda na popis u regionu. Ali, nad našim narodom se nadvila velika opasnost.

Naime, kao što znate u Sloveniji je veliko pitanje da li će se pripadnicima srpskog naroda i svih drugih koji tamo živi biti dozvoljeno da se izjasne po nacionalnim odrednicama, i kada je u pitanju jezik, vera i nacionalna pripadnost.

U Hrvatskoj to pravo, iako formalno postoji odavno u praksi nije sprovodljivo. Mislim da je danas možda i izlišno govoriti o svemu onome što se dešava u Hrvatskoj kada je u pitanju srpski narod.

Ako pogledate poslednje događaje u Crnoj Gori, očigledna je namera političkog ućutkivanja srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika, naročito u svetlu poslednjih inicijativa o smeni ministra pravde u Vladi Crne Gore, koji će iznositi političke stavove srpskog naroda u svom delovanju.

U Albaniji to pravo srpski narod odavno ne uživa. U Makedoniji, takođe. Moglo bi se reći da, eventualno u Rumuniji i u Mađarskoj Srbi uživaju adekvatna prava spram onoga, zapravo i merljiva spram onoga što danas uživaju nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Onda iz svega ovoga postaje potpuno jasno zašto je pitanje popisa na Balkanu, ovoga puta sudbonosno i zašto ono kada je u pitanju popis u Republici Srbiji mora biti vezivano za sve popise u regionu kako bismo dobili kompletnu sliku o stanju srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu.

Ja ću iskoristiti priliku da bez obzira na sve ove pritiske koje naš narod danas u okruženju trpi, apelujem i na vlast iz susednih država i svih onih gde živi srpski narod da dozvoli izjašnjavanje našeg naroda slobodno na popisu, a da se svi pripadnici srpskog naroda u okruženju slobodno izjasne, kažu kom nacionalnom korpusu pripadaju, kojim jezikom govore, kojim pismom pišu i koju veru ispovedaju. Samo tako će se statistički podaci koje nosi popis biti potpuni.

Možda bi bio licemeran ako bi govorio samo o pravima srpskog naroda. Ne mogu da se ne okrenem i na činjenicu da su decenijama, čak i u Srbiji postojali narodi kojima je bilo zabranjeno da se nacionalno odrede i da sve ono što je bio izraz njihove slobodne volje bilo negirano.

Pošto dolazim iz Subotice, sa severa Bačke, ja znam koliko je ovo pitanje, već sam i ranije govorio važno i za Mađarsku, za Hrvatsku i za sve druge zajednice, ali krucijalno je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu koja živi na severu Srbije.

Decenijama je identitet bunjevačke nacionalne zajednice bio stavljan nasilno pod šapu hrvatskog identititeta i čini mi se da prvi put bez političkih pritisaka i nekakvih veštačkih inženjeringa identitetskih bunjevački narod ima šansu da se izjasni onako kako on to želi.

To je svakako odlika jedne odgovorne politike koju danas Srbija na čelu sa predsednikom vodi prema nacionalnim zajednicama koje su manjinske, a koje žive u Republici Srbiji i dobar primer za sve one u regionu kako bi oni trebali da se odnose kada je u pitanju srpska zajednica.

Evo im prilike da vide kako se treba odnositi prema svima onima koji čine jednu državu.

Mi ćemo svakako, ministre, kao poslanici Srpske napredne stranke, pošto zakon sam po sebi daje slobodu i jedan je od liberalnijih i prihvatljivijih, možda u Evropi, podržati ove zakonske predloge, ali i sve one politike koje su na afirmaciji prava svih onih kojih žive danas u Republici Srbiji sa srpskim narodom.

Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre, lepo je videti kako pažljivo pratite ovu skupštinsku raspravu i obraćate pažnju na sve ono što vam govore narodni poslanici, ali lepo vas je i videti da obilazite gradilišta u Srbiji. Energično ste krenuli, pa nadam se da će to tako i da ostane, tj. nadamo se da će to tako da ostane i do kraja mandata. To je dokaz da sledite politiku koju je projektovao predsednik države još 2014. godine i u svakom slučaju pohvalno za vas.

Što se tiče Sporazuma, odnosno Zakona koji je danas pred nama, vi ste, ministre, ovde na kraju ovog sporazuma naveli razloge zbog kojih bi ovaj sporazum trebao biti potvrđen, u ovom uvaženom domu, odnosno zbog kojih bismo mi trebali da za njega glasamo. Formalno ispravni i tačni i formalno dovoljan motiv da ih mi u ovom uvaženom domu izglasamo.

Međutim, razlozi i motivi zbog kojih ćemo mi glasati su mnogo širi od onoga što ste vi naveli na kraju ovog zakona, a ovi razlozi i ovaj zakon su, pre svega, jedan mali segment jedne sveukupne politike koju ova država, na čelu sa predsednikom, vodi od 2014. godine, a tiče se, između ostalog, i brige o našem narodu u regionu i regionalne saradnje u celini.

Ta briga svoj vrhunac doživljava u poslednje tri, četiri godine. A, zašto u zadnje tri, četiri godine? Srbija je posle ozbiljne fiskalne konsolidacije, kroz koju je prošla, stvorila mogućnosti da, pored toga što će pomoći građanima koji u njoj žive, pomogne i našim sunarodnicima, u regionu. Znači, korist od napretka Srbije počeće da osećaju svi koji Srbiju doživljavaju svojom zemljom, a i oni kojima ona nije matična država. Svedoci smo poslednjih dana kada je pitanju vakcinacija i mnogo drugih stvari. Korist se ogleda i kroz rekonstrukciju ovih mostova o kojima danas govorimo.

Ovo je, ministre, dokaz jedne ozbiljne politike, kada je u pitanju regionalna saradnja. Ovo je dokaz da Srbija staje na čelo regionalnih odnosa, da je Srbija zemlja koja promoviše mir i saradnju u regionu i da je Srbija zemlja koja brine o svom narodu, svakako ne narušavajući teritorijalni integritet, Ustav i zakone svih drugih zemalja, tj. onih gde naš narod živi. Ovo je dokaz da Srbija pruža ruku, njen predsednik, a i srpski narod svima na Balkanu.

Avaj, nije to uvek tako kada je u pitanju druga strana. Pitate me zašto? Pa, evo vam poslednji primer u Crnoj Gori. Naime, tamošnji premijer je podneo inicijativu za smenu jednoga ministra koji pripada korpusu srpskog naroda zbog neslaganja o nekim događajima iz bliže istorije Balkana. Naime, tamošnji premijer Krivokapić je juče podneo inicijativu za smenu ministra pravde Leposavića koji je izneo stav o krvavim događajima iz 1995. godine u Srebrenici, a koji je tačno onakav kakav je stav srpskog naroda u celini i onoga u Crnoj Gori, ali i srpskog naroda koji živi u Srbiji i Republici Srpskoj.

Sakrio se premijer Krivokapić obrazlažući ovu svoju inicijativu iza odluke suda, ali svi znamo da je suština sasvim druga. Suština je ućutkati politike i političke stavove srpskog naroda u Crnoj Gori. To je prava suština te inicijative – ućutkati srpski narod.

Kada se već poziva na odluke suda, onda svako zdravorazumski može da postavi pitanje – šta je sledeće? Sud je osudio Gavrila Principa 1915. godine i Gavrilo Princip je umro u tvrđavi Terezin u Češkoj 1918. godine ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata kao osuđenik, terorista. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili Srbin iz Crne Gore koji bude negirao odluku tadašnjeg najveće sudske instance da je Gavrilo Princip terorista?

Kada su u Osmanskom carstvu ljudi nabijani na kolac po odlukama kadije, tadašnjeg sudije, to je bilo po odlukama najveće sudske instance tog vremena. Da li je na redu neki novi ministar ili neki novi Srbin u Crnoj Gori koji će reći da su ti ljudi bili žrtve i borci za slobodu srpskog naroda i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i u BiH, na Balkanu uopšte, a ne osuđenici?

Kada su 1942. godine u okolini Kolašina vršeni zločini i punjena pasja groblja to je bila sudska odluka najvažnije sudske instance toga vremena. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili neki novi Srbin iz Crne Gore koji kaže da su to bili mučenici, žrtve zločina, a ne osuđenici?

Mogli bi mi dugo nabrajati ovde i izneti kontra argumente za ono što danas čini premijer Crne Gore. Međutim, verovatno ništa drugo i ne možete očekivati.

Nažalost, moram priznati, o tome je juče govorio predsednik države i sam sam se nadao nešto drugačijim odnosima sa novim crnogorskim vlastima. Ispostaviće se da nisu baš tolike nade bile osnovane, a šta je drugo bilo i očekivati od Zdravka Krivokapića koji će predsednika susedne države, srpskog predsednika povezati sa kriminalom i čiji će to prvi politički potez, spoljnopolitički potez biti kada dođe na vlast? Šta drugo očekivati od njega kada je istrajao u progonu srpskog ambasadora iz Podgorice, onda je logično očekivati zabranu političkog stava srpskog naroda u Crnoj Gori?

No, bez obzira na politiku, delovanje, stavove Zdravka Krivokapića ili bilo kog drugog političara u regionu, ruka Srbije ostaje pružena.

Kao što juče reče predsednik – nećemo se stideti da u skladu sa međunarodnim pravom pomognemo naš narod gde god on živeo, pa i u Crnoj Gori, možda i pogotovo u Crnoj Gori. Ako li suprotna strana ili neki drugi, da ne kažem tako tešku reč, suprotna strana ima nameru da čini nešto isto ili slično, evo mu primera u srpskom predsedniku i srpskoj Vladi, evo mu primera u jednom ovakvom zakonu kao što je danas u srpskom parlamentu. I nek bude i pola od toga, bićemo zadovoljni.

Ministre, hvala vam, zakon ćemo svakako podržati u danu za glasanje.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, ministre sa saradnikom, zanimljiva je ovo tema danas. Ovaj zakonski predlog govori o više stvari u Srbiji. Pre svega, o odgovornosti srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom.

Prvo, odgovornost prema jednom ovakvom poslu, gde se ne dovodi u pitanje to da li će popisa biti. To nije slučaj u svim zemljama u Evropi, pogotovo nije slučaj u nekim zemljama u okruženju.

Sledeća važna stvar je odgovornost prema zdravlju nacije. Naime, pomeranje termina od nekoliko meseci jeste vođenje računa o zdravlju i građana koji će biti predmet popisa, ali i vođenje računa o zdravlju i popisivača i svih onih ljudi koji će u ovom poslu učestvovati. U prilog tome govori i način na koji su finansije planirane za ovaj posao, pa pored onog uobičajenog planiranja finansija, a koje se tiče i obuke instruktora i popisivača i koji se tiče dodatnog angažovanja osoblja u jedinicama lokalne samouprave, a i medijske kampanje koja obično prati popis, planirani su novci i za zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju.

Sve ovo jeste jedan odgovoran pristup i govori o odgovornosti srpskih vlasti danas i prema građanima i uopšte.

Međutim, ono što možda više govori kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, on više govori o demokratičnosti i toleranciji srpskog društva i politike danas. Naime, to je možda i najvažnije u svemu ovome. Možda neko misli drugačije, ali čini mi se da je to najvažnije.

Najbolje o toj tolerantnosti i demokratičnosti srpskog društva uopšte govori jedna rečenica u članu 26. ovog zakona, koja glasi: „Lice koje se obuhvata popisom nije dužno da se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti“. Znači, ne mora i nije dužno, a može ako to želi.

Svako u Srbiji može da kaže, prema ovom zakonskom predlogu, kojoj etničkoj grupaciji pripada, kojim jezikom govori i koju veru ispoveda. A ne mora, ako ne želi. Koliko je to važno, meni je poznato, jer dolazim iz jednog višenacionalnog i multietničkog grada Subotice i znam koliko je to važno za mađarsku nacionalnu zajednicu koja živi u velikom broju u Subotici, Hrvatsku i svaku drugu nacionalnu zajednicu koja tamo živi, ali mislim da je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu i važnije u odnosu na sve druge. Naime, Bunjevcima je na severu Srbije decenijama bilo zabranjeno da se slobodno izjasne po pitanju svoje nacionalne pripadnosti, po pitanju jezika kojim govore. Ova rečenica će bunjevačkom narodu, posle više decenija, omogućiti da slobodno kažu ko su, koji jezik govore, kojoj religiji pripadaju. Sve ono što decenijama nisu mogli da urade, i kada su nasilno stavljani pod kapu hrvatskog identiteta.

Naravno, to će omogućiti i svim drugima da to kažu – i Mađarima i Hrvatima i Bošnjacima i onima koji se osećaju kao muslimani i svim drugima koji danas žive u Srbiji.

Da li to važi tamo i u onim državama gde srpski narod ne živi u većini? Da li ista ova pravila važe u Sloveniji, gde prema sadašnjim zakonskim propisima nije moguće izjasniti se po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovo važi, sve ovo što sam rekao, u Crnoj Gori, gde nije sigurno da će popisa uopšte biti, a i ako ga bude, nije sigurno da će biti dozvoljeno izjašnjavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovakva pravila kao što je u Srbiji i ovaj naš zakon važe u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj? Da li u svim tim zemljama naši sunarodnici mogu slobodno da se izjasne po pitanju nacionalne i verske pripadnosti i po pitanju vere kojoj pripadaju? Da li je tako? Nije, znamo svi da nije. A zašto nije?

Naime, jasan cilj je primenom jednog etničkog inženjeringa stvoriti neke nove identitete, po pravilu na račun identiteta srpskog naroda, umanjujući brojke, potirući identitet srpskog naroda stvoriti neke nove identitete.

Kada bi našem narodu u regionu bilo dozvoljeno i pola onoga što je drugim nacionalnim zajednicama u Srbiji dozvoljeno, to bi bio dobar osnov za jednu stabilnu regionalnu saradnju, jednu stabilnu političku situaciju u regionu.

Koliko god cilj bio stvaranje novih identiteta nekakvim inženjeringom etničkim na račun Srba, o kome sam govorio, to neće biti moguće. Neće biti moguće iz razloga što je danas Srbija mnogo, mnogo drugačija zemlja. Nikada Srbi na Balkanu nisu imali veći stepen nacionalnog jedinstva, a to je zato što danas njihova matica Srbija predstavlja jaku i uspešnu državu.

Okupljeni su oko zajedničkih nacionalnih ciljeva, pre svega vođeni politikom koju danas vodi srpski predsednik i srpska Vlada. Stoga je i ova poruka i molba svim zemljama u regionu da dozvole slobodno izjašnjavanje naših građana i prema verskoj i nacionalnoj pripadnosti, da slobodno kažu kojim jezikom govore, ali i poruka da neće uspeti u nameri da potru srpski identitet, jer iza našeg naroda u regionu danas stoji i jaka srpska država i odgovoran srpski predsednik.

Poruka i našim sunarodnicima u regionu da uporno zahtevaju da im se omogući ono što je omogućeno svim drugima u Srbiji, ali i da se slobodno izjasne i kažu kom narodu pripadaju, koju veru ispovedaju i kojim jezikom govore.

Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre Momiroviću, ironija, sudbina, slučajnost, ali zajedničko evropsko vazduhoplovno područje tema na dan 24. marta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zajedničko evropsko vazdušno vazduhoplovno područje tema na dan koji Srbija ne pamti ni po čemu dobrom.

Upravo na ovaj dan pre 22 godine čitav vazdušni prostor iznad Srbije i Crne Gore je tog dana počišćen od bilo kog oblika vazdušnog, civilnog saobraćaja i postao je igralište i teren najveće vojne sile koju je svet do danas video.

Postao je vazdušni prostor Srbije i Crne Gore teren na kome su se igrali avioni i raketni sistemi NATO alijanse rušeći i ubijajući sve pred sobom, pa čak i decu, Srbija ga obeležava, evo i danas u ovom parlamentu.

Ono što je žal je to što Crna Gora na današnji dan ponovo nije obeležila ovaj datum i što porodicama poginulih, boračkim udruženjima i političkim predstavnicima nije dozvoljeno da dostojno obeleže ovaj datum. Valjda će se i to promeniti.

Dosta je toga rečeno o današnjem danu i u ovom parlamentu, dosta su toga napisali značajni i pametni ljudi u Srbiji, i u prethodnom periodu i od jutros, to sam pomno pratio, ali jedan tekst koji je danas napisan mi je posebno privukao pažnju. Nisam Novosađanin, ali to je tekst novosadskog gradonačelnika, gospodina Miloša Vučevića. Ja ga neću čitavog citirati, ali jedan deo mi je ostao posebno upečatljiv. Kaže novosadski gradonačelnik - između ostalog nismo se predali, izgubili nadu da će naša Srbija ponovo zasijati u svoj svojoj lepoti i slavi, i evo nas danas, ta nada nam je stvarnost. I, evo danas ovog zakona o kome mi govorimo i on je stvarnost. Proizvod je on naših nada i naših borbi još iz tog vremena.

Nije to jednostavno, i onda bih rekao da i ovaj zakon nije ni sudbina, ni ironija, ni slučajnost, ovaj zakon je rad, rad od 2014. godine. Rad da se Srbija ponovo nađe u društvu onih koji danas čine najznačajnije faktore u evropskom avio saobraćaju.

Dug je to posao i dug put bio i dobar trenutak da poredite Srbiju tog 24. marta 1999. godine i 24. marta ove godine, i onda, postaju jasne reči novosadskog gradonačelnika.

Međutim, da bi taj put prešli bio je potreban ozbiljan politički motor. Taj politički motor je bio onaj koji danas Srbiju vuče napred, predsednik države.

Mi u parlamentu i vi u Vladi Republike Srbije smo pomoćnici u tom velikom poslu. Nije današnji predsednik države postao politički motor u razvoju samo Republike Srbije, postao je ozbiljan politički motor za region pogotovo za naše ljude koji žive u regionu.

Pošto danas govorimo o avio saobraćaju evo vam primera i dokaza za to Aerodrom u Trebinju. Vi ste danas u Srbiji najodgovorniji čovek za sprovođenje tog projekta, kako god to gledali.

Danas ste još govorili o aerodromu u Ponikvama i ja razumem to što ste rekli da je teško danas donositi odluke jer ne znate kakav će biti razvoj avio saobraćaja u budućnosti i to je jedno potpuno razumno razmišljanje.

Verujte, kada je u pitanju aerodrom u Trebinju stvari stoje mnogo drugačije. Aerodrom u Trebinju nije samo veza i nije samo mesto na koje će putnici dolaziti i sa koga će putnici odlaziti, nije samo mesto na koje će avioni sletati i sa koga će avioni poletati. Aerodrom u Trebinju je mnogo više od toga.

Aerodrom u Trebinju je trajna identitetska veza juga Republike Srpske, pogotovo Hercegovine sa maticom Srbijom. Jedana trajna identitetska veza između regiona Hercegovine, u kojoj se imenica Srbija nikada nije izgovarala od imenice majka, koliko je to veza sa jugom Republike Srpske i Hercegovine, to je veza i sa severom Crne Gore, pogotovo Nikšićem i okolinom.

Prema tome, važnost tog aerodroma prevazilazi sve ono što privreda, turizam, saobraćaj nose sa sobom. Ja vas molim da to imate u vidu. Ja vas molim da prilikom realizacije ovog projekta ne zaboravite ovu činjenicu, jer to je ono što ovaj projekat bitno razlikuje od svih drugih aerodroma i svih drugih avio linija koje danas Srbija ima sa regionom i svetom, da imate u vidu da je to politička ideja današnjeg predsednika države, da ste za tu ideju dobili podršku u ovom parlamentu, da se ona nađe u budžetu za ovu godinu, a sve drugo, gospodine ministre, na vama je.

Mi, narod u Srbiji, naš narod u regionu, gledamo u vas.

Hvala vam.

Nešto ste mi tihi, jedva sam vas čuo, predsedniče. U svakom slučaju, hvala vam.

Poštovane kolege, uvaženi građani, uvažena ministarka sa saradnicama, dosta je pohvala bilo danas na vaš rad i mislim da su potpuno utemeljene. Nije to moguće ako ne radite svoj posao kako treba. Sigurno da taj nivo pohvala u ovom parlamentu nećete doživeti, odnosno Skupštini, kako reče jedan moj kolega.

Istini za volju, vi dosta relativno kratko obavljate funkciju na koju smo vas izabrali, ali rezultati su već vidljivi, i na onom zakonodavnom planu, jer evo imamo ozbiljan zakonski predlog pred sobom, ali i u onom operativnom smislu kada je u pitanju konkretan rad na terenu.

Ovih dana pažnju javnosti zaokuplja ova tema koja se tiče deponije u Prijepolju i njene konačne sanacije i nije to bio samo problem Prijepolja, to je problem čitave Srbije, ako hoćete i čitavog regiona, jer deponija pored Lima je automatski problem i Crne Gore, a onda problem i Republike Srpske i onda u krug opet problem Srbije. To je rešenje jednog regionalnog problema, ne samo prijepoljskog.

Da ne bi ostalo nerečeno, ja sam u kontaktu sa gradonačelnikom Subotice, gospodinom Bakićem, saznao da ste odlučni da u Novom Žedniku, pored Subotice, takođe sanirate deponiju i zahvalni su vam na tome što nam dajete podršku u jednom takvom poslu. Prenosim vam pozdrave iz Subotice i grad Subotica će vam svakako biti partner u tom poslu.

Međutim, moram da vam napomenem, nije to jedina divlja deponija u Subotici. U selu Čantavir postoji već decenijski problem jedne divlje deponije. Ja znam da ćete vi, u saradnji sa gradskim vlastima, krenuti u rešavanje i tog problema.

Ako na celu ovu moju priču dodamo ovaj zakonski predlog sa kojim se prekjuče i danas u ovom parlamentu, činjenica je da vi svoj posao dobro radite i da su pohvale utemeljene, da razlike u radu Ministarstva u odnosu na sve prethodne periode itekako postoje.

Međutim, šta možete da očekujete? Nećete proći nekažnjeno, naći ćete se na udaru onih koji ne žele dobro Srbiji. Sve će vam oprostiti, ali rad za Srbiju i rad za narod neće.

Evo, pogledajte to na primeru predsednika države. Baš kao što vi danas vodite ovo Ministarstvo, gde prvi put osetimo ozbiljne pomake, prvi put tako u jednoj ozbiljnoj brizi za Srbiju vidimo poslove koje radi današnji predsednik, i to ne samo za Srbiju, nego i poslove koje radi za ceo naš narod na Balkanu.

Naravno, onda to rađa kritike, i to ne samo kritike, nego zle namere svih onih koji su danas i protiv predsednika i protiv Srbije, koji su protiv dobra celog našeg naroda. Očekujte da ćete se i vi sa tim suočiti.

Najteži udari na predsednika, naravno, danas dolaze iz kriminogenih krugova, pa čak dolaze i od određenih političara iz regiona. Videli ste možda, uvažene kolege, pre neko veče kada je na javnom medijskom servisu RTCG dugo trajao jedan otvoren napad na predsednika države od tamošnjih političara i niko nije reagovao. Mislite li da je slučajno? Ne, zato što je Srbija jača, zato što predsednik prvi put radi za svoj narod u Crnoj Gori. Podršku tim ljudima koji to rade iz tih centara iz regiona su davali domaći političari na čelu sa ovim čovekom koji je opet tema ovih dana, Đilasom, koji je dokazani protivnik ove zemlje i ovog naroda.

Draga ministarka, samo sam hteo ovim da vam skrenem pažnju da ćete se zbog ovog posla koji radite suočiti sa sličnim problemima i sa sličnim kritikama, ali imaćete i saveznike u ovom parlamentu. Vi nastavite da radite, da čistite Srbiju, mi ćemo vam pomoći, kao što ćemo pomoći predsedniku da radi, pomaže naš narod u Srbiji i naš narod u regionu i da čisti, takođe, Srbiju, ali od kriminalaca. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarka, priznao to neko ili ne, niste vi bili lice koje je pre izbora na ovu funkciju bilo nešto poznato u širokim političkim krugovima, niti lice koje je bilo nešto široko poznato u javnosti Srbije.

Kako vreme prolazi i kako vi vršite svoj posao, polako vas upoznajemo i mi narodni poslanici i šira javnost u Srbiji. Evo, već više puta sedite u ovoj klupi, braneći i obrazlažući zakonske predloge, a to govori da ste ozbiljno pristupili svom poslu i da ste rešeni da nastavite politiku, tj. da sledite politiku koja je na putu svođenja kriminala i korupcije, na najmanju moguću minimalnu meru. Jasno je da je to nemoguće uraditi u potpunosti, niti je u bilo kom društvu na svetu to urađeno u potpunosti.

Sada, neko ko se ne bavi nekom dubljom analizom, rekao bi da je to prosto vaš posao i da vi možda radite samo svoj posao i ništa više od toga, ali ako uđete u dublju analizu svega toga, jasno je izvući jedan zaključak, da ste vi u tom svom poslu krenuli u obračun sa onima koji su glavni nosioci kriminala i korupcije u ovoj zemlji.

Mogli ste vi, u tom svom delovanju i u svojim prvim potezima na ministarskoj poziciji krenuti i od kokošara, kako naš narod već vekovima zove one koji su sitni lopovi i kriminalci, ali niste. Krenuli ste od onih koji su, da kažem, krupne zverke i nosioci kriminala i korupcije u bilo kom društvu.

Naime, evo samo nedavno, vratiću vas u nešto bližu prošlost, pred nama je u ovom domu bio Zakon o poreklu imovine. Danas je to Veće Agencije za borbu protiv korupcije. I jedna i druga tema se tiču krupnih zverki, bar ja tako mislim, moćnih i onih koji su najvažnija karika u kriminalu, moćnih političkih zaštitnika, jer bez moćnih političkih zaštitnika nema ni jake korupcije i kriminala, a sa obe teme ste krenuli upravo na njih.

Šta to pokazuje? To pokazuje da ste rešeni i ozbiljno rešeni da sledite politiku predsednika države koja bobu kaže da je bob, a po popu kaže da je pop. Rešeni ste da udarite na „najjače“, pod navodnim znacima. Upravo to čini i predsednik države, bez obzira ko su oni, da li oni dolaze iz nekih prethodnih državnih političkih struktura ili iz sadašnjih, bez obzira da li oni dolaze iz nekih domaćih ili stranih struktura, cilj je obračunati se sa njima. Bitne su štetne pojave. Ko god bio uzrok njih, da li nekakav strani ili domaći faktor, to nije važno.

Međutim, čini mi se da je u poslednjim danima, sve više očigledno da je strani faktor onaj koji je jedan od glavnih nosilaca i to onaj iz okruženja, ali i onaj šire. Šta bi mogli biti motivi? Motivi su svakako zaustaviti jaku i prosperitetnu Srbiju koja je u stanju da pomaže i onima koji žive u njenim granicama, ali i našem narodu koji živi van granica Republike Srbije.

Evo jedan plastičan dokaz za to. Poslednjih dana su svakako već i javnosti vidljive informacije da su ovi krvnici koje ste nedavno pohapsili i te kako bili povezani sa određenim strukturama u Crnoj Gori. Šta bi tu bio cilj? Pa, zaustaviti pomoć jake Srbije, našim sunarodnicima u Crnoj Gori i SPC, ostaviti ih na milost i nemilost kriminalu i politikama koje rade na negiranju identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori.

Kako to uraditi na najlakši način? Pa, tako što ćete smaknuti predsednika države, koji je nosilac politike Srbije danas ili tako što ćete smaknuti članove njegove porodice i naravno time uticati i na njega. Za sve to je svakako potrebno obezbediti ozbiljnu političku podršku i to pre svega onih koji su vršeći vlast i baveći se korupcijom i kriminalom stekli ozbiljan kapital i koji su danas glavna opozicija predsedniku države i vlasti u Srbiji. Veoma jednostavan, ali veoma opasan recept, već viđeno.

Koliko god on bio jednostavan nećemo dozvoliti da bude ostvaren. Naime, to neće dozvoliti narod u Srbiji koji daje jednu bezrezervnu podršku predsedniku države, sadašnjoj Vladi. Neće dozvoliti ozbiljni ljudi koji čine većinsku, daleko većinsku vlast u Srbiji, pa ni onaj narod naš koji živi u okruženju.

Vi ste, poštovana ministarka, izgleda takođe rešeni da to pratite, da pratite ovaj put bez obzira na opasnosti koje se realno pred vas postavljaju. Šta su motivi vašeg izbora? Možemo nagađati, da li vaše lično uverenje ili iskustvo iz nekih prethodnih poslova u okviru službi bezbednosti gde je od vas zahtevana izuzetna hrabrost ili mešavina jednog i drugog. To možda čak i nije važno. Važno je da to ostane tako, da nastavite da idete tim putem.

Parlament će i vama i predsedniku i Vladi ostati ozbiljna podrška u tom poslu, pa tako i kada je u pitanju izbor ovog Veća i mi ćemo svakako iz SNS glasati za određena personalna rešenja kada je u pitanju izbor ovog Veća. Hvala.