Hvala, predsedavajuća.

U ovoj gužvi i galami vam se divim kako uspevate na pravi način da održavate red. Ja sam doduše mislio da nešto kažem po amandmanu, ali postaje besmisleno posle onoga načina na koji je amandman obrazlagan.

Naime, očigledno je da bez napada na žene, decu današnja opozicija u Srbiji ne zna da funkcioniše. Naravno, počelo je od dece predsednika države, Aleksandra Vučića, pretnjom da će se naći u šahtu.

(Srđan Milivojević: Ko je pretio, sram ga bilo?)

(Milenko Jovanov: Ti.)

Nastavilo se svakako sa zatvaranjem premijerke…

… kako rekoše sa obdarenim crncem…

U redu je, ne ometaju oni mene, a evo došlo je sada do dece svih nas, pa i do dece Milimira Vujadinovića.

Da vam kažem, moju decu, decu ovih ljudi sa moje leve strane i dobrim delom ovde hrane samo njihovi roditelji i hrane i brane i njihovi roditelji i njihove babe i dede, simbolički rečeno, decenijama unazad i devedesetih godina kad je to bilo najgore.

A njihovi saradnici i oni koji njih hrane su deca crnogorskih srbomrzaca, čije su dede najteže godine devedesetih godina proveli u krilu Franje Tuđmana, dok su naše babe i dede našu, svoju decu branili od onih koji su bili najgori u istoriji ovog naroda u ovom poslednjem veku. E pa, ponosni smo što našu decu brane naši roditelji, naše babe i dede, a nikako ne brane potomci Jevrema Brkovića, crnogorskog srbomrsca, kakav je danas slučaj sa opozicijom, jer je danas potomak Jevrema Brkovića, crnogorskog naciste, direktni saradnik opozicije na poslovima u Novom Sadu, a pre svega našeg uvaženog kolege koji je, iznad svega, nabeđeni zeleni aktivista itd.

Našu decu ne hrane ni oni aktivisti, niti ćemo ikada dozvoliti, oni aktivisti iz Majdanpeka, gde je svih šest privedenih aktivista u stvari počinioci najtežih krivičnih dela u prošlosti. Ponosni smo na to što našu decu hranimo mi, a nikakvi aktivisti ni iz Loznice ni iz Majdanpeka sa najtežom mogućom kriminalnom prošlošću. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Nekako smo i krenuli kroz istoriju, kroz kulturu sećanja, trudiću se da nastavim u tom tonu. No, Mitrovdan je, krsna slava mnogih srpskih porodica na Balkanu, krsna slava Boračke organizacije Republike Srpske.

Prvo ću iskoristiti priliku da njima čestitam ovaj praznik, a Mitrovdan je dan kada je pre 30 godina, a sve apropo kulture sećanja, naš narod preživeo jedan značajan događaj. Naime, pre tačno 30 godina, na današnji dan, tadašnji prvi Tuđmanov vojnik Janko Bobetko i Božan Šimović su sa 40.000 bojovnika krenuli na jug Republike Srpske i na Nevesinjsku brigadu Hercegovački korpus. Cilj akcije je bio svakako razbijanje ideje o postojanju Republike Srpske, izlazak na granice tadašnje Srbije i Crne Gore, odnosno tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čijem ste raspadu vi sa moje desne strane i te kako doprineli.

Janka Bobetka, Božana Šimića i 40.000 hrvatskih bojovnika tada je čekalo nešto više od 5.000 srpskih boraca, na čelu sa legendarnim komandantom Novicom Gušićem i Radom Radovićem. Agresori su vraćeni na početne položaje, uz velike gubitke. Međutim, nažalost, koštalo je to i naše saborce, odnosno naš narod u Republici Srpskoj. Četrdeset dva poginula borca i više od 300 ranjenih.

Zašto vam sve ovo danas govorim? Naime, prvo iz pijeteta prema tom događaju i kulture sećanja o kome smo malopre govorili nešto i odavanja počasti onima koji su zaslužni što mi danas ovde u miru sedimo, a drugo iz obaveze koju su nam tada nametnuli znajući šta je to tačno iza njihovih leđa što su branili tih dana.

Naime, siguran sam i znam da su se tih dana nadali Srbiji, kakva danas izgleda u miru, Srbiji koja će baš na način kako to čini danas srpski predsednik, SNS i naši koalicioni partneri voditi Srbiju i upravljati sa njom. Nadali su se da će doći ovi dani kakvi su danas pred nama i evo, na kraju krajeva, i ovakvi budžetski predlozi i mnogi drugi zakonski predlozi.

Vi ste, ministre Mali, juče i nama i javnosti izneli pet razloga, kada je u pitanju ovaj predlog rebalansa budžeta i oni su sasvim u redu i opravdani, ako hoćete i sami po sebi za podržati. Efekti su jasni, ali pored tih svih efekata koji se tiču 14,3% povećanja minimalne zarade, dvadeset koma nešto posto kumulativnog povećanja penzija, zajedno sa onim povećanjem koje će uslediti od Nove godine, stopom nezaposlenosti koja je rekordno niska, pomoći koja će uslediti mladima, pomoći koje će uslediti porodiljama, trudnicama, majkama, javnog duga koji je daleko ispod Mastrihta i svih onih efekata o kojima smo govorili, ovde postoji još nešto važno o čemu smo nekako veoma malo govorili, a ministar Vesić je juče sa žalom to i konstatovao, obraćajući se iz skupštinske klupe.

U ovome predlogu rebalansa budžeta se nalazi novac za izgradnju puteva prema Republici Srpskoj i onoga prema Preljini i dalje prema Višegradu i Sarajevu, ako hoćete. U ovom Predlogu rebalansa budžeta se nalazi i novac za izgradnju puta prema Loznici i Podrinju u Republici Srpskoj. U ovom Predlogu rebalansa budžeta se nalazi i novac prema Posavini u Republici Srpskoj, u ovom predlogu se nalazi, kada smo već kod mostova, evo uporno smo već satak vremena proveli u raspravi o mostovima, u ovom Predlogu budžeta se nalazi i novac za izgradnju, odnosno rekonstrukciju mostova i u Ljuboviji, i u Šepku, i na Karakaju i na Skelanima. Opet mostova koji nas povezuju sa Republikom Srpskom.

Zašto vam sve ovo govorim, uvaženi ministre Mali i uvaženi predstavnici Vlade, na čelu sa ministrima Vesićem i Malim? Upravo zbog onih junaka i boraca sa početka priče. Naime, njihov san i njihova misao tih najtežih dana za srpski narod na Balkanu i Republiku Srpsku, pa ako hoćete i za Srbiju, bilo je upravo povezivanje Srbije i tih krajeva koje su tada branili. Infrastrukturno, političko, ekonomsko, kulturno, svako drugo. Ovaj Predlog rebalansa budžeta je materijalizacija te njihove želje i te njihove nade.

Može da nam izgleda kako god hoćete, ali ovaj Predlog rebalansa je materijalizacija onoga za čega su se borili. Povezivanje Srbije sa našim narodom na Balkanu. Nekako smo olako prošli raspravljajući, a siguran sam da je to i namera da prenebregnemo ono što se ovde dešava i što se nalazi u ovom Predlogu rebalansa budžeta, preko svega ovoga. Drago mi je što je danas upravo na ovaj dan rasprava o ovim temama u Narodnoj skupštini Republike Srpske i što se takve stvari nalaze u ovom predlogu budžeta.

Na kraju, ovo jeste politika i ovo jesu predlozi koji su na tragu politike koju je proklamovao onaj prvi među nama danas, predsednik države Aleksandar Vučić. Stoga ćemo mi poslanici SNS podržati i ovaj rebalans, a radujemo se i budžetu za narednu godinu, za koju ne sumnjam da će biti koncipiran na sličan način i sadržati slične i slične projekte u sebi.

Još jednom, neka je sretna krsna slava onima koji slave, neka je slava srpskim junacima iz 1992. i 1994. godine, iz vremena kada su branili pravo nas da danas sedimo ovde, a prema ovome sam imao jedan lični odnos, jer sam te dane i sam lično preživljavao sa njima.

Živela Srbija. Živeo naš srpski narod. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, građani Republike Srbije, naši sunarodnici širom sveta, svašta je izrečeno u proteklim minutima, ali neodoljivo me podseća na onu priču kada jedan čovek drugome udara šamar a treći stoji pored njega i brani ga, kobajagi, i govori – ajde još jednom, ajde još jednom, a onda onaj mučenik kaže – nemoj više da me braniš ko boga te molim.

Ako krenemo od amandmana, nemoj više da nas branite ko boga vas molimo. Pravili su dijasporu, samo u jednu do dve godine 200 hiljada ljudi u ovoj zemlji je prilikom privatizacije i pljačke preduzeća, razaranja ove zemlje, ostalo bez posla, a onda su ljudi trbuhom za kruhom put belog sveta bežali iz ove zemlje i postajali dijaspora. Ko je pravio više od njih? A da je po predlagaču, da vam kažem, svi Srbi koji žive van teritorije nekadašnjeg beogradskog pašaluka bi bila dijaspora ili Srbi u regionu.

Sećamo se mi brige o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu. Znate na šta se svodila briga? Lovili su ih kao divlje zveri širom Srbije a onda ih vraćali preko Drine na drugu stranu, neke i nisu, ali konačni cilj se znao – belosvetski kazamati. To je bila briga o Srbima u regionu, pogotovo oni preko Drine i oni preko Dunava. Valjda su krivi što su branili ovu zemlju u najgorim vremenima. Onaj deo o kojima se nisu brinuli na taj način su obično u belim košuljama tapšali, grlili. Sve se na to svodilo.

Uporedite to sa ovim sada. I onda vam kažu – Jermenija. Jel znate nekog Jermena koga je Jermenija iz Nagorno-Karabaha spakovala i poslala u bilo koji zatvor na svetu, pogotovo u Azerbejdžan? Ne znate. A onda vam kažu – Izrael. Pa, Izrael je svoje neprijatelje lovio širom sveta, a vi ste svoje branioce slali širom sveta, a po pravilu su bili Srbi iz dijaspore i regiona. Bilo malo, onda je došlo do Crne Gore, pa su i Srbi iz Crne Gore napravljeni dijasporom, bez ikakve akcije i pokušaja da se to spreči, valjda da se brže ratosiljamo tog balasta koji se zove Srbi u Crnoj Gori. I postadoše Srbi u Crnoj Gori, Srbi u regionu, a trude se njihove vlasti da ih nazovu dijasporom, šaljući ih nazad u Srbiju, valjda smatrajući da im je to matica, da im matica nije Srbija.

Vrhunac, 2008. godine, Srbi sa Kosova i Metohije potrudiše se da ih postave na mesto Srba u regionu ili Srba u dijaspori, bog će ga znati. I sve to pečatiraše 2013. godine dokumentima za koje se Kurti i šiptarska secesionistička politika i dan-danas hvataju kao osnov svog delovanja.

E, to vam je briga o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu, tako da je ovaj predlog, u najmanju ruku, licemeran. Šta sve preživesmo, dobro i pretekosmo, nemojte da nas više branite ko boga vas molimo.

Ne mogu a da se ne dotaknem ovog mosta u Novom Sadu. Moj uvaženi kolega Jovanov kaže i trudi se dobronamerno da objasni šta je to važnost mosta u Novom Sadu, ali nije to, Milenko, suština. Suština svega je kao i u Majdanpeku – zatvoriti rudnik, izbatinati radnike, a onda bi polako na red došao Bor, jer su i njega počeli da spominju, pa bi došla Železara u Smederevu, onda industrijske zone širom Srbije, pa bi Srbija tako unižena postala kompletna dijaspora, bez ikakve prilike da se bori za one koji žive van nje, a da brane jedino one koji cirkus prave.

Čuli ste prethodnih dana, bili su advokati najgorih kriminalaca u Srbiji. Spominjali su ove glavoseče beogradske, ali već smo to apsolvirali. Bili su branioci oni koji su u Majdanpeku prebijali radnike. Od šest privedenih u Majdanpeku, za koje se tako zdušno zalažu, svih šest su krivično gonjeni i osuđivani ljudi u proteklih 10 godina, svih šest. Ni jedan od njih nema bez kriminalne prošlosti i bez krivičnog progona.

Onda je na red došao Novi Sad, valjda sa potomcima crnogorskih fašista da terorišete Novi Sad, novinare, javnost, građane. Iako se moj kolega Milenko Jovanov trudi to dobronamerno da objasni, ne vredi. Suština je potpuno druga.

Na kraju, ako će nam potomci fašista, neki Brkovići, neke Ćute, ili šta ja znam, voditi računa o Novom Sadu, kako reče Miloš Vučević, neka nam je gospod bog u pomoći, a isto važi ako će nam o dijaspori i Srbima u regionu voditi računa oni koji su ih slali i unižavali decenijama unazad. Hvala vam.

Hvala predsedniče, poštovani građani Srbije, poštovani naši državljani i sunarodnici u regionu i dijaspori, uvažene kolege poslanici.

Na početku iskoristiću priliku da čestitam Tomin dan, koji danas dobar deo vernika SPC proslavlja kao krsnu slavu i da im poželim da u miru, pre svega i u zdravlju dočekaju narednu slavu.

Prvi put govorim u ovom skupštinskom sazivu u plenumu, naravno već sam to imao priliku da činim u odborima. U skladu sa tim imam potrebu da se podsetim i da sve građane podsetim kako so došli do ove situacije u kojoj smo danas.

Naime, iza nas su izbori koji su odredili pravila delovanja i ovog uvaženog doma i institucije predsednika države, ako Bog da i naredne Vlade koju ćemo izabrati do Svete Petke. Ti zbori po mnogo čemu su istorijski. Pre svega po rezultatima koji su na njima ostvareni. Tu pre svega mislim na podršku koja je u tolikom broju data tadašnjem predsednikom kandidatu, a današnjem predsedniku Republike.

Nije ta podrška istorijska samo sa aspekta građana Srbije, koji su glasali u granicama ove države. Istorijska činjenica je da smo kao nikada do sada imali veliki broj biračkih mesta otvorenih u regionu i dijaspori. Pošto je juče dijaspora i odnos prema njoj i Srbima u regionu bila dosta tema, imam za potrebu da vam kažem kako to region i dijaspora gleda na delovanje srpskog predsednika i srpske Vlade u prethodnom periodu.

Reći ću vam samo neke rezultate izbora u mestima u regionu i širom sveta. Kaže, u Sarajevu 86%, Banja Luka na oba biračka mesta 90% - 93%, Drvar 98%, Mostar 90%, Trebinje 91%, Bijeljina 95%, Bratunac 95%, Vukovar 92%, Rijeka 73%, Skoplje 90%, Podgorica 69, Berane 92%, Budva 75%. Da ne bi dalje nabrajao, nije drugačije verujte mi ni u Doboju, Zvorniku, Loparama, Prijedoru, Rudom, itd, a nije ni drugačije ni u ambasadama, poput Budimpešte, Beča, itd. Valjda ta činjenica sama po sebi istorijski govori o onome šta je srpski predsednik i srpska Vlada radila za Srbe u dijasporu i u regionu.

Istorijski izvori su i zbog činjenice da je izborni proces trajao, verovatno kao nikada do sada u modernoj srpskoj istoriji, gledano sa aspekta vremena, koji je trebao da taj proces dovedemo do kraja. To takođe govori, tj. to je posledica onih zahteva kojima se izašlo u susret, a koji su dolazili od strane opozicije, a činjenica je i dokaz, ako hoćete, demokratičnosti srpskog društva, iako smo izgubili nekoliko meseci na takav izborni proces.

I nakon svega, evo nas sabranih na Tomin dan, ap pro po ove posete, iz Podgorice, ne znam da li je slučajno ili je smišljeno danas, ali mi je drago da je to na današnji dan, evo nas sabranih i na dan rođenja jednog od srpskih suverena knjaza Nikole. Drago mi je što je i ta poseta iz Podgorice došla baš na današnji dan.

Na Tomin dan i na rođendan knjaza Nikole, postavljamo temelje nove srpske Vlade, sedamnaeste po redu od povratka višestranačja u Srbiji. Dok smo mi poslanici SNS, nas 148 zajedno sa koalicionim partnerima, pokušali da uspostavimo i postavimo temelje i odredimo šta je to važno što treba da radi i može da radi srpska Vlada u narednom periodu, neki drugi su se bavili nekim potpuno drugim stvarima.

Poštovani građani, kažu – tema. Pa, evo o temi ćemo, o svemu onome što je rađeno prethodnih dana.

Poštovani građani, dok smo mi poslanici SNS predstavljali ovaj zakon, citirali reči predsednika države, citirali reči važnih političkih faktora u ovoj zemlji, ljudi sa one strane su citirali reči najokorelijih srpskih kriminalaca i glavoseča. Relativno dugo sam u ovom parlamentu, neke moje kolege mnogo, mnogo duže. Juče i danas sam ih pitao – da li je nekada u istoriji srpskog parlamenta, koliko je oni poznaju, da li se sećaju da je bilo ko iz skupštinskih klupa bio glasnogovornik i citirao najokorelije kriminalce? Nisu mogli da se sete. Pri tome, pretvarajući sebe, poslaničku grupu i politiku koju predstavljaju, ako hoćete u poslaničku grupu i glasnogovornike tih istih kriminalaca. Rekoše da nećemo o njima, evo neću ni da spominjem, ali oni su ih spominjali ko su.

Dok smo mi poslanici SNS sa koalicionim partnerima se trudili da argumentovanu narodu, javnosti, novinarima objasnimo šta je to što ovaj zakon nosi u sebi i šta je to što će da radi i kako će da izgleda srpska Vlada u budućnosti, neki drugi su novinare i građane prebijali u Novom Sadu juče, ali i način kako je to rađeno je veoma upečatljiv.

Slali su na njih potomke crnogorskih fašista i nacista i direktno se obračunavali sa građanima Novom Sada. Ono što mi je ostalo upečatljivo i što mi je ostalo kao pitanje, a evo danas poseta iz Crne Gore me je opet podsetila na to, da li je moguće i da li neko od vas drage kolege i građani Srbije misli da je moguće, otići na raskrsnicu u Cetinje koja razdvaja puteve ka Budvi, Cetinju i Podgorici, tamo prebijati radnike, tamo prebijati policiju i tamo tući novinare cetinjskoj lista i radija, a da ste pri tom potomak rojalističke porodice, recimo sa Stare Planine, da ste sledbenik kraljeve i ravnogorske politike, ako hoćete, iz države Srbije i da ste unuk nekog od tih? Jel moguće? Pa nije moguće. Znam da je nemoguće.

Gledajte, potomak crnogorskog fašiste, naciste i srbomrsca isto to radi u Novom Sadu vrlo otvoreno, a u sadejstvu sa nekim našim poslanicima. Da li bi poslanici iz katunske nahije bili saveznici takvog jednog našeg čoveka na Cetinju? Ne bi. Nažalost, koliko god ja lično i mi poslanici iz SNS nosili gorčinu zbog takvih stvari, sa druge strane smo ponosni što živimo u zemlji koja dopušta slobodu govora svakom čoveku ma kog porekla on bio, ma koje nacije bio, ma koju veru propovedao, ali naravno poštujući zakonske propise, pre svega ove zemlje.

Naravno, moram da izrazim i podršku gradonačelniku Novom Sada kome nije lako ovih dana, ali koji pre svega dostojanstveno i uporno poziva na pored svega što se dešava, na poštovanje gradskih propisa i na poštovanje zakonskih odredbi u ovom smislu. Bilo bi tu još mnogo toga, ali ostaviću vreme mojim kolegama, i ovako sam uzeo nešto malo više vremena.

U svakom slučaju, pored svega, mi ćemo kao poslanici SNS, naravno i kao predlagači ovog zakona, podržati ovaj zakon u danu za glasanje, a ako Bog da očekujemo na Svetu Petku i sastav nove srpske Vlade.

U svom delovanju nećemo dozvoliti nikome da urušava ni ugled ove Narodne skupštine, ni ugled Srbije, ni ugled njenog naroda.

Hvala vam na svemu. Živela Srbija! Živeo naš narod na Balkanu!

Hvala, predsedavajući.

Evo, nekako kraj godine, prazniča atmosfera, međutim kada je u pitanju ovaj uvaženi dom, ta atmosfera je znatno promenjena i znatno poremećena gubitkom koji je zadesio i ovu Skupštinu, ali siguran sam i ovu državu u proteklim danima kada je preminuo naš prijatelj i saradnik, Branko.

Međutim, između ostalog, pa i zbog pokojnog Branka, moramo nastaviti da radimo, da svaki dan ovu zemlju guramo po malo napred i da postavljamo sebi pitanja šta je to što smo uradili i šta je to još dobro što možemo da uradimo svakoga dana za ovu državu, baš kao što je to radio naš prijatelj.Treba da postavljamo pitanja, merimo se, ali da postavljamo i gledamo i druge kako rade, kako bismo imali kakvo-takvo merilo.

Nekada su domaćini u Srbiji meru i ocenu onoga što su učinili u prethodnoj godini, davali nekako na Božić. Obično su tada sagledavali šta je to što su uradili u prethodnoj godini i pravili planove šta će to da urade u narednoj godini i kako će da sačekaju sledeći Božić. Nije se to vreme puno promenilo do dana današnjeg. Evo, nekako, u ove dane na kraju godine opet ljudi te stvari sagledavaju ili oko Nove godine ili oko Božića.

Evo prilike, drage kolege, da i mi svi kao nosioci i predstavnici vlasti pogledamo šta smo to radili u prethodnoj godini i šta su naši planovi za budućnost. Ako se okrenemo iza sebe, videćemo, mnogo toga smo mogli i bolje da uradimo, ali i mnogo toga dobrog što smo uradili.

Evo nas na 6,7% rasta BDP. Evo n as na 3,4 milijarde stranih direktnih investicija, više nego u svim ostalim državama u regionu u zbiru. Evo nas na stopi inflacije iz vremena pre pandemije, što će reći da ovo teško vreme pandemije nije baš mnogo oštetilo Srbiju. Evo nas na novim kilometrima auto-puteva. Evo nas sa maljem u ruci u gnezdu stršljenova kriminala kao nikada ranije. Evo nas sa investicijama u regionu i sa nikada većom pomoći našem narodu u regionu.

Malo je vremena kada bi danas u ovih nekoliko minuta pokušao da nabrojim šta je to što smo uradili u ovoj godini, ali moramo da se merimo i šta je neko drugi uradio, jer jedino tako možemo dati pravu ocenu onoga što smo i sami radili.

Gde su i šta su radili oni koji danas suprotno misle i suprotno čine u ovoj zemlji? Radili su. Radili su i oni sve što je bilo u njihovoj moći protiv Srbije i protiv naroda. Nije im manjkalo te vrste rada. Radili su sve da ovu zemlju zapale. Radili su na uvredama, na pretnjama. Radili su na blokadama, na paljevini, a u planovima za sledeću godinu, plan je, ako je ikako moguće, uzeti život predsedniku države, eventualno nekom njegovom članu porodice i silom se domoći vlasti u Srbiji, to je plan.

Evo, nekako na kraju godine navikli smo da, pošto je ovo negde, ja mislim i poslednje pitanje poslaničko za ovu godinu, obično ga postavljamo ili institucijama ili nekim organima vlasti, to je u redu. Međutim, moje pitanje na kraju ove godine kao poslednje poslaničko pitanje ide onome ko je najvažniji u ovoj zemlji – narodu. Narode i Srbijo, vidiš li šta su radili i šta smo radili? Narode, šta misliš o njima i kakvu Novu godinu sledeću i kakav sledeći Božić misliš da čekaš i sa kim misliš da ga dočekuješ?

Ja danas to pitam Srbiju i pitam narod, kakve planove imamo mi i kakve planove, narode, imaju oni drugi? Ja ću odgovor čekati. Očekujem ga početkom aprila. Gotovo da sam siguran u njega, ali ću čekati odgovor naroda. Kakav god odgovor bio, bićemo njime zadovoljni, jer na kraju krajeva, narodna je poslednja. Hvala.

Hvala.

Pokušaću da budem što kraći i da budem uviđavan baš kao što ste to vi često, kako bi naše kolege imale priliku da kažu još ponešto na temu ovih zakona.

Poštovana ministarka, želim da vas pozdravim u ovom uvaženom domu. Iskreno, kad sam vas video jutros, nisam nešto baš informisan o svim događajima i video povredu koju nosite, pomislio sam da ste možda jedan u nizu onih koji su ovih dana preživeli batinjanje širom Republike Srbije. Ali, vaše prisustvo i u takvom zdravstvenom stanju govori o odgovornosti, pre svega, Vlade prema ovom uvaženom domu i prema narodu u Republici Srbiji, ali i u regionu. Stoga, posebna zahvalnost za to što ste danas sa nama, pre svega, kao predstavnik Vlade.

Uvažene kolege i uvaženi građani Srbije, evo, 14. decembar, veliki je to dan za srpski narod na Balkanu. Godine 1995. na današnji dan je u Parizu potpisan, posle onog parafa koji je napravljen u Dejtonu, u Parizu je potpisan Dejtonski mirovni sporazum. Upravo tim sporazumom je stavljena i jedna međunarodna verifikacija na postojanje Republike Srpske, koja je osnovana nešto ranije 1992. godine i srpski narod je dobio nekakav državotvorni okvir preko Drine. Mnogo je više ovaj događaj od dana formiranja Republike Srpske.

Naime, posle više vekova naš narod preko Drine je dobio okvir u kome ima ozbiljan politički uticaj i koji nosi prefiks srpski, a svaki put znamo kroz prelomne istorijske momente kada srpski narod nije imao jedan takav državotvoran okvir, tragično je prolazio.

Ta Republika Srpska i dan danas se bori za svoj opstanak i očuvanje onoga što su tekovine Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Republika Srpska i naš narod, danas posebno apostrofiram Republiku Srpsku, ali tu je i naš narod u Crnoj Gori i drugim državama regiona, ali i Srpska pravoslavna crkva svuda u regionu se uporno bori i za očuvanje identiteta, a kada je u pitanju politika, za očuvanje tekovina Dejtona i Ustava i zakona BiH, a samim tim i očuvanja našeg naroda u Republici Srpskoj i BiH.

Kao što znate, Republika Srbija je jedan od potpisnika ovog mirovnog sporazuma. Mislim da je i pticama na grani odavno jasno da jedino jaka Srbija može biti garant opstanka Republike Srpske, ali i garant opstanka našeg naroda preko Drine i u regionu uopšte, da jedino takva Srbija može da garantuje da nam se neće desiti ono što nam se dešavalo u raznoraznim pogromima poput "Oluje" ili martovskih pogroma, akcija "Čagalj" i raznih drugih koje su i u poslednjem i u nekim prethodnim ratovima preduzimane protiv našeg naroda koji je živeo preko Drine.

Jedino jaka Srbija, kao potpisnik Dejtonskog mirovnog sporazuma, a na čelu jake Srbije, posle više decenija, državnik, čovek čija politička vizija i čije političko delovanje odavno prevazilazi definiciju političara. Čovek čije političko delovanje je usmereno i na očuvanje onoga što je u Srbiji, ali i na očuvanje onoga što se dešava našem narodu u regionu, a pre svega na očuvanje mira, koji je najvažnija tekovina svih nas koji živimo na ovim prostorima.

Srušiti Republiku Srpsku koja se u poslednjim danima kao nikada do sada od potpisivanja tog istog Dejtonskog mirovnog sporazuma suočava sa pritiscima znači pre svega srušiti Aleksandra Vučića i srušiti jaku Srbiju. To je put da se sruši Republika Srpska.

Događaji koje imamo poslednjih dana u Republici Srpskoj, odnosno poslednjih meseci i događaji koji se dešavaju poslednjih nedelja u Srbiji su i te kako usko povezani, identično. Svako ko pomno prati političke događaje u Srbiji i u Republici Srpskoj lako će izvući taj zaključak.

Pored udara na državu i pokušaja njenog slabljenja, na ozbiljnom udaru se nalazi i Srpska pravoslavna crkva i njeno sveštenstvo, verovali ili ne, i u Srbiji. Pored ogromnog medijskog linča koji je u poslednjim mesecima i nedeljama preživela SPC, pre svega njen patrijarh, u subotu se desio jedan ozbiljan incident na severu Srbije, na tzv. blokadama, gde je jedan sveštenik SPC preživeo jedan ozbiljan linč. Radi se o čoveku koji je otac desetoro dece, jedan od najpoznatijih humanitaraca na severu Srbije, a ceo događaj se odigrao u prisustvu njegovo dvoje maloletne dece.

Da bi stvar bila gora, taj isti sveštenik je provučen, nakon tog događaja, kroz medijsko blato Đilasovskih medija, valjda po uzoru onoga što rade srpskom patrijarhu i SPC.

Ono što je jako važno i što institucije treba da urade u ovom trenutku je da, pre svega mislim na tužilaštvo, dobro prouče ovaj događaj i preduzmu sve neophodne mere kako bi se zakoni vratili konačno na ulice Srbije, a da svi politički i društveni akteri u Republici Srbiji, pa ako hoćete i šire, osude i ograde se od ovakvih događaja, jer se bojim da ovo može postati obrazac ponašanja kada je u pitanju SPC i da može postati nešto uobičajeno, a svedoci smo kako se to može završiti, ako posmatramo događaje u regionu, pre svega događaje i odnos prema SPC u Crnoj Gori, ali i odnos prema SPC u dobrom delu BiH, pre svega mislim na Federaciju i u dobrom delu Republike Hrvatske.

Šta možemo da preduzmemo mi koji sedimo u ovom uvaženom domu? Upravo ono što mislim da će se desiti u sutrašnjem danu, bar se nadam da će sutra biti dan za glasanje, ono što možemo da uradimo je da podržimo ove zakonske predloge, što ćemo mi i poslanici SNS svakako i uraditi.

Ako mene lično pitate, posebno zadovoljstvo će mi biti da podržim ovaj zakon koji se tiče finansiranja projekta putne infrastrukture od Rume preko Šapca do Loznice. Pored toga što će ovo biti jedna ozbiljna poveznica Vojvodine i tih divnih ljudi koji žive u okolini Loznice, u Jadru, Rađevini, ovo jeste jedna ozbiljna veza severa Srbije sa Republikom Srpskom. Jedna ozbiljna veza i Subotice i Novog Sada, ako hoćete, na kraju krajeva, sa jugom Republike Srpske, pored onog auto-puta koji se već uveliko kroz Srbiju gradi i vodi ka Višegradu, odnosno Sarajevu. To je, drage kolege poslanici, ono što mi možemo da uradimo i što ćemo mi, kao poslanici pre svega SNS, uraditi u sutrašnjem danu.

Pomoći ćemo da se ovi zakoni koji su tema današnje rasprave, a što se mene lično tiče ovaj, sa najvećim zadovoljstvom, izglasaju i samim tim pomognemo i našem predsedniku, koji verovatno, gledano istorijski, je jedan od ljudi koji najviše u ovom momentu pomaže naš narod u regionu, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Jer, i danas je grad Beograd potpisao jedan sporazum o finansiranju projekata u Banja Luci u vrednostima od tri miliona evra, odnosno u vrednosti od šest miliona maraka.

Ne sećam se da je neko u srpskoj istoriji, ali zaista, kad je gledam daleko unazad, pomagao na taj i takav način naš narod preko Drine. Ne sećam se da je neko gradio objekte novcem iz Beograda. To su uglavnom bili objekti i projekti koji su finansirani iz ondašnjeg Beča, Istanbula, poneki možda iz Berlina, ali ovo je istorijski važan i preloman trenutak.

Ono što ćemo da uradimo je da pomognemo u takvom poslu, pre svega onom koji je donosilac jedne takve političke odluke, predsedniku države, Aleksandru Vučiću, a samim tim to je pomoć i našem narodu, bilo da on živi sa ove ili sa one strane Drine.

U tom smislu bih i završio, mi ćemo u danu za glasanje koji će, pretpostavljam, predsedniče, biti sutra, podržati ove zakone, a ovaj sa posebnim zadovoljstvom. Na kraju, živela Srbija, živela Republika Srpska, živeo naš narod! Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Evo, danas su predstavnici Vlade u ovom uvaženom domu sa zakonskim predlozima koji su pred nama, sedam tačaka, čini mi se, i uglavnom se tiču benefita koje običan čovek, radnik u Srbiji može imati. Kada kažem to običan, valjda shvatate da govorim pod navodnim znacima, jer da postoje obični i neobični ljudi u ovoj zemlji. Svi smo potpuno jednaki i pred Bogom i pred ljudima.

Dok mi skupa sa predstavnicima Vlade govorimo o ovim zakonskim predlozima, razmatrajući šta bi to možda još bolje moglo biti, što bi svakog čoveka u Srbiji, pa i samu Srbiju, guralo napred i u nekakav uspeh, s druge strane morate imati u vidu da vam uspeh neće lako oprostiti oni koji ne misle dobro ovoj zemlji.

Govoriti danas o onome što je Vlada poslala pred ovaj uvaženi dom, a ne osvrnuti se na događaje koji su aktuelni poslednjih dana u Srbiji, bilo bi nepotpuno, da ne kažem i neodgovorno, jer ono što radimo i mi danas ovde i Vlada, prvenstveno predsednik koji je na čelu politika koje se danas sprovode u Srbiji, je usko povezano sa onim što se dešava na ulicama.

Sve ono dobro što radi i politika koju predvodi predsednik ne oprašta se na ulicama od strane onih koji ne misle dobro državi i narodu.

Naime, gledajući upravo ove događaje poslednjih dana u Srbiji, postaje kristalno jasno da je cilj zaustaviti i Srbiju, ali zaustaviti i naš narod na Balkanu i te dve stvari su usko povezane, jer bez uspešne i jake Srbije nema ni uspešnog, ni jakog našeg naroda na Balkanu, gde god on danas živeo.

Naime, oni koji se danas trude urušiti ugled Srbije i naneti štetu Srbiji i našem narodu nalaze se u nekim centrima moći koji su van granica države Srbije, ali najveća tragedija u svemu ovome nije ni samo to, nego činjenica da najvernije saveznike u tom svom poslu imaju danas ovde u Beogradu, u sedištu srpske državnosti, u centru u kome svaki naš čovek, bilo da živi u granicama ove zemlje ili u regionu, gleda.

Svaki čovek u regionu gleda danas u Beograd, u Srbiju, u događaje u njoj. Zato, poštovane kolege, da se zaključiti da je sve ovo i te kako povezano, počevši od ovih zakona, pa do događaja koji se dešavaju u Srbiji i do posledica koje iz svega toga ima naš narod u regionu. Evo vam samo nekih argumenata.

Dok u Srbiji imate ljude koji vode nekakve rušilačke pohode na sve ono što je dobro u Srbiji, čitavo oduševljenje i medijska podrška takvim događajima dolazi iz medijskih centara u Sarajevu, u Zagrebu, u Prištini, a neretko i u Podgorici.

Ono što je upadljivo je i podrška javnih ličnosti iz Hrvatske i njihova neutoljiva želja da se priključe tom rušilačkom pohodu u Srbiji. Poslednji u nizu je Darko Rundek iz Zagreba, koji je izrazio želju da se priključi ovim stvarima u Beogradu.

Hajde da vidimo ko su ljudi koji danas vode te rušilačke pohode u Srbiji. Marinika Tepić, žena dugogodišnji politički radnik, koja je u celom svom političkom delovanju proteklih nekoliko godina, ničim izazvana, imala jednu čudnu potrebu da pokaže i da kaže da nije pripadnik srpskog naroda. Ne znamo ni zašto je to bilo potrebno, ali smo svi bili svedoci i u proteklom sazivu, a i ja lično. U moje uši sam čuo nekoliko puta njeno naglašavanje činjenice da nije neko ko pripada redu srpskog naroda. Naravno, to je ne čini ni manje važnom, ni više superiornom.

Imala je, takođe, potrebu, i to je dokumentovano i ostaje zauvek u ovome uvaženom domu, da je imala želju i nameru da taj srpski narod, kome ona ne pripada, proglasi genocidnim.

Pošto dolazim iz Vojvodine, iz severne srpske pokrajine, jedan od vođa tih rušilačkih pohoda u Vojvodini, najznačajnijih u Novom Sadu, je nekakav Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića, jednog od najviđenijih crnogorskih fašista i jednog od najviđenijih protivnika srpskog identiteta u Crnoj Gori.

Kada sve ovo sagledate, postavljate pitanje, drage kolege, i vi i ja mislim svaki građanin u ovoj zemlji – da li mi, da li neko od naših najbližih srodnika može da ode na Cetinje i krene u nekakve rušilačke pohode i u direktne napade na državu Crnu Goru. Pitanje je da li možete i da odete na Cetinje uopšte, a ne da radite takve stvari. Danas je glavni vođa i protagonista proteklih događaja u Srbiji, kada je u pitanju njen sever, upravo taj Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića.

Taman kada pomislite da je tu kraj, ne nije. Nije pošteđena ni Srpska pravoslavna crkva. Za napade na nju je zadužen Mlađan Đorđević, za napade na Srpsku pravoslavnu crkvu i na patrijarha Porfirija kao njenog čelnog čoveka, a Mlađan Đorđević je, gle čuda, kum Dragana Đilasa.

Međutim, ne treba izgubiti iz vida i ono što je činjenica, da podršku ovakvim politikama daju i pojedini političari iz dela Međunarodne zajednice i dela EU, poput Viole fon Kramon, koja je takođe jedan u nizu od lobista za nezavisnost Kosova i Metohije, jedan u nizu od lobista za ukidanje Republike Srpske i jedan od onih političara iz Međunarodne zajednice koja ima za cilj u svom političkom delovanju ugušiti srpski identitet u Crnoj Gori.

Ako sve ovo sagledate, ja mislim da stvari postaju kristalno jasne. Ne radi se poslednjih dana ni o kakvom protestu ekologa. Ne, cilj je srušiti predsednika države Aleksandra Vučića, napraviti nestabilnost u Srbiji, a onda, samim tim, lakše završiti ove poslove o kojima sam na početku govorio, lakše završiti sa samoproklamovanom nezavisnošću Kosova i Metohije, lakše završiti sa ukidanjem Republike Srpske i mnogo lakše završiti sa gušenjem srpskog identiteta u Crnoj Gori, a na kraju, ukinuti i Srbiju i SPC. I to je postalo neskriveno.

Naime, videli ste juče da je ista ta Viola fon Kramon negirala identitet SPC u potpunosti. U jednom svom javnom obraćanju je rekla da SPC uopšte ne postoji i da su episkopije, odnosno eparhije u Nemačkoj potpuno autonomne. I čak ni ne boli to od nje, ni ne čudi kada je u pitanju Viola fon Kramon, to smo negde i očekivali, i njoj slični, ne čudi to kada je u pitanju ni ovaj deo političara o kojima sam govorio u Srbiji, ali čudi kada na to ćuti tamošnji episkop Grigorije Durić, kada tamošnji episkop za neprijatelje crkve i države, nalazi ljude koji se bore za Srbiju i srpski narod na Balkanu, a na takve konstatacije evropskih političara uporno ćuti. To je ono što danas boli i Srbiju i srpski narod.

Nekako, ovih dana je ulazila u završnu fazu 1915. godine „Mojkovačka operacija“, o njoj su ispevane mnoge pesme, pa je jedan stih iz te epske pesme koja opisuje Mojkovačku bitku, glasio - Ali su se prevarili ljuto, sve to može biti i obrnuto.

E, pa, prevarili su se ljuto i ovaj put su se prevarili ljuto i Viola i Marinika i Brajan Brković sa Cetinja i Mlađan Đorđević i Đilas i samozvani i samoproklamovani ekolozi, prevarili su se. Niti će narod u Srbiji dopustiti ono što oni žele, niti će srpski predsednik i SNS podleći političkim pritiscima koji dolaze sa ulice. Priliku ćemo im pružiti uskoro. Veoma brzo će april mesec. To je jedini način da ostvare svoje političke ciljeve. A, narod sve vrlo dobro vidi.

Zašto sam vam sve ovo rekao? Pa, da bih svakako pokazao tu vezu između zakonskih predloga koji su danas pred nama i povezanost između onoga što radi Vlada i, evo, predstavnici koji su tu danas sa nama, i povezanost između onoga što radi predsednik, povezanost između uspeha ka kojem danas teži Srbija i srpski narod i onoga što se dešava na ulicama Srbije u proteklim danima. Upravo zato cela ova priča.

Vi, uvažena ministarka, dok god sledite te politike koje sprovodi i na čijem čelu stoji današnji predsednik, nemojte da sumnjate da ćete imati i za ovaj zakon podršku u ovom uvaženom domu, ali i za neke druge zakonske predloge koji jesu i donose benefit svakom našem građaninu, o kojima ste vi govorili na samom uvodnom izlaganju.

Toliko od mene. Hvala.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.

Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.

Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.

Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.

Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.

Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.

Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.

Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.

Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.

U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?

Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.

Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.

Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.

Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.

Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?

Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.

Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.

Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.

Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.

Hvala predsedniče.
Sreća pa je otišao potpredsednik. Još mi je rekao da se odreknem mojih dva minuta. Šalim se naravno. Trebalo bi mnogo više od ova dva minuta.
Iz svega onoga što smo mi danas u ovo kratko vreme mogli da čujemo i da vidimo možemo zaključiti da je Vlada i predsednik pre svega posvećeni boljitku i građana Republike Srbije tj. onih koji žive u njenim granicama, ali i onih koji žive van njenih granica.
Malo ću skratiti sada, uvažena premijerka, samo ću da vam kažem - vama, srpskom predsedniku, srpskoj Vladi velika zahvalnost nas poslanika SNS, pre svega, za sve ono što činite kada je u pitanju naš narod i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, ali i sve ono što činite kada su u pitanju naši ljudi koji žive širom Balkana, i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i u Mađarskoj.
Ne postoji ni jedna država u okruženju u kojoj smo obavili razgovore, mi kao narodni poslanici predstavnici zakonodavne vlasti, gde naši politički predstavnici ili predstavnici udruženja građana ne pokazuju veliko zadovoljstvo i ne izražavaju veliku podršku politikama na čijem čelu stoji današnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Mi, poslanici SNS, ćemo svakako ostati verni toj politici, ostaćemo oni koji ćemo biti pomoć i vama i predsedniku, ostaćemo neko ko podržava takvu vrstu politike, ali verujte mi, najvažnije od svega toga, ostaće to naš narod u Srbiji i okruženju.
Apropo toga, siguran sam da će biti teško i siguran sam da će na izborima koji su sada već pred nama, stotinak i nešto dana, naš narod znati da oceni ovu politiku i da pruži podršku onome ko je zemlju i naš narod doveo u ovo stanje, u stanje u kojem Srbija može da napreduje i da pomaže onima koji se na nju oslanjaju.
Još jednom ponavljam – biće to težak zadatak, obzirom na silu sa kojom se politika predsednika države danas sudara, obzirom na novac, na politički uticaj stranih centara, na krimogene strukture koje su logistička podrška takvim politikama, ali sam siguran da će narod na kraju pobediti.
Hvala vam još jednom što ste saslušali nas poslanike u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala vam na ovom što činite za naš narod u Srbiji i van nje.
Na kraju – živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvažena ministarka, poštovani građani Republike Srbije, definitivno u ovaj uvaženi dom ne ulaze bitni i manje bitni zakonski predlozi. Prema svakom radu i prema svakom poslu koji ljudi obavljaju vredno mi poslanici SNS se odnosimo sa poštovanjem, pa tako i prema ovom zakonskom predlogu koji dolazi iz vašeg Ministarstva.

Apropo toga, što se tiče samog zakonskog predloga koji je danas pred nama, budite sigurni da ćemo mi poslanici SNS u danu za glasanje pružiti apsolutnu podršku.

Međutim, prosto kao običan čovek i kao narodni poslanik ne mogu, a da se često ne upitam koliko je teško raditi poslove na razvoju Srbije unutar njenih samih granica sa jedne strane, a na tom tragu je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama? Koliko je teško istovremeno čuvati regionalni mir i stabilnost sa druge strane i pomagati i voditi računa o položaju srpskog naroda u regionu, ali i svih drugih naroda koji sa njim žive? Koliko je sa treće strane teško u svemu tome održavati dobre veze i ugled Srbije u međunarodnim krugovima vodeći računa o ugledu Srbiju u Americi, u Ruskoj Federaciji, EU i svuda širom sveta?

Održavati zemlju u takvim uslovima, ići napred i čuvati regionalni mir i stabilnost, uz puno poštovanje svih važnih međunarodnih faktora može samo, ako bih bio slikovit, rekao bih – neko ko je politički čarobnjak. Ali, ne. Biću odgovoran i precizan. To može samo neko ko je danas ne političar, nego državnik. Pretpostavljate i znate i vi i cela Srbija, milim na današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Činjenica je, meni se čini, ali siguran sam da je to jedna objektivna činjenica da regionalne političke teme danas često nadmašuju sve one političke trzavice i probleme unutar same Srbije, međutim, pored svih pritisaka i napada na Srbiju i na srpskog predsednika danas lično, ne odustajem od takve politike.

Otuda, želeo bih da istaknem ono što se desilo danas, a to je poziv srpskog predsednika Bakiru Izetbegoviću, političkom predstavniku bošnjačkog naroda u Bosni i Hercegovini, na razgovor i na sastanak, makar on bio u Sedreniku, kako reče, u okolini Sarajeva, pa makar bio u kafani. To govori o otvorenosti srpske politike, o otvorenosti i miroljubivosti politike na čijem čelu je današnji predsednik Aleksandar Vučić i želji da se mir i stabilnost i u Srbiji, i u Republici Srpskoj, i u Bosni i Hercegovini sačuva po svaku cenu. Naravno, javili su se danas politički protivnici kritikujući tu činjenicu, ali smo sigurni da je to jedina politika ispravna, na čijem čelu je današnji predsednik, a mi poslanici SNS sledbenici i čuvari te i takve politike.

Mir i stabilnost je preduslov opstanka i Srbije i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ali mir i stabilnost su preduslov opstanka i razvoja i srpskog i bošnjačkog naroda na Balkanu.

Ne bih imao nameru i to je zadnje što želim, da današnji komemorativni skup koji se desio u holu ovog uvaženog zdanja koristim u dnevnopolitičke svrhe i ubiram sitne političke poene, ali čini mi se da je malo zapaženo prošlo današnje obraćanje sada već lidera Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlića i sina dosadašnjeg poslanika Muamera Zukorlića, gde je jasno i eksplicitno rekao da niko od dosadašnjih srpskih lidera u Beogradu nije poštovao i nije razumeo Bošnjake i Bosnu i Hercegovinu kako to razume predsednik Aleksandar Vučić. To je velika poruka kada je čujete od onih koji su politički predstavnici bošnjačkog naroda. E, upravo ta politika je ono što mi poslanici SNS, a što je još najvažnije i narod u Srbiji podržava.

Poštovana ministarka, mi ćemo na kraju u momentu glasanja, koje je sve bliže, podržati ovaj zakonski predlog, ali što je još važnije, budite sigurni, podržavaćemo politiku koju vodi Vlada, a čiji rodonačelnik je današnji predsednik Aleksandar Vučić. Hvala vam. Živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu!

Hvala, predsedavajući.

Nekako na meni svaki put završava i da vam kažem čast je to, što bi rekli naši ljudi, krčma je uvek na meni.

Ne znam koliko imamo pravo na to, poštovana ministarka i poštovane kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, ali ću, pošto sam danas poslednji, iskoristiti priliku da možda uradim jednu rekapitulaciju današnjeg zasedanja i na neki način uradim to da pošaljem jednu zajedničku poruku iz ovog parlamenta.

Poštovana ministarka, šta je to što biste danas poneli kao glavni utisak sa zasedanja ovog parlamenta? Mogli ste zaključiti da samo pominjanje Zaštitnika građana u ovom parlamentu asocira na potrebu zaštite svakog građanina u ovoj zemlji, a ne zaboravite, građanin ove zemlje je i predsednik države Aleksandar Vučić i njegova porodica. Ono što ćete sigurno poneti kao utisak je poruka ovog parlamenta, a poruka i javnosti da sve institucije počevši od Zaštitnika građana, na kraju krajeva i vas i mene kao narodnog poslanika, moramo uraditi sve ono što je u našoj moći da zaštitimo svakog građanina, a pogotovo kada su u pitanju institucije kao što je predsednik države i pogotovo kada je u pitanju ono što je osnovna ćelija društva, a to je porodica.

Međutim, uvažena ministarka, vi ste mogli da primetite da napadi na predsednika države ovih dana ne idu samo iz granica ove zemlje, napadi na predsednika države dolaze iz nekih drugih centara koji su daleko od granica ove države, ali ono što je tragedija u svemu tome je što eksponenta za jednu takvu politiku takvi centri moći koji su daleko od granica ove zemlje nalaze upravo u Beogradu i u Republici Srbiji.

Ono što je takođe činjenica je da napada na predsednika države ne manjka ni iz regiona. Tu posebno mislim na napade koji dolaze iz Zagreba, iz Sarajeva, a neretko dolaze i iz zvanične Podgorice. Ovih dana ste videli da postoje čak i neki pojedinci iz srpskog političkog spektra iz Republike Srpske koji su se priključili jednom takvom frontu, ali to su još uvek samo pojedinci.

Kada bi Srbija i njen predsednik, uvažena ministarka, utonuli u ovu matricu međusobnih napada u regionu, budite sigurni da bi Balkan utonuo u haos. Taj put ne ulaženja u jednu ovakvu matricu je jedan od najtežih političkih puteva kojima može da ide bilo ko ko vodi jednu zemlju, ali je jedan od najodgovornijih i verovatno jedan od onih koji su jedini mogući u ovom trenutku, kada je u pitanju Srbija. To je put jednog državničkog odnosa ne samo prema Republici Srbiji i njenim građanima, nego put jednog državničkog odnosa prema svim građanima i na Balkanu, odnosno u regionu koji sa nama ili pored nas žive.

Uvažena ministarka, ovaj put može da predvodi jedino onaj ko je državnik, ko danas ne razmišlja o sudbini samo svog naroda, o sudbini samo svoje zemlje, nego i o sudbini svih onih koji okolo sa nama žive. Ovo je put kojim danas ide predsednik države, a vi kao Vlada sledite taj put.

Potvrda ovoj mojoj tvrdnji je i činjenica da je, pored svih onih političkih šamara koji su nemalo puta dolazili iz Podgorice, danas u Beogradu boravio i premijer Crne Gore. To je, siguran sam, a malo je ko to danas spomenuo, najvažniji politički događaj koji se desio u Srbiji na današnji dan.

Videli smo jednu veliku odgovornost prema ovom događaju i kada je u pitanju predsednik države i kada je u pitanju predsednica Vlade, videli smo njihov akcenat na infrastrukturnim projektima i svemu onome što nas povezuje sa Crnom Gorom i stavljanje u stranu svega onoga što nas razdvaja, a to može samo onaj koji ima državnički odnos prema politici i u svojoj zemlji i u regionu. Tom važnom političkom događaju danas se priključio i ovaj parlament. Predsednik Vlade Crne Gore boravio je i u poseti ovom parlamentu i to je bila jedna simbolička poruka podrške koju ovaj parlament daje i predsedniku i Vladi u vođenju jedne takve odgovorne, a nadasve teške politike, uzevši u obzir političko stanje u kome se danas region nalazi.

Videli smo i pozive za saradnju u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, čiji je inicijator, odnosno nosilac ideje današnji predsednik države Aleksandar Vučić. Poštovana ministarka, na kraju da vam kažem, videli ste jednu veliku podršku za zakonske predloge koje ste poslali u ovaj parlament i budite sigurni da će parlament podržati vaše zakonske predloge, ali ono što od vas očekujemo je da i nastavite ovu politiku čiji koreni sežu u 2014. godinu, pre svega. Da nastavite politiku koja se jedne strane podrazumeva razvoj Republike Srbije i borbu za bolji život svakog njenog građanina, a sa druge strane politiku koja brine o svakom našem čoveku koji živi u regionu i brine o regionalnom miru i stabilnosti. To je ono što mi kao poslanici pre svega govorimo u ime poslanika SNS, iako nisam ovlašćeni predstavnik, u ovom momentu očekujemo od vas, od cele Vlade, ali siguran sam da je to ono što očekuje i javnost u Srbiji, jer jedino mir i stabilnost danas mogu da doprinesu razvoju Srbije i razvoju regiona.

Imate put, započet je 2014. godine, danas se uveliko razvija, držite se toga puta, a podršku za zakon ćete imati, ne sumnjajte u to. Hvala vam puno. Živela Srbija!

Hvala vam, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama nekoliko sporazuma, odnosno zakona, koji, pored suštinske važnosti za život svakog čoveka u ovoj zemlji, imaju i jednu simboličnu važnost.

Naime, ovi sporazumi moglo bi se reći da su na neki način paradigma politike koju danas vodi Srbija, paradigma politike koju danas vodi SNS, čiju poslaničku grupu u ovoj raspravi predstavlja moja malenkost, ali pre svega paradigma politike koju danas vodi predsednik i Srbije i SNS.

Pored toga što ovi zakoni suštinski veoma jasno i veoma precizno utiču na svakodnevni život čoveka sa jedne strane, oni s druge strane podižu ugled Srbije, čuvaju mir i stabilnost u regionu.

Vi ste, uvaženi ministre Vulin, već više godina politički partner Aleksandra Vučića i SNS i možda mi vi na najbolji način možete reći nije li ovo politika i Aleksandra Vučića i SNS u celini, nije li to politika kojom svakom danom pokušavamo doprineti kvalitetnijem i boljem životu svakog pojedinca u Srbiji, sa jedne strane, i, sa druge strane, svakog dana i svakim potezom pokušavamo doprineti međunarodnom ugledu Srbije i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Verovatno ste zato i vi već godinama politički partner i Aleksandra Vučića i SNS.

No, da krenemo. U pitanju su sporazumi o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, Sporazum o graničnim prelazima i verovatno jedan od najvažnijih sporazuma, Sporazum o pograničnom saobraćaju, a svi su između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, sa druge strane.

Kada su u pitanju zajedničke lokacije za granične prelaze, valjda je sad svima jasno da je to rešenje višegodišnjeg problema, odnosno višegodišnjeg pitanja kada je u pitanju most Bratoljub. Ovaj sporazum predstavlja osnov da Bratoljub konačno bude pušten u promet i da građani i Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH konačno počnu da osećaju benefite onoga što smo radili u proteklim godinama.

Međutim, nije to jedini integrisani granični prelaz u Srbiji. Ja dolazim sa severa Srbije, pa znam da jedan takav granični prelaz postoji u Bačkim vinogradima i znam koliko on znači i za građane Mađarske i za građane Republike Srbije. Mi se nadamo da ovo neće biti jedini integrisani granični prelaz, ministre, kada je u pitanju granica sa BiH, odnosno Republikom Srpskom, jer generalno jedan ovakav sporazum otvara mogućnost da to ne bude samo granični prelaz na Bratoljubu, nego i na nekim drugim lokacijama.

Kada je u pitanju ovaj drugi sporazum, a tiče se graničnih prelaza, takođe, na jedan kvalitetan način on uređuje promet između Republike Srbije i BiH. Svakako se određuju mesta gde se šta carini, gde se prelazi granica. Siguran sam da će svakako ovo uticati na privredu. Siguran sam da ste u određivanju ovih stvari vodili računa o potrebama privrednika, pogotovo kada se uzme u obzir turizam, jer određuju mesta gde će prelaziti „Ćiro“ i otvaramo one granične prelaze sezonske na Perućcu, itd.

Međutim, na kraju, Sporazum o pograničnom saobraćaju. Ovo je nešto što, ministre, običan svet, kad kažem običan svet, nema običan i neobičan, nego čovek u Srbiji čeka decenijama, pogotovo u pograničnim delovima prema BiH, gde smo istorijski, rodbinski, kulturološki i na svaki drugi način vezani sa ljudima koji žive sa druge strane Drine. Ovo je verovatno jedan od najznačajnijih zakona kada je u pitanju pogranični saobraćaj koji ljudi već decenijama čekaju.

Zvali su me pojedini ljudi iz ovog naselja Trbušnica, valjda videći prilog o ovom zakonu, iz Sličajevca, iz Loznice, neki Zarići, Nikolići, ne znam već, i tražili od mene da vam se zahvalim u njihovo ime, jer će konačno posle više decenija moći da odlaze nesmetano, bez pasoša, bez lične karte, da rade svoja imanja, kod braće, prijatelja i rođaka u Republiku Srpsku. Manje-više naša zahvalnost svakako stoji, ali najvažnija je zahvalnost naroda, a narod je itekako pokazuje iz izbora u izbore i prema predsedniku i SNS, ako hoćete, i prema vama kao našem dugogodišnjem političkom partneru.

Ministre Vulin, mi ćemo ove zakonske predloge, odnosno ove sporazume podržati. Međutim, ono što zajednički tražimo od vas i što vam kažemo je ovo nije dovoljno. Ne možemo da stanemo na ovome.

Predsednik Vučić je davno, da kažem, proklamovao jednu ideju povezivanja našeg naroda, naših naroda na Balkanu kroz onu inicijativu „Mini Šengena“, sada se zove „Otvoreni Balkan“, gde je konačnici cilj ukloniti ove granične barijere.

Mi od vas, kao nadležnog ministra i člana Vlade, tražimo da sledite jednu takvu principijelnu politiku, jer uklanjanje graničnih barijera između država na Balkanu je u stvari jedna evropska tekovina. A šta nas drugo čeka pristupanjem EU nego uklanjanje graničnih barijera? Dobro je da to radimo unapred i koristimo benefite toga.

Tako da, očekujemo da u nekom periodu vi ili neki drugi predstavnik Vlade dođete sa nekim još poboljšanim zakonskim predlozima, a tiču se pograničnog saobraćaja.

Ako bi mene lično pitali, ministre, rekao bih da bih najviše voleo da je ovo sporazum sa Republikom Srpskom. Imam pravo da nekog volim i pravo da nekog poštujem. Međutim, kao odgovoran i principijelan čovek koji se dugo bavi politikom i onaj koji sledi politiku predsednika države, itekako se radujem što i kroz ove sporazume poštujemo integritet BiH i time pokazujemo jednu odgovornu i državotvornu politiku prema svojim susedima, što očekujemo i od njih kada smo mi u pitanju. Pokazujemo svakako volju za mirom i tolerancijom. Međutim, ministre, svedoci smo da zauzvrat veoma često ne dobijamo isto.

Evo vam jednog primera, primera pomirenja i napretka s jedne strane i primera izazivanja nestabilnosti sa druge strane i to ničim uzrokovanog izazivanja nestabilnosti.

Naime, juče su se u Subotici sreli srpski predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, gde su na jedan simboličan način obeležili početak radova na pruzi Subotica-Segedin i to je bio jedan veliki dan i za Srbiju i za Mađarsku, ako hoćete, i za narod na severu Srbije, a taj uspešan dan je završen pesmom Tamo daleko, jednom od najtužnijih pesama iz Prvog svetskog rata, koja je komponovana na Krfu 1916. godine. Pesmu su pevali zajedno potomci nekadašnjih protivnika iz Prvog svetskog rata. Pevali su je potomci srpskih i austrougarskih vojnika. A celog dana smo koristili izreke – pevali smo srpske pesme, a koristili mađarske izreke. Jedan odličan primer kako možemo da prevaziđemo sve ono što je prošlost i iz nestabilnosti pređemo u stabilnost.

Danas srpski narod i mađarski narod zajedno i pevaju i tuguju, ali zajedno i rade i dele poslove.

Za ovakav epilog najzaslužniji je srpski predsednik Aleksandar Vučić i zašto ne reći, njegov i naš prijatelj mađarski premijer Viktor Orban i politike koje oni danas vode. Odličan primer kako prošlost tešku ili nekakve nesuglasice iz prošlosti možemo pretvarati u saradnju, mir i napredak na korist i jednih i drugih.

Šta smo imali sa druge strane? Istovremeno dok se ovo dešavalo u Subotici, iz Sarajeva su ničim izazvani krenuli sa uvredama na račun Srbije i na račun srpskog predsednika. Time su pojedini i u Sarajevu na sebe uzeli ulogu advokata svog nekadašnjeg okupatora, ničim pozvani i niko ih od tih nekadašnjih ni u primislima nije pozvao.

Posledica je ova politika koju danas, nažalost, u BiH vode Bakir Izetbegović, onaj nesretni Komšić itd, dela politike u BiH. Ali, da bi stanje bilo gore i da bi slika bila jasnija, nažalost, i u Beogradu nalaze saveznike. Verni saveznici tih politika destruktivnih iz okruženja danas su u Beogradu lideri i prvaci nekadašnje vlasti – Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i njima pridruženi Boško Obradović itd.

Imali ste, ministre, juče primer kako i na koji način se gradi poverenje i suživot i primer obrnuti koji je došao iz Sarajeva. Mi vas molimo kao predstavnici naroda u ovom uvaženom domu da sledite ovaj primer suživota koji proklamuje i već od 2014. godine uporno sprovodi srpski predsednik i kada su u pitanju odnosi prema BiH, ali i drugi regionalni odnosi.

Pošto ste već tu, iskoristiću priliku da vam skrenem pažnju na to, svakako i da vas upitam – kakva je saradnja između MUP Republike Srpske i MUP Republike Srbije, obzirom da znam da ste prilično i vi Vlada angažovani na tom polju, a uzevši u obzir sve ono što se ovih dana dešava u BiH i Republici Srpskoj?

Taknuću se na kraju i dva sporazuma koja se tiču saradnje sa Austrijom i saradnje sa Egiptom. Nije li to dokaz politika koje danas takođe sprovodi i SNS i predsednik Vučić kao njen prvi čovek? Nije li to dokaz saradnje i sa zapadnim i sa istočnim partnerima, svuda tamo gde je to od koristi za Srbiju i njen narod?

Što se nas iz SNS, odnosno iz poslaničke grupe SNS tiče, stvari stoje ovako kako sam ih i predočio. Budite sigurni da ćemo mi, poslanici SNS, ove sve sporazume, odnosno, zakonske predloge podržati u danu za glasanje, a od vas očekujemo da se sa još boljim predlozima viđamo u ovom skupštinskom zdanju. Hvala vam puno.