Hvala uvaženi predsedniče.

Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, ova radna nedelja se polako bliži kraju, četvrtak je, još jedan radni dan pred nama, ali ovu radnu nedelju za nama su definitivno obeležili štetni događaji po Republiku Srbiju i slobodno mogu reći štetočine, koje su joj tu štetu nanosile od početka sednice.

Kao što znate, u ponedeljak je u Savetu Evrope obavljeno glasanje kada je u pitanju prijem tzv. Kosova u tu organizaciju i po pitanju glasanja iznenadili su nas, neprincipijelni stavovi pojedinih država članica Saveta Evrope.

Međutim, mnogo veće iznenađenje je kada protiv interesa sopstvene zemlje, protiv njene teritorijalne celovitosti, protiv njenog ustavnog poretka glasa neko ko je državljanin ove zemlje, neko ko ima prebivalište u Beogradu i neko ko je etnički Srbin, odnosno, etnička Srpkinja. Naime, u ime BiH u Savetu Evrope je glasala gospođa Tanja Milašinović Martinović, etnička Srpkinja, državljanka Republike Srbije, prema svim podacima kojima raspolažemo, Beograđanka sa prebivalištem u opštini Savski Venac. Jednom rečju, katastrofa.

Neko će reći bila je uzdržana, znači, bila je uzdržana kada je u pitanju celovitost i teritorijalni integritet i Ustav Republike Srbije. Zanimljivo, državljanin ove zemlje, građanka Beograda, uzdržana kada je u pitanju celovitost Srbije i kada je u pitanju status Kosova i Metohije i kada je u pitanju Ustav Republike Srbije.

Moje pitanje tužilaštvu je – da li će preduzeti bilo kakve radnje protiv navedene gospođe koja je državljanka ove zemlje, prema svim podacima kojima mi raspolažemo, a tužilaštvo to treba da utvrdi, žena sa prebivalištem u Beogradu i žena koja ostvaruje određene benefite u ovoj zemlji i ovom gradu.

Prema svemu što mislimo tužilaštvo je dužno da preduzme određene radnje, ispita da li postoje elementi o kojima govorim, da li postoje elementi kršenja Ustava Republike Srbije kao najvećeg pravnog akta, a o moralnoj noti da ne govorim. Glasati protiv sopstvene zemlje, protiv sopstvenog naroda, a koristiti benefite vi i vaša porodica u ovoj zemlji je ravno katastrofi. Tim glasanjem izvesna gospođa je pljunula na svaku žrtvu na Kosovu i Metohiji, na junake sa Košara, na sve oni koji su branili južnu srpsku pokrajinu, i zarad sitnog ćara stala na stranu onih koji su danas protiv Republike Srbije. Kako činila, tako joj bilo, ali tužilaštvo po meni treba da preduzme određene korake.

Druga stvar, kada smo već kod štetočina, nastavilo se to u utorak. Naime, upravo na današnji dan u Beogradu su 1830. godine zasvetlele prve svetiljke javne rasprave. Naravno, one su bile uz pomoć sveća i bilo je to na jedan da kažem, za ovo vreme zanimljiv način, ali kako tako, bio je napredak u svakodnevnom životu Beograđana. Pedeset godina kasnije zasvetlela je prva sijalica u kafani tzv. „Kod Skupštine“, a štetočine tog doba su stale protiv tog napretka i tog trenda koji je tada vladao u Beogradu, protiv namere da se Beograd osvetli električnom javnom raspravom.

Šta mislite da su štetočine tog doba odnele pobedu i da je uvaženo njihovo mišljenje? Šta bi sa vama predsedniče bilo ili šta bi bilo sa ovima ovamo? Vi bi ste danas pod svećom to čitali, jer ovde prozora, a ja bih verovatno takođe sprav sveće ili fenjera čitao ovaj tekst ili već šta drugo. E pa to se dešava i u Srbiji, štetočine ovog vremena gde god se pojavljuje mogućnost za napredak ove zemlje, u oblasti rudarstva, u oblasti energetike, industrije, bilo gde, obilaze ta mesta u nameri da taj napredak zaustave.

Počelo je to u Boru, Majdanpeku, Loznici, Babušnici, Žagubici i tu grupu i tu harangu predvodi predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Prate ga ljudi iz kriminogene sredine, pored poslanika pojedinih koji su tu prisutni, pa se postavlja jasno pitanje. Zbog nasilja i svega onog što čine u pokušaju zaustavljanja napretka Srbije kao i ljudi iz 1880. godine kada je u pitanju bila rasveta, da li čine određena krivična dela. Ako ih prate ljudi iz kriminogene sredine po pravilu osuđivani za najteža krivična dela, postavlja se logično pitanje da li su oni nalogodavci ili počinioci tih krivičnih dela?

Pitanje takođe Tužilaštvu, da li će i dalje dopustiti ovakav sled događaja i društvo dati ovo kao primer i obrazac ponašanja za budućnost? Hvala.

Šta dočeka kuća Petrovića?

Raspravljamo o otpadu, a Ćute nema, spava. Ali, rekao sam ja vama poštovani predstavnici Vlade, da ćete vi kada dođe ovaj zakon na red i kada dođe na red rasprava kako u načelu, tako po amandmanima prođe kroz salu uvreda, pretnji i svega onoga što vidite večeras. Sećate se mog prvog izlaganja kao neko ko je bio ovlašćeni ispred odbora da sam vam to rekao. Evo, vam potvrde onog što sam vam rekao.

No, dobro, hajde da se vratim na amandman. Amandman sam po sebi jeste jedna formalna tehnička izmena u smislu preciznom definisanja izdavanja dozvola, zatim definisanja termina držaoca otpada, ali i definisanja formi, odnosno kategorija farmaceutskog otpada.

Izdavanja dozvola jeste jedna od najvećih novina i jedna, da kažem, prednosti koje donosi novo zakonsko rešenje, vi ste to uvažena sekretarka rekli, već nama u uvodnom izlaganju i sam po sebi ovaj zakon će doprineti tom bržem izdavanju dozvola, a sve naravno zbog toga što se povećava količina otpada pogotovo u građevinskoj sferi, a povećava se zato što se povećava broj građevinskih dozvola, odnosno broj gradilišta u Srbiji.

Prosto ovim amandmanom smo hteli te stvari da definišemo vezano za dozvolu, vezano za termin držaoca otpada i vezano za kategorije farmaceutskog otpada, pa vas molim da podržite amandman.

Hvala predsedniče.

Koliko god to njima izgledalo suvišno i teško svakako da građani prate i ovo zasedanje u ovim ranim jutarnjim satima i časovima. Evo poruke koju dobijam upravo su dokaz toga, a i dokaz razočaranosti onim što su čuli kada je u pitanju bilo zasedanje današnjeg komiteta.

Intencija amandmana koga sam podneo Zakon o upravljanju otpadom je da doprinese brže definisanju prestanka statusa otpada. A, pre svega vodeći se regulativama i praksom u zemljama EU. To je ono što se dodaje u članu 4. a odnosi se na stav 9. koji sam dodao i ujedno tražimo brisanje stava 7. jer je sam po sebi taj proces na neki način malo više komplikovao jer je zahtevao određene studije kada je u pitanju prestanak statusa otpada koje su se s vremena na vreme morale obnavljati, pa kako bi taj proces ubrzali i član 7. je predlog ovog amandmana obrisan. S toga vas molim da amandman podržite.

Kao što kaže i sam zakon – prevencija stvaranja otpada. Prevencija stvaranja otpada jeste nešto što je dosta bitna stvar, međutim, ono što je činjenica, što zbog nemara, što zbog razvoja Srbije u proteklim decenijama, imamo dosta velike zaostale količine otpada i dosta divljih deponija u Srbiji.

Ono što me zanimalo u svoj onoj halabuci, a raspravljajući na Odboru za zaštitu životne sredine, koliko je to bilo moguće od ovih koji i nema tu, večeras, jutros, kako god hoćete, i Parlićke i ovog nesretnog Ćute i mnogih drugih, koliko je bilo moguće, dobijem informaciju da je u Srbiji tri i po hiljade nelegalnih deponija. Niko se sve ove decenije nije setio da nešto poradi po tom pitanju.

Ono što smo uspeli da dobijemo kao informaciju od vas, predstavnici ministarstva, a tražio sam i lično, da ste u poslednje dve godine uklonili 730 deponija od 3.500. To je u odnosu na neki prethodni period zaista veliki pomak. Mi vam na tome čestitamo i dok god tako radite i odnosite se prema ovoj oblasti, budite sigurni, imaćete podršku u ovom parlamentu, kako za zakone, tako i za neke druge stvari.

Sam amandman, njegova izmena, više je tehničke prirode. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Ja ne znam, mene baš hoće večeras. Ova izmena zakona i ovaj amandman je samo tehničke prirode, jer se radi o zapeti koja je izostavljena. To kada kažem baš me hoće, je kada me podsete na nešto što sam baš hteo da kažem, a trebao mi je povod.

Pa, bilo je o žutom i fidiku i ko zna u čemu sve žutom samo je nama sve crno bilo do 2012. godine, da nam crnje moglo biti nije i po pitanju gradilišta, i po pitanju otpada, i po pitanju zaposlenja, i po pitanju iseljavanja iz Srbije, i po pitanju rasturanja vojske, i po pitanju Kosova i Metohije, ama čega god hoćete. Sve je bilo u žutom i žuti fidik, a nama je bilo crno da crnje moglo biti nije. E, bilo nam je crno baš zato što smo imali 500 gradilišta, kako god to vama izgledalo, 500 gradilišta, a danas imamo 100.000 registrovanih gradilišta.

Da, to tačno je. Proverite. E, zato nam treba danas zakon kojim definišemo upravljanje građevinskim otpadom, jer imamo 100.000 gradilišta, a tada smo imali 500 gradilišta. Bilo je žuto, bilo je vama žuto na sve strane samo nama nimalo veselo i nimalo ružičasto. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, član 107. Razumem da ste vi neko ko je dosta tolerantan kada je u pitanju vođenje ove sednice, ali mislim da je bitno da napomenemo da ne dovodimo Srbiju u zabludu u smislu da diskreditujemo nekoga ko je danas u Žagubici, a ko je ni kriv ni dužan danas optužen za nešto ovde.

Naime, u toku ove sednice o kojoj danas govori kolega, a tiče se sednice Odbora za zaštitu životne sredine, najbrutalnije je od strane predsednika Odbora napadnuta grupa žena, nazivajući ih najpogrdnijim imenima. Pri tome su im iznesene kvalifikacije i uvrede kojih bi se postideo i najgori kafanski razbojnik. Nazvane su prostitutkama. Sramota me je i da kažem. Izabrao sam jedan, da kažem, termin koji će biti prihvatljiv narodu, štedeći se i znajući da ovaj prenos danas gledaju i naši mlađi sugrađani, pa sam taj termin prosto iskoristio kao prikladan za ovaj uvaženi dom.

Toliko o tom odnosu prema Žagubici, o tom odnosu prema lokalnim vlastima, o tom Safetu Pavloviću, a toliko o onome ko je danas došao da izrazi tzv. protest kod Safeta Pavlovića.

Što se tiče blagostanja u kome živimo, Pa, ne, blagostanje je kad smo ostali bez 200 hiljada radnih mesta do 2012. godine. Blagostanje je kad smo zatvorili FAP u Priboju. Blagostanje je kad smo Priboj doveli na prosjački štap, da li je to blagostanje? Prosto sam morao da ustanem i da vam kažem ovo, iako ne koristim čestu ovu priliku, ali zbog onoga svega što se danas desilo u Žagubici i zbog, mogu slobodno reći, laži koje su sad izrečene, ja sam ovu priliku iskoristio i ovo će biti po tom pitanju poslednje javljanje. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poštovani građani, uvažene kolege i koleginice, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, Odbor za zaštitu životne sredine je juče već, pa na jednoj dosta burnoj sednici, kakve su valjda već uobičajeno te sednice tog Odbora, raspravljao o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Sednice Odbora su valjda burne zbog načina na koji se vodi i Odbor i načina na koji se pripremaju i vode sednice. Odgovornost za funkcionisanje ili ne funkcionisanje nekog sistema organizacije, kompanije, pa i odbora ili bilo kog drugog tela, uvek leži na onome ko je prvi čovek te organizacije i tog tela. Tako je i sa ovim odborom i sa ovom dosta burnom sednicom koja je održana juče i odgovornost leži na onome ko je prvi čovek tog odbora, a već znate ko je.

No, i pored sve one gužve, galame, uvreda, pretnji, koje smo mogli da čujemo juče na Odboru, mi poslanici koje je to, naravno, interesovalo čuli smo dosta ozbiljne razloge za podršku ovom zakonu sa kojim ste danas, uvažena ministarka, Vujović pred ovim parlamentom.

Ono što je osnovno jeste, da su zakonom jasno definisani tokovi kretanja otpada, što dosadašnji zakonskim rešenjima nije bilo baš precizno definisano i usklađeno je sa evropskim propisima i pravilima. To prema razlozima koji su navedeni doprinosi, pre svega boljem očuvanju životne sredine i zaštiti zdravlja stanovništva, efikasnijem izdavanju dozvola za one kompanije koje se bave upravljanjem otpada, boljoj saradnji između organa koji se bave ovom oblasti, ali i efikasnijem prekograničnom kretanju otpada i efikasnijoj reciklaži.

Ono što je skrenulo posebnu pažnju nama poslanicima na tom Odboru je činjenica da građevinski otpad, ali i mulj iz otpadnih voda poprima sve veće količine i pojavljuje se u većem obimu. To je valjda normalna posledica onoga što se zove rasta građevinskog sektora u Srbiji, jer danas u Srbiji imate oko sto hiljada gradilišta, 11 hiljada firmi koje se bave građevinarstvom i 160 hiljada zaposlenih. Danas u Srbiji imate mulj iz otpadnih komunalnih voda zbog broja izgrađenih prečistača.

Nama je potpuno jasno da ovakva zakonska rešenja možda nisu ni bila potrebna 2010, 2011, 2012. godine, na sto hiljade gradilišta koja imate danas tada ste u Srbiji imali 500 gradilišta. Uporedite te veličine, 500, a danas sto hiljada gradilišta. Logično je da jedna ovakva cirkularna ekonomija i zahteva industriju koja će otpad iz tog sektora na neki način koristiti i vraćati u ponovno proizvodnju.

No, zbog svih ovih razloga i mnogih drugih mi smo kao članovi Odbora, većinskim glasanjem dali podršku ovom zakonu i naravno i vas poštovane kolege i koleginice iz pozicije ili opozicije pozivamo da učinite isto, ali treba da znate jednu stvar i ovo govorim pre svega vama uvažena ministarka Vujović, ali i vama predstavnicima Vlade Republike Srbije.

Šta god vi danas rekli kao razloge, argumente, prednosti, za ovaj zakon i zakone koji će se pored ovoga naći na raspravi, proći ćete kroz salvu uvreda, pretnji, kroz salvu pre svega pretnji nekih krivičnih prijava, jer je to juče bila tema na odboru. Budite sigurni, evo, videćete, u narednih par dana da sam bio u pravu, pretiće vam krivičnim prijavama upravo oni koji su predmet istrage organa i u SAD, čiji su politički lideri za najteža korupcijaška dela osumnjičeni i već upleteni pred američkim organima. Dobili su februaru mesecu pozive da se pojave pred Kongresom na saslušanju u već sada poznatoj korupcijaškoj aferi sa Patikom Hoom i upravo će vam oni pretiti time. Živi bili pa videli, videćete šta sam rekao.

Dalje, znajte još jednu stvar, mi ovde govorimo o reciklaži građevinskog otpada, ali politički otpad o kome sam vam govorio ne možete reciklirati ni popraviti, uvek je i u svakom sistemu i u svakom vremenu isti, protiv Srbije i protiv njenog naroda. Evo, završavam, jer vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Na kraju hoću da vam, poštovani građani, poštovane kolege muslimanske veroispovesti čestitam ramazanski Bajram, da ga u zdravlju i miru proslavite i da ga zajedno sa nama u narednim decenijama i godinama i vekovima proslavljate kao i sve naše praznike u miru, a sve na dobrobit nas koji živimo na ovom prostoru. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Povreda Poslovnika član 107. ako hoćete i prvi i drugi stav što se tiče dostojanstva Narodne skupštine, evo videli smo direktno obraćanje.

Naime, ovaj Pantelija Topalović najviše me na njega podsetio zbog ovih citata „šta će biti sa kućom“, itd.

Ja razumem da ste vi predsedniče Narodne skupštine jedan vrlo tolerantan čovek, ali zbog dostojanstva Narodne skupštine, bilo bi dobro da ponekada i preko govore narodnih poslanika ovde prvenstveno mislim na ovaj govor „ala Zelenski“ ili već šta je dalje. Naime, mogu čak i da razumem da to niste uradili jer niste upoznati sa činjenicama. Niste upoznati sa svim onim što govori narodni poslanik, ali moja i naša dužnost kao poslanika, prvenstveno nas iz SNS da se upoznamo sa činjenicama.

Naime, lice o kome govorim o nekom Nikoli iz Majdanpeka, osim toga što ono nije pretrpelo nikakve naravno represije što se tiče organa reda, treba da znate o kome se radi baš kao što su bili advokati i zastupnici Belivuka, Miljkovića i ovih beogradskih koljača, ovde se radi o pravnom zastupniku čoveka, čoveka koji je, pazite, koji je 2009. godine osuđen za nasilničko ponašanje, protiv koga je podneta krivična prijava 2014. godine za ugrožavanje sigurnosti.

Godine 2020. godine za nedozvoljeno držanje opojnih droga, 2022. godine za ugrožavanje sigurnosti, 2022. godine za izazivanje rasne nacionalne i verske netrpeljivosti i sijaset prekršajnih prijava …

(Predsednik: Samo nemojte da vičete, ne mogu da čujem o čemu je reč ako vičete.)

… bitno je da ne dozvolite da se Narodna skupština pretvori u advokatsku kancelariju u kojoj ćemo braniti ljude sa teškom kriminalnom prošlošću. I svaki put kada se to desi treba da prekinete.

Govorim o čoveku koga je Ćuta pomenuo u Majdanpeku, …a koji je …a koji je njegov aktivista …

Hvala predsedavajuća.

Ukazujem na povredu člana 107. stav 2. u pitanju je direktno obraćanje.

Član 27. o redu na sednici Narodne skupštine ste dužni da se starate.

Naime, kao što znate, to je obično tako u životu, jačina i tonalitet glasa kojim se obraćate sagovorniku obično je obrnuto proporcionalno argumentima kojima raspolažete. To je otprilike bilo na delu sada. Mi nemamo problem sa tim, i za nas je uvreda, morate da znate sa tim, kada kažete, da smo mi Vučićevi poslanici. Da, mi jesmo poslanici Vučićevi, mi jesmo poslanici SNS, jasno i glasno to kažemo, nemamo nikakav problem sa tim, ponosni smo na to, valjda treba da budemo izbačeni iz stranke ili iz poslaničke grupe da bismo se ponašali na isti način. Jedino kada ste oterani iz kuće, jedino kada ste oterani iz poslaničke grupe, iz partije kojoj pripadate, onda ste pojavljuje jedan takva vrsta agresije i javlja se jedan takav tonalitet kada je u pitanju obraćanje drugim narodnim poslanicima.

Prema tome, molimo vas, sledeći put kada imate ovakvu situaciju da prekinete govor narodnog poslanika, ne znam ni koje partije, ni koje poslaničke grupe, a mi, ponavljam vam, mi jesmo poslanici srpskog predsednika, predsednika naše partije, poslanici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala vam.

(Aleksandar Jerković: Pa, recite iz koje partije sam izbačen.)

Potrudiću se, predsednice, zaista da budem kratak, ali istine radi i da zaključimo.

Naime, kada sebe neko pokušava porediti u ovakvom izdanju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, zaista ne znam šta da vam kažem na to. To je zaista sramotno, ali istine radi. Pokojni general Božidar Delić, na koga se pozivate, do 2010. godine je bio član SNS. Upravo taj srpski heroj je našeg kolegu doveo u SNS. On je bio član SNS, radio je lokalne izbore sa mnogim našim članovima. Da je nešto vredeo u SNS ne bi bio izbačen. Valjda vam je to jasno. Svi smo mi u SNS spoznali da nema neku političku vrednost i važnost i zbog toga je i izbačen. Kada nije ostvario svoje lične interese u SNS, vratio se u SRS sa pokojnim generalnom, takođe. Nakon toga, Bog zna više, u neku Demokratsku stranku Srbije ili kako se to već zove i danas je trinaesto prase, u političkom smislu mislim. Naravno, mislim u političkom smislu. Da ne bismo više na tu temu polemisali, to je istina o političkom putu onoga ko danas visokim tonalitetom pokušava prikriti svoju, da kažem onako, zaista čudnu političku istoriju. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, evo ga dnevni red danas pred nama. Ako bismo u suštinu i napravili analizu ovoga što je danas pred nama, bilo bi jasno da iz ovoga može izvući dve osnovne poruke. Jedna bi bila to da je Srbija definitivno danas ovim, a i onim što je prethodilo ovome, stala u red razvijenih zemalja, zemlja koja čuva pravo i pravdu i poruka da smo mi kao vladajuća većina, verovatno prvi put u modernoj srpskoj istoriji, odrekli se, da kažem, pod navodnim znacima te „privilegije“ da u ovom uvaženom domu ima nekakav direktni uticaj na pravosuđe i pravdu u Srbiji. Znači, sa jedne strane pravo i pravda.

Sa druge strane, ako analiziramo možemo videti međunarodni ugled Srbije i politički, diplomatski, ekonomski i svaki drugi. Šta je to? Sve ono što ste vi gospodo iz opozicije prethodnih dana, lažima, nasiljem, pokušali, i u dobrom delu moram priznati, uspeli da urušite, i pravo i pravdu i moralna načela, a o ugledu da ne govorim.

Pravo i pravdu i moral time što ste nasrnuli i upotrebili nasilje da se obračunate sa nama, a sve to usmereno prema najvažnijoj instituciji ove države, srpskom predsedniku. A, o ugledu ne moram ja da govorim ništa. Dovoljno je da pročitate sarajevske, zagrebačke medije, medije u Prištini, čak i danas i biće vam jasno šta ste uradili prethodnim danima - srušili i pravo i pravdu i ugled ove države.

Kako smo došli do ovoga danas, da se vratimo malo unazad? Događaj koji je prethodio onome o čemu danas pričamo, verovatno najvažniji je taj 16. januar prošle godine, od pre godinu dana, narodni referendum, na kome je narod rekao kako treba da izgleda pravosuđe u Srbiji. I baš kao što juče, vi predsedniče Skupštine, rekoste jedino bitno u svemu ovome je da uvek i za nešto optužite vlast i većinu u Narodnoj skupštini. To je jedini motiv vašeg bitisanja ovde.

I tada, tog 16. januara, bilo je bitno da optužite vlast za nešto. I tada, tog 16. januara, ste lažima pokušali narodu da podvalite tezu da je referendum prikriveni način da se odreknemo Kosova i Metohije i da ga predamo nekome. Ovo govorim, pre svega zbog građana Srbije, da bi se prisetili onoga što je ovome prethodilo.

Da li ste rekli – izvinite? Ne, nama, ne morate nama. Da li ste tražili oprost od građana Srbije za ono što ste radili 16. januara prošle godine?

Da li ste rekli – oprostite, to je bila smišljena prevara i nije se radilo ni o čemu, do podvali koju smo hteli da podvalimo vama, srpskom narodu, tezama da će taj referendum biti način da se odreknemo Kosova i Metohije, pa čak, svestan sam da je ovo retoričko pitanje i ne očekujemo da bilo šta kažete niti očekujemo da se izvinite? Isto tako ne očekujemo da se izvinite i kažete oprostite za ono što ste uradili u prethodnim danima.

Da ne bude zabune, mislim na nasilje koje ste i prvenstveno na ovog stručnjaka i ove stručnjake iz tzv. “patriotske koalicije“ koji je u tom svom naletu besa, prvenstveno krenuo prvo na mene, a kasnije na sve nas i na predsednika države i tog dana otkrio pravu sliku onoga što je tzv. „patriotska opcija“ u Narodnoj skupštini. No, što bi rekao naš narod - gde ćeš motikom na Rusiju.

Toliko o onome što ste vi, gospodo, verovatno duboko svesni šta radite, toliko o onome kako vi to brinete o pravu, pravdi i ugledu države. Jedino pravo i jedini zakon koji vas interesuje je topuz. Time ću i završiti, velikim Njegošem: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. Pomirišite vaše tragove. Hvala.

Živela Srbija!

Hvala predsedniče, evo ja i mi smo u sali, ali valjda to njihovo odsustvo iz sale govori o odgovornosti prema Narodnoj skupštini i odgovornosti prema narodu u Srbiji.

Razumemo mi gospodine Jovanov vrlo dobro, ali razumemo i da ih nema danas u sali, ali ako bi celu ovu raspravu sveli na prosti narodni jezik, nekako su mi dve izreke pale na pamet.

Jedna kaže – vreme donese sve, ko dočekati ume. A onda je Valtazar Gogišić rekao jednu –što se grbo rodi, vreme ne ispravi. E pa donelo je vreme neka nova delanja i neki novi način rada u Narodnoj skupštini i u srpskoj politici. Dočekali smo, a to je danas verovatno pored zasedanja Skupštine u ovoj zgradi, jedan od najvažnijih događaja, da sudije polažu zakletvu i istovremeno danas po tački 16. biramo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Kažu nam i naravno to činimo bez političkih uslovljavanja, pritisaka i traženja od njih da budu politički opredeljeni. Kažu nam malopre sa ove strane da se ne vraćamo u prošlost. E pa, neće biti. Vraćaćemo vas stalno u prošlost. Stalno ćemo vas podsećati na sva ona dela i nedela koja ste činili u prošlom vremenu. Stalno ćemo vas podsećati na ono što ste radili Srbiji, što ste radili narodu i što ste radili pravosuđu o kome kažete da nećete da govorite, jer Bože moj, nije ministarka pravosuđa ovde. E hoćemo, govorićemo.

Naime, sasvim slučajno ili ne, baš na današnji dan 2000. godine 23. decembra na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji, posle odlaska Slobodana Miloševića DOS je preuzeo vlast u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj zemlji. Onda je usledilo vreme čiji smo protok mi čekali. To njihovo vreme je donelo i način izbora sudija po njihovim kriterijumima. Čekala je Srbija da prođe to vreme i evo dočekala.

Vi ste, gospodine Martinoviću , kao neko ko danas zastupa Vladu, svakako pozvani da o tome govorite, a i svedok ste dobrog dela tog vremena, kako je to nekada izgledalo kada su oni birali sudije i tužioce u ovom uvaženom domu. Naravno, pretpostavljate, bila je neophodna preporuka vladajuće stranke, tada najveće.

Ja ću, pre svega, poneo sam jedan dokument, zbog građana Srbije, ali i zbog sudija koje su danas polagale zakletvu i koje se još uvek nalaze u ovom uvaženom domu, a obzirom da je jedan od poslednjih puta da biramo sudije u ovom uvaženom domu, da pročitam kako je to izgledao izbor sudija u njihovo doba, možda više nećemo imati priliku, jer će izbor sudija biti prepušten u potpunosti struci i izaći će iz „ruku“ ovog parlamenta. Drage sudije i dragi građani Srbije, da biste tada bili izabrani, vaša preporuka koja je, da bi katastrofa bila potpunija, je morala da izgleda ovako i bila je sastavni deo skupštinskog materijala.

Kada su birali 2000-ih godina sudiju Opštinskog suda u Vlasotincu, jednog od njih, kaže ovako: „Simpatizer, supruga član DS-a, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji sudija u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan.“

E, drage sudije, da biste tad bili izabrani na mesto za koje se danas birate i vi koji ste danas polagali zakletvu, ovo je trebala da bude preporuka u ono doba i da ste birani u ono doba ovo bi vam morala biti preporuka.

Tako se za javnog tužioca u Vlasotincu kaže: „Pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS-a, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika Apelacionog tužioca ili starešinu Višeg tužilaštva“.

Nećemo prestati da vas podsećamo, iako vas to boli.

A vi, drage sudije, kojima čestitam polaganje zakletve, dobro zapamtite kako je pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo funkcionisalo u to doba.

Što se tiče ove Bogišićeve – Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, grbo se tada radilo i džaba je bilo protok vremena od 22 godine, grbo je i danas ostalo. Što su činili tada, čine i danas. I tada su palili i ovu zgradu i harali RTS, retorika se nije puno promenila ni do danas, pa mi je zato pala na pamet i ta Bogišićeva. Grbo se rodilo, grbo ostalo.

Zima je, decembar, vreme slava i praznika. Svako slavu i praznik u Srbiji proslavlja na svoj način i kako to najbolje ume, obično dostojanstveno. Vi, opozicijo, ovo što ste danas činili i ovo što činite, je vaš način proslavljanja slave i vaš način proslavljanja praznika na koji ste došli na vlast. Ovo što danas čine je njihova slava. Dosovci, srećna vam slava, a mi vam nikada nećemo zaboraviti. Hvala.

(Dragana Rakić: Demokratska stranka aplaudira Milimiru, molim vas da uđe u zapisnik.)

Hvala vam predsedniče.

Uvaženi građani, poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, ja prosto ne mogu da se ministarka Popović ne vratim malo na ova pitanja izbora sudija. Svaki put nam to iznova zapara uši, znam da je tema amandman, ali molim vas, baveći se malo ovim budžetom, nekako smo lako propustili temu izbora sudija u sudovima širom Srbije.

Vi ste neko ko ima veliko iskustvo u pravosuđu, dugo ste u ovom sistemu i meni je žao što gospođa iz Visokog saveta sudstva nije danas sa nama. Juče nam je vrlo jasno rekla, da je ovaj način izbora koji je verovatno jedan od poslednji put ili jedan od poslednjih puta biramo sudije u ovom uvaženom domu, i jedan smo od retkih koji su se sa pozicije vlasti odrekli privilegije da biraju sudije u Narodnoj skupštini.

Kako nam rekoše, i kako reče gospođa iz Visokog saveta sudstva, koja nije danas tu, sve je urađeno po zakonu i Ustavu i ja se slažem. Idemo na podmlađivanje sudstva te će u narednih tri godine biti zamenjeno 50% ljudi, odnosno 50% u pravosuđu će biti penzionisano. Slažemo se i sa tim, treba da podmladimo sudstvo.

Međutim, ja koristim priliku vas da pitam, a dugo ste u pravosuđu, da li se sećate načina izbora sudija u prethodnom periodu? Rekoše da svi imamo danas kvalitetne kadrove, to reče gospođa iz Visokog saveta sudstva. Nije me mrzelo i ja malo uzmem i vidim kada je u pitanju Privredni sud u Novom Sadu, Nišu, Čačku, pa pogledam biografije, pa bogami sve je u pravu. Kvalitetni kandidati, pa pogledam u Novom Sadu Svetlana Kvrgić, odlična biografija. Pogledam nema preporuke vladajuće stranke, nijedne. Naravno, sarkastičan sam, znate šta vas pitam.

Da li je u prošlosti bio slučaj i da li je to praksa bila u 2000. godinama da morate da donesete preporuku vladajuće stranke iz jedne opštine gde se birate za sudiju? Ja znam, moje kolege to znaju, znaju i ovi koji su danas kritičari tih stvari, ali važno je da kažete vi, radi građana Srbije, kako je to izgledalo u prošlosti u ovom uvaženom domu.

Da li ste pored svoje biografije morali da donesete preporuku Demokratske stranke iz nekog opštinskog odbora tamo gde ste birani? Znam odgovor. Očekujem ga od vas da ga kažete, radi građana Srbije. Bilo bi u redu. Čisto radi kritika koje danas slušamo.

Pokušaću kratko da se osvrnem i na budžet, pošto nemamo mnogo vremena, jer je to tema koja najviše zanima građane Republike Srbije, ali ovo sam morao da pomenem, nemojte mi zameriti.

Budžet je najvažniji zakonski predlog koji može da se nađe u ovom domu. Nema velike razlike u odnosu na onoga kako jedan srpski domaćin prosečan planira svoje prihode i rashode, kako planira ono što će da zaradi i ono što će da troši za sebe i svoju porodicu. Da biste mogli da trošite, morate da budete domaćin u pravom smislu te reči. Prvenstveno morate da budete odgovorni, a onda vredni i radni, pa tek onda možete da vidite kako ćete da trošite i razvijate i domaćinstvo i porodicu.

Naime, vi ste gospodo iz Vlade bili i odgovorni i vredni i radni, uzevši u obzir i vi i vaši prethodnici, a budžet je rezultat rada i vas i vaših prethodnika, tj. predlog budžeta, moramo uzeti u obzir da je svet na ivici najvećeg sukoba, ako nije već u trećem svetskom ratu, ali ste pored svega toga uspeli da stopu nezaposlenosti sa 30% koliko je skoro bila u poslednjih deset godina svedete na najmanju moguću meru, na jednocifrenu. Uspeli ste da održite pozitivan privredni rast, iako smo svedoci pada privrednog rasta širom sveta i Evrope i niste nas zadužili, održali ste nivo dugo daleko ispod onoga što je danas prosek u Evropi – 56%. Znači, bili ste i odgovorni i vredni i radni. Stvorili su se uslovi da trošite baš kao onaj domaćin iz priče na svoju porodicu.

Ono što mene i nas kao narodne poslanike izuzetno raduje, to što ste uspeli da stvorite uslove i za troškove naše porodice koja se zove Srbija i živi u granicama Srbije. Možemo da trošimo i na porodicu koja živi van naše kuće koja se zove Srbija.

U budžetu su se našli projekti koji su od velike važnosti za ljude iz regiona. Našao se novac, i to najvećim delom, a ispraviće me ovi iz Ministarstva finansija, i za putni pravac od Beograda ka Republici Srpskoj i dalje naravno ka Sarajevu, i za putni pravac od Novog Sada do Rume pa dalje ka Šapcu, Loznici i, ako hoćete, Zvorniku, Milićima, Vlasenici, što je žila kucavica opstanka istoka Republike Srpske. Mnogo ljudi me pozvalo iz Republike Srpske zahvaljujući se na ovome i tražeći da to danas kažem javno, zbog vas i zbog građana Srbije. Uspeli ste da stvorite uslove da troši i naša šira porodica.

Međutim, kao što rekoh, svet je na ivici sukoba, to je činjenica i ne možemo zatvarati oči pred tim. Sve oči srpskog naroda su danas uprte u Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA. Prosto, stvari stoje tako.

Hoću da vam se kao ljudima iz Ministarstva finansija zahvalim i na tome što ste i jutros našli za shodno da razgovarate o temi poboljšanja uslova u vojsci Srbije i nekih novih mogućnosti za ulaganje u odbranu Srbije. Verujte mi i verujte nam, to je danas, hteli ili ne, jedna od najvažnijih stvari, uzevši u obzir sve šta se izdešavalo u prethodnim danima – i devastacija crkve u Mostaru, koja je najveći hram srpske pravoslavne crkve bila pre izgradnje ovog hrama na Vračaru i prebijanje Milana Kneževića u Podgorici i da ne pričam o onome što se svaki dan dešava na Kosovu i Metohiji, o tome šta trpi naš narod, kad kažem običan, pod navodnim znacima, naravno, je suvišno i govoriti.

Sve oči su uprte danas u ta dva ministarstva i u tu agenciju, uz dužno poštovanje prema svima ostalima.

Hvala vam još jednom na tome, hvala vam u ime građana iz regiona kojih je između milion i po i dva, što su projekti važni za njih našli mesta u ovoj velikoj knjizi koja se zove Predlog budžeta za 2023. godinu i nemajte sumnje, dok ovako radite i dok sledite politiku prvoga među nama, predsednika države Aleksandra Vučića, ovde ćete uvek imati podršku, govorim pre svega o poslanicima SNS. Živela Srbija i hvala vam.