ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru razmatrali dva sporazuma koja se odnose na garancije koje Srbija zajedno sa KfW bankom u stvari otvara projekte koji su od izuzetnog značaja kada je u pitanju i energetska efikasnost i primena obnovljivih izvora energije, ali ono što je važno, što ovaj prvi sporazum daje praktično realizaciju tog regionalnog projekta.

Ako se sećate, mi smo pre nekoliko godina usvojili taj tzv. transbalkanski koridor. U stvari, mi modernizujemo svoju mrežu u skladu sa zahtevima koje imaju moderno razvijene države EU i ceo Balkan u stvari treba da se na taj način umreži, time što prelazimo sa mreže od 220 kilovolti na mrežu od 400 kilovolti. Ova sekcija koja se odnosi na Obrenovac-Bajinu Baštu u stvari je deo ovog projekta i ovog sporazuma koji je predmet prvog sporazuma.

Interesantno je da u ovom delu kada se zadužujemo od 58,9 miliona, 12,8 miliona je bespovratno, iz fonda koji se odnosi na balkanske zemlje. To znači da se zadužujemo samo za 40 miliona, a šest miliona evra je u stvari predmet učešća same elektromreže Srbije.

Mislim da je to od velikog značaja, da je mogućnost povlačenja prema tranšama i radovima do 2025. godine, čime u stvari otvaramo mogućnosti da Srbija postane jedan od lidera kad je u pitanju elektroenergetika.

Kad pričamo o ovom drugom sporazumu, imali smo prilike u stvari da vidimo da je Ministarstvo finansija pokretač tog jednog velikog posla kada je u pitanju rekonstrukcija objekata koji su u stvari predmet javnih zgrada. Inače, mi smo ovde u Skupštini govorili nekoliko godina ranije da je energetska efikasnost u javnim zgradama, u zgradarstvu, znači državne institucije koje želimo da napravimo kao pametne zgrade, odnosno da im podignemo nivo energetske efikasnosti, u stvari jedan energetski zamajac. Zašto? Zato što ako se zadužite 50 miliona evra, 20% ćete odmah vratiti u budžet kroz PDV. Drugi deo, koji će se odnositi na samo ulaganje, doći će do uštede u električnoj energiji. U stvari, vi time generišete finansijska sredstva koja će prevazići uopšte ova zaduživanja koja se odnose na ove cifre.

Praktično, vi za tri godine imate vraćanje kredita, od tri do pet godina kada je u pitanju račun za struju, a onih narednih godina imate u stvari direktne prihode u budžet, odnosno manje plaćanje troškova za jedan VMA. VMA je za nas jako bitna institucija, ona je naučno-istraživačka, univerzitetska institucija, uvek su najbolji kadrovi radili u toj instituciji. Sada, kada je vreme korone, kada jednostavno mi brinemo o zdravlju građana Srbije kao država, najvažnije je u stvari da tu infrastrukturu podižemo kada je u pitanju VMA. Pokazatelj toga je što pravite jednu komisiju gde će Ministarstvo energetike biti u stvari neko ko će da implementira ovaj kredit, zajedno sa vašom jedinicom za harmonizaciju projekata Ministarstva finansija, Kancelarija za javna ulaganja i na kraju Ministarstvo odbrane. Mislim da će od toga imati koristi i pacijenti i lekari i studenti i profesori i pripadnici Vojske Srbije.

Na kraju bih rekla da nam je žao što Predlog zakona o poreklu imovine nije predmet i u nadležnosti rada Ministarstva finansija, jer smatramo da su i ove izmene koje ste dali u stvari deo poreskih rešenja. Jako je dobro u stvari i treba reći da i ljudi koji se direktno bave ekonomijom i finansijama treba da kažu u javnosti šta je u stvari predmet ovog zakona i koje su ovo izmene od krucijalnog značaja. To je da u stvari podižemo prag kada je u pitanju opšta osetljivost na nezakonito bogaćenje kada su u pitanju svi pojedinci. Znači, podjednako su svi pod lupom poreske uprave.

S druge strane, nije samo predmet deo koji se odnosi na imovinu i sticanje imovine kada su u pitanju zadnje tri godine i vrednost veća od 150.000 evra, već i onaj život svakog pojedinca koji možda može da bude i skuplji od same imovine, pa samim tim ta finansijska forenzika u stvari treba da dovede do toga da su negde svi pod lupom istraživanja poreskih organa, bez obzira na posao koji rade, poziciju koju imaju u društvu i bez obzira na to da li mogu ili ne mogu jednostavno da pokažu da žive jednim normalnim životom.

Ukoliko dolazi do toga da neko ima određena saznanja da se troše veće pare nego što treba na osnovu određenih nelegalnih poslova, ima pravo, na kraju krajeva, i poreskoj upravi da ukaže na određen život ljudi koji su se pokazali u prošlosti da su sticali bogatstvo i putem politike najviše i jednostavno osakatili budžet Republike Srbije do 2012. godine, pa nisu podlegli ni jednom zakonskom rešenju do sada. Nama je jako drago iz oblasti finansija da možemo o tome da razgovaramo i da možemo da koristimo te modele kojima ćemo osvetliti, na kraju krajeva, sve prethodne ljude koji su političke funkcije koristili za svoje lično bogaćenje.

Zahvaljujem se na strpljenju, predsedniče, što sam prekoračila vreme. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavnici Komisije hartija od vrednosti, RATEL-a i poštovane kolege poslanici, danas na dnevnom redu govorimo o finansijskom planu za ovu godinu Komisije za hartije od vrednosti, nakon tri tačke koje smo krajem prošle godine usvojili i dosta toga čuli kako radi ova institucija koja je u nadležnosti rada Skupštine Srbije i Odbora za finansije.

Ono što je dobro, što vidimo da zaista Skupština donosi nove zakone i tim novim zakonima mnoge nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti dobija i to je ono zbog čega i ovaj finansijski plan za 2021. godinu nismo mogli da stavimo u paket kada smo razmatrali kraj godine prošle, zato što u međuvremenu smo imali mnoga zakonska rešenja koja su prvo trebala da stupe na snagu, kao što je Zakon o digitalnoj imovini, da bi jednostavno te nove nadležnosti ušle u ovaj plan. Ta priprema u stvari nekih drugih zakonskih rešenja je pokazatelj da zaista Skupština na predlog Vlade Republike Srbije donosi određena inovativna rešenja, prave određene velike iskorake, pogotovo kada je u pitanju digitalizacija Srbije i ekonomski rast i razvoj u najteža vremena, kada je u pitanju pandemija Kovida 19.

To je ono što nama daje taj optimizam da po rezultatima koje Srbija postiže kada pogledate i tu stopu BDP, kada govorimo o tom padu koji je najmanji za sve zemlje u regionu i kada pogledate i ove najrazvijenije zemlje EU i kada pogledate nivo investicija koji je prošle godine završen sa 2,9 milijardi evra, a bio je projektovan na 2,3 milijarde, u stvari pokazuje jednu zaista dobru i političku stabilnost i ekonomsku stabilnost Republike Srbije, ali pokazuje zainteresovanost svih investitora da dođu ovde u Srbiju i da ulažu u najtežim vremenima.

Kada pogledate, svetska ekonomija pa i ekonomija EU i regiona se potpuno menja. Slika o tome ko je jak, a ko je slab i kako ćemo izaći iz ove pandemije negde je jako teško predvidiva, ali ono što vidimo mi prema našim rezultatima to je onaj put koji je Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom države zacrtala, a to je očuvanje života građana Srbije i očuvanje ekonomije.

Pronalaženje tog puta, tog balansa između mera i one koje se odnose na zdravstvene ljude koji jednostavno, ne samo Krizni štab, nego lekare koji jednostavno nam pokazuju kojim putem treba ići kada je u pitanju pandemija i onaj put koji jednostavno ona diktira kada je u pitanju donošenje ekonomskih mera i paketa za podršku da lakše preživimo ovaj period, pokazuje da smo na dobrom putu. I taj dobar put u stvari je i predlog budžeta za ovu godinu kojim smo planirali smanjenje tog deficita, koji je u prošloj godini bio 8,8% i to smo ustanovili na kraju godine kod rebalansa, ali ga svodimo na 3% i taj rast koji projektujemo, visoke stope rasta za 6% u stvari pokazuje da i ove institucije koje nisu direktni budžetski korisnici, nego koji su u nadležnosti rada Skupštine i koji se brinu o tržištu kapitala kao što je Komisija za hartije od vrednosti, zaista dobro rade taj posao zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa Ministarstvom finansija i zajedno sa Narodnom bankom Srbije.

Znači, taj konsenzus između institucija koji drže ekonomski sistem Srbije je zaista sveobuhvatan i konstantan i zbog toga imamo dobre rezultate. Ne postoji tu neka disfunkcija ili neki sukob između nadležnosti, nego jednostavno svi su na jednom zajedničkom putu da nama i kao građanima Srbije bude lakše, ali da država jednostavno da nema problema sa javnim finansijama.

Zašto ovo govorim? Zato što finansijski plan za 2021. godinu Komisija za hartije od vrednosti je koncipiran upravo tako što se u saradnji sa Ministarstvom finansija predvidelo da očito ono što je do sada Komisija radila i finansirala se iz određenih naknada i tarifa je postajao sve manji i manji i da jednostavno tim novim predlozima zakona kojim su im date određene nadležnosti, kao što su zakoni o robnim rezervama, kao što je Zakon o otvorenim i investicionim fondovima, o alternativnim fondovima, kao što je Zakon o reviziji, ta kontrolna uloga i na kraju imamo Zakon o digitalnoj imovini, u stvari je način da ova Komisija prihoduje na određeni način da može da pokrije svoje troškove.

Na osnovu zakona, znači člana 260. stav 5. Zakona o tržištu kapitala stav 1. pokazuje u stvari da ova Komisija je dužna i na osnovu Poslovnika o radu Skupštine Odboru za finansije podnosi do 30. novembra predlog finansijskog plana za sledeću godinu i samim tim ovim članom 259. koji je definisao naknade na osnovu kojih se finansiraju, imali smo prilike na Odboru 28. decembra, uprvo zbog ovih čekanja da se usvoje nova zakonska rešenja koja su se odnosila na Zakon o digitalnoj imovini i nove nadležnosti smo usvojili krajem godine, znači plan za ovu godinu.

Kao što vidite, ako uporedite prošlu godinu, 2020. godinu kada su ukupni prihodi Komisije za hartije od vrednosti bili 118 miliona 895 hiljada, a rashodi 117. 441 hiljada, gde je višak tih prihoda bio milion i 454 hiljade, pokazalo se da u ovoj godini plan za 2021. godinu će biti znatno veći. To je u stvari pokazatelj da ova Skupština radi dobar posao, usvaja zaista dobre zakone koji su u interesu toga da institucije koje su u nadležnosti Skupštine jednostavno mogu da funkcionišu na određeni način, mogu da vrše svoju funkciju, ne samo izvršnu u smislu kada su u pitanju zakoni koje realizuje Vlada Republike Srbije, već i institucije koje imaju zadataka na tržištu kapitala da se jednostavno brinu o tome da tržište postoji, da se razvija i da na određeni način pratimo savremene tokove, pogotovo kada su u pitanju i kripto valute i o tome smo pričali ovde u parlamentu.

Vidimo svi, pratimo trendove kada je u pitanju informisanost društva što je jako važno. To je da vidite da je u ekonomiji jedan opšti, ne da kažem sukob, ali i različita mišljenja, borba mišljenja o tome da li treba ići na elektronski novac ili treba ostati u tom tzv. još uvek realnom novcu, da li treba ići u realne investicije ili treba ići u investicije koje se odnose na hartije od vrednosti koja u stvari zastupljena, recimo kod američke ekonomije, jer vi kada kažete u Americi - investicija, onda se misli na hartije od vrednosti, ali kada kažete - u Evropi, onda se to misli na realna dobra, na fabrike, na radna mesta, na opremu, na nešto što je novac, zlato. Mi imamo danas u svetu zaista veliki broj informacija koje se iz dana u dan menja.

Situacija na berzama kada pogledate realne berze koje podrazumevaju i hartije od vrednosti i novac, ali i nove berze koje se odnose na kripto valute, vi vidite da se situacije iz minuta u minut menjaju. Vi vidite da mladi ljudi, najviše kod nas, prate te trendove i jednostavno mislim da su jako dobro podržali ono što je i ova Skupština usvojila kada je u pitanju novac, znači konkretan, zlato, znači mi imamo danas u svetu zaista veliki broj informacija koji se iz dana u dan menja.

Situacija na berzama, kada pogledate realne berze koje podrazumevaju i hartije od vrednosti i novac, ali i nove berze koje se odnose na kripto valute, vi vidite da se situacija iz minuta u minut menjaju. Vi vidite da mladi ljudi, najviše kod nas, prate te trendove. Jednostavno, mislim da su jako dobro podržali ono što je ova Skupština usvojila kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini, zato što su videli da kao država zaista pratimo situaciju koja se dešava, a sa druge strane da jednostavno dajemo mogućnost da i ti mladi ljudi koji se bave tim poslom za koji možda mi stariji i ne pratimo toliko, imaju mogućnosti zaista da investiraju ovde u Srbiji i da se bave tim poslom na jedan krajnje legalan način zbog toga što mnoge stvari iz tih oblasti negde su u svetu karakterisane kao neka zona sive ekonomije. Mi smo jednostavno omogućili da svi ljudi koji se bave tim zaista zahtevnim poslom sebi omoguće ovde radna mesta. Država će imati višestruke koristi zato što je omogućila da otvaranjem novih start-ap kompanija u stvari prve tri godine ih oslobađa u velikom procentu od plaćanja poreza i doprinosa kada su u pitanju njihova primanja.

Zašto sve ovo govorim? Zato što kada vidite finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti vi vidite da planirani prihodi, ono što su bili recimo 118 miliona, sada su za ovu godinu 127 miliona i 178 hiljada. Kada vidite najveći deo naravno ide od prihoda za naknadu od taksi i te naknade idu najviše za ovaj deo Sektor hartija od vrednosti i registar javnih društava kada su u pitanju objavljivanje određenih ponuda za preuzimanje od strane akcionarskih društava, ali vidite da se ovde povećava određeni broj kada je u pitanju Sektor za učesnike na tržištu zbog toga što Sektor za hartije od vrednosti povećava bazu podataka kada je u pitanju registar javnih društava i vidite da je određeni deo za neposredan nadzor počeo da prihoduje.

To znači da onaj novi Zakon o reviziji koji smo usvojili kada su u pitanju revizorske kuće koje se bave ovim poslom, znači imaju nad sobom određenu vrstu nadzora od strane države, a to je Komisija za hartije od vrednosti i na osnovu toga zaista treba da se bave krajnje odgovorno svojim poslom i taj nadzor, naravno, podrazumeva i određena finansijska sredstva koja moraju da plaćaju kao određenu vrstu naknada i samim tim to je dodatni posao za samu Komisiju. To je ono zbog čega imamo i kontrolu kvaliteta samih izveštaja čime u stvari, ako se setite da smo mi kao Srbija u pregovorima sa EU prvo poglavlje koje smo otvorili je Poglavlje 5 – finansijska kontrola. Znači, kada smo započeli pregovore sa EU u stvari pokazuje da mi zaista kao država radimo ovaj posao na krajnje odgovoran način, sa visokim međunarodnim standardima.

Kada vidimo prihode koji su povećani, treba reći da su oni veći za 6,90% nego prethodne godine, kada govorimo o procentima, a kada govorimo o projekcijama za rashode oni su napravljeni na osnovu onoga šta je uređeno 2018, 2019. i 2020. godine. To je neki pokazatelj kako ti rashodi treba da izgledaju i oni su u najvećem delu za plate zaposlenih, znači na zarade, i određeni obim zarada takođe ide na troškove koji se odnose i na službena putovanja koja se odnose unutar Republike Srbije.

Za nas je važno da ti rezultati poslovanja, koje imamo prilike i ovde kao poslanici da vidimo na osnovu njihovih izveštaja koje podnose i odboru i plenumu, su u stvari, treba reći, iz sopstvenih sredstava, najveći deo. Zbog toga što, inače, po samom zakonu i načinu finansiranja oni se finansiraju na osnovu prenešenih nadležnosti i mogućnosti da na osnovu naplate naknada i tarifa prihoduju to i funkcionišu. Ono što je najvažnije, to je da nisu direktni korisnici budžeta Republike Srbije. Znači, građani Srbije nemaju obavezu u smislu finansiranja ovakve jedne institucije, jer ona svojim funkcionisanjem, nadležnostima i kontrolnom ulogom na tržištu kapitala u stvari je ta koja ima načina da obezbedi prihode za funkcionisanje ove institucije.

Treba reći da je zaista ovih zadnjih četiri-pet godina ova institucija smogla snage da izvrši racionalizaciju svih troškova, pa, na kraju krajeva, i racionalizaciju svojih plata. Jer, 2012. godine, kada su ovde neki drugi vladali, nije se ni znalo ni ko je član Saveta kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, a još manje se znalo kolike su naknade i plate zaposlenih koje je ova Skupština birala. Tako da, mislim da je potpuna transparentnost u funkcionisanju ove Komisije obezbeđena. Mislim da je zbog toga i pohvaljena ne samo od naših institucija, već i od međunarodnih, u kojima je ona član.

Mislim da je ovo zaista pokazatelj da možemo i kao Narodna skupština da promenimo svest ljudi koji rade u institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije, o tome kako treba da se ponašamo kada su u pitanju i plate i kako treba da se ponašaju ljudi koji predstavljaju te institucije i kako treba da rade ovaj posao, na krajnje odgovoran način, u saradnji sa nadležnim institucijama Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, jer jedino taj konsenzus u stvari daje rezultate. Te rezultate u stvari mi danas imamo i o tom rezultatima govorimo i kada je budžet Republike Srbije i kada je u pitanju donošenje novih zakona, ali i kada MMF i Svetska banka dođu ovde i kada kažu - dobri ste u tim i tim segmentima, ali možda treba popraviti još nešto. Onda je jako važno da sve ove institucije zaista intervenišu zajedno i promtno i sveobuhvatno.

Kao što smo imali prilike da vidimo, mogućnost za ekonomske mere koje je Vlada Republike Srbije donela prošle godine je praktično ona najava koju je Aleksandar Vučić dao i za ovu godinu, a to je da smo ekonomski sposobni da možemo da podržimo privatni sektor ponovo, naravno, sada u mnogo manjem obimu nego prošle godine. Znači, imate najavu mera od strane gospodina Vučića da će u ovoj godini tri polovine minimalnog ličnog dohotka imati svi koji se prijave kada su u pitanju privredni subjekti i zaposleni u privrednim subjektima, da će imati prilike svi građani Srbije, ono što je bila mera koja je osuđivana od strane Fiskalnog saveta prošle godine od 100 evra ove godine biti od 60 evra za svakog građanina koji se prijavi, a da će penzioneri ove godine primiti 110 evra.

Zašto to radimo uopšte kao država? Zato što želimo da povećanjem potrošnje i konkretnom pomoći svakom od nas da servisira pre svega troškove koje ima kada su u pitanju i računi i život, znači mnogo ljudima koji jednostavno ova teška vremena treba da prežive. Mislim da je to u stvari pokazatelj koliko država brine o svojim građanima.

Na kraju krajeva, prošle godine smo imali garantnu šemu od dve milijarde evra, a ove godine ćemo imati garantnu šemu za kredite od 500 miliona evra. To je ono što pokazuje u stvari da privreda mora biti potpomognuta od strane države, ali na krajnje racionalan način, na onaj način da održi svoja radna mesta zaposlenih unutar svojih kompanija, da zadrži jednostavno nivo proizvodnje, to je najvažnije kada su u pitanju proizvodne kompanije, ali i da zadrži onaj deo kada su u pitanju usluge, jer sektor usluga je u ovoj pandemiji najviše pogođen. Znate da se opšta ekonomija do sada zasnivala preko 60% na sektoru usluga i to je ono što sada dolazi do velikih promena u svetu, to je ono zbog čega treba to održati.

Znači, Srbija je pokazala veliku odgovornost prema svojim građanima, prema tome kako vodi spoljnu i unutrašnju politiku. To je zaista oličenje u našem predsedniku Aleksandru Vučiću i svi oni koji misle da bi to možda bolje radili sa nekim liderima koji danas oštro kritikuju sve ove mere pokazuju u stvari da su nezreli da učestvuju u borbi za glasove građana Srbije na sledećim izborima, zato što nemaju plan i program kojim bi zaista mogli na adekvatan način da odgovore na sve ove izazove koji se stavljaju, ne samo pred Srbiju, već i pred ceo region i pred ceo svet.

Mislim da je ovo važna tema o kojoj razgovaramo i povod je finansijski plan jedne institucije koja učestvuje u ekonomskom životu Republike Srbije, ali mislim da je važno da danas razgovaramo o budućnosti Srbije, o 2021. godini, o merama koje, kada je u pitanju sama ekonomija, ponovo donosimo kao država, a u cilju zaista dobrih rezultata koji su jako važni za budućnost. Ukoliko brzo ne donosimo odluke i ukoliko brzo ne odgovaramo na izazove koji zaista pogađaju ceo svet, vi vidite da jednostavno ne možete tako brzo da se oporavite od ovakvih udara kao što je ova pandemija.

Mi smo imali prilike da vidimo na odborima, kada je izlagala svoj izveštaj guvernerka Narodne banke Srbije, da su prognoze, da nismo doneli ovakve mere u zaista rekordnom roku, znate, neke razvijene države su zakasnile potpuno sa donošenjem ovakvih mera, mi bismo se vratili na nivo od pre tri-četiri godine kada je u pitanju pad BDP-a, kada je u pitanju zaduživanje, kada su u pitanju smanjenje plata i penzija, a mi danas govorimo sve više o povećanju i plata i penzija i projekciji koju smo zacrtali pre ove pandemije, a to je Srbija 2025 i o prosečnoj plati od 900 evra za pet godina. Znači, mi ne bi mogli da razmišljamo uopšte o tome, a kamoli da pričamo, da nismo zaista sproveli ovako jake mere koje su se odnosile u najtežim trenucima za Republiku Srbiju i za ceo svet. Zato, danas kada govorimo o merama koje nas čekaju u ovoj godini, takođe pokazujemo veliku odgovornost, pre svega prema našim pokolenjima, deci i starijima koji su u ovom trenutku najrizičnija grupa kada je u pitanju pandemija Kovid-19.

Vakcinacija, mogućnost da vi kao građani Srbije birate između tri-četiri proizvođača, u vreme kada ljudi samo što ne započnu rat velikih sila zbog toga da li će se jedna država vakcinisati, a Srbija ima mogućnost da bira, pokazuje samo koliko neko ima političku težinu kada je u pitanju uopšte ova tema, koliko je poštovana Srbija zahvaljujući gospodinu Vučiću koji ima dobre kontakte i sa Kinom i sa EU i sa Rusijom, pa čak i sa Amerikom kada su u pitanju ove teme. Znači, to pokazuje u stvari koliko smo kao država zaista stabilni u tom političkom delu.

To što ćemo mi sada imati probleme, naravno, kao što znamo, i velike pritiske kada je u pitanju tema Kosovo i Metohija, na to smo naviknuti i tu znamo da moramo da se borimo svim silama, svim onim koji se odnose na političke metode i jednostavno je na nama da je ta borba neprestana i da ne možemo nikada odustati od te borbe, ali u ovom trenutku treba da budemo svi zajedno kada je u pitanju očuvanje života ljudi i građana Srbije, kada je u pitanju održavanje ekonomije, da preživimo ova teška vremena na najbolji mogući način.

Mislim da je ovaj finansijski plan samo povod za teme o kojima danas možemo da razgovaramo i da je Komisija za hartije od vrednosti pokazala da je zaista na adekvatan način reagovala kada su u pitanju svi novi zakoni za koje je dobila nove nadležnosti i da će u skladu sa tim i ovim finansijskim planom zaista vršiti realizaciju tih zakona, zajedno sa svim nadležnim institucijama sa kojima učestvuje u ovom procesu. Zbog toga smatram da u Danu za glasanje treba podržati ovaj finansijski plan. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem predsedavajući na preporukama.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, imali smo prilike juče da vidimo na osnovu one diskusije da je Srbija zaista pokazala jednu i političku, ekonomsku snagu zato što u vreme najveće pandemije koja je zahvatila celo čovečanstvo mi sada razgovaramo o izveštaju Evropske komisije o našem evropskom putu koji smo zacrtali još 2014. godine.

Taj izveštaj u stvari treba da nam kaže kako smo išli tim putem u ovoj godini kada su sve države promenile svoje i političke odnose i ekonomske odnose upravo zbog najvećeg udara pandemije koja nije zabeležena od Drugog svetskog rata.

Ono što je za nas danas najvažnije, to je da proces evropskih integracija podeljen u neka tri stuba, gde mi kada posmatramo te stubove u stvari ekonomiju, reformu javne uprave i treći deo vladavinu prava, možemo da kažemo sa brojem otvorenih poglavlja, znači 18 od 35, od 60% da se mi krećemo dobrim putem, da nemamo nazadovanja što je jako važno i da ono što smo postigli kao rezultate možemo da se ponosimo. Pogotovo kada pričamo o 2020. godini, jer mislim da će ona ostati u sećanjima svim ljudima, bez obzira koje su dobi i bez obzira gde žive.

Kada pričamo o našoj Srbiji, ono što je za nas bila dilema, verovatno još 2014. godine, pa i svih ovih godina do danas, do 2020. godine, da li je brzina i administrativna forma važna da mi ispunimo u tom procesu evropskih integracija ili određene suštinske promene da bi stvarno sutradan postali punopravna članica EU, ali ne kao neka koja ispunjava puko odluke svih članica EU, onih jakih država i politički i ekonomski najstabilnijih ili da budemo ona koja će zaista biti rame uz rame svim članicama EU, sa poštovanjem svih standarda za koje smo se opredelili kao država i da jednostavno ne patimo zbog toga.

Jer, ovo što su govorile moje kolege upravo govore o tome da shvatanje članstva EU je najvažnije za nas. Mislim da smo mi kao SNS posle 2012. godine kada smo uzeli odgovornost za vođenje državom i kada je gospodin Aleksandar Vučić kao premijer pokrenuo postupak uopšte pregovora sa EU, kada su otvoreni uopšte odnosi na ovaj način, ne samo kada govorimo o pregovaračkim poglavljima, već i o jako teškim temama kao što je pitanje Kosova i Metohije, odnosa Beograda i Prištine, pokazali da se ipak mnogo toga promenilo.

Kada govorim o javnom mnjenju, o shvatanju uopšte naših građana, o odnosu našem prema članstvu u EU i da li je to variralo u smislu procenta podrške, jeste sigurno, ali nikada nije padalo ispod nekog nivoa u kome bi građani rekli, ne, ne želimo da idemo u EU i ne želimo da budemo članovi te zajednice.

S druge strane, kad pogledate ono što je za nas najvažnije, a to su odnosi sa drugim državama, sa istokom, sa Ruskom Federacijom, koji imaju vrlo komplikovane odnose sa EU, biću krajnje pragmatična kada govorim o tim njihovim odnosima, jer oni kada imaju određene ekonomske odnose, pitanje recimo energetike, oni su u stanju određenih pregovora da podržavaju neke zajedničke strateške projekte. Znači, oni oko nekih stvari mora da se dogovaraju. Mi u tim dogovorima nekada smo i bili kolateralna šteta, ne samo mi nego ceo region kada je bio u pitanju Južni tok. Onog trenutka kad se dogovore, pa kažu – dobro evo ide turski tok ili balkanski, bitno je da smo mi kao mala država tu uvek prisutni i da kod takvih važnih projekata koji su u interesu građana Srbije i zbog ekonomije i zbog rasta i razvoja uopšte naše države, uvek budemo prisutni i na kraju krajeva učestvujemo o tome. I to je ono što su juče i ministar Selaković i ministar Jadranka Joksimović hteli da kažu, mi nismo više posmatrači, nego smo aktivni učesnici u tom procesu. I kad god treba određena važna pitanja za Balkan da se rešavaju ipak se sa Srbijom razgovara, ipak se Srbija pita.

Proces evropskih integracija naravno za sve kandidate države je uvek dobar onoga trenutka kada postajete članica EU i velika sreća i uspeh, ali je put do toga trnovit i različit, karakterističan za svaku zemlju posebno.

Za nas je težak, zato što mi smatramo da smo odgovorni političari, pre svega prema svojoj državi i prema svojim građanima koji nas biraju, a i odgovorni prema međunarodnim organizacijama sa kojima radimo i u kojima učestvujemo u radu i zbog toga pitanje metodologije za koju smo se odlučili da u pregovorima sa EU prihvatimo kao nov način i mogućnost razvoja u radu sa Evropskom komisijom, smatram da je u stvari upravo naša snaga. Snaga da pokažemo da možemo kako god želite. Želite da menjate pravila igre u procesu evropskih integracija, nema problema, mi ćemo to uraditi. A, zašto mislim da je došlo do promene metodologije, to je neko moje lično mišljenje, to je zato što je Srbija pokazala da je zaista lider ekonomskih reformi i pokazala visoke lestvice kada je u pitanju ekonomija, zato što smo mi četiri godine uzastopce bili u suficitu, dve godine 2019. i 2018. godinu završili sa 4,3% rasta BDP-a kada pričamo uopšte o našoj ekonomiji, sproveli ekonomske reforme i Svetska banka je u svojoj analizi Balkana rekla da je Srbija i za 2020. godinu čak imala potencijala za rast od 7%.

Moje lično mišljenje je da smo mi suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou i suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou iznosile ukupno koliko je iznosio ceo Balkan, odnosno sve balkanske zemlje.

Prema tome, moralo je da se ujednači negde kada je u pitanju taj ekonomski rast i razvoj, konkurencija to je ovo - treći klaster, kako oni zovu, da Srbija se negde onako malo ti rezultati ujednače sa regionom, da se osetljivost na vladavinu prava pojačaju da bi reforma javne uprave dala u ovom izveštaju neko svoje mišljenje da je neujednačen napredak. Šta znači neujednačen? Pa, vi ne možete, kada idete u reformski proces, ujednačeno je ići u napredak podjednako intenzitetom u svim oblastima. Neka ide pre, neka posle, to je pitanje ne samo nas, ne samo Vlade, ne samo zakonodavstva, već i građana Srbije koliko prihvataju sve te promene.

Zbog toga kada nama kažu ovde – znate, zakonska procedura, regulativa je suviše išla po hitnom postupku, onda ja vas pitam – kako bi mi sproveli ekonomske reforme i donosili veliki broj zakona od 2014. godine do danas, da nismo išli po hitnom postupku?

Mi smo imali po 600 akata godišnje koje smo donosili, što izbornih funkcija kada su u pitanju saglasnost i izbori sudija, što zakona, preko 300 zakonskih rešenja. Hoću da vam kažem da smo mi bili suviše brzi voz, u tom procesu evropskih integracija mnogo smo odskakali. Kada mnogo odskačete, onda mora da vas ujednače. Mislim da je to u stvari ovaj model koji smo mi sada dobili kako trebamo ići, kojim putem, da bi jednostavno sačekali da oni u našem okruženju krenu nekako tim putem da bi, kada se bude razgovaralo o pristupanju u EU, jednostavno razgovaramo o celom regionu.

Sada, ovaj izveštaj kada pričamo o njemu i to Poglavlje – ekonomski razvoj i konkurentnost, ima deo koji se odnosi i na ekonomsko upravljanje i na makroekonomsku stabilnost i na deo koji je funkcionisanje finansijskog tržišta i tržišta rada. Kada pogledate njihove izveštaje u smislu šta je napredak, a šta su preporuke što oni vide kao mane, videćete u stvari zašto želi da se malo umanji, a možda i malo više umanji upravo rezultati koje je Srbija postigla u tom delu.

Pre svega, kada vidite njihov pogled, oni gledaju deo na pre korone i posle korone. Znači, tu se deli već 2020. godina na mart mesec i na onaj deo posle toga i ono što je rečeno, to je recimo da pre korone je bio taj ubrzani i veliki rast, da jednostavno taj deficit, nigde ne spominju da smo mi zemlja koja smo imali suficit zadnjih četiri godine, ali da te visoke stope rasta su se ogledale i u tom prvom kvartalu do marta meseca koji je pokazao da je išao do 5%, ali da je suština išla da se smanjuje taj deficit.

Znači, onda je većina izveštaja u ovom delu okrenuta ka ovom delu, znači druga polovina godine, u kome daju svoje određene kritike koje se odnose na održavanje javnog duga, kao da je nama javni dug ugrožen, a nije, nama su inače sve međunarodne organizacije dale svoje viđenje od MMF, Svetske banke i IBRD, svi koji su radili prognoze, jer njima je interesantno da li će raditi zbog garancija sa nama, rekli da nama javni dug uopšte nije ugrožen. Onda se navodi da je možda suviše taj deo optimistički napravljen kada je u pitanju rast, pa nam tu smanjuju, pa kažu – možete da rastete do 5% i da to možda je suviše nerealno. I, da deo koji se odnosi na transparentnost, kada je u pitanju rad sa javnim preduzećima nije dovoljna, i da recimo kažu da je jedna od najvažnijih kritika što je država reagovala suviše u ovoj godini sa finansijskim sredstvima.

Mi smo reagovali u pravo pravovremeno merama koje su tek šest meseci posle nas članice EU, koje su najrazvijenije, odreagovale kada je u pitanju podrška i privatnom sektoru i svim građanima svojih država. Kao rezultat toga mi imamo, juče smo na Odboru za budžet , finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava čuli od guvernerke Narodne banke, gospođe Jorgovanke Tabaković da će Srbija izaći sa najmanjim padom BDP u ovoj godini, a nemojte da zaboraviti da će Francuska ići na minu 8%, Nemačka na minus 4%, kada pričamo o Španiji minu 12,8% pada BDP. Zatim, kada pričamo o regionu Makedonija će ići na minus 5,4%, a Crna Gora sa minus 12%.

Ovo je realnost naša. Ovo je naše okruženje u kome mi imamo pad od minus 1% i imamo budžet projektovan za sledeću godinu koji treba da da visoke stope rasta. Zato kažem da je ono što su njihove preporuke u finansijskom delu, ublažavanje posledica Kovida 19, već urađeno kroz mere. Ojačati finansijska pravila kada je u pitanju finansijska politika i uopšte stabilnost, pa doneli smo ovde 42 zakona sada do kraja ove godine upravo zbog toga.

Zatim, reforma javne uprave, pričam o platnim razredima. To je negde kao suština otprilike rešavanja svih problema. Mi tu problem imamo da definišemo kako ćemo da izjednačimo vozača hitne pomoći i bolnica, njegovu platu sa platom vozača u javnim preduzećima i u državnoj upravi. U ovom trenutku uzimati izjednačavanje bi išlo samo na štetu zdravstvenih radnika. Mi to ne možemo u ovom trenutku da uradimo i nismo jednostavno u toj situaciji da želimo da nekome uskraćujemo mogućnost da zaradi svoju platu u vreme najveće pandemije.

Jedna od preporuka je povećanje transparentnosti kada je u pitanju javni sektor. Mi smo imali prilike da razgovaramo o tome, a na kraju krajeva i predstavnici Evropske komisije imaju pravo da pogledaju izveštaje svih javnih preduzeća na APR-u i da vide da prema tim izveštajima sada u ovom trenutku kada imamo najveći udar što se tiče ekonomije, kao i sve države, sva javna preduzeća izlaze sa pozitivnim finansijskim izveštajima. I sve probleme koje imaju rešavaju kroz određenu vrstu bankarskih garancija i ulaganja u sledećoj godini.

Na kraju, žele da kažu da treba sprovoditi aktivne mere, a gde ćete aktivnije mere od one koju Vlada Republike Srbije sprovodi i tako na kraju dobijamo izveštaj koji govori uopšte o ekonomskom razvoju i konkurentnosti, koji treba u stvari da bude najbolji. U ovom izveštaju dobijamo da je za stepen umanjen kada je u pitanju taj deo, ali je pohvaljena zakonodavna aktivnost uopšte u ovoj oblasti, pohvaljeno je to što su održana javna slušanja kada je u pitanju budžet za narednu godinu i prisustvo Fiskalnog saveta. Da vam kažem, prisustvo Fiskalnog saveta je po Poslovniku Narodne skupštine obavezan i svaki put je bio Fiskalni savet prisutan kad je rasprava u budžetu i svaki put i kad je rebalans i svaki put nam šalju svoje ocene kada su u pitanju određene projekcije za narednu godinu i za naredne dve godine. Mi nemamo problem da razgovaramo ni sa Fiskalnim savetom, ni sa bilo kojom finansijskom organizacijom koja zaista izlazi sa određenim kvalitativno orijentisanim izveštajima, predlozima da usvajamo.

Zbog toga mislim da zaključci koji su dati, a ja ću ih ponoviti, koji se odnose na konstataciju zaključaka koji su doneseni u ovom izveštaju na pozdravljanje napora Vlade Republike Srbije da nastavi sve one aktivnosti koje su na ovom putu evropskih integracija za otvaranje poglavlja, gde smo mi spremni za otvaranje daljih poglavlja, da je fokus na ovim preporukama o kojima pričamo i da je potrebna stalna koordinacija svih institucija koje učestvuju u ovom postupku u stvari pokazuju da mi suštinski zaista pokazujemo jednu proaktivnu ulogu u radu, kada je postupak evropskih integracija u pitanju i u radu sa Odborom za evropske integracije i podržavamo rad ne samo Vlade, nego i Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva spoljnih poslova, jer je upravo težina zadatka na njihovim leđima, a na nama je da podržimo ovakav rad.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -