ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo prošle nedelje na Odboru za finansije raspravljali praktično o ovom ugovoru koji se odnosi na program finansijske podrške privrednim subjektima, koji se odnosi i na obrtna sredstva i na likvidnost preduzeća, baš iz vremena prošle godine, kada je Srbija bila pod udarom korone i Kovida - 19, isto onako kao što su i sve evropske zemlje i ceo svet, kada smo bili zatvoreni mesec i po dana. Praktično je zaustavljena privreda u tom trenutku i država je morala na određeni način da reaguje.

Mi smo kao prva država napravili taj iskorak i dali podršku privredi, što je bilo od velikog značaja u tom trenutku, što to se pokazalo kasnije kao jako dobro, jer rezultati koje smo postigli u stvari, kada govorimo o najmanjem padu BDP-a, odnosno svih privrednih aktivnosti na kraju 2020. godine, je pripala Srbiji. To je ono po čemu smo zaista dobili zahvalnost svih međunarodnih institucija, što su videli da je Srbija uradila nešto što oni nisu imali hrabrosti i samim tim tek kasnije u koracima kada su davali svoje podrške, u stvari su shvatili da te visoke stope pada ekonomskih aktivnosti u stvari su zahvaljujući tome što nisu shvatili na vreme šta treba da urade sa svojom privredom, baš u vreme kada se jednostavno sve privredne aktivnosti transformišu od tog dela, koje se odnose i na mala i srednja preduzeća i na sektor trgovine i na sektor poljoprivrede.

Finansijski ugovori koji su podrazumevali podršku države malim i srednjim preduzećima, ali i poljoprivrednim zadrugama, kao i trgovini, turizmu i ugostiteljima, od prošle godine, kada je raspisan taj veliki konkurs koji je Vlada raspisala i Ministarstvo privrede a treba da ga realizuje Fond za razvoj, u stvari je podrazumevao prikupljanje svih zahteva u tom trenutku privrednih subjekata koji su imali problem sa likvidnošću i sa obrtnim sredstvima. Znači, nedostajući tzv. cash flow da bi se izmirile sve obaveze u tom trenutku.

Verujte mi, u tom trenutku je Fond za razvoj imao sedam hiljada zahteva. Na te zahteve, odnosno na taj konkurs su se javila i ona mala i srednja preduzeća i oni preduzetnici koji možda do sada nikada nisu posegli za tim korakom da podignu kredit, što pokazuje da je u tom trenutku nastao jedan strah kada je u pitanju funkcionisanje uopšte privrede.

I danas kada pričamo o tome govorimo da mnogi, naravno, nisu imali prilike da potpišu ugovor sa Fondom sa razvoj. Prošlo je godinu dana, njihovi zahtevi su ostali. Naravno, garancije koje Fond za razvoj traži su i sada iste one koje su tražene i pre Kovida - 19, ali time država što daje podršku za ovo relaksira te vidove garancije preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima time što daje mogućnost da isključivo sa menicama, što ličnim, što privrednih subjekata, mogu jednostavno da povlače ove kredite. Država je opredelila 200 miliona evra za sektor malih i srednjih preduzeća da jednostavno podrži ove kreditne mogućnosti, s tim što je raspoloživost kredita dve godine, 70% je za kvalifikovane projekte, što znači da je Fond već dosta toga obradio, ali nije mogao da pusti u realizaciju, jer nije bilo određenih adekvatnih finansijskih sredstava za ovaj vid kreditiranja i 30% je za investicije, što pokazuje da ovakvi krediti mogu biti od strane države povlačeni u 15 tranši po 10 miliona, a može i jedna od 40 i da nema troškova povlačenja ovih tranši.

To sve pokazuje da država zaista traži sve modele mogućih jeftinih kredita, da bi omogućila svojoj privredi da sklopi ugovore sa kojima će zaista relaksirati deo koji se odnosi na likvidnost i na obrtna sredstva, da omogući da funkcionišu krajnje normalno na tržištu, sada kada jednostavno negde i taj privredni zamajac smo u mogućnosti da radimo na intenzivnom oporavku naše privrede od pandemije Kovid - 19. Time treba da očuvamo zaposlenost u privatnom sektoru, da omogućimo da realizaciju novih investicija imaju sve firme, da postignemo veću konkurentnost kada su u pitanju naši proizvodi i da izvršimo primenu digitalizacije u svim sektorima.

Znači, ono što je sada najefikasnije, nisu samo mala i srednja preduzeća, već i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, trgovinu, turizam, da se izvrši potpuna primena IT tehnologije. Zbog toga smo zaista sa zadovoljstvom prihvatili ove predloge na Odboru za finansije. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo još 6. jula razmatrali predloge sporazuma koji se nalaze na današnjem dnevnom redu u plenumu, a koji se odnose uopšte na olakšice kada je u pitanju uticaj konkurentnosti Srbije i kada su u pitanju odnosi CEFTE, EFTE, Turske, znači saradnje, i tržište i EU i Srbije koja očito ima dobre odnose kao zemlja zapadnog Balkana, ima dobre odnose sa svim ovim međunarodnim odnosima.

Zonu slobodne trgovine koju imaju članice EU i EFTE očito Srbija treba da koristi. Na Mešovitom komitetu očito je došlo do određenih promena gde Srbija svoje akte treba da usaglasi. To je u stvari jedan od ovih predloga, kao što ste videli, pogotovo ovaj deo koji se odnosi na poreklo robe. To su sporazumi koji nemaju određenu direktnu finansijsku podršku, odnosno uticaj u smislu toga da se Srbija zadužuje ili da Srbija na određeni način povlači neka sredstva iz međunarodnih institucija, ali prema ovim pravilima ona sebi omogućava veće prihode, veću trgovinsku razmenu sa svim državama u regionu, sa velikim centrima trgovinske razmene čime u stvari povećavamo svoje prihode i omogućavamo u stvari da postižemo konkurentnost naših proizvoda, što je od velikog značaja.

O poljoprivrednim proizvodima i o saradnji sa Islandom, Švajcarskom i Norveškom, Norveška će tek potpisati ovaj sporazum, sigurno da će govoriti moj kolega, predsednik Odbora za poljoprivredu, ali ovaj deo kada pričamo o Carinskoj konvenciji, kada pričamo vezano za TIR, pokazuje u suštini da će naši proizvodi mnogo lakše doći do ovih država sa kojima imamo sporazum.

Ono što smo na jučerašnjoj sednici imali, kao jedan od važnih projekata daljinskog grejanja grada Kragujevca - Ugovor između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, predstavlja veliki značaj za Srbiju. Velike čestitke gospođi ministarki za to što će u stvari Kragujevac biti jedan od četiri velika grada koji će prvi uvesti ovakav sistem daljinskog grejanja i koji će u stvari uraditi za zaštitu životne sredine jako mnogo.

Ono što smo imali prilike da čujemo na Odboru, kada su u pitanju parametri za smanjenje zagađenja, znači ono direktno što se odnosi na životnu sredinu su frapantni, što pokazuje suštinski da ova Vlada jako puno radi na tome, kada je u pitanju očuvanje životne sredine, ali ono što je nas interesovalo najviše su tu ekonomski i finansijski parametri. To je ono povlačenje kredita od 14 miliona evra, plus dva do četiri, kada je u pitanju sanacija pepelišta, što mislimo da se prvi put u Srbiji povlače ova sredstva, jer mi u suštini ne znamo kolika su ulaganja u sanaciju pepelišta kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanju velike crne tačke u ovom pogledu.

Mislim da je od velikog značaja ovaj kredit, odnosno sporazum koji mi potvrđujemo, koji je Vlada i vaše Ministarstvo potpisalo. Zaista mogu da vam čestitam da jedan od najvećih projekata kada govorimo o zaštiti životne sredine je ovaj.

Pozivamo vas da kada govorimo i o neformalnim poslaničkim grupama i kada su ciljevi održivog razvoja i kada je Forum za energetsku politiku ste dobrodošli da nam kažete koji sve to zeleni projekti su inicirani od strane vašeg Ministarstva, jer mislimo da je to od velikog značaja da građani Srbije znaju koliko radite na tome uprkos napadima i nekim bezrazložnim konstatacijama kako ova Vlada i kako vaše Ministarstvo ne radi ništa. Ono što ste vi do sada uradili jednostavno može da se vidi direktno na terenu, ne obazirete se na to šta ko priča, već je bitno šta ko radi. Mislim da je jako važno da su rezultati koji ostaju iza nas u stvari i jedini uspeh u našem radu. Zbog toga u danu za glasanje, mislim, i kao Odbor i kao poslanici ćemo podržati ove predloge. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo prilike zaista da govorimo o projektima koji pišu istoriju Srbije koja govori o tome da se Srbija menja, i to menja se po sistemu koji je karakteristika za visokorazvijene države koje svoju ekonomiju zasnivaju na tzv. zelenoj agendi, odnosno na održivom razvoju, što znači da mora da se uspostavi jedan balans između ekonomije, ekologije i socijalnih davanja, da postanemo jedno razvijenije društvo u tom pogledu, bez obzira da li smo članice EU ili ne, zato što je dobro to za nas, zato što je dobro za našu ekonomiju i zato što je to u interesu budućnosti naše dece.

Projekat daljinskog grejanja grada Kragujevca je prvi projekat koji u Srbiji praktično uvodi zamenu prelaska sistema grejanja sa uglja na gas, odnosno sa tzv. neobnovljivih na prirodne resurse, kojima u stvari daje mogućnost da svi građani koji žive u velikom gradu mogu da se prikače na daljinsko grejanje i da u stvari koriste energente koji daju najmanju emisiju zračenja, koji daju najmanje štetne posledice po zaštitu životne sredine.

Ono što je ovim predlogom sporazuma, odnosno povlačenja kredita i Sporazuma između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji je sklopljen i potpisan 2. jula ove godine pokazuje da osim zamene kotla koji će se desiti dolazimo do jednog od najvećih projekata čišćenja pepelišta, jer smo imali prilike na Odboru da čujemo da je neki proračun da 40.000 tona pepela u stvari treba da se sanira ovim projektom, što u stvari pokazuje kolika je u stvari šteta koju mi kao ljudi nanosimo životnoj sredini kada koristimo energente koji su neobnovljivog tipa, ali koji jednostavno su stvar naše svakodnevice, i ne samo u Srbiji, nego i u zemljama u okruženju, pa čak i onim razvijenim državama.

Te priče koje mi imamo prilike da čujemo, da treba zatvoriti sve termoelektrane, je neki dugoročan cilj koji postavlja ne samo Evropa i razvija energetska tranzicija, već i sve države koje žele da postanu članice EU u stvari pokazuje da najrazvijenije ekonomije EU, kao što je Nemačka, grade termoelektrane. Prema tome, jedan energetski balans o trošenju energenata svaka država treba shodno svojim mogućnostima da donese. To je ono što je jedna razvijenija ekonomija, kao što je Nemačka, odavno počela, taj svoj put, i zato ona i svoju ekonomiju, koju zasniva na visokim stopama rasta i koju zasniva na tome da treba da koristi što više obnovljivih izvora energije i sebi postavlja visoke ciljeve da li je to 30%, 50%, 70% do 2050. godine.

Srbija je negde sebi postavila kao ciljeve 27%, ali ono što je bitno je u stvari ta emisija štetnih čestica u našu životnu sredinu, jer ne ide samo u vazduh, jer jednostavno kad padaju, onda padaju zemljište, pokazuje u stvari da Srbija ovim putem kojim je krenula, velikim koracima kada je u pitanju sprovođenje visokih ekoloških standarda u svoju privredu, u stvari želi da postigne zaista održivu proizvodnju, shodno onim pravilima kako to rade sve razvijene države sveta. Naravno, neko kao država koja je ratifikovala konvenciju koja se odnosi i na ciljeve održivog razvoja, koju su promovisale UN i skladu sa Pariskim sporazumom 2015. godine u Parizu i time u stvari je pokazala da interes svakog građanina u našoj državi mora biti ispoštovan.

Recimo, sada će Kragujevac imati prilike zaista da živi u gradu u kome ti standardi će podići rapidno tu lestvicu, jer plan je u stvari da ovim sporazumom izvođači koji treba da realizuju ovaj projekat treba da budu uvedeni krajem avgusta meseca, da treba da se zaista završi jako veliki posao ovim sporazumom, da je plan da dočekamo sledeću grejnu sezonu sa novim kotlom, sa korišćenjem prirodnog gasa i da se izvrši čišćenje pepelišta u periodu od 2022. godine, pre svega izradom studije koja treba da bude završena u maju mesecu, do druge polovine 2022. godine. Čišćenje pepelišta uopšte nije jednostavan posao. Naravno, postoje i određene tehnologije koje treba da pomognu da to pepelište bude sanirano na način koji će možda stvoriti neku novu upotrebnu vrednost, biti ugrađeno u neke, recimo, izgradnje puteva, kao određena vrsta ugradnog materijala, samim tim dobiti smanjenje troškova kada je u pitanju uopšte povlačenje kredita za putnu infrastrukturu.

Znači, da zaista ono što mi ovde želimo da kažemo građanima Srbije, da je Srbija dostigla pre svega finansijski mogućnosti da povlači ovako razvijene projekti koji su zasnovani ne samo na realnim investicijama, već na znanju i na inovacijama i to je ono što mislim da je od velikog značaja za sve nas, a pre svega i za one mlade ljude koji jednostavno danas ulaze u realizaciju ovako modernih projekata, sa završenim fakultetima određenih struka, koji zaista imaju čemu da se nadaju u budućnosti i da se pohvale da na ovakvim strateškim projektima koje Srbija sada ima učestvuju i jednostavno ulazi u njihove biografije kao neko ko je menjao Srbiju u svom pozitivnom smeru.

Kada govorimo o sporazumima i predlozima zakona o potvrđivanju odluka Mešovitog komiteta države EFTA-e i Republike Srbije koja se odnosi na Sporazum o slobodnoj trgovini, u vezi definicije pojma „proizvoda sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, znači, mi ovde govorimo o tome da mi svoje proizvode jednostavno treba da potenciramo i da definišemo tačno koje imaju svoje poreklo, ali da time u stvari dobijemo jednu konkurentnu prednost za naše proizvode koji će ići na ta tržišta i to je ono što u stvari za nas predstavlja mogućnost da napravimo veći izvoz i da imamo veće prihode u budžet Republike Srbije. Kao takav model promene samih protokola, mi u stvari treba da stvorimo te finansijske benefite koji su od velikog značaja za nas.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma koji se odnosi na poljoprivredne proizvode Srbije i Islanda i Srbije i Švajcarske, imali smo prilike dosta toga da čujemo koje su prednosti od gospodina Marijana Rističevića i gospodina Milije Miletića. Gospodin Rističević je, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, dao onu konciznu, realnu analizu koje su to koristi samih poljoprivrednih proizvođača od ovoga što mi ovde radimo u Skupštini Srbije i kada donosimo i usvajamo ovakve protokole.

U vezi sa tim, ono što imamo kao potvrđivanje izmena i dopuna određenih carinskih konvencija vezano za TRS, to je ono što govori o samom prevozu, o transportu ne samo poljoprivrednih proizvoda, već uopšte proizvoda, prema principima koje konvencije koje još važe od 1975. godine, ali naš cilj je da u stvari kamioni sa našom robom treba za što kraće vreme da jednostavno dostignu krajnje destinacije, pogotovo kada su zemlje EU u pitanju i sa onim što smo imali kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, mi onda jednostavno na onoj lestvici kada je u pitanju konkurentnost naših proizvoda, ako zauzimamo neko npr. 50. mesto, kada skočimo na 30. ili 20. u stvari pokazujemo koliko smo sposobniji od drugih država u regionu, i onih koje su članice EU i onih koje to nisu, da jednostavno osvajamo tržišta i samim tim imamo bolje makroekonomske pokazatelje.

Kada govorimo o pokazateljima onda je to najava i premijerke i predsednika države da ćemo imati penzije veće za pet procenata i određeno povećanje plata, u sledećoj godini plate koje će 2022. godine dostići 600 evra, prosečna plata u Srbiji govori o tome da je to gotovo dvostruko više nego 2012. godine kada su vodili ovu državu oni koji su napadali i Aleksandra Vučića u ono vreme kada je sprovodio teške ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Ali, napadaju ga sa istim žarom i danas kada su ti ekonomski rezultati mnogo bolji i kada priznanje za ono što smo onda radili i ovo sada kada je u pitanju i priliv stranih direktnih investicija u vreme korone i posle korone, u stvari govori o tome da oni koji napadaju i ovu državnu politiku nemaju svoju politiku i zbog toga u svojoj nesposobnosti da pokažu da Srbija može da ide napred, da bude i bolja od ovih rezultata jednostavno nemaju političku viziju kako to Srbija treba da ide napred.

Zbog toga je onda mnogo lakše napadati, vređati i samog Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike i misleći da će time postići neke procente i poverenje građana, u stvari iz izbora u izbore mi vidimo da građani imaju odgovornost i prema sebi, svojim porodicama, svojoj deci, svojoj budućnosti i ne daju podršku takvim politikama i takvim pojedincima.

Ono što želim da kažem da je obim stranih direktnih investicija za prvih pet meseci 1,7 milijardi evra, što pokazuje da ćemo ovu godinu završiti sa preko 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, da rast koji je projektovan budžetom, a podsetiću vas da su nam u decembru mesecu govorili da nema šanse da postignemo rast od 6% sada gotovo govorimo o izvesnoj cifri od 6% BDP-a, pa čak i nešto većem, da je za prvih pet meseci javni dug iznosio 28,07 milijardi dinara, što je 55,6% BDP-a, gde su dogovorili da ćemo možda preći 60%, pa ćemo urušiti taj nivo koji je karakterističan za razvijene zemlje EU, da ono što je deficit republičkog budžeta iznosio za prvih pet meseci 99,8 milijardi dinara pokazuje da ćemo zaista ispoštovati ovaj deficit od 3% ukoliko ne dođe do određenih većih poremećaja na tržištu koje mi imamo sa najavama raznoraznih, takozvanih opozicionih stručnjaka koji nam govore o tome kako ne vodimo odgovornu finansijsku i ekonomsku politiku ove države.

Oni ne shvataju da ove naše rezultate prate sve međunarodne finansijske institucije i upravo svakim danom prateći naše rezultate govore o tome da mi i jesmo bili prošle godine i ove godine ekonomski gigant kad su u pitanju rezultati, da njima i dan danas nije jasno kako smo zaista postigli te dobre rezultate zato što poštujemo ono što sve napišemo i onda i kada ne veruju te neverne tome da ćemo zaista nešto uraditi kad je u pitanju konsolidacija javnih finansija i kad je u pitanju podrška i privatnom i javnom sektoru, kada rešavamo probleme, zaista to i uradimo.

Na kraju, dobijemo zaista to što su brojke, što je u stvari rezultat i politike Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke i zajedno sa koalicionim partnerima koji su videli u nama, zaista pouzdanog partnera za buduću politiku kada govorimo i izlazak pred građane da smo skloni tome da ocene da li smo dobro radili svoj posao ili ne kada je u pitanju sama ekonomija Republike Srbije.

Imaće prilike građani dogodine u svom regularnom roku, kada budu bili raspisani izbori, i kada govorimo o predsedničkim i kada govorimo o Gradu Beogradu, da se izjasne o tome da li jednostavno podržavaju politiku odgovornosti, da li podržavaju politiku ekonomskog rasta i razvoja, inovacija, bitke za bolju Srbiju, bitke za održivi razvoj Srbije, za borbu koja se odnosi i na očuvanje svih standarda kada su u pitanju zaštita životne sredine, borba za nacionalne interese kada je u pitanju i Zelena agenda.

Imaće prilike da se izjasne o tome da li podržavaju ovu politiku ili će dati podršku nekim neodgovornim političarima koji su samo pričali, ništa nisu radili, a sasvim suprotno kada je bio u pitanju budžet Republike Srbije brinuli o njemu na način tako što su prelivali novac iz budžeta građana Srbije u svoje lične džepove, na svoje lične račune i o tome na kraju krajeva će doneti odluke i neke međunarodne institucije koje će dati dokaze za sve ono što smo govorili do sada i što govorimo u budućnosti.

Prema tome, u danu za glasanje, podržaćemo predloge ovih zakona i sporazuma koji daju podršku ovakvim novim trendovima kada je u pitanju zaštita životne sredine, projektima daljinskog grejanja, ne samo grada Kragujevca, već i drugih gradova i daćemo podršku saradnji koja će dati podršku poljoprivredi i sve u cilju održive ekonomije Republike Srbije.

Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -