| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 8 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, pre nego što krenem da govorim o sporazumima, samo bih podsetila ministra Lončara da smo ovu priču o donorskim karticama pričali 2018. godine, a pre toga i pokušali da imamo i javna slušanja po tom pitanju i najveći problem i jeste bila svest građana upravo o tome i porodica koja treba da odobri, jednostavno, transplatacije.
Nemojte da zloupotrebljavate tako sofisticirane teme u političke svrhe zato što to danas jednostavno postaje svakodnevnica da to radite.
Priča o tome da je 12 hiljada ljudi umrlo zbog toga što filteri za vazduh ne postoje, da smo prvi na listi građana koji umiru od raka. Jednostavno prenabregavate činjenicu da je postojalo neko NATO bombardovanje 1999. godine, da postoje naučna istraživanja o tome i dokazi da na svakih 10 godina upravo zbog perioda raspada radioaktivnog uranijuma dolazi do povećanog broja bolesnih ljudi.
Zbog toga mislim da se država krajnje odgovorno ponaša prema ovoj temi, pogotovo što sada imate i najavu, posle razgovora sa vrhunskim naučnicima iz Rusije, upravo o najnovijim tehnologijama koje treba da budu donete u Srbiju kada je u pitanju vakcina protiv raka.
Prema tome, Srbija se krajnje odgovorno ponaša kada su ove teme i kada je uopšte život građana u pitanju i ne treba zloupotrebljavati u svakodnevne svrhe, ali mi smo nekada ovde u parlamentu zaista na ove teme vodili jednu konstruktivnu debatu i govorili upravo o konsenzusu svih građana, bez obzira na politička uverenja kada su u pitanju ovakve teme.
Kada danas imamo teme koje su 31 sporazum na dnevnom redu i kada su one podeljene u nekih pet oblasti, kako je moj kolega Radosavljević rekao, a to su teme koje se odnose na nauku, obrazovanje, na energetiku, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, odbranu i deo koji se odnosi na ekonomiju i trgovinske sporazume, treba reći da u ovim teškim političkim trenucima, kada imate pitanje uopšte funkcionisanja određenih institucija, upravo što proteklih deset meseci smo imali blokade najvažnijih institucija, kao što je tužilaštvo, univerzitet, pravosuđe, onda dolazimo u situaciju da je neko zaista, ko se borio za to, da institucije i život u Srbiji stane, jednostavno Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom države se trude da jednostavno nastave ovaj život, a to su i građani Srbije potvrdili u zadnjih tri meseca, gde su pokazali svojim učešćem u šetnjama da jednostavno žele da vrate svoj život u poziciju u kojoj je bio pre zaustavljanja života kada je povod za pad nadstrešnice, 1. novembar, iskorišćen u političke svrhe da se jednostavno obračunate sa Aleksandrom Vučićem, pre svega kao jednim političarem koji je od 2013. godine zaista težio da ovu Srbiju gura napred i kada je vodio svoju spoljašnju politiku i te 2013. i 2014. godine, pa i danas 2025. godine, a i kada je u pitanju unutrašnja politika.
Zato mi danas imamo ove sporazume upravo koji govore o tome da države i na istok i na zapadu žele jednostavno da sarađuju sa jednom Srbijom, da smo 15. oktobra imali i posetu predsednice Evropske komisije, koja je u trenucima kada treba da rešimo jedno delikatno pitanje, kada se Srbija nalazi u oblasti energetike, kada je u pitanju NIS, između čekića i nakovanja, između velikih sila u borbi za svoja strateška opredeljenja ovde u Srbiji, jednostavno dolazimo u situaciju da poziv gospođe fon den Lajen da se pridružimo mehanizmu za naftu i gas pokazuje u stvari suštinsko opredeljenje Srbije ka evropskim integracijama i da te integracije za koje vi tvrdite da ne idu u dovoljno dobrom smeru i ne idu dovoljno brzo upravo pokazuju da baš idu u dobrom smeru, zato što taj poziv u stvari pokazuje da je Srbija zaista jedan partner kada je u pitanju energetska mreža i zato je opravdano što mi danas jedan od sporazuma imamo upravo sporazum koji se odnosi na reformu energetskog sektora i oblasti zaštite životne sredine i da učešće određenih finansijskih institucija, kao što je i Francuska razvojna banka i Svetska banka i na kraju krajeva i MMF i KFV banka, kako god, želi da učestvuje u ovako jednoj sveobuhvatnoj reformi koja se ne odnosi samo na nas, nego se odnosi na ceo region i ona je bitna za ceo region, zato što sada jednostavno EU gleda da te energetske politike objedini kada je u pitanju kompletno ovaj deo Evrope, za nas predstavlja jedno poštovanje pre svega prema onome što smo do sada radili kada su pitanju evropske integracije.
Sporazum Vlade Republike Srbije, ja bih se zaista opredelila da pričam danas i o sporazumu koji je u oblasti nauke i tehnološkog razvoja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, govori o tome upravo da u oblast nauke je zaista jako uloženo kada je u pitanju Republika Srbija i da taj deo koji se odnosi na razmenu studenata, profesora, naučnika, akademika, ne govorimo samo o Turskoj, nego govorimo upravo o tome da je očito želja svih država u svetu da sarađuju sa Srbijom u ovoj oblasti, a to nije slučajno.
Pre svega, reći ću, i u ono vreme kada je predsednica Skupštine Ana Brnabić bila i premijer i kada je jednostavno insistirala, tada je prvi put odvojena nauka kao posebno ministarstvo i tehnološki razvoj od prosvete, napravljen je jedan veliki zamajac, pre svega postupkom digitalizacije i taj nastavak u stvari te saradnje na bilateralnom, multilateralnom nivou, kada su međunarodne organizacije u pitanju, govori o tome da je Srbija zaista mnogo uložila, pored izgradnje infrastrukture, koja je govorila mnogo toga, otvaranje tih informacionih centara i data centara i centara koji upravo treba da podstaknu razvoj nauke koje treba da nađu primene direktno u privredi, kad govorimo o tom ekonomskom razvoju, danas posle toliko godina, daju konkretne rezultate. Ti rezultati se ne ogledaju samo u tim resursima u smislu infrastrukture, već se govori o tome da ti centri postaju zaista svrhishodni i prepoznati na svetkom nivou.
Tako danas imate prvi multifunkcijski centar za kreativne industrije i inovacije koji je otvoren sada, 9. oktobra, tzv. "Ložionica", stara Ložionica, od koje je napravljen jedan centar u kome će budući habovi i mladi inženjeri raditi u njemu iz oblasti IT i veštačke inteligencije, zatim imate centar koji se odnosi na istraživački deo isključivo za robotiku, koji je napravio jednu nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju i imate, danas je to objavljeno u određenim medijima, da Evropska unija radi na tome da formira tzv. centre za veštačku inteligenciju koji će biti čitave fabrike i koja želi da umreži ceo zapadni Balkan u toj oblasti, a što znači da Srbija već ima formirano mnogo toga i da ćemo biti sigurno jedan od lidera u regionu i biti centar zbivanja kada je u pitanju cela ova oblast.
Zato, kada govorimo o tome da u oblasti nauke imamo 110 naučnih istraživača koji su prepoznati na svetskoj listi Stanforda, danas govorimo o tome u stvari da su oni jedan od najuticajnijih naučnih istraživača u svetu i da praktično je ova oblast kojom mi upravljamo u svetu.
Zato je vrlo važno ovo što Ministarstvo zdravlja radi na vraćanju lekara u Srbiju, što znači da i mi kao država aktivno radimo na vraćanju mnogih naučnika sa svetskim karijerama, da se vrate u Srbiju i da upravo u ovim vodećim oblastima u tehnološkom razvoju budu ovde, zato što to nama jako znači.
Ono što je kreirano poslednjih deset meseci nikako ne ide u prilog tome da jednostavno vi želite da ljudi koji rade u inostranstvu u ovoj oblasti žele da se vrate kada vide da jednostavno fakulteti ne rade, da su naučni instituti blokirani radom i da se bavimo politikom a ne isključivo naukom. Atmosferu koju kreirate ovde, a vi podržavate zdušno, i to je moj savet, da ako želite da izađete pred svoje birače i dobijete te glasove, treba da se ogradite od nasilja, od političkog zastrašivanja, od blokada normalnog života, od zaustavljanja saobraćaja, stavljanje na stub srama političkih aktera ove države, jer danas-sutra možete i vi da budete upravo jedni od tih, gde ćete biti na stubu srama bez obzira kojoj političkoj partiji pripadate. To je ono što jednostavno današnji mladi ljudi su potpali pod uticaj te volk kulture koju jednostavno mi kao ovde odgovorni ljudi moramo da razgovaramo, bez obzira na to da li se radi o profesorima ili njihovim roditeljima. Oni jesu ogledalo svih nas i jesu ono što treba da predstavlja budućnost jedne države.
Nemojte da zaboravite da u prethodnih 10 meseci 20% studenata, a to je 20% od 200 hiljada studenata, 40 hiljada mladih ljudi je promenilo svoje karijere i promenilo svoje sudbine. Mnogi su otišli da studiraju u inostranstvo, neki su otišli na privatne fakultete, a mnogi su se zaposlili i prestali da studiraju. To je odgovornost onih koji su doveli do blokada ovih prethodnih 10 meseci.
Vaše zdušno podržavanje ovako nečega i nadmetanje da biste se dopali njima je prosto nemoguće, jer ako želite da promovišete tu antidržavnu politiku, onda jednostavno građani Srbije neće vas nikada podržati u budućnosti u tome. Ako želite da zaista ovu državu vidite u nekom boljem svetlu, pokažite jednostavno svojim predlozima da imate konstruktivna i ispravna rešenja, koja će biti svima u interesu u budućnosti.
To je ono zbog čega govorimo danas o ekonomskim rezultatima, koji jesu manji nego prošle godine, i kada govorimo da MMF postoji ovde, pa, u vreme onih pre 2012. godine, i to ovih koji se zdušno zalažu da oni ne budu tu, i nisu bili ovde i nisu jednostavno postojali, zbog čega smo imali abnormalno zaduživanje i 500 hiljada nezaposlenih.
Mi smo prošlu godinu završili sa pet milijardi stranih direktnih investicija. Sada, prvih šest meseci imamo svega 1,5 milijarde evra. Prema tome, prošlu godinu smo završili sa realnim rastom od 3,9% BDP, mi smo sada, otprilike, prema prognozi Narodne banke na 2,75%, MMF kaže 2,4% a Svetska banka kaže da će biti ova godina završena sa 2,8%.
Kako će biti, to ćemo videti, ali očito da svi rezultati govore o tome da jeste na trenutak bila zaustavljena Srbija. Odgovornost predsednika države i Vlade Republike Srbije je upravo bila u tome da mora da se nastavi, da Srbija jednostavno nema alternativu, osim da ide napred. Nastavili smo da radimo i sve odluke koje donosimo u proteklih dva meseca i marže, smanjenje marža i zaštita najsiromašnijih građana po pitanju energenata i zaštita cene osnovnih životnih namernica za najugroženije stanovnike Republike Srbije pokazuje upravo to koliko brinemo o svim građanima.
Prema tome, moj savet vam je zaista da prihvatite teme koje su od opšteg interesa svih građana Srbije, u jednom smislu konsenzusa, bez obzira što se politički ne slažete sa nama, bez obzira što imate primedbe koje jednostavno nisu odraz ove situacije, nego želite možda da se dopadnete nekim novim listama da biste seli na neke nove političke liste za neke nove izbore. To vam neće doneti ništa dobro, ali vam neće doneti ni te glasove koje očekujete.
Znači, ono čime Srbija treba da se bavi, to je da bude jedna pristojna, razvijena, u tehničko-tehnološkom smislu razvijena država. Mislim da se Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić trude da jednostavno Srbija ide u tom smeru. Hvala.
Poštovani ministri, kolege poslanici, danas govorimo Zakonu o javnim medijskim servisima, a ne govorimo o Zakonu o REM-u. Očito je to institucija koja najviše boli opozicione predstavnika, upravo zato što su negde i studente zloupotrebili i negde ih naterali da održe svoje skupove blokaderske ispred RTS, a ne ispred REM. To je bilo neverovatno što niko nije mogao da objasni zbog čega ste to uradili, zato što je samo trebalo, u stvari, da sačekate sednicu Odbora za kulturu, na kojem je trebalo da se raspiše ponovo konkurs. I to građani Srbije treba da znaju, zato što je šest predstavnika praktično udruženja građana koji su zajedno sa blokaderima tražili izmenu programske šeme i to RTS, su dali ostavke i blokirali uopšte ceo postupak izbora REM. Potpuno je bilo normalno da ćemo imati i nov izbor REM-a, ali je bilo potrebno održati proteste zato što su oni počeli da padaju, jer je narod uvideo o čemu se radi kada je u pitanju blokada univerziteta.
Što se tiče RTS, evo sada ovim novim Zakonom o Javnom medijskom servisu, upravo je nevladin sektor učestvovao u javnim raspravama, udruženja novinara su dali svoje predloge. Usvojeni su svi ti predlozi. Na kraju, 31. januara ove godine Evropska komisija je potvrdila i usaglasila se sa ovakvim predlozima koje sada dajemo, čak smo uveli i nove institute koji nazivaju izbor Poverenika i Zaštitnika građana, ljudi koji se bave i čitanjem medija i slušanjem i gledanjem. Znači, to bi trebalo da bude most između građana i medijskih servisa kojim bi oni hteli da na određeni način utiču, s obzirom da mi ne smemo i ne treba da vršimo bilo kakav uticaj na rad medijskih servisa.
Uvodi se deo koji se odnosi na proširenje nadležnosti Programskog saveta, koji će imati 11 članova. Uvodi se tačno definisanje koliko će biti finansiranje 0,6% kada pričamo o prosečnim zaradama. To je ono oko čega mislim da smo uspostavili određeni konsenzus.
Vi sada dolazite ovde na sednicu Skupštine, koristite amandmane da pričate o „Informeru“, o „Pinku“, o medijskim servisima koji nisu finansirani od strane države, već su to privatni servisi i koji govorite o tome šta su radili i o čemu su govorili kad su u pitanju bili izbori u Kosjeriću i Zaječaru. To je pokušaj da vi ovde sprovodite svoje političke kampanje. Pa ja sad vas pitam da li SNS odgovara uopšte da se toliko malo priča na RTS? Ne odgovara nam. Nama odgovara što ove privatne televizije upravo razobličavaju vaše postupke i vaše ciljeve koji se odnose na vaše političke kampanje.
Mi sada imamo praktično ono što mnogi građani ne znaju, proteklih sedam meseci jedan pokušaj da vi kao političari koji pripadate opoziciji tražite da mi kao pozicija glasamo za prelaznu vladu ovde u Skupštini, promenimo volju građana i pustimo vas da vodite državu u sunovrat, što ste i pokazali. Prvo ste rasturili obrazovanje, prosvetu, visoko obrazovanje, u proteklih sedam meseci, a onda ste krenuli dalje, praktično zaustavljajući ekonomiju. Sva sreća što postoji i taj „Informer“ i taj „Pink“, pa i taj „N1“ i „Nova S“ i taj RTS, zato što, jednostavno, istina uvek pobedi.
Ne možete da lažete i da pravite određene kampanje koje služe dehumanizaciji predsednika države, jer vam je on tu glavna prepreka da biste vi seli na određene funkcije bez izbora i naterali građane Srbije da za vas glasaju. To je jednostavno nemoguće.
Sad vas pitam – ako je glavni razlog za visoko obrazovanje pobuna profesora protiv privatnih univerzitete zašto je Senat Beogradskog univerziteta 21. maja ove godine održao sednicu na Hemijskom fakultetu, pa je na toj 9. sednici Osmog saziva, pored toga što je izglasao emerituse i pored toga što je produžio određene radne odnose za tri nastavnika, izglasao predlog o izmeni studijskih programa u saradnji sa univerzitetom na Balearskim ostrvima i univerzitetom iz Lisabona? Znači, ti programi sada po funkciji kada pošaljete Ministarstvu prosvete i visokog obrazovanja Vlada treba da usvoji. Jel to nije put kojim, u stvari, visoko obrazovanje, odnosno rektor Đokić, koji je predsedavao ovim Senatom, nije u stvari uveo na mala vrata privatizaciju fakulteta, odnosno privatne fakultete iz inostranstva uvodi ovde u sistem visokog obrazovanja?
Druga stvar, danas je Konferencija u Briselu na kojoj profesor Đokić treba da ima svoje izlaganje stanja visokog obrazovanja u Srbiji, gde sa komesarkom EU govori o tome da je visoko obrazovanje u velikoj krizi, a istovremeno pregovara sa premijerom Vlade Republike Srbije prof. Macutom i upravo tada govori o tome kako će se rešiti ova kriza, a onda dolazi u EU i Brisel i opanjkava državu i govori kako je visoko obrazovanje u krizi, kako je nikad gora situacija, a to će u stvari biti jedan budući predsednički kandidat, verovatno, na nekim sledećim izborima kojeg vi treba da podržite. Zato što očito sada imamo da studenti u blokadi ne žele da podrže profesore i zato i postoji Inicijativa 60 gde su izborne liste isključivo sastavljene od profesora univerziteta.
Prema tome, vi kao opozicioni predstavnici treba da zaista dobro razmislite o tome kad šaljete poruke javnosti koje dovode do toga da rušite ovu državu. Mislim da nije ni vama u interesu u budućnosti da ne postojite kao političke stranke i da nemate svoje programe, nego da dolaze pojedinci koji će zarad tuđih interesa iz inostranstva rušiti ovu državu, a pogotovo kad pričamo o budućim očuvanjima nacionalnih interesa, kada je u pitanju Republika Srpska, kada je u pitanju život Srba na KiM i kada je u pitanju čak i budućnost AP Vojvodine u Srbiji.
Znači, prst na čelo i mislim da je vama svima u interesu da zajednički donosimo određene zakonske predloge, a ovaj zakonski predlog je upravo jedan od zakonskih rešenja koji je, u dogovoru sa Evropskom komisijom, budućnost koja treba da nam obezbedi buduće izbore koje vi tražite. Neka sledeća sednica treba da se odnosi i na Zakon o biračkom spisku i na zakone koji upravo dovode do izbora REM-a. Nemojte da koristite ove zakone koji su zaista pokazali da je moguć konsenzus svih relevantnih faktora u društvu, kada su u pitanju javni servisi, da donesemo zajedno. Nemojte da zloupotrebljavate medijski prostor da biste plasirali te vaše političke ideje koje ne vode ničemu, već samo urušavanju i ove institucije koja je u Srbiji najznačajnija, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.
Uvažene predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, nadam se da će moj kolega zaista ubediti sve svoje funkcionere SPS da zaista budu na istoj strani u odbrani državnih i nacionalnih interesa kada je u pitanju Srbija i to je za nas, pre svega, mislimo od krucijalnog značaja.
Mi danas u stvari ovim setom sporazuma branimo u stvari i čuvamo političku, ekonomsku stabilnost Srbije. Ovih 23 sporazuma u stvari je odgovor na sve ono što se dešava u proteklih četiri meseca u Republici Srbiji i bilo bi neodgovorno da sada govorimo samo o sporazumima, a da ne kažemo u kom ambijentu mi donosimo u stvari i kao poslanici ćemo podržati i glasati za ove sporazume. Taj ambijent, pre svega, su protesti, blokade, posle nemilog događaja od 1. novembra 2024. godine, u kojem su se pojedini kreatori politika o kojima smo imali prilike da čujemo sa centrima moći u nekim bezbednosnim službama nametnuli nekim studenskim predstavnicima da postanu deo centara moći koji će odlučivati ovde kako će Srbija živeti, kako će privreda izgledati, kako ćemo mi između sebe se deliti, i to prema u stvari jednom vodiču takozvane anarhističke organizacije pod imenom „Blokadna kuharica“.
Kao što smo imali prilike da vidimo, sve po tom vodiču se dešavalo svih ovih 120 dana. I to je ono što, u stvari, za nas je predstavljao jedno veliko čuđenje kako je nama moguće da se jedan hibridni rat koji se vodi naravno u mnogim državama desi baš i Srbiji. O tome je govorio gospodin Drecun u protekle dve, tri godine, ali niko nije verovao da to baš može u Srbiji da se desi na ovaj način najpodlije, pre svega, kroz mlade ljude koji treba da budu zavedeni različitim idejama. Zašto kažem različitim idejama? Jer kroz povod pada nastrešnice i pogibije 15 ljudi, mi smo svakakve političke platforme čuli ovih 120 dana. Ti zahtevi o kojima smo govorili proteklih meseci upravo pokazuju da od početka smo govorili da su političke prirode i niko nije verovao.
Međutim, prva tri zahteva zaista su ispoštovana do krajnjih granica kada govorimo o Vladi Republike Srbije i predsedniku države, zato što je do sada na sajtu, to smo juče imali prilike da čujemo od ministara, na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno 16.407 dokumenata. Pa, gospodo iz različitih plenuma, ako je to nedovoljno, neka vam kažu oni koji vas instruišu šta je to što još fali, gde to stoji otprilike što VJT ne može da funkcioniše ukoliko nema još neki papir o kome pričate da zahtevi nisu ispunjeni?
Kada pričamo o četvrtom zahtevu, imali smo prilike prošle nedelje i ove nedelje da razgovaramo o tome i čuli smo i od predstavnika Vlade da najzad i juče je do kraja ispunjen taj četvrti zahtev što se tiče finansiranja i plata profesora i univerziteta i 50% subvencija za školarine studenata. I to je ono što se pokazalo kao tačno da su novi zahtevi na pomolu, a to je jedan od plenuma fakulteta hteo da da kao dodatni zahtev, a to je ekspertska vlada Republike Srbije kao prevazilaženje problema koji su nastali u društvu. Pa je nastao problem zato što postoje određeni studenti koji zaista žele da uče i oni su većina i oni su najzad smogli snage da se organizuju i da kažu da žele da nastave svoje studiranje kada su videli da je i ovaj četvrti zahtev ispunjen i da ne postoji više prepreka za bilo kakve blokade, za bilo kakve animozitete u društvu.
Dijalog na koji su pozivani i studenti koji blokiraju univerzitet, pa čak i profesori koji ih podržavaju u tome, uvek je ostao negde kao dignuta ruka u vazduhu od strane i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, pa na kraju krajeva, i poslanika, kada pričamo o Odboru za prosvetu i nauku. To je, u stvari, pokazatelj za nas da dijalog nema alternativu, ali očito druga strana pokazuje da nisu za dijalog, da su za to nešto što treba da se desi upravo u subotu. Zašto to govorimo? Zato što oko 30.000 ljudi na svojim nalozima na društvenim mrežama poziva na rušenje ustavnog poretka Republike Srbije.
Znači, kada vi pozivate građane na rušenje ustavnog poretka, onda preuzimate veliku odgovornost da snosite sve konsekvence kada je u pitanju zakon i članovi zakona koji se odnose na rušenje ustavnog poretka, ali bogami i primenu evropskih standarda kada je u pitanju ova oblast. Mi smo imali prilike da vidimo kako se to radi u Francuskoj, kada su u pitanju Nemačka, Slovačka. Znači, mi imamo te modele EU i kako se to radi i kako se to završava. Nikada do sada u ovih četiri meseca zaista Republika Srbija nije htela, na svoju štetu nije htela da primenjuje ove standarde i zakone koji su zaista na snazi.
To je ono što je mnogim ljudima možda i smetalo koji su protiv tih blokada, ali jednostavno, jedna dobra stvar koja je izašla iz svega ovoga je što su maske pale, što se razotkrilo lice ko su, u stvari, inspiratori svih ovih blokada, ko su oni ljudi koji tzv. pumpanjem, odnosno hibridnim svojim delovanjem žele da dovedu da Srbi krenu na Srbe. Plenum komunističke partije Hrvatske i u Drugom svetskom ratu, a bogami, uvek je išao na to Srbi na Srbe, pa kako ćemo, lako ćemo.
Nemojte da zaboravite da po ekonomskim pokazateljima ako je Malta prva po rastu od 5%, Srbija druga 3,9%, Hrvatska je treća 3,8%. Šta mislite kako se Hrvatska nosi sa ovakvim dobrim ekonomskim rezultatima, pogotovo kad govorimo o stranim direktnim investicijama, koje su za prošlu godinu bile u rekordnom nivou od 5,2 milijarde evra? Znači, njima nije u interesu da mi otvaramo nove fabrike, nova preduzeća, da idemo dalje i da guramo rame uz rame našu ekonomiju sa članicama EU. Negde postoji ta nit istorijska gde Srbiju mnogi vide kao zemlju koju treba da unište, pre svega ekonomski.
Ako hoćete jednu zemlju da uništite, onda idete da uništavate teritorijalni integritet i suverenitet, a to imamo sa problemima na KiM, sa Republikom Srpskom, koja je sada u toku. Zatim, imate deo koji se odnosi na uništavanje institucija, to sada imamo unutra, znači, napad na univerzitet, to su sve institucije, fakulteti, škole osnovne, lokalne samouprave, sada imamo najavu - napad na parlament, na RTS i na Ustavni sud. Znači, to ništa nije baš tako slučajno. Imate napad na medijski prostor, odnosno na medije i imate napad, odnosno na duhovnost jedne države. To ste imali napad za Srpsku pravoslavnu crkvu, na patrijarha i na vladike i na kraju imate ekonomski iznurivanje, odnosno to je ono o čemu govorimo svo vreme - borba za ekonomski rast i razvoj Srbije koju treba jednostavno uništiti.
Mislim da smo mi zaista pokazali i kao vlast veliki stepen odgovornosti, zašta nam se ovde spočitava da to ne radimo, da smo pored svih ovih napada zaista sposobni bili da donesemo i budžet Srbije u nemogućim uslovima, ako se setite, za ovu godinu i set zakona kojima smo ispunili sve zahteve kada je u pitanju univerzitet, ali na kraju krajeva sada govorimo i ovim sporazumima koji zaista treba da daju pun gas kada govorimo i o energetici i oblast saobraćaja i oblast zaštitne životne sredine, ali i oblast inovacija i evropskih integracija.
Za nas ovo predstavlja jedno veliko priznanje u kome mi moramo da pokažemo snagu, kao država, da možemo da se nosimo sa sim izazovima, a pogotovo sa onima koji slede, kada je u pitanju nova geostrateška politika i kada su u pitanju novi odnosi između relacija Amerika, Evropa, Kina, pa i Ruska Federacija, i to je ono za šta svi i strane diplomate daju veliku podršku predsedniku Aleksandru Vučiću da je zaista vodio odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Mislim da je zbog toga vrlo važno da i ovaj set sporazuma podržimo, a da samim tim pozovemo na mir, stabilnost, što je bila i politička kampanja Aleksandra Vučića kad se kandidovao za predsednika Srbije, jer zaista dijalog nema alternativu. Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 141451.00 | RSD | 01.08.2022 - |