ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Uvaženi predsedavajući, javila sam se kao ovlašćeni predlagač Odbora za finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, zato što smo juče imali sednicu Odbora, na kojoj je ministar izložio predlog ovog drugog rebalansa koji u ovoj godini razmatramo.

Na sednici kada se razmatraju rebalansi budžeta i budžeti za sledeću godinu, pored ministra, koji je predlagač ispred Vlade Republike Srbije, prisustvuje i Fiskalni savet, odnosno predsednik i članovi Fiskalnog saveta, koji daju svoju ocenu na rebalans, odnosno na predlog budžeta. Obično su te sednice jako posećene kada su u pitanju ove teme, zato što Fiskalni savet uvek radi jednu malo dublju analizu, pri kojoj daje neka svoja stanovišta kako vidi određene pozicije u samom rebalansu, ali i kako vidi određena ekonomska okruženja.

Mnogo puta smo mi na sednicama odbora imali različite stavove u odnosu na analize Fiskalnog saveta, pa se tako dešavalo i sada, a to je da, pre svega, profesor Pavle Petrović, uz dužno poštovanje, koji uvek negde pokušava da podiže lestvicu kada je u pitanju ekonomija i finansijska stabilnost Republike Srbije, negde je uvek protiv kada je u pitanju povećanja plata u državnim organima, kada su u pitanju određena davanja, za koja on ne vidi ciljano, odnosno strukturnu promenu, kao što su delovi investiranja u društvu u bilo kom segmentu. Tako je on u svojim ocenama uvek navodio da treba da ulažemo i u zdravstvo i u obrazovanje i u zaštitu životne sredine i u povećanje penzija, ali onaj deo kada kažete da država mora zaista da adekvatno odgovori na pandemiju, i to je davanje ne samo privatnom sektoru kroz minimalne lične dohotke, nego i povećanje plata u državnom sektoru i kada je bila ta mera, socijalna, koja se odnosila na 100 evra svakom građaninu Republike Srbije, onda je vrlo skeptičan i protivi se ovakvim merama.

To je ono što je, u stvari, bila ideja i ministra i članova Odbora, da pokažu da ipak takve mere daju rezultate, bez obzira što negde možda kroz ta ekonomska istraživanja i te brojke, negde oni ne vide rezultate svega toga. Međutim, kada pogledate izveštaje MMF-a, Svetske banke, Evropske komisije, ipak te mere su dale adekvatne rezultate.

Kada danas pogledate, recimo, izlaganje direktorke MMF-a, vodećih ekonomista Amerike, koji traže da država adekvatno reaguje, shvatili su da je kasno reagovano na pandemiju, da je u stvari Srbija jedna mala država koja je sprovela svoje ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, u datom trenutku reagovala adekvatno, odslušala potrebe građana, privrede, što je najvažnije, baš onda kada smo kao država bili zatvoreni zbog naleta pandemije korone, odnosno Kovida-19 i da je sa takvim merama dala adekvatne rezultate.

Zato mi danas imamo najmanju stopu pada privrednih aktivnosti. Zato ćemo imati i najbolju stopu rasta kada su u pitanju određeni kvartali. Zato spremno dočekujemo sledeću godinu, koja treba da bude godina oporavka za sve države, ali tako i za nas. Zbog toga i ovi grafikoni koji pokazujete i koji su u stvari projekcija svih međunarodnih finansijskih institucija, zaista imaju svoj osnov.

Ono što pokazuje veliku skepsu i Fiskalnog saveta i nekih opozicionih lidera o tome da se Srbija ne nalazi na nekom dobrom putu, u stvari, pokazuje da neki ljudi još uvek žive u prošlosti, ne shvataju šta je potreba društva danas uopšte, zašto je potrebno da sarađujemo i kao privreda i kao društvo na adekvatnom nivou, zašto treba slušati potrebe građana svakodnevno i zašto treba donositi ovakve mere promptno, na određeni način, u saradnji sa svim relevantnim subjektima u društvu.

Zbog toga smo mi juče na sednici Odbora prihvatili ovakav predlog rebalansa budžeta, jer mislimo da je to dobro za sve građane. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, nakon prvog rebalansa budžeta koji smo usvojili u prethodnom sazivu Narodne skupštine, koji je u stvari predstavljao 44 uredbe koje je Vlada Republike Srbije 2020. godine morala da usvoji da bi jednostavno država funkcionisala u vreme najveće pandemije, kada je Srbija zaustavila kompletnu ekonomiju i život i kada je zaista država brinula o građanima Srbije na najbolji mogući način, što se pokazalo sada kao jedna od pravilnih odluka, pokazala je da u stvari su mere koje su potpadale pod onaj deo, kad kažem onaj ne samo zdravstvenih mera, nego odluka da se donesu određene ekonomske mere u vreme kada niko nije reagovao, gde su sve zemlje bile u šoku zbog toga što se dešava i nisu odgovorile na adekvatan način, Vlada Republike Srbije je zaista odgovorila promptno.

U decembru mesecu, podsetiću vas, kada je usvojen i budžet Republike Srbije za 2020. godinu i kada je napravljen plan „SRBIJA 2025“ mi smo doneli određene odluke da zaista krenemo punom snagom u razvoj Republike Srbije, u infrastrukturne projekte, u sve lokalne samouprave, do svakog građanina da bi upravo dostigli te ciljeve koje smo rekli – prosečna plata 900 evra, prosečna penzija 440 evra.

Mislili smo na standard građana Srbije, mislili smo na razvoj. Mislili smo i na obrazovanje i na zdravstvo, mislili smo i na zaštitu životne sredine, ali onda je jednostavno došlo do razvoja pandemije, odnosno virusa Kovida-19, koji je bio nepoznat za sve zemlje sveta. To se sada pokazalo da je to bila nepoznanica i za EU i za Kinu i za Ameriku i za Rusiju. Svi smo počeli da se bavimo zdravljem ljudi i kako organizovati društvo da možete na adekvatan način da odgovorite ovakvom jednom stanju koje je zadesilo sve države.

Kada ljudi oboljevaju od do sada nezapamćenih virusa, kada jednostavno zdravstveni sistemi nisu mogli da odgovore na adekvatan način, kad pored broja zaraženih prvo niste imali ni mogućnosti da vidite koliki je broj ljudi, u stvari, i od čega sve boluju građani vaše države, mi smo odreagovali zaista zahvaljujući odgovornoj spoljnoj i unutrašnjoj politici Republike Srbije, predsedniku Vučiću, koji je, zaista, prihvatio odluke Kriznog štaba, koji su činili svi lekari u ovoj državi koji znaju da se nose sa ovakvim teškim temama u društvu i prihvatio na sebe najveći deo odgovornosti za tako nešto.

Prvim rebalansom budžeta, koji je usvojen 25. aprila 2020. godine, smo u stvari obezbedili da 183.000 preduzeća, koja su iz privatnog sektora podneli zahteve da su zainteresovani da im država pomogne sa minimalnim ličnim dohotkom u naredna tri meseca, su pokazali u stvari da država ima snage i mogućnosti da se brine o njima. To je jedan bio pozitivan glas, kojim je trebalo, u stvari, da svim građanima Srbije pošaljemo poruku i optimizam da je država preuzela na sebe veliki deo odgovornosti za sve ono što se dešava kao posledica pandemije u ekonomiji jedne države i da samim tim kroz tu podršku želi da smanji sve negativne efekte koji su nas zadesili.

Tim prvim rebalansom, podsetiću vas, smo odobrili i ovde u parlamentu verifikovali taj prvi rebalans, 1,3 milijarde evra viška od onoga što smo planirali krajem 2019. godine za 2020 godinu. U tih 1,3 milijarde, 933 miliona su u stvari deo ekonomskih mera, upravo koje su se odnosile i na jednokratnu pomoć najugroženijim socijalnim kategorijama i penzionerima, i onaj deo koji se odnosi na povećanje plata zdravstvenim radnicima i na taj deo koji smo rekli, koji su minimalni lični dohoci, koje je država dala kao podršku privrednim subjektima koji nisu mogli da se nose jednostavno sa ekonomski teškim posledicama, jer nisu radili mesec i po dana.

Kada smo došli do toga da smo 12,5% BDP-a, odnosno 5,8 milijardi evra utrošili da bi zaustavili ekonomski pad Srbije, danas kada se nastavio život posle završetka tog vanrednog stanja, videli smo da je ekonomija zaista jednim punim zamahom krenula, tako da smo mi u trećem kvartalu doživeli jako velike stope rasta unutar ove 2020. godine, što je pokazalo, u stvari, da je naša ekonomija, zaista, tzv, kako ekonomisti kažu, žilava. To znači da sektori kao što su poljoprivreda, kao što su energetika, kao što su saobraćaj, su negde sa tim svojim privrednim aktivnostima, kao što je naravno i sama proizvodnja, koja je nastavila da radi, pokazala da je sposobna da očuva mnoga radna mesta. Naravno, bez podrške države to ne bi bilo moguće.

Danas vidimo, u stvari, imamo priznanje svih međunarodnih finansijskih organizacija, da mere koje je Republika Srbija donela su bile efikasne, dobro ciljane i sveobuhvatne. Znači, ova tri prideva, koje nam stalno daju za našu ekonomiju u ovoj godini, pokazuju suštinski da smo zaista na krajnje odgovoran i adekvatan način odgovorili svim napadima koje nam je pandemija zadala.

Danas kada imamo drugi rebalans, pokazujemo da je, u stvari, ovo rezultat upravo tih mera koje je Republika Srbija i Vlada u prethodnom mandatu, a i parlament u prethodnom mandatu koji je doneo, su pokazali da su bili jako dobri, da smo, pre svega, danas kada pričamo o ovom drugom rebalansu, imamo tu podlogu za dobro do sada vođenu ekonomsku politiku u vreme pandemije Kovida-19. Zatim, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije zaista zahteve svih građana Srbije je negde pokušala da kroz ovaj drugi rebalans valorizuje i ono što je najbitnije, da mi imamo formiranje nove Vlade sa tačno definisanim novim ovlašćenjima, odnosno novim ministarstvima.

Znači, rebalans se inače radi i kada se glasa nova Vlada koja ima nova ministarstva, jer je potrebno definisati određene finansijske pozicije za nova ministarstva, ali i ova nova ministarstva su definisana na osnovu šest strateških ciljeva o kojima smo razgovarali ovde u Skupštini kada je bila tema izbor Vlade Srbije i kada je bio Zakon o ministarstvima. Ono što je jasno tada rečeno, to je da nas očekuju novi izazovi. Nismo dugo čekali, videli smo da ti izazovi idu kroz broj zaraženih i bolesnih ljudi kada je u pitanju pandemija korona virusa i kada je u pitanju deo koji se odnosi na ekonomske posledice, uvek kada ta pandemija raste.

Svaka država je u dilemi kada je u pitanju ekonomija i pandemija, da li ona ide i ili, da li ćemo se opredeliti samo za pandemiju ili ćemo se opredeliti samo da sačuvamo ekonomiju. Taj balans i tu ravnotežu mislim da je Ministarstvo finansija, u saradnji sa svim novonastalim ministarstvima negde kroz ovaj rebalans dala i pokazala, u stvari, da ovaj rebalans ima tu socijalnu kategoriju i ima tu razvojnu kategoriju. Socijalna se odnosi na pandemiju, odnosno na pozicije u budžetu, koje obuhvataju opremu, lekove, bolnice i kompletno zdravstvo, kao i onaj deo koji se odnosi na same plate zdravstvenih radnika, koje za nas predstavljaju jedan stub i poverenje svih građana Srbije da ćemo prevazići ovu pošast, odnosno ovaj težak period kroz koji prolaze sve zemlje sa najmanjim, odnosno najlakšim posledicama, ako to tako može da se kaže. I ekonomija koja ne sme da stane u svom punom kapacitetu, već mora da funkcioniše u novonastalim okolnostima.

Ta ekonomija, da bi išla i imala svoj veći zamajac, ona mora da da svoj puni doprinos kada je u pitanju infrastruktura, kad su u pitanju infrastrukturni projekti, kada su u pitanju izgradnja bolnica, izgradnja puteva, kada su u pitanju objekti vezani za zaštitu životne sredine i to je ono što je podloga. Za gotovo dve nedelje raspravljaćemo o budžetu za 2021. godinu. Znači da plan „Srbija 2025“ u stvari predstavlja, i ovaj rebalans, jednu podlogu za donošenje novog budžeta.

Kada govorimo o prihodima kroz ovaj rebalans, videćete da su oni povećani za 46,5 milijardi, odnosno za 3,7%, ali da rashodi koje povećavamo, a u okviru su onog javnog duga koji je definisan Mastrihtom, znači, 56,7% kao u ovom trenutku, rashodi idu više za 148,6 milijardi dinara, što je 9,1%, odnosno ta razlika koja se javlja od 483 milijarde je taj deficit koji je veći za 8,8%.

Znači, on je trebalo da bude zaista stručno ciljan onoliko koliko je taj deficit u odnosu na sve druge države koje su države EU i mi negde, bez obzira što nismo članice EU, očito se ponašamo krajnje odgovorno i pratimo kako to rade razvijene države unutar EU, iako, priznaćete, su imali mnogo lošije rezultate kada je u pitanju borba sa pandemijom Kovid19, kada pogledate broj zaraženih, kada pogledate broj umrlih, kada pogledate pritisak na zdravstveni sistem, iako su oni za sebe govorili da imaju mnogo razvijenije zdravstvene sisteme u državi.

Evropska unija se danas bori, verujte mi, sa konceptom, koji da primeni da bi usaglasila sve ekonomije 27 članica EU. Recimo, bilo je ideja da se uvedu tzv. Kovid obveznice, gde se Nemačka žustro protivi takvim predlozima. Zatim, preko 450 milijardi evra je njihova Centralna banka dala subvencija i podrške takvim državama.

Ono što je ministar jako dobro odgovorio na Odboru za finansije Fiskalnom savetu, mi smo svoj problem i svoju podršku kompletnoj privredi i subvencije države privredi su bile iz naših sredstava. Znači, nisu išla kroz prekomerna zaduživanja, kroz štampanje para, kroz povećanje inflacije, što se dešavalo, priznaćete, i bili su odlika nekih ranijih vlada pre 2008. godine, a gde su pričali o izazovima u privredi i svetskoj ekonomskoj krizi, pa su ubrzano štampali pare, pa su šticovali kurs koji je išao od 86 dinara do 123 dinara za jedan evro. Time su, u stvari, trošili supstancu, odnosno imovinu svoje države.

Tako se naša država nije neodgovorno ponašala, već je iz svojih resursa, iz svojih prihoda koje je povećavala jednostavno ulagala, pre svega u tzv. javne investicije, i vi ćete videti, ono što smo čuli na odboru, da je priliv stranih direktnih investicija od 1,9 milijardi evra, 65% predstavljaju državne investicije. To znači da su privatne nekih 35%. Pokazalo se da i ove mere koje su donošene, koje su možda kritički nastrojene, kada je u pitanju tih 100 evra bilo građanima, u stvari pokazalo da modele koje koriste svetski priznati ekonomisti, tzv. helikopter metode su išle u direktnu potrošnju naše privrede i zato, nakon otvaranja Srbije, nakon vanrednog stanja, smo mi imali toliki ekonomski rast. Upravo zbog toga.

Ona kritika da te mere možda nisu bile dobro targetirane ne stoje. Zato što ovi rezultati o rastu Srbije, koja pokazuje i na kraju ove godine i projekcije za sledeću godinu, da ćemo mi imati te najveće u stvari stope rasta, odnosno najmanji pad od svih država, u stvari su rezultat svega toga.

Zbog toga mislim da je deficit od 102,1 milijarde, gde to predstavlja 8,8% BDP, odnosno bruto društvenog proizvoda, zaista opravdan. Ta ulaganja koja idu sada ubrzano kao što vidite u infrastrukturu, kada je u pitanju zdravstvo, pokazuju da u stvari bez obzira kako vi projektovali određeni budžet kao što smo mi to radili u decembru, na nepredviđene situacije morate krajnje odgovorno, brzo i efikasno da reagujete. Da nije bilo takve reakcije Vlade, da nije bilo takve reakcije države, mi bismo danas imali velike probleme i imali bi, ne pad od minus 0,6% ili 0,7 ili 0,1 za koju realizaciju mi mislimo da smo postavili sebi ciljeve, već bi imali minus 6%, kao što će imati države u regionu, a neke najrazvijenije ekonomije će ići čak na minus 12%.

Prema tome, mislim da je pokazatelj u stvari ovaj rebalans da se dobro i odgovorno nosimo sa ovom pandemijom, da ne odustajemo od programa "SRBIJA 2025", već je ovo podloga za budžet za 2021. godinu gde ćemo realizovati zaista jako dobre infrastrukturne projekte koje smo zacrtali, da stvaramo jednostavno osnove gde ćemo za sledeću godinu imati deficit 3%. To su projekcije, ne samo naše, nego i MMF-a, koji nam kaže da ćemo ići do nivoa javnog duga 60%, da ćemo imati visok stepen kapitalnih ulaganja i, ono što je najvažnije, da će naš ekonomski rast u odnosu na ovu 2020. godinu, 2021. godinu biti visoka stopa rasta 6%, što znači da ćemo otvoriti mogućnost za primenu švajcarske formule gde će povećanje penzija ići za naše penzionere na 5,5%.

Znači, ovaj rebalans je osnova za ovo što nas očekuje već od 1. januara 2021. godine, a toga ne bi bilo da zaista nismo imali odgovornu politiku i predsednika države i premijera i ministra finansija i na kraju krajeva i ovde svih poslanika koji su pokazali visok stepen odgovornosti time što su podržali ovu Vladu Srbije i što su dali zaista podršku za borbu za sve izazove koji nas očekuju.

Zato ćemo u danu za glasanje, kao SNS i poslanici sa liste Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati ovaj predlog rebalansa. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani kolega, nismo mi masovna stranka. Mi smo SNS koja je dobila visok procenat glasova i poverenje građana Srbije.

Prema tome, priča o zapošljavanju stranačkom na kontu toga što se podiže stavka zapošljavanja u stvari pokazuje koliko želite da iskoristite ovaj rebalans u političke svrhe. To povećanje stavke govori o povećanju plata zdravstvenim radnicima i to povećanje plata podrazumeva i plate i poreze i doprinose i zbog toga te stavke moraju da budu povećane.

Vi govorite o nekoj zloupotrebi zapošljavanja stranačkih kadrova kod zdravstvenih radnika u vreme pandemije. To su jednostavno apsurdi. Ljudi su već dugo umorni, već dugo rade u sistemima sa zaraženim ljudima, već dugo su pod velikim pritiskom i zbog toga smo smatrali kao država da treba da se tim ljudima zaista da određena finansijska podrška. To je to povećanje.

Što se tiče mini hidroelektrana i vaša priča o tome da ta stavka treba da se ukine, znate, ugovore koji postoje u fiding tarifi, koji datiraju od prethodnih sedam godina, pošto fiding tarifa traje sedam godina, vi kao država ste obavezni da platite svima onima koji su skupili određenu dokumentaciju, dobili dozvolu za to, jer u protivnom oni mogu da tuže državu i da traže naknadu štete.

Prema tome, pravna sigurnost u ovoj državi mora da postoji. Svi ugovori koji postoje moraju da se poštuju. Naravno da se država uhvatila u koštac sa mini hidroelektranama koje nisu dobile dozvolu i saglasnost, jednostavno, ljudi koji žive u tom kraju, i one ne mogu da budu plaćene iz budžeta jer ne postoje ugovori sa državom. Nemojte da zamenjujete teze i ovde da dezavuišete javnost sa ovakvim temama na osnovu određenih stavki u ovom rebalansu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -