| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 11 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, zloupotreba tema očito danas želi da nas skrene sa prave teme koje su ovde na dnevnom redu, a to je 30 tačaka koje govore o predlozima i izmenama i dopunama zakona i 12 sporazuma koji upravo govore koliko Srbija napreduje.
Sada možemo da vidimo koliko jedna tragedija zaista je šokirala, zaustavila Srbiju kada imate današnji dnevni red i kada vidite u stvari koliko Srbija napreduje, pogotovo kada je u pitanju ta zelena gradnja, zelena transformacija i kada je u pitanju ekonomski održivi rast.
Prva tema od ovih svih 30 tačaka je predlog novog ministra prosveta, koji je premijerka Brnabić dala i govori se o prof. dr Slavici Đukić Dejanović.
Ono što je vrlo važno reći jeste da je ovaj kandidat, pre svega, politički iskusan, stručno respektabilan i da ima dobru referencu upravo da obavlja ovaj posao baš zbog toga posttraumatskog perioda kada govorimo o prosveti, a koji je potreban zaista da se negde i deca i roditelji i nastavnici okupe oko zajedničkih interesa kako dalje menjati postupke i aktivnosti u prosveti i na jedan zajednički način sa Vladom Srbije to raditi.
Mislim da je to jako dobro rešenje i da će poslanici SNS podržati ovaj predlog koji je SPS dao, jer ima razloga za to.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna zakona, govorimo o rešavanju problema građana. Zakon o ozakonjenju i Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji se čekao godinama, da reši sve one probleme koji su se nagomilali poslednjih 30 godina. Mi smo do sada pre ovog predloga imali 15 izmena i dopuna zakona i nijedna izmena i dopuna zakona nije donela određena rešenja sa kojim bi se smanjio broj predmeta koji su bili u ovom zakonu.
Ono što je za nas ovde bitno, to je pokazatelj, u stvari, Vlada Republike Srbije, su ovde jedan skup tema koji pokazuje koliko Srbija ide dobrim putem. Pored ovog Predloga zakona o planiranju i izgradnji i ozakonjenju, mi imamo predlog koji se odnosi na IPARD program, odnosno podrška poljoprivrednicima IPARD 3, koji u vrednosti od 377 miliona evra, u stvari, treba da podrži kompletnu održivu poljoprivredu, a u skladu sa direktivama EU.
Da mi vratite vreme.
Drugo, sa gospodinom Imamovićem imamo iskustva. Ako se setite, njegov predsednik stranke je bio član Vlade od 2012. do 2014. godine, zajedno u koaliciji sa SNS i SPS. Da li je tako, gospodine Dačiću? Vi ste bili premijer, u kojoj je gospodin Ugljanin bio deo te koalicije. Tada je sve bilo u redu. Sada kada su došli neki novi projekti da se finansiraju, onda sada ništa nije u redu i onda moraju da se zastupaju interesi tih projekata.
Danas govorimo o ekonomskom razvoju Srbije i o zelenoj transformaciji. Govorimo o evropskim direktivama koje Srbija danas ovde primenjuje. Govorimo o fondovima i kreditnim linijama uz pomoć kojih Srbija treba da dostigne evropske standarde.
Ono što je nama ovde najvažnije, meni je jako čudno danas što neki pripadnici zelenih politika, kako sebe predstavljaju, neće da prihvate i neće da glasaju za određenu vrstu projekata koje Srbija treba da obavi. To su, pre svega, projekti koji se odnose na razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji i deo koji se odnosi na upravljanje javnim finansijama za zelenu tranziciju i izmene i dopune Zakona o energetici, kojim se formira nova komisija za energetske mreže, a na osnovu preporuka Energetske zajednice, kojim ta komisija treba da bude u nadležnosti rada Skupštine Srbije.
Ona treba da vodi politiku o tome kako će se voditi energetske mreže i time se razdvaja onaj deo od proizvođača i onih koji su distributeri, da Vlada donosi odluku o javnim preduzećima koji se bave proizvodnjom energenata, a Skupština Srbije će se baviti radom komisije, koja će se baviti distributivnim mrežama energenata. Imaće četiri plus jednog člana, znači, predsednika te komisije, Skupština će donositi odluku na osnovu predloga nadležnog odbora i izveštaj i njihov rad biće predmet rada ovog parlamenta. Mislim da je to još jedan zakon koji treba, naravno, stranke koje se zalažu za unapređenje zelene transformacije, zatim zelenog rasta, održivog, da podrže.
Prosto mi nije jasno zašto rasprava u tom smeru ne ide kada su u pitanju određene opozicione stranke. Na kraju krajeva, izdaja zelenog sertifikata, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, o kojem je gospodin Vesić govorio, je upravo postizanje jedne nove šanse razvoja tih zelenih investicija, otvaranje novih radnih mesta.
Na kraju, 19. maja u Briselu je bio jedan sastanak između predstavnika evropskih parlamentaraca i predstavnika Zapadnog Balkana, gde se tačno definisalo i pohvalila Srbija, pre svega, za tu ekonomsku žilavost i otpornost na sve moguće inflatorne udare i ostale uticaje kada je u pitanju energetika. Pohvaljena je za energetsku tranziciju i za strukturnu reformu, koju je sektor energetike započeo.
Mislim da nema razloga da poslanici koji se zalažu za ovako nešto ne podrže ove predloge, bez obzira da li se nalaze u poziciji ili opoziciji.
Šta su rezultati i efekti ove politike? Rezultati su upravo ti da mi imamo 66,6 milijardi evra ukupnu razmenu u prošloj godini, kada govorimo o trgovinskoj razmeni Srbije. Znači, tu se nalaze i Evropljani i istok i zapad. Prema tome, imamo visok stepen BDP-a, visok stepen stranih direktnih investicija, 4,4 milijarde evra, koji je u usponu. Srbija je vrlo interesantno područje za ulaganje i uopšte dolazak investicija sa svih strana sveta.
Ono zbog čega treba prihvatiti sve ove zakone, zato što treba da razmišljamo o budućnosti naše dece.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, 3. i 5. maja Srbija je doživela veliki šok, ali i veliko otrežnjenje, pogotovo kada govorimo o politici, jer država je u tom trenutku prontno reagovala i na zahteve roditelja koji su izgubili svoju decu u tragičnom piru koji je bio 3. maja i 5. ali i donela prontno 10 mera kojima je trebalo u stvari da odreaguje, pre svega da se ožale žrtve, da pomogne roditeljima u tom trenutku i na kraju krajeva da učini sve da se tako više nikad ne ponovi.
Ono što je hronologija događaja pokazala i ovih poslednjih mesec dana koje imamo prilike u parlamentu da razgovaramo to je da su negde maske pale kada pričamo uopšte o tome zašto su počeli protesti, šta su razlozi, ko su inicijatori protesta, jer kada vi pozovete ljude koji su potpuno u šoku, skrhani bolom, koji se ne mire jednostavno sa nedostatkom svojih najbližih, onda kreće taj osećaj krivice, pokušaj opozicionih lidera tzv. da izmanipulišu taj osećaj ljudske krivice i samokrivice, možda smo mogli i nešto više da uradimo, je prebačaj bio na Aleksandra Vučića i na politiku Vlade Republike Srbije.
Dosta je ljudi izašlo upravo zbog toga, tog osećaja krivice i šoka, ali niko nije izašao zbog toga što je zaista u tom trenutku podržavao Bakića, Vidojkovića i Brkića, koji su pozivali u tom trenutku, trećeg dana žalosti u Srbiji, na konkretno nasilje, počev od porodice Aleksandra Vučića, pa na dalje. To je jednostavno nedopustivo.
Na kraju krajeva, i premijerka je ovde u parlamentu rekla da kada su došli stručnjaci iz Norveške da su glavom bez obzira pobegli jer su rekli da je prva stvar da bi se lečilo društvo od velikih ovakvih masovnih ubistava je jednostavno ne politizovati ovu temu.
Sad ja vas pitam – ako je 2002. godine u Leskovcu stradalo sedmoro ljudi u tragičnom masakru, 2007. godine u Negotinu devetoro, jel za to bio kriv gospodin Tadić? Da li je trebao narod onda da izađe na ulice, i tadašnje opozicione stranke?
Kada je orman pao na dete kada je gradonačelnik Beograda bio gospodin Đilas, u jednom beogradskom vrtiću koji je renovirao grad Beograd, jel tada trebala opozicija da izađe na ulice i politički to da kapitalizuje? Naravno da se mi time nikada nismo bavili i da to nikada ne treba da bude uopšte princip i da to treba da bude jedna sramota sa kojom jednostavno politička scena više nikada ne treba da se susretne.
Mi treba u društvu da sprovedemo jedna konsenzus u kome treba da razgovaramo o ovakvim temama. Pre svega na mnoge stvari, na mere niste odgovorili kao opozicija. Niste dali, pod jedan, na tim protestima ni roditeljima da uzmu reč. Pod jedan. Pod dva – niste se uopšte osvrnuli na to, na inicijativu građana da se ugasi Tik Tok, nego ste brže bolje uplatili reklame vaših političkih lidera da se reklamiraju na tim društvenim mrežama. Čak i te društvene mreže i dan danas zloupotrebljavate i držite, otprilike, tenziju da biste što više ljudi pozivali na proteste.
Znači, jednostavno imate tu političku potrebu da kapitalizujete tuđu nesreću i da tu političku nekrofiliju svakodnevno plasirate ovde u parlamentu. To smo videli i danas. Verujte mi da ta morbidna politika nikada nikome ništa dobro nije donela. Neće ni vama doneti zato što narod prepoznaje suštinu i ciljeve bilo kojih protesta.
Bitno je da kada pričamo o zahtevima i današnjoj tački dnevnog reda moramo da ponovimo da su ovi zahtevi isključivo politički, iako se mnogi politički lideri ovde kriju iza naroda, pod znacima navoda, i ne smeju da izađu da budu ispred tog naroda kad vode te proteste upravo zbog toga što shvataju da taj narod njih i ne podržava.
S druge strane, kada govorimo o političkim protestima i kada govorimo o političkim zahtevima, prvo smena REM-a bi bilo jedno pravno nasilje. Vi vrlo dobro znate da se REM bira ovde u parlamentu, da ima 13 članova REM-a. Samo dva idu na predlog poslanika i Odbora za kulturu, 11 se bira na osnovu udruženja, svako udruženje bira svog predstavnika. Zamislite kada bi sada mi kao poslanici uzeli da rušimo, praktično, predloge tih udruženja, pa ko smo mi da to radimo? Znači, mi bi vršili jedno pravno nasilje kada bi na ovaj način, kako ste vi to predložili, radili. Praktično je nemoguće to uraditi.
Kada govorite o uređenju medijskog prostora, o cenzuri, mi smo imali prilike ovih mesec dana da vidimo da suština gašenja, vašeg zahteva gašenja tv „Hepi“ je u stvari u tome da se, kako vi kažete, smanji ruski uticaj, a na svim tim televizijama ove desničarske partije su za prošle izbore svakodnevno se pojavljivale da bi ušle ovde u Skupštinu. Sada ćute o tome.
S druge strane, kada pričamo o televiziji „Pink“, pa mi smo juče čuli, u stvari, da gospodin Željko Mitrović jako dobro sarađuje sa gospodinom Šolakom, da je, u stvari, prodao za 30 miliona evra „Pink“ Bih i Crne Gore, da je otkupio od Đilasa ovde da bi postao većinski vlasnik televizije „Pink“ ovde. Znači da je u pitanju, očito, neka konkurencija i da ste vi u stvari zastupnici te konkurentske prednosti koju bi Šolak trebao da ima.
Znači, uopšte se ne radi ni o televiziji „Pink“, ni o televiziji „Hepi“, ni o Aleksandru Vučiću, ni o politici SNS, nego isključivo interesima koje vi ovde zastupate, određenih centara moći.
Kada govorimo uopšte o ostavci gospodina Gašića, pa vrlo je simptomatično da na vašim protestima se pojavljuju ljudi koji su funkcioneri, odbornici Skupštine grada Zagreba. Na kraju krajeva, imate posle toga jedan tvit NATO lobiste Felingera, koji kaže: „Došlo je vreme za srpsko proleće, došlo je vreme za revoluciju u Srbiji“.
Na kraju krajeva, imate pozdrav Kurtija koji se raduje takvim protestima. U tom trenutku vi tražite ostavku ministra unutrašnjih poslova. Znate, mnogo je slučajnosti na jednom mestu i takve slučajnosti Srbija prepoznaje. Predsednik države i Vlada Republike Srbije traže jednostavno stabilnost, sigurnost i mir upravo u trenutku kada Srbi na KiM su pod najvećim terorom Aljbina Kurtija. One proteste koje treba podržati danas u Srbiji su protesti koje Srbi sprovode u Mitrovici i kojima se bore za svoja prava da žive koliko-toliko u miru i da se formira ZSO da bi mogli da osiguraju svoj normalan koliko-toliko život u svojim ognjištima.
Na kraju krajeva, zaista predaja nije opcija i ono zbog čega Srbija treba da se bori, to je zaštita srpskih nacionalnih interesa. Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 141451.00 | RSD | 01.08.2022 - |