ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 67
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, juče smo na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike u jednoj otvorenoj raspravi da čujemo sva stanovišta i Ministarstva finansija i NBS i Fiskalnog saveta, ali i Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rad BDP-a, koji je formirala Vlada Republike Srbije. Više od dva sata predlagači, odnosno sve ove relevantne institucije su imale prilike da kažu o tome šta su rezultati Srbije, kako danas po drugi put raspravljamo o rebalansu budžeta i na koji način u stvari posmatramo razvoj Srbije i oporavak od prošle godine i na koji način smo stvorili jedan pozitivan ambijent i poverenje građana Srbije u svoju državu, ali samim tim i poverenje kod investitora i stranih i domaćih da otvaraju nova radna mesta.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je, pored ovih konkretnih rezultata koje je ministar naveo, i ona ocena koju je Fiskalni savet obavezan da daje, kad je u pitanju budžet i rebalans budžeta, koji je naveo neke tri stavke sa kojima se jednostavno ne slaže, a mi znamo, kada ja u pitanju podrška građanima Srbije da i prošle godine, kada je u pitanju bilo tih 100 evra i kada je u pitanju i ove godine dva puta po 30 i 20 evra svim građanima Srbija, kao jedan vid podrške za rešavanje negativnih posledica pandemije Kovid-19, da je Fiskalni savet protiv takvih mera. Mi smo se uvek opredelili ka tome da idemo u korist građana Srbije, da negde pokušavamo da i sa najmanjom podrškom pokušavamo njihovom kućnom budžetu da olakšamo ova teška vremena i to je ono što u stvari mislimo da, bez obzira što se ne slažemo sa mnogim stanovištima Fiskalnog saveta, jednostavno mi pomažemo Srbiji da ide napred.

Ono što je za nas od velikog značaja, kapitalne investicije su na nivou 7,8% BDP, na istorijsko visokom nivou, i pokazuju da Srbija zaista visoke stope rasta koje će imati ove godine od 7% zaista guraju ove javne investicije koje država radi. Pored ovih koridora koje je ministar rekao, ja bih htela još da naglasim, da možda apostrofiramo, da se otvara nova fabrika vakcina u saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i onaj deo koji se odnosi na interkonekciju Srbije i Bugarske. To je gasni interkonektor koji je jako važan, a to je da daje mogućnost diverzifikaciji, odnosno mogućnost pristupa gasnoj mreži koja prolazi kroz Srbiju od strane svih povoljnih i mogućih proizvođača gasa.

Zašto ovo govorimo? Zato što ste svesni toga da smo usvojili zelene pakete kada govorimo iz oblasti energetike, ali ste svesni i toga da je u svetu sada velika dilema oko toga kako će se preživeti energetska kriza. Srbija je obezbedila sve moguće osnove da bude sigurna, kada je u pitanju snabdevenost i gasa, kada je u pitanju privreda Srbije i građani Srbije, ali i električnom energijom.

Ono što je jako važno reći, a to je da nastupajući sastanak između gospodina Vučića i gospodina Putina 25. novembra treba da trasira put kako će izgledati ta saradnja u narednim godinama i pod kojim uslovima, ali smo sigurni da će Srbija imati najbolje uslove, kada je u pitanju transport i korišćenje prirodnog gasa i kada je u pitanju energetski sektor, pogotovo zato što je Srbija uspela iz svojih resursa da završi gasnu interkonekciju koja spaja Bugarsku i Mađarsku, odnosno Austriju i evropske zemlje i time u stvari pokazala zaista da je sposobna da kroz svoj ekonomski razvoj finansira projekte budućnosti i time u stvari stvara sigurne osnove kada je u pitanju razvoj Srbije.

Kada govorimo o rebalansu budžeta, važno je reći da su se ovde našla sredstva i za adaptaciju, rekonstrukciju jako važnih ustanova koje se odnose na socijalnu zaštitu. To je Dom za odrasle u Kulini kod Aleksinca i to je Zvečanska. Kad govorimo o nezbrinutoj deci u Zvečanskoj, što mislim da je od velikog značaja danas reći, da građani Srbije znaju to, rekonstrukcija osam domova zdravlja i važno je reći da je, pored sportskih aktivnosti, najzad došao na red da se Sportski centar Radnički u Beogradu rekonstruiše, da se izgradi nov centar za odbojku i da se započne sa izgradnjom nacionalnog stadiona.

Mislim da su to projekti od velikog značaja, koji sada idu i kroz ovaj rebalans, zato što sve ono što smo obećali kao država i ono što se odnosi na sve delatnosti u Republici Srbiji zaista idu kada imate dobre rezultate, a Srbija ima dobre rezultate. Mi sada govorimo o novoj slici jedne moderne Srbije. To znači o velikom oporavku, o velikim uspesima Srbije kada su u pitanju rast i razvoj uopšte naše ekonomije, ali govorimo da nismo zaboravili, ne samo zdravstveni sektor, nego i one sektore koji treba da idu, paralelno da se razvijaju kada imate dobre rezultate kao država.

Mislim da smo stvorili kod građana, to je jako važno, i kod investitora, ali ono što je najvažnije, juče se na Odboru pokazalo, to je da postoji koordinacija između monetarne, fiskalne i ekonomske politike i ona daje rezultate. Na održiv način imamo i zaduživanja kada su u pitanju krediti, uglavnom to ide kroz infrastrukturu i investicije državne i imamo princip opreznosti. To smo imali prilike juče da čujemo i od ministra i od guvernera Narodne banke da se jako prate određeni potencijalni izazovi ili tzv. udari na tržištu. Kada pričamo uopšte o novcu, o inflaciji, moramo da budemo…

(Predsedavajući: Gospođo Tomić, vreme.)

Završavam.

Znači, ono što je nama od velikog značaja bilo juče na Odboru da čujemo, mislim da mogu svi poslanici i javnost da čuju, s obzirom da imamo onlajn sednice, koordinacija svih institucija u državi je potrebna da biste imali ovakve rezultate. Zbog toga danas imamo prilike da raspravljamo i da kažemo građanima šta je to što donosi bolju budućnost Srbije i život ovde. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, dosta toga smo čuli kada su u pitanju makro ekonomski pokazatelji koji u stvari govore koliko je Srbija napredovala.

S obzirom da sama činjenica da danas drugi put u ovoj godini razmatramo rebalans budžeta govori o tome da Srbija zaista grabi krupnim koracima napred, ali vrlo je važno da sagledamo sve aspekte tog napredovanja zato što su izazovi i ambijent u kome se naša privreda nalazi, naravno, sa velikim stepenom obazrivosti. Mislim da je tu u stvari suština ovog rebalansa, da mi danas imamo ovde prilike da kažemo koji su sve to izazovi sa kojima se na kraju krajeva i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije i predsednik države suočavaju.

Jer, ono što je slika i prilika ovih rezultata, pokazuje da napredujemo sa visokim stopama rasta. Pokazuje da planirani deficit od 304,5 milijardi dinara, što iznosi 4,9% BDP, pokazuje da ovim rebalansom jednostavno se on spušta sa onih 6,9 na 4,5, pokazuje da prihodi rastu za 1,1 milijarde dinara, ali i da rashodi, ukupni izdaci upravo nam daju mogućnost na osnovu povećanih prihoda da investiramo u mnoge sektore u Srbiji i pokazuje da jednostavno građanima ulivamo poverenje da imaju sigurnost jednu iza koje država stoji kada su u pitanju podrška građanima, ali i otvaranje dobrog ambijenta kada je u pitanju ulaganje stranih i domaćih investicija.

Javni dug vidite da je u delu ispod tog Mastrihta 58,2%, što pokazuje u stvari da vodimo jednu odgovornu politiku, da zaduživanje koje Srbija vrši je u interesu najviše infrastrukturnih projekata, ulaganja za budućnost i pokazuje da u stvari taj priliv stranih direktnih investicija koji je 2,6 milijardi evra sada još imamo tri meseca praktično da sagledavamo koliki je taj obim investiranja u Srbiju, u stvari pokazuje da ćemo očito opet u regionu biti najbolja država kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija.

Rebalansom smo rekli da pored ovih marko-ekonomskih pokazatelja koji svi rastu i održivosti javnog duga, ali i ulaganja kada je u pitanju zaduživanje, mi na kraju možemo da zaključimo da javne investicije u svim sektorima dobijaju sada dodatna sredstva da se mnogi strateški projekti koje smo na početku ove godine zacrtali realizuju.

Podsetiću vas kada smo usvajali budžet početkom decembra prošle godine, svi su bili skeptični kada je u pitanju bio rast od 6%. Mi smo tada rekli da upravo činjenicu odakle crpimo taj svoj optimizam, mnogi novinari su tada to pitali zato što je tada Fiskalni savet govorio da od tri i po do četiri posto je realan rast u ovoj godini, mi smo upravo govorili da je to činjenica da kapitalne investicije su na rekordnom nivou i sada kažemo da su kapitalne investicije, kada govorimo o javnim ulaganjima, na 7,8% BDP na vrhuncu svog procenta, da to kada vidimo ko je sve infrastrukturne projekte kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura, je naveo ministar ovde, nikada veće nisu bile. Da čak za vreme Tita nije se ovoliko gradilo kao sada.

Mislim da to treba ponavljati građanima zato što dok se ne uvere u to, dok ne krenu tim putevima oni jednostavno nemaju sliku da vide koliko je Srbija napredovala. Ono što je važno da kažemo da to nije zaustavilo ni Vladu Srbije, ni ministarstvo, ni predsednika Srbije da otvara nove fabrike kada su u pitanju novi investitori.

Prisetiću vas samo, za zadnjih mesec dana, da je gospodin Vučić bio i u Svilajncu kad se otvarala nova fabrika i u Aleksincu i u Novom Sadu kad se otvarala fabrika čokolade, ali imali smo prilike i pre četiri dana da vidimo da je državni vrh bio kada se otvarao praktično novi rudnik bakra, rudnik u Boru. Time u stvari pokazujemo da sve sektore jednako tretiramo.

Kada pričamo i o „Zelenoj agendi“ i o zaštiti životne sredine, o kome svi govore, a verujte mi, mislim da su mnoge evropske države htele da zamene temu, koje u stvari svoje ekonomske probleme vide kroz rešavanje i ulaganje u zelenu ekonomiju, mislim da je Srbija otišla opet ispred svega. Prvo, zato što je još prošle godine i Planom Srbija 2025 jednostavno objedinila sve projekte koji se odnose na ulaganje u komunalnu infrastrukturu, upravljanje otpadnim vodama, upravljanje otpadom i onaj deo koji se odnosi na izgradnju kolektora. Samim tim se ona već pripremila tim projektima, i pre same korone, za razvoj ovog sektora koji obuhvata, naravno, prihode svih lokalnih samouprava i rashode, odnosno investicije.

Time smo u stvari bili korak ispred kada je nastupila korona kada su u pitanju ovi projekti. Ona je samo zaustavili vremenski realizaciju ovih projekata, ali, kao što vidite, s obzirom da je došla godina posle korone, u kojoj je Srbija pokazala da se brzo oporavila od toga i uspela da visoke stope rasta zaista bude priznata i od strane svih međunarodnih institucija, a pre svega MMF, jer ste uspeli da odbranite i kao Ministarstvo finansija, Vlada i kao NBS da priznaju realna rast na 6,5%, što ne znači da ćemo ovu godinu završiti s tim procentom, nego sigurno većim, ali jednostavno se pokazalo da su ovi projekti u toku. Znači, oni su već započeli, jer sam postupak ulaganja počinje onoga trenutka kada započinjete sa tehničkom dokumentacijom. Sama izgradnja i realizacija naravno da će ići u sledećim godinama, ali jako je važno da smo mi preduhitrili u stvari sam ekonomski krah sa ovim projektima i nismo dozvolili da čeka neko drugo vreme, nego smo to na vreme započeli.

Kada pričamo o kapitalnim investicijama u saobraćajnoj infrastrukturi, očito je projekat metroa jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Mi pričamo o tome 70 godina. Kada slušamo ovde da su to neki predizborni projekti, verujte mi, i u prošlom sazivu i u pretprošlom sazivu Skupštine, kada su tu sedeli neki koji sada vode svoje kampanje na Tviteru, isto smo to slušali, da se mi bavimo predizbornom kampanjom, da ništa ne radimo. Međutim, sada 2021. godine vi vidite da Srbija potpuno drugačije izgleda, a tek će izgledati sa izgradnjom infrastrukturnih projekata prva linija metroa, pa 2023. druga linija metroa.

Mislim da i svi oni koji se ne slažu sa politikom i SNS i Aleksandra Vučića moraju da priznaju razvoj Srbije. Moraju da priznaju i ekonomski razvoj i infrastrukturni razvoj, kako god hoćete, i društveni razvoj same Srbije. To je ono što u stvari nije u izveštajima i Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija, a vidimo da nam ipak priznaju da je država uspela da sačuva svoju ekonomsku stabilnost i da je uspela jednostavno da se u tom delu razvija, bez obzira na sve izazove koje smo imali kada je u pitanju, a i dan danas imamo kad je u pitanju pandemija Kovid-19.

Ono što je nama najvažnije, to je da su prihodi sve veći, da je učešće kada pričamo o kapitalnim investicijama nikad veće, da je razvoj tržišta kada pričamo o zelenoj ekonomiji, kroz emitovanje zelene obveznice, od velikog značaja. To nijedna država u regionu nije uradila. To su samo uradile najrazvijenije države koje su odavno započele ovu oblast da razvijaju.

Kad pričamo o putnoj, digitalnoj i energetskoj tranziciji, moram da kažem da je EU pokrenula ova pitanja. Mislim da Srbija sa svojim projektima parira rame uz rame razvijenim državama u ovom sektoru. Jednostavno, Srbija nije sedela skrštenih ruku, nego je dosta radila u svakom od ovih segmenata.

Ono što mislimo da je kao jedan od mogućih izazova i problema koji se već javljaju u razvijenim državama je pitanje same inflacije, poskupljenje hrane, jer mi smo svi ovde svesni toga kao narodni poslanici u razgovoru sa građanima, čega se oni plaše. Znači, podizanje cene hrane, goriva, nafte, uopšte energenata, zatim, deo koji se odnosi na građevinski materijal. To je ono što mislim da je država dosta toga uradila, samo što jednostavno građani nemaju baš potpunu informaciju i sliku koliko je, recimo, i NBS na tržištu kapitala pokušala i sačuvala od udara tržište kapitala u Srbiji. Zato mi danas imamo projektovanu inflaciju koja je rebalansom bila 2,6% u aprilu, podignuta za 1%. Ona je sada trenutno na 5,7%, ali ona se još uvek kreće u granicama realnog.

S druge strane, kurs, kada pričamo o deviznom kursu i uopšte o tržištu kapitala kada je u pitanju Srbija, govorimo o tome da Narodna banka zaista čuva devizni kurs. Zašto? Ne želi da obezvredi jednostavno novac koji i građani Srbije i kroz svoje plate i investitori kroz određeni vid ulaganja ovde da obezvredi, nego jednostavno želi da zadrži na onom nivou koji može da se bori sa svim ovim problemima koji utiču negativno na današnji život.

Ono što ste imali prilike da čujete od ministra finansija, to je da su inflacije u razvijenim država i EU i sveta gotovo dvostruko veće, negde i trostruko veće nego u Srbiji. To znači da se jednostavno država bori sa svim ovim udarcima, sa svim problemima sa kojima se suočava. Zbog toga rezultati, o kojima je juče Narodna banka rekla da trenutno na kraju septembra su rezerve iznosile 16,8 milijardi evra i 30,3 tona zlata, pokazuju u stvari gotovo višestruko puta veće rezerve nego što je Srbija imala 2012. godine.

To pokazuje da Srbija vodi jednu kredibilnu, odgovornu politiku i svi oni elementi o kojima smo do sada govorili konkretno u brojkama, da se ja sada ne bih ponavljala kao poslednji ovlašćeni predlagača od poslaničkih grupa, pokazuju u stvari da je rebalans odlika dobrih rezultata, odnosno dobrog poslovanja, domaćinskog poslovanja kada je u pitanju budžet Republike Srbije od strane Vlade Republike Srbije i kompletno svih institucija.

Zašto? Zato što nekada zaboravljamo šta su to dobri rezultati. Srbija jednostavno nije naviknuta da uvek ima dobre rezultate. Nekako smo uvek samokritični prema sebi, mnogo više nego što bi trebali. Ali, nemojte da zaboravite da je Srbija pre ove krize imala četiri godine uzastopce suficit, a nakon toga ima kontrolisani deficit. Jedino je deficit bio nešto veći prošle godine kada je u pitanju bila pandemija. Sada se on jednostavno smanjuje, tako da će dogodine biti sveden na 3%, čak i smanjen javni dug na 55,5% i to je ono što pokazuje u stvari da vodite jednu odgovornu i domaćinsku politiku.

Kada govorimo o osnovnim karakteristikama privrednih kretanja, to je, recimo, interesantno možda i za naše privrednike i za građane koji slušaju ovu raspravu, realni rast BDP-a u trećem kvartalu, nakon završetka avgusta meseca, iznosio je 13,7%, što je više od ocene kada je u pitanju taj međugodišnji rast. Šta je održalo u stvari jako dobre rezultate? Pre svega, industrijska proizvodnja, u avgustu kada posmatrate rast, je vođena u tri sektora industrije, a to su prerađivačka industrija koja je gledala kako će to rasti, zatim farmaceutska industrija i saobraćajna sredstva.

Ono što je jako važno, jeste što je za period januar-avgust ove godine industrijska proizvodnja, recimo, zabeležila međugodišnji rast od 6,9%, kada je u pitanju prerađivačka 7,8%, energetika 5,8% i rudarstvo 0,9%.

Naravno da je u ovom trećem kvartalu, pošto je leto, došlo do velikog rasta usluga, kada je u pitanju trgovina, turizam i saobraćaj. Zatim, industrija je išla svojim rastom nekim od 2,6%, a građevina, normalno, je otišla na 17,7%, rast imala, upravo što je povećalo i potrošnju za 11,9%. Strane direktne investicije, naravno, u tom trećem kvartalu su porasle za 22,5%.

Šta vam to govori? Da nije bilo osnova za ovakav veliki rast uopšte ovih sektora, ne bi mogli danas uopšte da razgovaramo ni o rebalansu budžeta, ne bi mogli da kažemo da su porasli prihodi. Kada govorimo, recimo, o zapošljavanju, najinteresantnije je da je broj zaposlenih povećan za 3%, a kada govorimo o nezaposlenosti za 2,2%. Znači, za period januar-jul 2021. godine došlo je do rasta zarada u bruto iznosu od 5,8%, odnosno u neto iznosu 6% su realno povećane, a u maju je prosečna bruto zarada bila na 4,2%, a neto na 4,4%.

Šta to pokazuje? Ovo pokazuje, u stvari, da smo mi korak po korak, na svakom kvartalu u stvari rasli i sa svojom potrošnjom i sa svojim prihodima. To je ono što u stvari je nama stvorilo uslove da danas, kada imamo i deo pritisaka, kada je u pitanju i sama inflacija i kada su u pitanju i sama ulaganja, mi to jednostavno možemo mnogo lakše da podnesemo, jer uvek je problem kada dođe taj septembar, uvek su tada mnogo veći troškovi i uvek tada negde stanovnici, odnosno građani Srbije se brinu kako će dočekati zimu. Sada, sa ovim rezultatima, mislim da nemamo potrebe da imamo nepoverenje, zato što je država izašla sa tim da jednostavno ima i stoji iza svakog čoveka koji živi ovde.

Ono što je za nas najvažnije, to je da kada govorimo uopšte o likvidnosti Srbije, ono što je najvažnije, a to je da u datom trenutku uvek imate, kao država, na računu budžeta određena sredstva, da biste ukoliko treba nešto i promptno reagovali, imate tekuće budžetske rezerve, što pokazuje takođe jedan vid stabilnosti.

Znači, 372 milijarde dinara je likvidnost definisana tačno na računu do danas i to je ono što pokazuje, u stvari, da ne treba da brinemo i kada pričamo o minimalnom ličnom dohotku, koji će dogodine biti 35.000 dinara, i kada govorimo o prosečnom ličnom dohotku, koji će preći 619 evra sledeće godine 1. januara. Znači, to takođe pokazuje da su svi parametri u uzlaznoj liniji.

Naša ekonomska politika je usmerena prema svakom čoveku i svakom građaninu, ali je usmerena takođe i prema tome da moramo da razvijamo državu za budućnost, da moramo da razmišljamo i o mladima, da moramo da razmišljamo i o obrazovanju i o školstvu, u vreme kada su sve države u krizi, kada je u pitanju i zdravstvena kriza, za koju se mislilo da će prestati u ovoj godini i da će nekako sve države izaći iz ovog problema. Međutim, pokazalo se da neke stvari ne možete da kontrolišete, niti da predviđate sa sigurnošću od 100%.

Mi sada već imamo najavu takozvane energetske krize, znači, krize koja govori o tome da će cena električne energije i cena gasa na svetskom nivou, a pogotovo kada govorimo o Evropskoj uniji, dostići određene svoje maksimume, napraviti kompletan poremećaj na tržištu kapitala, zato što ova cena direktno utiče i na cenu hrane i na cenu svih roba i usluga. Ali ono što nama stvara veliku sigurnost, to je što je Srbija uspela da izgradi deo gasovoda, takozvani „Turski tok“, odnosno „Balkanski tok“, sa mogućnošću diverzifikacije, znači priključenja i svih drugih tokova, koji će biti upravo izgradnjom ovog interkonektora, koji finansiramo sada iz ovog rebalansa budžeta.

Zašto je sad to važno? Važno je zato što ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je upravo pokušao da objasni šta se dešava na svetskom tržištu kapitala kada je u pitanju i cena električne energije i cena gasa. Privreda ne može da radi bez gasa, ne samo naša, nego i privreda Evropske unije. Evropska unija svoje probleme rešava već godinama, ali kako će ona rešiti, to je od manjeg značaja od toga kako ćemo mi rešiti taj problem. I 25. novembar mislim da je jako važan datum, kada će se gospodin Vučić sastati sa gospodinom Putinom, jer i svi svetski ekonomisti danas govore da je glavna ličnost u ovom trenutku u svetu gospodin Putin, koji je politička ličnost koja je na čelu jedne države koja poseduje sve rezerve prirodnog gasa i koji praktično određuje na koji način će pregovarati sa kojom i državom i u koju cenu ugovarati gasa.

Ono što je naš očito cilj i koji je gospodin Vučić rekao, to je da pokušamo da se izborimo za tzv. naftnu formulu koja bi nam omogućila da imamo najpovoljnije cene gasa u odnosu na sve ostale. Ali ta najpovoljnija cena takođe će biti veća nego što sada plaćamo – 270 evra na hiljadu kubika gasa. To je ono u stvari što pokazuje zašto je Srbija vodila jednu krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku. Mi smo se opredelili za evropske integracije, ali nikada nismo hteli da imamo loše odnose sa bilo kojom državom. Gradili smo i nastavili da imamo istorijsko dobre odnose i sa Ruskom Federacijom, ali smo izgradili nove odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina. Zato imamo zaista dobre odnose i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture i imali smo ovde prilike i da ratifikujemo sporazume koji će zaista omogućiti razvoj brzih pruga, kada je u pitanju pruga Beograd-Budimpešta.

Ono što je za nas jako važno, kada pogledate razmenu Srbije sa svetom, kada se odnosi na ukupnu trgovinsku razmenu za osam meseci, videćete da je ona bila skoro 31,6 milijardi evra, što je 25,8% više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz i uvoz Srbije u ovom periodu beleže rast čak 28,5%, a rast je visok usled činjenice da su u baznom periodu tokovi, kada pričamo o trgovini, nastavljeni i najveći bili kada je u pitanju Republika Kina – 36,2%, kada pričamo o odnosu osam meseci prošle godine i ove godine, kao i sa Turskom 30,5%, sa Evropskom unijom 27,2%, a sa zemljama CEFTA-e 28,4%. Trgovinska razmena sa Rusijom nastavlja da beleži pad, i to je minus 3,8%, kada je u pitanju uvoz iz Rusije. Ali zbog toga, kada budemo imali novi sporazum koji se odnosi na gasni sporazum za sledeću godinu, verujem da će ovi procenti rasti.

Zašto sada govorimo koliko je kompleksnost u stvari u pitanju, kada pričamo uopšte o kreiranju budžeta i uopšte vođenju i ekonomske politike Srbije? Vidite da bilateralni i multilateralni odnosi sa državama i Evropske unije, na kraju krajeva, i sveta su jako važni, da imate odgovorne političare koji će voditi ovu državu.

Zamislite, recimo, da sada ne vodi Srbiju gospodin Vučić, nego vodi, recimo, kao što je vodio, Boris Tadić. Mi bismo danas bili u velikom problemu, kada je u pitanju uopšte rad privrede, kada je u pitanju grejanje u našim domovima, kada je u pitanju cena električne energije, znači, snabdevanje. To je ono što mislim da svi treba da se zamisle malo kada budu sledeće godine donosili odluke za koga će se opredeliti kao građani Srbije da ih vodi u budućnost. Mislim da je današnja rasprava o rebalansu budžeta samo jedan koraka u kojima mi treba da donesemo odluku kako želimo da živimo u budućnosti.

Zbog toga u danu za glasanje predlažem svim poslanicima, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj rebalans budžeta. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsednici institucija na čijem dnevnom redu je danas vaš izveštaj za prethodnu godinu, narodni poslanici, želim da kažem da smo izveštaje o radu Fiskalnog saveta i DRI razmatrali nakon njihovog podnošenja, s obzirom da je njihov zakonski rok 30. mart ove godine. Onda smo 14. 7. razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta za prošlu godinu a na 33. sednici, 15. juna smo razmatrali Izveštaj DRI.

Moj kolega Arsić je, inače kada govorimo o Izveštaju Fiskalnog saveta izdvojio svoje mišljenje, iako smo zaista detaljno razmatrali ovaj Izveštaj koji je bio u julu mesecu, Odbor je prihvatio ovaj Izveštaj zato što je smatrao da treba da dođe na dnevni red sednice u plenumu i treba da otvorimo mnoga pitanja, koja očito izazivaju interesovanje javnosti. Mnoge činjenice koje u razgovoru sa Fiskalnim savetom kada čujemo na Odboru imaju jedan prilaz, a kada čujemo u medijima, kada gostuju recimo članovi Fiskalnog saveta, onda to daje potpuno drugi ton.

Zato nam je jako važno bilo da o ovom Izveštaju vodimo debatu, vodimo i na Odboru krajnje otvorenu, vodimo ovde u plenumu. Naravno, svaki poslanik ima svoje viđenje rada i institucije, ali i pojedinaca koje čine ovu instituciju.

Moram da podsetim i zbog narodnih poslanika da je Fiskalni savet Zakonom o budžetu i o finansijskom sistemu članom 92. definisao i svoje postojanje i na kraju krajeva ima i pravilnike koji su u nadležnosti donošenja ovog odbora po kojem, u stvari, Fiskalni savet funkcioniše.

Inače, sam način kako se bira i predlaže je po principu da predsednika Fiskalnog saveta predlaže predsednik Srbije, da jednog člana predlaže guverner Narodne banke Srbije, a drugog člana predlaže ministar finansija.

Podsetiću vas da je od 2011. godine, praktično, do 2017. godine ovaj saziv, odnosno i predsednik Fiskalnog saveta, takođe, predložen od predsednika Republike Srbije, da je 2017. godine gospodin Aleksandar Vučić predložio profesora Pavla Petrovića za ovu funkciju.

Mi smo ovde, inače, u plenumu razmatrali ove predloge i razgovarali o svemu ovome i pričali o prošlosti, o sadašnjosti, ali ono što je za nas jako interesantno to je da samo na odborima u decembru prošle godine imali prilike da biramo i novog člana Saveta.

Zašto sada ovo govorim i zašto je to bitno uopšte za ovaj izveštaj? Zato što kada smo tražili odluke saveta, s obzirom da biramo savet sa predsednikom Fiskalnog saveta, dobili smo informaciju, jer je izveštaj na odboru podneo gospodin Nikola Altiparmakov, da jednostavno ne postoje sednice Saveta koje su donele odluku za izveštaje koje su do sada potpisivani i da jednostavno je predsednik Fiskalnog saveta podneo ove izveštaje i da mi o njima razmatramo uvek na odboru, smatrajući da je sva procedura i po pravilniku po kojoj institucija radi ispoštovana.

Očito da to nije bilo ispoštovano, a da i član saveta koji je izabran u decembru mesecu, s obzirom da nije učestvovao u radu prošle godine, nije se izjašnjavao o ovome, niti je informisan. To je ono što se u stvari postavilo kao veliko pitanje, znači procedure donošenja odluka kada su dokumenta koja dolaze ovde na odbor i u plenum pitanje toga. I, pitanje samog načina izrade izveštaja, jer ja sam skrenula pažnju da ovakav izveštaj na 90 strana govori o radu same agencije svega na 14 strana, a da ostatak izveštaja predstavlja u stvari svih ovih 12 analiza o kome je predsednik Fiskalnog saveta govorio, koje su izdvojene sa svojim zaključcima, naravno dajući prednost onom delu koji se odnosi na kritike rada Vlade i predsednika Srbije u smislu projekcije kada govorimo o rastu i uopšte ekonomskim parametrima.

To je ono što mislim da je negde i opredelilo sigurno gospodina Aleksandra Vučića da predloži profesora Pavla Petrovića, jer što veće kritike su postojale, to su rezultati bolji. To upravo pokazuje 2020. godina, a pokazuje i ova 2021. godina.

Podsetiću vas da je Fiskalni savet, naravno i u ovom izveštaju, podneo i određena mišljenja i ocene koje se odnose na mere koje je Vlada donela u aprilu mesecu nakon uspostavljanja novog načina funkcionisanja ekonomija svih država koje su bile pogođene pandemijom Kovid 19. Tada je država dala, u saradnji naravno sa Privrednom komorom Srbije, sa zahtevima građana, ali i sa zahtevima Kriznog štaba, koje su to mere koje treba zaista da zaštite zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Očuvanje makroekonomske stabilnosti za 2020. godinu je pokazala da je Srbija po rastu, odnosno padu ekonomskih aktivnosti od 1% bila druga po rezultatima država uključujući sve države EU i zapadnog Balkana.

Prema tome, mere koje su donošene u tom trenutku su bile pravovremene, bile adekvatne i bile donošene u interesu svih građana Srbije, ne samo privrede, nego svih građana. Tako da i mere od sto evra koja je stalno bila na udaru kritika Fiskalnog saveta je pokazala da povećanjem potrošnje u društvu u stvari mi smo zaustavili i visoke stope pada koje su zadesile sve zemlje EU. Znači, prosek neki pada ekonomskih aktivnosti je od 8% do 12% kada pričamo o zemljama EU.

Prema tome, ono što je za nas jako važno da sve ono što dajete kao svoje projekcije i kao institucija, jednostavno pokazuje da sa onim što su najveće kritike bile za budžet koji smo usvajali za ovu godinu u decembru mesecu, da je nemoguće postići stope rasta od 6% kao država koja izlazi iz pandemije sa 1% pada su se pokazale kao tačne.

Dakle, MMF je usvojio stopu rasta od 6,5%, što ne znači da će Srbija završiti isključivo na toj stopi rasti. Znači, projekcija naša je 7%, a projekcije Fiskalnog saveta prošle godine u decembru bile su da je plafon koji možemo da postignemo 4% i tada su javne investicije bile 330 milijardi i rekli smo da ta javna ulaganja, u stvari, su naš glavni generator tih visokih stopa rasta, da potrošnja koja se podiže kroz određena davanja i socijalnim grupama koje su pogođene pandemijom Kovid-19, koje će biti tačno determinisane, jer najveća kritika je bila zašto se svi građani podjednako tretiraju u davanju i socijalnoj podršci iz budžeta Srbije kada je u ppitanju pandemija Kovid-19, očito je dala rezultate našoj ekonomiji koji pokazuju da mi nezadrživo zaista idemo u rast i razvoj naše ekonomije i u svim sektorima, počev od infrastrukture, počev od zdravstvenih institucija i zdravstvene infrastrukture, počev od toga da otvaramo tri fabrike.

Dakle, ne samo bolnice i centre u kojima možemo da lečimo naše građane, već otvaramo fabrike vakcina koje predstavljaju danas jedan od osnovnih ekonomskih generatora razvijenih država, a da ne pričam o onom delu investicija kada je u pitanju obrazovanje, kultura i sport, koje inače su, po prirodi stvari, neprofitabilne. Mi smo napravili i te neprofitabilne sektore za generatore ekonomskog rasta.

Prema tome, mislim da je dobar predlog, u stvari, bio predsednika Vučića što je predložio Fiskalni savet koji je bio u većinskom istom sastavu i 2011. i 2017. godine što je dao taj predlog, jer sve one konzervativne projekcije koje se daju Srbiji, koje jednostavno podležu stalnim, permanentnim kritikama na određenim televizijama koje i nisu naklonjene ni Vladi Srbije, ni predsedniku Srbije, pa ni ovoj skupštinskoj većini, očito negde guraju nas sve da sve ove rezultate možemo da prikažemo i da građani u svakodnevnom svom životu mogu da osete te rezultate.

Pogotovo ova činjenica da ukupni BDP od 2012. godine sa 33,7 milijardi evra na 52 milijarde, danas kada pričamo uopšte o ekonomskom rastu i razvoju, znači da je Srbija napravila novoformiranu vrednost od 19 milijardi evra za godine koje je preuzela kao odgovornost za vođenje politike i za vođenje uopšte i za prevazilaženje svih izazova koje smo imali od 2012. godine, od maja meseca do danas.

Danas kada govorimo o tome da možda mere od 100 evra svakom građaninu, pa i u ovoj godini od 30, plus 30, plus 20, a posebno penzioneri 50, očito ima svoje rezultate. Govorimo o javnim ulaganjima, govorimo o tome da završne račune za prethodnu godinu sada usvajamo zajedno sa budžetom.

Znači, mi smo ti, Srpska napredna stranka, poslanici i ta skupštinska većina i ti odbori u kojima sedimo je uspela da, jednostavno, 18 završnih računa koje oni pre nas nisu to radili, zajedno sa budžetom razmatramo, iako se mi nismo suštinski slagali da treba jednostavno da amnestiramo mnoge koji su vodili Srbiju pre nas i koji jednostavno nisu vodili o budžetu Srbije računa kao što mi danas vodimo.

Danas mi imamo i pohvale međunarodnih institucija za to što smo uradili, jer to je za dobrobit Srbije. Možda se mi lično sa mnogim stvarima ne slažemo, koje jednostavno moramo da poštujemo zato što su to procedure od kojih, na kraju krajeva, zavisi i budućnost Srbije.

Mislim da i institucije treba da poštuju svoje procedure, kao što Fiskalni savet treba da poštuje, jer zamisliste šta bi radila Komisija za zaštitu konkurencije, šta bi radio DRI, šta bi radila Agencija da nisu svoje izveštaje stavili na glasanje na svoje savete i da svoje predmete na kojima rade nisu stavili na razmatranje, nego jednostavno, da je predsednik radio taj svoj izveštaj sa svojim saradnicima, potpisao i stavio u Skupštinu Srbije da razmatramo mi kao Odbor i da jednostavno, usvajamo ili ne usvajamo, da razmatramo ovde na plenumu. Onda bi to značilo, jednostavno, nepoštovanje pre svega onih koji biraju članove ovih institucija, jedno nepoštovanje i same te institucije, na kraju krajeva, i prema građanima Srbije, jer mi ovde vučemo legitimitet građana Srbije.

Mi smo dužni da podnosimo njima izveštaj šta radi svaka institucija ponaosob i kako, na kraju krajeva, funkcioniše, jer plaćanje i rad tih institucija ide iz budžeta Srbije. Znači, to su državne pare, pare svih građana Srbije.

Kad pričamo o Fiskalnom savetu, njihov budžet je 49.231.000 i taj budžet ove institucije je realizovan u 91%. Ima sistematizovanih 17 radnih mesta, od toga je 12 popunjeno, devet je stalno zaposleno eksperata, tri člana su Saveta i plus su tri zaposlena na PP ugovorima. Naravno, imaju šest kancelarija koje koriste na šestom spratu Nemanjine 17.

Ono što je važno reći da Skupština Srbije i Odbor za finansije uvek usvaja predloge koje ova institucija daje, zato što smatramo da zaista njihova relevantnost je ovde ispoštovana. Da li je u pitanju taj deo poštovanja od strane institucije prema poslanicima i prema građanima, građani će sami to presuditi, na kraju krajeva, na osnovu svih ovih informacija koje imaju i na osnovu izveštaja koje mogu da nađu na sajtu Narodne skupštine.

Što se tiče određenih ocena u smislu same institucije za transparentnost budžeta, reći ću vam da je Odbor insistirao, pre svega, i učešćem u ekonomskim reformama koje Srbija sprovodi zajednički sa Evropskom komisijom, na taj način što imamo potpuno transparentno sednice koje održavamo četiri puta godišnje u lokalnim samoupravama sa DRI, ali prvi put uvođenje praktično, kada razmatramo budžet uopšte Srbije, pre nego što će da uđe u plenum, razmatramo na odborima, koji su potpuno otvorenog tipa, u prisustvu ne samo ministra, Fiskalnog saveta, sada smo to malo i proširili. Rekli smo da postoji i komisija koja se bavi rastom BDP, Vlada Republike Srbije i NBS, da svi imaju prava da izlažu svoje izveštaje i svoje projekcije i svoja viđenja za sledeću godinu, da je to njihova obaveza i dužnost. Naravno, oni sa zadovoljstvom žele to da kažu sve na jednom mestu, jer oni imaju prilike na odborima kroz svoje izveštaje da daju svoja mišljenja, ali ono što je vrlo bitno, to je da na zajedničkoj sednici odbora u maloj sali, sada postaje na neki način praksa, da se na ovaj način razmatra budžet.

Mi smo prošle godine i ove kritike koje se odnose na ER Srbiju imali prilike da čujemo detaljno od ministra finansija, da nema nijednog davanja za ER Srbiju da Evropska komisija ne zna za te pare, zato što smo mi potpisali sva poglavlja koja se odnose na državnu pomoć i zato smo usvojili Zakon o državnoj pomoći Srbije ovde. Zato postoji Komisija za državnu pomoć, koja je u nadležnosti rada takođe Odbora za finansije.

Prema tome, ako je toliko ER Srbija problem, pitajte Evropsku komisiju, postoje izveštaji, postoje, na kraju krajeva, i analize budžeta o realizaciji budžeta, pa možete da vidite za prethodnu godinu koliko budžet Srbije daje ER Srbiji, ako vas to toliko muči.

Kada je u pitanju EPS, pričali smo o EPS-u pretprošle i nadprošle godine. Sada vidite da je to jedna od gorućih tema. Kao što vidite, da smo se mi tako neodgovorno ponašali i konzervativno posmatrali kompletan rast i razvoj privrede na onaj način koji to određeni ekonomisti su forsirali, danas bi jednostavno bili u velikom problemu, kao država. Onda biste, na kraju krajeva, svi krivili Vučića. Onda bi na kraju ceo fokus problema se sveo na to da je kriv onaj koji vodi državu, a ne oni koji su davali određena svoja mišljenja.

Očito je danas, kada govorimo uopšte o prosperitetu države i kada govorimo o očuvanju makroekonomske stabilnosti veoma važno da se zaista uvek okrećemo problemima građana, problemima privrede i da mnoge konzervativne projekcije koje donosimo uopšte i kao država, jednostavno morate negde da popustite privredi i građanima, jer su oni generatori tog rasta i razvoja. Vrlo je bitna klima i ambijent u kojoj država funkcioniše, jer da mi nismo tako promptno reagovali sa merama privrede, doživeli bi jednu atmosferu straha, jednu atmosferu nemogućnosti da reagujete na tržištu uopšte, kao što je EU doživela prošle godine i tada, kada se svaka država zatvorila u okviru svojih ekonomija, mnoge su doživele tri puta veći pad nego što bi trebale da dožive.

Da mi nismo sproveli ekonomske mere kao država i onda kada je gospodin Vučić bio premijer i koji je forsirao i velike uštede, ali i velike investicije, danas 2020. godinu ne bi završili sa 1% pada, nego bi se vratili potpuno na onaj period kad smo bili 2012. godine.

Znači, sve te projekcije kad stavite na papir i sve ono što je realan život, vi morate uvek da se okrenete u pravcu realnog života. Kao što vidite, kad se okrenete u pravcu realnog života, onda imate i rezultate. Onda i NBS može da kaže da je stabilnost bankarskog sektora očuvana, da je učešće tih nepovoljnih kredita u decembru iznosilo 3,7%, a nekada je bio gotovo duplo veći, da je nivo stranih direktnih investicija prošle godine završen sa tri milijarde evra, što je nepredviđeno uopšte bilo na jedan način na koji je to ukazivalo sve u martu mesecu 2020. godine. Znači, nivo investicija je gotovo isti, naš, stranih direktnih investicija, kao za ceo region Zapadnog Balkana.

Onda, kada govorimo o tome da je u februaru na međunarodnom tržištu su emitovane 12G evroobveznice u iznosu od jedne milijarde, da su po stopi od 1,65 dale prinos od 1,92%. To pokazuje, u stvari, da je Srbija profitirala, znači, nije gubila kada je u pitanju uopšte bankarski sektor.

Kada govorimo uopšte o određenom delu, a najvažniji deo je inflacija, znači, naša inflacija je ostala stabilna. U državama EU ona je danas već na 3,3% sa tendencijama da raste, da se udvostruči do kraja godine.

Znači, velika nestabilnost i ekonomska i finansijska je u našem okruženju, a i u grupi država na čijem smo mi putu.

Prema tome, svi čestitaju na ovim rezultatima. Zašto? Zato što smo u datom trenutku uvek znali kako ćemo da reagujemo, iako se to možda u datom trenutku mnogim finansijskim ekspertima nije dopalo ili nisu videli da će to dati neke određene rezultate, ali očito je da rezultata ima, jer 2021. godina ne bi bila ovoliko uspešna da toga nije bilo.

Ja danas ne mogu da se ne osvrnem na našu realnost, jer mi danas ovde pričamo o izveštajima i pošto zastupamo interese građana, naša izlaganja ne mogu da budu van životne realnosti.

Mi smo juče imali prilike da vidimo kako žive Srbi na prostoru Kosova i Metohije i videli smo pod kojom tenzijom i koji taj bezbedonosni faktor, u stvari, utiče na život naših građana u južnoj srpskoj pokrajini, koji treba u nedelju da izađu na glasanje. Zašto sad ovo govorim i zašto je to jako bitno kad govorimo uopšte o ekonomiji i privredi? Ne smemo da zaboravimo, mi smo u junu mesecu ovde u Skupštini Srbije usvojili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju od 2019. do 2021. godine, koji govori o tome da je Srbija dala za raseljena lica za izgradnju, ekonomski razvoj i infrastrukturu projekata na KiM 2,27 milijardi dinara da bi raseljena lica vratili na teritoriju KiM da žive u miru i blagostanju.

Kažem namerno u miru i blagostanju zato što je politička poruka mira, dijaloga bila uvek od strane Srbije. Kao što vidite, od strane Kurtija juče je poslata poruka da žele nestabilnost, da žele jednostavno nasilje nad Srbima, da ne žele dijalog i da Srbija mora da bude u svakom trenutku spremna da zaštiti interese svog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Pored dve milijarde i 278 miliona dinara koje je uloženo u protekle dve godine, uloženo je i za škole, bolnice i institucije koje su u nadležnosti rada Srba sa Kosova i Metohije, iznosio je 53 miliona dinara. Takođe, dosta toga je uloženo, a ako se sećate Izveštaja od 2013. godine do danas preko 10 milijardi dinara. Sada ja vas pitam, da nisu tako dobri ekonomski rezultati Srbije, da li bi kao država mogli da pomognemo našim građanima na Kosovu i Metohiji? Da li bi mogli uopšte da pričamo o tome da oni mogu da imaju i prodavnicu i apoteku i da imaju lekove, na kraju krajeva i da imaju mogućnost vakcinacije i lečenja u vreme pandemije? Da li bi mogli uopšte da pričamo o ostanku Srba na teritoriji Kosova i Metohije i uopšte izlasku na izbore? Da li postoji interes naših građana da jednostavno žive na toj teritoriji dela Srbije, naše južne pokrajine.

Naravno, da ne bi. Naravno, da bi njihov problem i njihov život bio problem Srbije, a da nema tih ekonomskih rezultata o kojima danas govorimo, ta pomoć, u tom ekonomskom smislu, u finansiranju kroz investicije, ne bi mogla da postoji. Mi moramo realnost i život, svakodnevni, da posmatramo u svakom trenutku i da odgovaramo na sve te izazove.

Prema tome, svi oni izveštaji koji se daju kao određena vrsta projekcija Fiskalnog saveta su dobar pokazatelj kojim putem treba ići, ali nekada taj put ne mora da da date rezultate, ali ga je dobro imati kao jedan vid otvorenog dijaloga neistomišljenika i ono što je za nas, smatramo, dobro, što je pohvaljeno jeste da je budžet bio uravnotežen i da su javne investicije na dobrom nivou, i to nas raduje. Mi smo na sednici usvojili i Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji, odobrili nova tri radna mesta Fiskalnom savetu, jer smo smatrali za potrebno da ova institucija treba da se razvija u tom smislu da zapošljava mlade, nove stručne ljude, jer će verovatno time otvoriti mogućnost nekih modernijih pristupa, kada su u pitanju različite projekcije za nove ekonomske trendove, jer je očito da se ekonomija menja. Evropska komisija nagovestila je da, pored energetske, digitalne i zelene tranzicije, da nam sledi i jedna finansijska tranzicija, kada je u pitanju investiranje celog procesa. Prema tome, mi moramo da budemo deo te tranzicije i da pratimo te moderne trendove.

Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu ste čuli od predsednika institucije i ono što je jako važno da je izveštaj na osnovu Zakona o DRI, člana 43. stav 1. i člana 45, utvrdio da prema tome moramo da usvojimo jedan vid zaključka i taj zaključak se sastoji od četiri dela u kojem, kada budemo glasali i usvajali ovaj Izveštaj, ćemo se mi složiti i sa ovim zaključkom.

Ovaj zaključak govori pre svega, ima četiri tačke, o oceni sa preporukama, o sprovođenju tih preporuka, o načinu kako treba da izgleda sprovođenje samog postupka Zakona o budžetskom sistemu i o tome da će biti objavljen u Službenom glasniku.

Pod jedan, Narodna skupština ocenjuje da je DRI u svom Izveštaju celovito predstavila aktivnosti DRI u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje ima u reviziji javnih sredstava.

Pod dva, polazeći od preporuka DRI sadržanih u Izveštaju o radu za 2020. godinu u Narodnoj skupštini preporučuje da Vlada preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti sprovođenje preporuka DRI zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao i izmena i dopuna podzakonskih propisa koje donosi Vlada i propisa iz nadležnosti ministarstva na šta su posebno ukazali u Izveštaju.

Pod tri, polazeći od nalaza DRI, kod velikog broja revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole i o tome mi govorimo u poslednjih pet godina, i to je ono što je bitan korektivni, ali i savetodavni faktor u svakom od javnih korisnika javnih sredstava gde se kaže da, u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, treba da se postignu ciljevi u skladu i da Narodna skupština konstatuje da je neophodno da se Vlada u skladu sa svojom odgovornošću za izvršavanje zakona obaveže da uspostavi adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenje interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Mi sa DRI smo znači deo programa finansijskog upravljanja javnih sredstava, kada su u pitanju fondovi, ne samo EU, nego i ekonomske reforme. Ono što je bitno reći jeste da smo do sada imali tri sednice. Četvrta sednica se obično obavlja u decembru mesecu kada mi, na osnovu svih dosadašnjih zakonskih rešenja i svih preporuka DRI, razmatramo predloge zakonskih rešenja koje bi trebali da se menjaju u narednoj godini. Mi imamo zaista otvorena vrata, kada je u pitanju Ministarstvo finansija u ovom delu, da te reforme i te predloge zajednički negde predlažemo, tako da kada dolaze ovde na plenum i na razmatranje, kada je u pitanju odbor, jako smo detaljno informisani o tome šta se menja, zašto i koje ciljne grupe pogađaju sve te promene.

Ono što smo videli na osnovu Izveštaja rada Saveta institucije, kada je u pitanju DRI, bilo je 20 sednica, da je program revizije za 2021. godinu usvojen krajem godine, da su odluke o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji usvojene, da ih je bilo tri, da imamo pet članova Saveta, 292 zaposlena u revizorskim službama, 33 u pratećim i jednog internog revizora.

Važno je reći da sve, kao što smo videli na osnovu ovog Izveštaja, nepravilnosti koje se dešavaju, uglavnom su na strani velikih institucija, odnosno institucija koje imaju veliki broj zaposlenih, da su tu i najveći problemi, ali da te probleme rešavamo zajednički, na određeni način da DRI šalje ljude koji imaju savetodavni karakter i negde da pomažu da se prevazilaze svi problemi koji se javljaju i kada je u pitanju zapošljavanje, i kada su u pitanju plate, i kada su u pitanju javne nabavke, i kada je u pitanju uopšte poštovanje procedura. Tu je ono na čemu DRI insistira – poštovanje procedura.

Znači, sada kada bi na primer DRI trebao da poseti Fiskalni savet, odmah bi konstatovao da nisu bile ispoštovane procedure donošenja odluka i zbog toga mislim da je dobro da DRI ima što veći obuhvat kontrole institucija, jer počev od tih procedura gde su samo akti pitanje, pa do onoga kako su izvršena plaćanja, da li je u pitanju dobra finansijska revizija, revizija poslovanja ili svrsishodnost, namena za koju su trošene pare, da li su bile zaista na adekvatan način i po zakonu trošene. Mislim da je od velikog značaja i da pokazuje da se spektar subjekata povećavao. Znači, sada je 270 subjekata obuhvaćeno, što je 7,6% više nego u prethodnoj godini, da je veći broj pozitivnih rešenja izdat, što pokazuje da se državne institucije uče tome da poštuju propise i da, na kraju krajeva, sve manje i manje imamo negativnih ocena.

To je ono što je za nas od velikog značaja, a da je ušteda u budžetu sve veća i veća, da su nepravilnosti manje, a da su uštede u budžetu veće, poštovanjem propisa koji se odnose na finansijske procedure.

U Danu za glasanje mislim da bi svi poslanici zaista trebali da podrže ove izveštaje, bez obzira na to da li se slažemo sa svim segmentima koji se nalaze u tom izveštaju, ali je vrlo bitno otvoriti ovakav dijalog koji će, naravno, sagledati sva ova pisanija što bi mi rekli, pošto sve ovo neko mora i da pročita da bi mogao da priča o njima su naravno otvorena za sve narodne poslanike da daju svoje gledanje na ove izveštaje.

Tako da, pozivam sve poslanike da glasaju pozitivno, naravno, za ove izveštaje o radu ove dve institucije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -