ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandra Tomić je bila narodnа poslanicа četiri puta do sada. Prvi put je izabrana za poslanicu u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodne poslanice od 2012. godine do danas.

U desetom sazivu bila je predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i zamenica predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 12. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku .

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 623 sata, 90 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovala, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 374 puta, od čega je za 372 akta glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 77. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Zamenica je predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, i članica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Predsednica je Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1969. godina u Vranju. Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“. Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu.

Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove „Plov put” i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću „Srbija vode”.

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara, a u periodu 2001. do 2004, članica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara. Članica Opštinskog veća ove opštine bila je od 2005. do 2008. godine.

Političku karijeru započela je u Demokratskoj stranci Srbije, i bila njihova članica duži niz godina. Posle 2008. prešla je u Srpsku naprednu stranku.

Članica je predsedništva Srpske napredne stranke od 2014. godine.

Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 90
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 10 dana

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, državi bi bilo mnogo lakše kada bi pravosuđe rešilo mnoge sudske postupke koji traju više desetina godina i kada ne bi izdvajala ovolike količine finansijskih sredstava iz budžeta, ali ono što nas je ovde sve začudilo je upravo to da kada pričamo o privredi i podsticajima koje država daje, mislim da negde zaklapamo oči pred činjenicama da je u poslednjih deset godina država mnogo uradila kada je u pitanju podrška malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje i to je ono što je nastavak politike ove Vlade u sledećoj godini.

Od ukupnog budžeta od 30.864.000.000 dinara, koje je predviđeno za Ministarstvo privrede, 28 milijardi ide za podsticaje, pogotovo kada je u pitanju preduzetništvo – 23 milijarde, za razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je i žensko preduzetništvo – 1 milijarda dinara, za regionalni razvoj – takođe 1 milijarda dinara i to je ono što je pokazatelj da politiku podrške, kada su u pitanju i žensko preduzetništvo, a i deo koji se odnosi na socijalne kategorije, idu deo kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ali kroz preduzetništvo takođe idu kroz ovo ministarstvo. Preko sto miliona dinara svake godine su raspisivani konkursi za žensko preduzetništvo. Mnoge izmene i dopune zakona kada je u pitanju podrška ženama su, naravno, proces. Tek od 2015. godine ova skupštinska većina je uspela da zakonski i sistemski reši ove probleme, tako što je podržala ne samo žene preduzetnice, već i žene poljoprivrednice kroz određena sistemska rešenja kada su u pitanju zakoni uopšte u poljoprivredi i mislim da to ne treba spočitavati uopšte nema, nego to treba, jednostavno, se vratiti u prošlost i reći da do 2012. godine ova pitanja nisu ni pominjana, a kamoli da je nešto odrađeno u smislu podrške države.

Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo privrede za sledeću godinu je opredelila 28 milijardi dinara za nove programe kada je u pitanju podrška preduzetništvu, kada je u pitanju regionalni razvoj i mislim da u tom delu kada pričamo o dualnom obrazovanju nije gospodin Vučić video to pa primenio, nego je GIZ i Ministarstvo za ekonomski i regionalni razvoj Vlade Republike Nemačke u saradnji sa Vladom Republike Srbije potpisalo jedan projekat, da je radilo istraživanje više od tri godine šta je problem u našem obrazovanju i kako bi moglo da se sprovede dualno obrazovanje u našem sistemu i tek na osnovu rezultata tih projekata je došlo do saradnje i implementacije, pre svega, kroz zakonska rešenja, a onda sada imamo i direktnu primenu.

Znači, saradnja privrede i sistema obrazovanja kroz srednje obrazovanje i sledeći stepenik je, praktično, saradnja sa fakultetima. Znači, nemojte da iznosimo ovde neistine zarad građana Srbije i da bi dobili neke jeftine političke poene zato što deca danas rade u velikim sistemima zahvaljujući ovakvom sistemu obrazovanja koje je uvedeno u Srbiji, naravno, onog trenutka kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti i to su pozitivni efekti rada ne samo privrede i ne samo rada ove Vlade i mislim da u tom smislu treba da kažete – bravo, čestitam vam. Da li treba nešto dalje da se unapređuje? Da li država treba dalje da izdvaja za to? Naravno da treba. Da li treba da izdvaja 100 ili 200 miliona, to je u redu, ali da kažete da ništa nije bilo u redu i da ništa nije urađeno, to ne stoji i to nikada nećemo prihvatiti i to ćemo uvek, svuda, na svakom koraku sa građanima Srbije da podelimo te uspehe zajednički. Prema tome, mislim da je s razlogom Vlada odbila ova prethodna tri amandmana, a da s razlogom će sigurno prihvatiti bilo kakva konstruktivna rešenja.

Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovana guvernerko, ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru usvojili Predlog budžeta za 2023. godinu sa pratećim zakonima. Naravno da ugovori koji su bili na dnevnom redu su tema koja je zajednička kada raspravljamo o budžetu, jer je to okvir kako će sledeće godine građani Srbije živeti.

To predstavlja, u stvari, rezultat dobre koordinacije svih institucija, počev od Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije, svih ministarstava, na čelu sa Ministarstvom finansija i predsednika Srbije, jer je to rezultata, u stvari, onoga kako treba završiti ove teške godine koje je pogodila korona, kada treba završiti i pomoći ljudima koji su imali poplave u Tutinu i Novom Pazaru, podsetiću vas, i to sve košta i to sve ide iz budžeta, kada treba odgovoriti na sve izazove koje je izazvala ukrajinska kriza, i na one koje imamo kao inflatorne udare praktično na ceo svet, pa i na Srbiju, ali i energetiku koja, podsetiću vas, od danas prekida sve distributivne lance koji su do sada važili. Znači, protok gasa i nafte je prekinut na svetskom nivou, onakav kakav je trajao do sada.

Prema tome, i Srbija se nalazi na prostoru koji će zaista biti pod udarom određene energetske krize, ali sva sreća je što je ova Vlada Srbije još od prošle godine praktično započela pripreme za sve moguće scenarije kada je u pitanju energetska kriza. To se najbolje videlo letos kada se pripremala upravo za ono što će se desiti sada i ono što će nas slediti u 2023. godini.

Zato je važno da budemo krajnje odgovorni danas kada razgovaramo o budžetu, da se ne bavimo trivijalnostima i političkim pamfletima koje smo imali prilike danas da vidimo da se dele ovde u Skupštini, zarad nekih jeftinih političkih poena.

Mislim da je jako važno šta ovaj budžet donosi građanima Srbije sledeće godine – odgovor na inflaciju, odgovor na sve vrste ekonomskih kriza, podrška malim i srednjim preduzećima, kompletnoj privredi, podrška građanima kroz povećanje plata i penzija. Naravno, kroz nastavak svih infrastrukturnih radova, ova država ima mogućnost da kroz budžet sledeće godine prihoduje sredstva sa kojima će na adekvatan način odgovoriti na sve ove izazove.

Dobro je da se pokazao praktično ceo program i proces koji je počeo još 2016. godine zahvaljujući Vladi Republike Srbije tada koju je preuzela Ana Brnabić, da proces digitalizacije koji je tada počeo daje danas velike rezultate i dobre rezultate. To pogotovo vidimo i kad je nauka u pitanju, jer potreba da se oformi zasebno Ministarstvo nauke u stvari pokazuje da mi idemo jednim putem tehnološkog razvoja, rame uz rame sa najrazvijenijim državama. To je ono što je nama pomoglo i u teškim vremenima kad je bila i korona i kada su u pitanju bili različite vrste izazova sa kojima je Srbija morala da se susretne.

Ono što je važno, to je da građani Srbije treba da znaju da imamo stabilne javne finansije, da imamo državu koja misli na svoje građene podjednako i na to da će u svakom trenutku država donositi tako odgovorne odluke u kojima će zaista gledati da odgovori na sve one teške trenutke koje će zadesiti svet, ne samo ovde na teritoriji zapadnog Balkana, već i uopšte Evropske unije, nego i Srbiju koja, po ovim rezultatima koji pokazuju da preko 60% stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu pripada Srbiji, da ćemo ovu godinu završiti sa četiri milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost na istorijskom minimumu od 8,9%, u stvari pokazuje da ćemo zaista postići ovaj rast koji je projektovan za 2023. godinu, koji iznosi, projektovan 2,5%, gde će druge evropske države se nositi praktično sa kompletnom recesijom i stagnacijom.

To za nas predstavlja, u stvari, odgovor na sve ono što nas čeka, ali i na našu politiku koja treba da pokaže da je zaista saradnja između plana za finansijsku solidnost i makroekonomsku stabilnost zaista konzistentna kroz ovu politiku koju smo mi danas imali prilike da čujemo kroz Predlog ovog finansijskog plana.

Naravno da nam ovi zakoni koji su uz ovaj budžet predloženi daju prilike da vidimo kako će se u stvari puniti budžet, ali nam daju i prilike da vidimo kako će praktično država investirati. Četiri puta veća ima javna ulaganja kada je u pitanju izgradnja škola, vrtića, bolnica. Zatim, imamo mnogo veća ulaganja kada je u pitanju infrastruktura. Ali, ono što je za nas važno, jeste da davanje saglasnosti na finansijske planove svih ovih institucija u stvari daje tu stabilnost za povećanje plata i penzija.

Mislim da je odgovorno da danas razgovaramo o činjenicama, o brojkama, o rezultatima, da se ne bavimo nekim trivijalnostima, upravo zbog toga što građani Srbije žele da čuju kako ćemo živeti u sledećoj godini.

Što se tiče Fiskalnog saveta, on uvek daje svoju ocenu i uvek ima određene kritike. I u najbolje vreme, pre tri, četiri godine, kada smo imali najveće stope rasta, imali su određene zamerke. To je uvek na stručnjacima, da daju određene zamerke. Da li su one osnovane ili nisu, to je na stručnjacima da odrede, ali na nama je ovde da kao odgovorno društvo damo podršku ovom budžetu za sledeću godinu. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ovaj amandman ne treba prihvatiti iz više razloga. Prvo, mislim da predlagač verovatno nije uzeo u obzir ravnomerni regionalni razvoj, a to znači sledeće – nisu davanja lokalnim samoupravama isključivo ono što gledate iz budžeta. Republički budžet ima infrastrukturu koja ravnomerno zahvata sve projekte kroz određene lokalne samouprave, što znači da vi kad gledate BDP za određene branše, kao na primer kad pričamo o infrastrukturi, on je 7,2% BDP-a ukupnog, on zahvata praktično trase na kojima se podiže vrednost same zemlje i zbog toga mi danas govorimo o ukupnom BDP-u od 60,2 milijarde evra a ne o 33,7 koja je bila 2012. godine, zato što su ova Vlada i gospodin Vučić gledali da u svakom kraju Srbije otvore što veći broj fabrika, da projekti koji idu jednostavno umreže celu Srbiju.

Zbog toga taj princip koji je nekada postojao, dok su vladali ovi do 2012. godine, da se isključivo daje lokalnim samoupravama kojima to odgovara po partijskoj liniji, taj princip ne važi. Jednostavno, cela Srbija treba ravnomerno regionalno da se razvija. Zbog toga taj vaš princip da se nešto uzme pa da se da lokalnim samoupravama po malo ne donosi do ukupnog napretka i razvoja države.

Zato mislim da verovatno niste imali tu informaciju koliko smo zaista uradili kad je u pitanju infrastruktura. Znate, kada je juče gospodin ministar govorio o tome da 30 godina nije ni jedan energetski objekat sagrađen, on upravo govori o tome da projekti koji su započeti pre više godina upravo će sada biti završeni. A započeti su u vreme SNS i Aleksandra Vučića. Znači, pričamo o Bloku tri, o transbalkanskom koridoru faze dva Kragujevac-Kraljevo, sektor koji se odnosi na Bajinu Baštu-Obrenovac, na hidroelektranu „Zvornik“, govorimo o tome da Srbija radi na tome da onaj deo električne energije koji fali, koji uvozi, pogotovo u vreme kada su ovi kritični meseci, kada sve zemlje imaju manju potrošnju, odnosno veću proizvodnju električne energije, a to je novembar, decembar, januar i februar, da to smanjimo, taj uvoz, upravo izgradnjom novih energetskih objekata.

Zato je važna ona najava da će narednih šest godina biti investiramo 12 milijardi evra u novu energetsku infrastrukturu, u nove naftovode, u nove gasovode, čime u stvari mi dobijamo potpuno jedno novo lice Srbije kada je u pitanju ekonomski privredni razvoj. Od toga će koristi imati svaka lokalna samouprava, zato što investitori žele da dođu u lokalne samouprave gde imaju dobru dostupnost infrastrukturi i električnoj energiji.

Sa druge strane, kada govorimo uopšte o tome šta je do sada Srbija uradila prema svojim lokalnim samoupravama, reći ću vam da je postupak digitalizacije praktično pokazao da svaka lokalna samouprava, iako nije imala kadrovsku strukturu, u proteklih šest godina je jako puno uradila, pogotovo dolaskom gospođe Ane Brnabić za premijera, odnosno nosioca najodgovornije funkcije kada je u pitanju izvršna vlast, predsednika Vlade, zato što je gospođa Ana Brnabić insistirala da svaka lokalna samouprava uvede sistem jedinstvenih upravnih mesta, da pokuša da objedini registre, da navikne, na kraju krajeva, sve stanovnike i građane tih lokalnih samouprava da funkcionišu u tom sistemu digitalizacije.

Na kraju krajeva, za vreme kovida se pokazalo koliko je to zaista olakšalo život pod onako teškim okolnostima, pogotovo u ono vreme najvećeg zatvaranja koje je važilo za celu Evropu i ceo Balkan.

Zato mi je žao što možda niste ranije shvatili ono što je pokušao možda i ministar Mali i gospodin Vesić da vam objasne, priču o Beogradu, jer ovaj budžet nije „beogradizacija“. Znači, ta priča da se sve sliva u Beograd i da je tu centar zbivanja, a da lokalne samouprave van Beograda nemaju ništa od toga, ni od budžeta, ni od rebalansa, ne stoji. To su jednostavno stare priče, stare matrice koje ste verovatno čuli od onih koji sede pored vas i jednostavno SNS se zalagala da upravo rasturi te stare matrice koje nisu služile ničemu. Služile su samo da se ljudi zadužuju, da se gase firme, da se gase radna mesta, da pola miliona ljudi ostane bez radnih mesta, da postoji najveća stopa nezaposlenosti do 2012. godine, da ostave 558 društvenih preduzeća koje su nazvali – firme u restruktuiranju, gde je država godišnje davala 750 evra.

Znači, to je samo tri milijarde za četiri godine iz budžeta. Pa, kad pričaju o javnom dugu 15 milijardi, pa nije 15 milijardi, još tri milijardi za firme u restruktuiranju, pa još 22 milijarde su bile za penzionere kojima je ova vlast, prošla od 2012. godine slagala kada su u pitanju vojni penzioneri za podizanje penzija, pa su ljudi presavili tabak, tužili državu i dobili te presude, pa je ostao dug Beograda prema javnim preduzećima, kada pričamo o grejanju, o toplanama, o daljinskom grejanju do 2012. godine. Beograd je dugovao Srbijagasu četiri milijarde dinara za gas. Pa, su dugovali ženama koje su bile samohrane majke, za subvencije.

Kada pričamo o dugovanjima, to je ono što je sačekalo SNS. Znači, nije to isključivo javni dug koji je stajao na papiru od 15 milijardi, zato što nisu hteli da prihvate da dođe MMF, da ustanovi kolika su dugovanja od banaka koje su stajale praktično zarobljene kod javnih preduzeća. Da ne pričamo o tome da su budžete pravili neki tajkuni kao i vlade do 2012. godine.

Vi to sve vrlo dobro znate i zato kažem da možda niste dobro shvatili ideju kako rebalans treba da izgleda danas, ali ste sigurno znali kako je to izgledalo do 2012. godine i zato vam kažem da taj princip da se lokalnim samoupravama nešto uzima nije tačan. Lokalnim samoupravama se kroz dovođenje stranih direktnih investicija jako puno daje. Kroz infrastrukturne projekte se takođe razvij i zato imaju ljudi u lokalnim samoupravama, kao i u Beogradu, kao i u Nišu, kao i u Kragujevcu, kao i u svim većim gradovima univerzitetskim centrima, duplo veće plate kada su u pitanju i privatan i javni sektor.

Žao mi je što ne možemo da se složimo oko nekih stvari kada je u pitanju vaš amandman, ali nadam se da ćemo u budućnosti zaista naći određeni zajednički jezik.

Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 02.02.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 132000.00 RSD 03.08.2020 -