ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 90
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 6 meseci i 10 dana i 22 sata

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da se zahvalim u ime svih koleginica na pažnji koju smo u ovom poslednjem danu imali prilike da imamo od strane ministra.

Ono što smo imali prilike na odboru samom da vidimo i da čujemo, to je da se manje od 5% mladih u godištu između 16 i 29 godina prijavilo za ovu pomoć. Gotovo preko 95% mladih ljudi se javilo za ovu podršku koju je država dala, a to je 1.059.411 građana Republike Srbije. Za nas je to uspeh. Očito da je Vlada i Ministarstvo finansija pogodilo ciljnu grupu kojoj je zaista ova podrška bila potrebna. Potrebna u onom smislu da nakon podrške koju smo dali kao država zdravstvenim radnicima, državnoj upravi, profesorima, zaposlenima u sistemu bezbednosti, na kraju su zaista došli mladi koji su osetili da država ipak misli na njih. U pitanju su i maloletna lica, po prvi put država je zaista pokazala da mislim na njih, od 16 do 18 godina, ali i mladi ljudi od 18 do 29 godina.

Ono što je važno reći je da ta uplata koja pokazuje tu jednokratnu podršku je dala zaista mogućnosti mladima da razmišljaju o sebi i o tome kako treba ulagati u svoju budućnost, bez obzira na način na koji to oni shvataju sa 16 ili sa 29 godina. To je ono što je u stvari za nas najvažnije, a to je da kad država ima dobre ekonomske rezultate onda ona deli to sa svojim građanima.

Mi smo imali prilike da čujemo i od nekih pripadnika tzv. opozicije, koja želi da bude jedinstvena u toj mržnji i prema Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, da će podići krivične prijave zato što smatra da je to jedna od mera koja na određeni način kupuje glasove mladih. Ono što treba reći, to je da smo mi za mlade uradili više nego sve one vlade do 2012. godine zajedno. Nismo samo uradili u ovoj podršci koja se odnosi na današnji predlog, već smo mnogo toga uradili kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, u stranim kompanijama, u domaćim kompanijama, najviše u IT sektoru, ali i u onom delu kada žele da budu mladi preduzetnici, da budu oslobođeni kad su u pitanju porezi i doprinosi prve tri godine, kada imaju svoje firme i agencije.

Prema tome, ova država misli na mlade ljude i ono što je za nama je razlog da je to jedan vid ublažavanja posledica pandemijskih godina, 2020. i 2021, nama je to od velikog značaja i čast što sednicu odbora u poslednjem sazivu ove godine smo imali prilike da zaista na jedan pozitivan način završimo i da kod mladih ljudi negde probudimo i taj odnos prema samoj državi, da je on jedna dvosmerna ulica, da država misli na njih, a i da oni misle na državu. Mislim da je to od velikog značaja za sve nas kao narodne poslanike, da glasamo za ovaj predlog. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mnogo toga smo čuli kada su u pitanju ekonomski rezultati Srbije i za prošlu godinu i za pretprošlu, koje su dve važne pandemijske godine, ne samo za Srbiju nego i za region i ceo svet.

Ono što se pokazalo je da je naša ekonomija napredovala i u te dve godine i sa svojim rezultatima, kada su i druge padale mi smo najmanje padali. Zato smo prošlu godinu imali i najveće stope rasta. Očito ti rezultati i ono što smo imali prilike da čujemo do sada su u stvari pokazatelj da Srbija ide dobrim putem i da te svoje dobre rezultate treba da deli sa svojim građanima.

I ako govorimo o podršci privredi od strane države i ako govorimo o podršci zdravstvu, mi smo zaboravili negde ovaj deo, a želim i građane Srbije da podsetim da mi nismo samo poslednje dve godine radili na određenim ciljnim grupama da podržimo, već od 2016. godine kada je pitanje mladih ova Vlada Srbije i predsednik Vučić su zaista na krajnje odgovoran način prišli ovom problemu.

Problem od 2012. godine kada je Srbija bila na rubu ekonomske propasti je imala stopu nezaposlenosti 26%. Tada je nezaposlenost mladih do 30 godine, ne pričamo do 40, bila skoro 52%. Danas govorimo o nezaposlenosti u iznosu od 9,5% i govorimo o nezaposlenosti današnjih mladih do 30 godina od 20%.

Napor koji je Republika Srbija na određeni način smogla snage ne samo da se ekonomski transformiše, već i da pojača kompletno sve sektore u kojima će mladi imati veliku podršku je permanentni rad, kontinuiran od 2016. godine do 2022. godine i želim da kažem da u stvari je ovo samo jedan od rezultata sa kojima Srbija sada ide da izvrši jednu podršku mladima od 16 do 29 godina, odnosno toj ciljnoj grupi kojoj do sada niko nije pokazao takav vid podrške kao što je ova Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Kada danas pričamo o tome da je država preuzela obaveze, preuzela je obaveze da sve negativne efekte koje su u protekle dve godine imali mladi, koji su očito ta poslednja ciljna grupa kojoj je data podrška od strane države, je došao red i na njih i da država jednostavno misli na njih.

Poboljšanjem društvenog položaja mladih u poslednjih šest godina, kojim se bavimo, a i širenjem jednog ekonomskog optimizma je stvaranje ambijenta u Republici Srbiji u kojoj želimo da pošaljemo snažnu poruku, a to je – ostajte mladi ovde, ovde gradite svoje karijere, ovde stvarajte svoje porodice, ovde stvarajte budućnost Srbije. Vi ste ti koji preuzimate odgovornost za život i rad ovde u Srbiji i to je od velikog značaja kao jedna poruka, ne kao neka od ovih opozicionih stranaka koja to predstavlja kao jedan vid manipulacije željom da se kupe nečiji glasovi. To što su oni radili sa penzionerima i 2008. godine i pokušali da rade 2011. godine. Podizali su kredite za potrošnju, za podizanje penzija da bi penzioneri glasali za njih na izborima i da bi jednostavno pokazali koliko je važno da imaju to svoje glasačko telo kao jednu glasačku mašinu.

Za nas ni penzioneri, ni mladi, ni poljoprivrednici, ni preduzetnici, sve ciljne grupe nemaju tu prednost u smislu toga da sa njima razgovaramo na način na koji su razgovarali oni koji su vladali ovom Srbijom do 2012. godine.

Mi želimo ravnomerni razvoj Srbije u svim segmentima društva. To smo pokazali. Prva godina nakon koje je pokazala da ima dobre rezultate, kada smo izašli iz fiskalne konsolidacije, kada smo prošli 2014, 2015, 2016. godinu, kada je došao taj period rasta i razvoj i kada smo dobili rezultate, samim tim smo krenuli u podizanje standarda naših građana i povećanjem plata i penzija, ali i velikim investicionim ciklusima kada je u pitanju ulaganje ne samo u infrastrukturu.

Ja ću vam navesti šta je država uradila kada su u pitanju mladi. Jedno godište koje smo mi posmatrali ne do tridesetih godina ljudi koji su završili škole, fakultete, započeo posao, privatan biznis, svoje karijere u državnom sektoru, nego smo to proširili i na 40 godina mlade ljude i dali određene podrške.

Kada su u pitanju investicije u pitanje mladih onda smo krenuli od toga da realne investicije i da svetska ekonomija traži prelazak sa realnog investiranja na tzv. investiranje u rast i razvoj koji je zasnovan na znanju, na inovacijama i na digitalizaciji. Hteli mi to da priznamo ili ne od 2016. godine do danas Srbija je potpuno ušla u taj proces digitalizacije i nalazi se među deset najrazvijenijih država sveta, kada je u pitanju ovaj proces.

Upravo zbog toga danas mi možemo da kažemo da smo uveli digitalnu registraciju poslovanja. To je negde mlade poguralo da krenu u otvaranje malih i srednjih preduzeća i svojih agencija, u tzv. start apove. Država je puno uložila kada su u pitanju start apovi i kroz finansijski sektor, time što je oslobodila plaćanja poreza mladih koji otvaraju firme do 40 godina u 2019, 2020, 2021. godini i oni koji su tu išli od 2020, 2021. i 2022. godine i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače koji imaju manje plate u neto iznosu od 37.000 dinara, ali i one koji imaju manje plate u IT sektoru od 150.000 dinara. Oni su postali sastavni deo određenih distributivnih lanaca svako u svojoj oblasti.

Šta to znači? Da su velike kompanije prepoznale te male kompanije, pogotovo koje vode mladi jer su oni po stepenu obrazovanja uvek bili na višem nivou nego što su to ljudi koji su na zalasku svojih karijera i stariji od 50 godina i zato što prate nove trendove kada su u pitanju IT tehnologije, uopšte inovacije u društvu. Potpuno je logično da pustite da taj jedan industrijski zamajac vode mladi ljudi i da ih uzmete u svoje okrilje kada su u pitanju velike kompanije.

Kao rezultat toga Fond za razvoj, kao i RAS, kao i Fond za inovacije su otvorili svoje kreditne linije za mlade koji imaju dobre ideje i mogu da se kandiduju sa svojim projektima, da podrže ovakve projekte. Verujte mi, danas kada pričamo uopšte i o dualnom obrazovanju govorimo isključivo o tome da to nije vezano samo za srednji stručni kadar, kada su u pitanju mladi, već i za visoko obrazovan kadar da se mladi opredeljuju za taj vid dualnog obrazovanja. To je da imaju određenu platu dok studiraju, a kasnije preuzimaju odgovornost za svoja radna mesta na osnovu znanja koja su stekli.

Kada govorimo o tome da je IT sektor, izvoz IT sektora povećan, onda rezultati govore je da 2021. godina završena sa 1,5 milijardi evra izvoza, a što nadmašilo procenat izvoza kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i što je 28% prema istraživanjima NBS veći izvoz nego što je bio u 2020. godini. Srbija je potpuno ušla u ovaj postupak ekonomskog razvoja i mislim da je priznanje za to i 7. februara je gospođa Ana Brnabić bila na Svetskom ekonomskom forumu u Švajcarskoj, potpisala jedan sporazum na osnovu koga je otvoren centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, jedan od 16 centara koji će povezivati svet u veštačkoj inteligenciji, novim tehnologijama, nano tehnologijama, razvoju potpuno jedne nove industrije koja podrazumeva spoj čoveka i mašina i koja postaje naša realnost.

Mi danas pričamo o električnim automobilima, a četvrta industrijska revolucija za nekoliko godina, 2030. do 2040. godine podrazumeva i primenu automobila bez vozača. Prema tome, ovo ne govorimo zato što je to neka apstraktna ideja u budućnosti, nego zato što o tome priča i engleska kraljica, da Engleska treba da ulaže u ovakve strateške projekte da bi napredovala ekonomski, s obzirom da je izašla iz EU.

Ako posmatrate na ovaj način sa strateške pozicije Srbije koja je zemlja na jednom brdovitom Balkanu, koja je sa svojim ekonomskim parametrima daleko iznad svih zemalja zapadnog Balkana, koja rame uz rame stoji sa razvijenim zemljama EU, koja ima dobre diplomatske odnose i sa zemljama i na istoku i na zapadu, onda vidite da mladi ljudi koji žele da se vrate u Srbiju iz razvijenih centara sveta, sa pravom žele da se vrate u jednu Srbiju, jer prošle godine su najpoznatije velike kompanije iz oblasti IT sektora otvorile ovde svoje pogone. To je „Nordeus“ koji je kupio kompanije, gde je uložio 225 miliona evra. Zatim NSR koja je uložila 100 miliona evra da zaposli 500 novih mladih inženjera, kao i „Majkrosoft“ koji je takođe zaposlio 500 ljudi, koji je do sada imao svega tri zaposlena čoveka.

Znači, Srbija je prepoznata kao centar modernih tehnologija tako da kažem, u kome se zapošljavaju mladi ljudi. Do prošlog oktobra je u ovom sektoru radilo 43.500 mladih ljudi registrovanih da rade u ovom sektoru, a kažu da se radi oko 64.000 ljudi u ovom sektoru. Prognoza „Majkrosofta“ do 2025. godine je da Srbija treba da ima zaposlenih 120.000 u ovom sektoru.

Onda kada pričamo o naučnotehnološkim parkovima u koje Srbija ulaže iz budžeta, šest, sedam gradova će imati zaista otvorene najmodernije naučnotehnološke parkove, gde u stvari mi treba da povežemo privredu, obrazovanje, sektor digitalizacije sa modernizacijom, kada je u pitanju i energetska tranzicija i zelene tehnologije i ta budućnost u stvari počinje već danas.

Kada govorimo o toj Borči o kojoj pričaju ovi opozicioni lideri koji bi želeli da uzmu da vladaju Beogradom, onda su zaboravili jednu veliku činjenicu, a to je da je Srbija potpisala sporazum sa Narodnom Republikom Kinom za otvaranje naučnotehnološkog parka gde treba da radi 10.000 visoko obrazovnog kadra, upravo iz oblasti IT. Znači, ono što je pokazatelj onih koji danas sebe nazivaju jedinom opozicijom zato što imaju medije koji se finansiraju iz inostranstva, očito ne shvataju koliko je Srbija napredovala. Jednostavno su ostali zarobljeni u toj prošlosti iz 2012. godine, pa su tako sebi dozvolili da jedan Janko Veselinović, koji je ovde bio narodni poslanik, koji je jedan od reprezenata te politike rušenja i selidbe spomenika, rušenja određenih strateških projekata koji u Srbiji žive već deset godina, kao što je „Beograd na vodi“, sada je podigao tužbu protiv Aleksandra Vučića zato što je Srbija odlučila, Vlada Republike Srbije je podnela predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije koja će usvojiti Predlog ovog zakona za podršku mladima od 100 evra, kao tužbu Aleksandru Vučiću koji želi da kupi glasove mladih ljudi.

Prvo, osnovno neznanje pokazuje bivši poslanik da ne možete tužiti predsednika države za zakone koji se donose u Narodnoj skupštini na predlog Vlade. Da to uzmemo kao jedan vid neznanja, očito je to pokazatelj jednog bezobrazluka i pokušaj da se vodi najgora monstruozna kampanja na jedan način kojim želi da nam kaže da sve što želite da uradite dobro ovoj Srbiji će biti završeno kao jedan od sudskih procesa na sudu.

Onda bi trebao gospodin Veselinović da proširi ovu optužnicu, pa da tuži sve ministre u Vladi Srbije i da tuži sve poslanike ovde u Narodnoj skupštini koji će glasati za ovaj predlog. I, ako bi bili svi predmet tih sudskih tužbi, trebalo bi odgovoriti da pravni osnov za ono što danas glasamo ovde u Skupštini je Ustav, član 97. tačka 6. i 7. i objasniti gospodinu Veselinoviću da oni koji su ga naterali da ovako nešto uradi su zaista krajnje licemerni kad je u pitanju uopšte politika Srbije.

To je ono što danas mi moramo da kažemo da svako ko želi da ospori napredak Srbije i ko želi da vrati Srbiju u vremena kada su oni vladali i budžetska sredstva završavali i koristili zarad budžetskih sredstava svojih privatnih kompanije i da su ta vremena prošla, jednostavno pokazuju da ne žele sada direktno da kažu građanima Srbije da je to njihova politika, već se kriju iza ovakvih kampanja koje žele na sudu da završavaju, da bi od toga pravili određene svoje političke pamflete.

To im jednostavno građani Srbije neće podržati i neće im dati za pravo, zato će oni imati prilike da do 3. aprila zaista kažu šta su to programski ciljevi sa kojima žele da izađu na izbore i žele dobro ovoj Srbiji, pa i tim mladim ljudima koji treba da žive ovde u Srbiji i pokažu da imaju budućnost.

Rezultati politike i SNS i Aleksandra Vučića su pokazani kroz brojke. Brojke pokazuju da se do prošlog oktobra u Srbiju vratilo 93.200 građana Srbije iz razvijenih zemlja. Preko 90% su to zemlje EU. Od tih 93.200 sigurno su minimum 40% mlađi do 30 godina, jer žele, očito, da svoju budućnost grade ovde u Srbiji. Za nas je to od velikog značaja, zato što je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem.

Kada sam rekla da mi ovde želimo svim ovim merama da poboljšamo društveni položaj mladih, onda kažemo da stvaramo dobar ambijent u društvu u kome će vladati taj ekonomski optimizam, jer on se pokazao u vreme pandemije 2020. godine kao jedan od najvažnijih faktora zašto smo završili godinu sa najmanjim padom naše privrede.

Zato ćemo sigurno u kampanji kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji će biti nosilac naše liste, govoriti o tim rezultatima, ali ćemo sigurno govoriti i o planu do 2025. godine sa projekcijama 2030. godine, jer smo shvatili šta je to što daje rezultate budućnosti Srbije, šta je to što daje dobrobit mladima, ali i svima nama u društvu.

Zbog toga, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje, gotovo već danas posle podne, podrže ovaj predlog. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru razmatrali ovaj set sporazuma koji je danas na dnevnom redu i ono što možemo da kažemo objedinjeno, to je da pored osam sporazuma koji su direktno finansijski uslovljeni sporazumi sa međunarodnim institucijama da bi se mnogi strateški projekti završavali u ovoj godini koje su definisani budžetom, imamo još i tri sporazuma koja su od velikog značaja.

U ovom trenutku treba reći, to je osnivanje Međunarodne investicione banke, gde je Srbija na sednici 8. decembra prošle godine prihvaćena da bude članica te međunarodne institucije zato što su to zemlje koje su u regionu, kao što su Mađarska, Slovačka, Bugarska, Češka i Rusija. Sedište ove Međunarodne investicione banke je u Budimpešti, u Mađarskoj i pre 10 godina je reatablirana, kako kažu pomoćnici ministarstava u Ministarstvu, ova međunarodna institucija, odnosno uhvatila je jedan investicioni korak u svetu, koja je pokazala veliku sposobnost da može da finansira jako velike projekte, ne samo u regionu već i u Evropskoj uniji. To je jedna od međunarodnih investicionih institucija centralne i istočne Evrope.

Tako da je veliki značaj što je Srbija postala članica toga. Mi ovde ratifikujemo naše članstvo u toj međunarodnoj instituciji i mislimo da je to budućnost koja nas očekuje. Da jednostavno gradnja puteva, infrastruktura bude praktično naš svakodnevni posao u narednim godinama.

To vidimo i po ovim predlozima. Znači, krediti za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za komunalnu infrastrukturu, za širokopojasnu oblast koja se odnosi na internet u ruralnim područjima, ali vidimo velike projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Svi oni koji do sada pričaju neku zelenu priču, treba u stvari da podrže ovakve projekte koje Srbija radi, a to je pre svega onaj deo koji se odnosi na sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže koje će biti u Beogradu, zatim otpornost na klimatske promene, kao i regulaciju čvrstog otpada kroz određene deponije.

Pored ovih sporazuma, imamo i sporazum koji se odnosi na formiranje centra za obuku za dualno obrazovanje, ali i na protokolizme SSP-a koje smo već imali i razmatrali, koji se odnose na proizvode sa poreklom, da bi omogućili i olakšali praktično izvoz naših proizvoda u zemlje regiona, ali pre svega EU. Tako da smatramo da u današnje vreme velikih investicionih ulaganja, pogotovo kada mnoge države u EU se jedva bore da izađu sa posledicama Kovida od prošle godine i pandemije koja je još uvek u toku, Srbija mislim da nema razloga da brine, jer samo ovakve strateške investicije su siguran put u budućnost koje će davati visoke stope rasta.

Mi smo u prošloj godini imali 7,5%, za ovu godinu je predviđeno budžetom 4,5% rasta i ono što je u stvari garant većih plata i penzija, višeg standarda naših građana, je u stvari da taj program koji smo prezentovali građanima „Srbija 20-25“ je vrlo realan i izvodljiv. Sa tim mislim da će svi odavde izaći pred građane kada dođu izbori i reći koji su svi ti konkretni projekti o kojima danas govorimo, koji će dati bolje sutra nama i našoj deci.

Zato zaista i kao Odbor pozivamo poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -