Zahvaljujem, predsednice.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, moj predlog amandmana odnosi se na budžetsku rezervu, tekuću, za izdvajanje sredstava za komunalnu infrastrukturu, projekte koji su namenjeni vodovodu i kanalizaciji. Ono što treba ovde, mislim, da se čuje, sa ove govornice, je da je grad Beograd pokrenuo 2024. godine, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, izgradnju kanalizacione mreže koja se odnosi na levu obalu Dunava, o kojoj toliko priča opozicija. Pa, čisto da ih informišem da projekat je vredan 55 miliona evra, da grad učestvuje sa sredstvima u iznosu od 20 miliona evra, a da 35 miliona učestvuje Evropska investiciona banka. Rok trajanja tog projekta je tri godine. To podrazumeva paralelnu izgradnju crpne stanice, odnosno fabrike za preradu otpadnih voda, pošto naravno ne želimo više da kanalizacija i uopšte te otpadne vode odlaze direktno u Dunav, već se paralelno sa tim gradi fabrika i gradi se prva faza mreže koja se odnosi na Krnjaču. Inače, mreža se prostire u pravcu Krnjača – Kotež – Borča – Ovča i ima 80 kilometar dugačku mrežu.

Znači, nije lako izgraditi 80 kilometara kanalizacione mreže, s jedne strane. S druge strane, prva faza iznosi osam kilometara, koja se odnosi na prvi potez, do Krnjače, i šest kilometar sa 320 priključaka Krnjače.

S druge strane, vi imate i taj benefit, a to je ono što smo dobili kao jedan grant od Evropske investicione banke. Sva domaćinstva će imati gratis revizione šahtove, čija je vrednost od 600 do 800 evra, a sam priključak će građani plaćati u vrednosti od 60.000 dinara na 60 rata. To znači 1.000 dinara mesečno.

E sad, ovde sedi ministarka Pavkov, kojoj zaista treba zahvaliti jer je unapredila ovaj projekat i potpisala praktično proširenje te mreže koja je trebala da obuhvata 86.000 priključaka, odnosno stanovništva na 127.000 stanovnika. Samim tim proširenje mreže je podrazumevalo projekte koji su finansirani iz Evropske investicione banke IPA 3, koji ste potpisali u vrednosti od 85,4 miliona evra, gde 35,5 miliona finansira EU, a onih drugih naše učešće je nekih 14,9 miliona evra.

34/1 JJ/VZ 16.35 – 16.45

Moja je ideja bila da mi odmah uplatimo to učešće iz ove budžetske rezerve, a ne da čekamo tih tri miliona, ali treba reći jednu stvar, ono što građani ne znaju, a mislim da ni moje kolege. Blokaderi su prošle godine, težeći tome i govoreći kako se ništa ne radi po pitanju kanalizacija u Borči, kako se uopšte ne uvodi, kako je jednostavno to jedan od razloga zbog koga ne treba glasati za SNS, išli zajedno sa takozvanim firmama koje su zastupale advokatske kancelarije i tražile od ljudi da potpišu saglasnost da se država tuži za deo placeva koje su dali za potrebe javnog puta, odnosno kretanja koje je država već iz asfaltirala i provukla komunalnu infrastrukturu.

Naravno, to je jedan pokvareni cilj kojim treba da se zaustave ovi projekti praktično implementaciju izgradnje mreže kanalizacione na ovoj obali Dunava, kojim bi se u stvari stavile preko suda privremene mere na te parcele kuda bi išla ova mreža. Sada vi građani vidite lepo kako bi blokaderi vodili svoju politiku kada bi bili u situaciji da jednostavno vladaju republikom, gradom ili bilo kojom opštinom, jer bi zaustavljali infrastrukturne projekte, kao što smo videli da bi smanjili plate i povećali kurs evra u koliko bi se dokopali državne kase.

Treba da zahvalimo da ovaj projekat je jedan od značajnih projekata koji Vlada Republike Srbije sprovodi, a to je sedam hiljada kilometara infrastrukturne mreže za vodovod i kanalizaciju, koja treba da podrazumeva 250 stanica za upravljanje otpadnim vodama. To je jedan dugoročan projekat koji očito očekuje sve lokalne samouprave, ne samo velikih gradova, nego i najmanjih opština, i zbog toga je potreba velika bila da predsednik Vučić, zaista obiđe svako selo u Srbiji, čuje svaki problem, jer će ti problemi sigurno biti na spisku na kojima će Vlada Republike Srbije buduće raditi intenzivno na tome.

Prema tome, ujedinjena Srbija je jedina politička opcija u budućnosti koja može da sprovede rast i razvoj Srbije, po pitanju ekonomije, po pitanju projekata lokalne samouprave, po pitanju projekata takozvanog ravnomerno regionalnog razvoja i pre svega mislim da je nama svima od velikog značaja da ovde podržimo ovakav rebalans budžeta i ove projekte koji će u budućnosti dati rezultate u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja tema na dnevnom redu, sastavljena od 18 tačaka, govori o sedam zakonskih predloga, dva autentična tumačenja i sedam kadrovskih rešenja koje je Narodna skupština dužna da donese, ali kada pogledate sav ovaj skup zakona, videćete da su u stvari svi vezani za sam proces evropskih integracija iz razloga što svi ovi predlozi su negde sastavni deo pregovora, dogovora sa Evropskom komisijom, ali i prošli su odbore za evropske integracije u pravo da bi pokazali usklađenost sa najnovijim evropskim direktivama.

Znate, kada pričamo o Klasteru 3, s obzirom da smo u pregovorima sa EU otvorili 22 poglavlja, dva zatvorili, pa onda su promenili metodologiju u šest klastera, dva smo znači otvorili, dolazimo do tog famoznog Klastera 3 koji poslednje četiri godine nije otvoren, a svi govore o tome da uslovi zbog kojih u tehničkom smislu ne postoje prepreke, ali u političkom smislu postoje, a to je od 2022. godine, očito odnosi EU sa Ruskom Federacijom i negde pritisak da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Druga stvar je da priznamo državu kao što je nezavisno Kosovo, koje samozvano sebi daje za pravo da određene zemlje koje su priznale kao članica EU, jednostavno nas pritisnu i nateraju da donesemo takve političke odluke, suprotno mišljenju većine građana Srbije i to je ono što treba biti realan kada govorimo o evropskim integracijama, a na nama je bilo da vredno radimo u tehničkom smislu i da sva ova poglavlja, kojih ima osam, koji su sastavni deo Klastera 3, u svakom trenutku popravljamo zato što u tehničkom smislu mi smo bili spremni još pre četiri godine i to govori izveštaj od 2023, 2024, 2025. i sada u 2026. godini. Imate u poslednjem izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu, na strani 107. koja govori o tome da su svi ovi klasteri u tom tehničkom smislu za nas izvršeni, da smo mi svoje obaveze odradili. Međutim, onaj deo politički koji se stvorio prethodnih godinu i po dana, sa određenim akcijama finansiranih projekata iz inostranstva, a najviše iz regiona su pokazali da protesti koji su bili u protekloj godini su doveli do toga da u saradnji sa ovim opozicionim strankama koje nam ovde spočitavaju o našoj prošlosti i demokratiji su doveli do toga da se donesu određene rezolucije u kojima su traženi novi zahtevi, kao što smo imali priču o REM-u o kojoj ne žele da pričaju zato što smo mi kao većina glasali za njihove kandidate i ne žele da pričaju o tome da smo zaista uradili sve da bi jednostavno uspostavili funkcionisanje ove institucije, a da oni imaju kandidate koji čim budu izabrani, nisu još stupili na dužnost, daju ostavke jer jednostavno žele da blokiraju rad, pokažu nesposobnu Srbiju na tom putu evropskih integracija i prikupe jeftine političke poene za tako nešto.

37/3 GD/IR

Sada mi to imamo i ovde kada je u pitanju ova sednica, kada je u pitanju Zakon roditelj negovatelj i imamo priču koja se odnosi na Poglavlje 19, koja se odnosi na tzv. socijalnu politiku i zapošljavanje, koja je sastavni deo Klastera 3 i jedan od tih zakona koji unapređuje stanovište države u tom pogledu saradnje sa socijalnim kategorijama u društvu je i roditelj negovatelj.

38/1 TĐ/MJ 17.00 – 17.10

Pored toga, mislim da su i ove mere koje je najavio predsednik Srbije, koje govore upravo o određenim davanjima socijalnim kategorijama koje će iz budžeta, jednostavno, pod ovih pet-šest mera, pogoditi tri miliona građana.

Kada govorimo o Zakonu roditelj-negovatelj, mi imamo situaciju u ovom trenutku da nam oni, koji su najviše zbog ličnih sujeta blokirali praktično u prošlom sazivu donošenje ovog zakona, sada spočitavaju da ovaj zakon nije dovoljno adekvatno napravljen, da ga treba proširiti na veći deo, opseg od 37 hiljada ljudi koji imaju decu sa posebnim potrebama. Treba reći da ovaj zakon obuhvata, znači, nezaposlena lica i zbog toga obuhvata 3.270 roditelja, odnosno staratelja, a da plan za sledeću godinu je da će biti 3.400, za 2028. godinu 3.600. Naravno, sredstva u budžetu za ovo sada još uvek nisu opredeljena, ali ona iznose 591,5 miliona koje ćemo verovatno iz budžetske rezerve obezbediti za ta dva meseca, koji se odnose na oktobar i novembar.

Kada govorimo o tome koja su prava, jednostavno, ove razlike od 34.000 roditelja koji imaju, takođe, decu sa posebnim potrebama, treba reći da su oni zaposlena lica, da oni imaju plate i kod poslodavaca u svakom trenutku kada žele da budu sa svojim detetom 24 sata, odlaze kod lekara, otvaraju bolovanje i prvih mesec dana poslodavac jednostavno finansira to bolovanje i sledećih, čak do 18, meseci imaju prava da budu sa svojim detetom 24 sata. Država finansira njihove plate u bruto iznosu. Te plate su sigurno veće od 65.000 dinara zato što je ovo minimalac o kome sada govorimo, i to je ta zagarantovana minimalna plata koju će ovih 3.270 roditelja-negovatelja dobiti.

Znači, ukoliko bi mi sad i prihvatili predloge koje nam daju ovde zarad jeftinih političkih poena, mi bi onda došli u situaciju da država mora po dva osnova da plaća za istu stvar određena davanja. Zašto to govorimo? To jednostavno nije moguće i oni to znaju da nije moguće, ali žele u tih 34.000 građana da nađu određene svoje političke istomišljenike i da na taj način kreiraju jednu novu realnost u kojoj govore, kao što smo imali prilike da čujemo, kako mi nismo dovoljno humani, kako ne pokazujemo dovoljan stepen ljudskosti, kako smo prema tim ljudima surovi i kada dođemo do toga, na čistac, da u stvari svako od ove dece prima tu tuđu negu i pomoć i koja iznosi 41.000 u neto iznosu i ovih 65.000 koje će dobijati kao nezaposleni roditelji, znači kao jedan vid primanja za koji će steći posle uslov da odlaze u penziju, dolazimo blizu cifre koja iznosi prosečni lični dohodak u Republici Srbiji.

Prema tome, pogledajte kada govorimo kakve su to manipulacije kojima se bave oni koji su u prošlom sazivu govorili – a nećemo mi da povlađujemo Aleksandru Vučiću, pa da ispadne da je on zaslužan za donošenje ovakvog zakona. Umesto da su seli lepo i u radne grupe, pokazali svoju političku demokratičnost, pokazali da mogu da se ne vrše podele između ljudi kada su u pitanju ovakvi zakoni, jednostavno mislim da bi im to više poena donelo, s obzirom da oni sve gledaju kroz određene poene, skupljajući svoje glasačko telo, jer su očito u problemu kada su u pitanju blokaderi, sada su isterani na čistac sa ovim zakonom, jer će u trenutku kada budu trebali da stisnu ovaj taster morati da se opredele – ili su za građane Srbije koji imaju pravo da glasaju ili su za građane koji jednostavno ne žele da podrže ovakve predloge zakona.

Prema tome, mislim da je jako važno da su socijalne mere koje su predložene i od predsednika države i od Vlade Republike Srbije, o kojima ćemo mi imati prilike da raspravljamo u Skupštini Srbije kada su u pitanju socijalna davanja za socijalne kategorije, dobiće u neto iznosu jednokratno još 25.000 dinara, mislim da je za nas pokazatelj da Srbija zaista napreduje. Napreduje u ekonomskom smislu, napreduje i u društvenom smislu, određenog društvenog konsenzusa, pogotovo kad su ovakve teme u pitanju. Zato što mi brinemo o ljudima i zato što ne želimo da dolazimo u situaciju da problem političkih neslaganja ide preko građana Srbije. Zato smatram da

38/2 TĐ/MJ

će Srbija pobediti bez obzira kakve budemo imali uslove na sledećim izborima, bez obzira šta bili primorani od izbornih uslova da usvajamo ovde, jer ne možete pobediti Srbiju onim što su laž, prevara i manipulacija. Tako da ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ove zakonske predloge. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas raspravljamo o 32 zakonska predloga u kojima očito pre svega u samoj raspravi je bilo pokušaja da se skrene upravo na temu isključivo mišljenja Venecijanske komisije, za šta mislim da je dobro što danas raspravljamo o tome, zato što je to pokazatelj da period i ambijent u Republici Srbiji koji je bio do 2012. godine, ono što je moj kolega Mirković opisao kao jednu reformu pravosuđa u kojoj je Srbija

25/3 MZ/VZ

platila iz budžeta 11 milijardi dinara, jednostavno danas to nije slučaj u Srbiji jer ne postoje takve štete koje su nanesene bilo kakvim zakonskim rešenjima koja su ovde predložena.

Na kraju krajeva, kada pričamo o tom evropskom putu, ne postoje uopšte bilo kakve institucije koje vas na nešto primoravaju, i to moraju građani da shvate, a taj pokušaj opozicionih stranaka da kreiraju neku novu realnost u kojoj će pokazati da postoji neka batina ovde i Srbiji i Aleksandru Vučiću i SNS, jednostavno ne postoji.

Danas se geopolitički odnosi grade na poverenju i grade se na saradnji i na miru pre svega i danas mi imamo promene u svetu i ono što je pokazala i ova diplomatska inicijativa i ofanziva, tako da je nazovem, predsednika Vučića sa posetom i Kini i sada Gruziji i pre toga svi oni razgovori koje je imao sa drugim predstavnicima velikih sila, a pogotovo ovaj sastanak koji je bio u Crnoj Gori i koji se odnosi na Evropsku uniju je pokazatelj, u stvari, da je Srbija izgradila zaista dobre partnere, političke partnere, da bi u budućnosti imala šanse za rast i razvoj i kod velikih promena koje će nastati upravo u ekonomiji, a mi to zovemo ne samo ekonomske promene nego ih zovemo tim lancima snabdevanja pre svega energenata.

I u skladu sa time, današnja sednica treba da bude i taj deo koji ne treba da se sakrije, da je napredak Srbije naša realnost i da će ona ići isključivo u tom pozitivnom smeru, iako smo imali period od godinu i po dana gde je bilo pokušaja da se Srbija zaustavi na tom putu rasta i razvoja.

26/1 JD/MO 15.10 – 15.20

Čuli smo ono što je najvažnije, da se ovi predlozi zakona koji se odnose upravo donore kada su u pitanju transplatacije, jedno od pitanja o kojima su ovde stariji poslanici, više od deset godina imali prilike da raspravljamo, imali različite dileme, potpisivali kartice donorske, mučili se na taj način da se pronađe adekvatno rešenje koje će odgovarati na kraju krajeva svim zainteresovanima.

Mislim da je ova predlog zakona upravo to, da se našao neki među model koji nije ni španski, a nije ni taj isključivo srpski, nego jednostavno se našlo rešenje da na određeni način svi to onako sa stanovišta saglasni podrže tako nešto.

Jako je važno da se apeluje ljudima na savest, da upravo to bude taj princip solidarnosti, jer to spašava živote i to je ono što ne možete nikako da namestite, jer to su okolnosti koje jednostavno vam daju mogućnost da određeni ljudi na listama produže svoj život ili da ga nemaju. Obzirom da smo mi država koja ima problem sa natalitetom, svaki ljudski život je bitan i mislim da je ovo način da se to održi.

Što se tiče ekonomskog rasta i razvoja, jako su važni zakoni koji govore o projektima infrastrukture, pogotovo ovaj koji se odnosi na taj deo, mislim da je sada malo zaboravljena brana „Pambukovica“, znači borba protiv poplava i zaštita pojasa gde god je moguće izvršiti što pre, jer to nam je bilo zamerano godinama kako to nismo radili. To smo davno počeli i upravo ove garancije za takve projekte nam daju šansu da danas, sutra o tome ni ne razmišljamo, da država adekvatno odgovara na klimatske promene.

Što se tiče garancija za izgradnju gasovoda, odnosno kompletno premrežavanje Srbije u pogledu gasifikacije. Mi danas imamo potvrdu garancija koje se odnose na podršku projekta gasifikacije Zlatiborskog okruga, zatim deo koji se odnosi na pravac Leskovac-Vranje, čime se povezuje Pčinjski i Jablanički okrug. Zatim, imate deo koji se odnosi na gasovod Beograd-Valjevo-Loznica i deo koji još treba da zaštiti praktično interkonekciju između Srbije i Bugarske.

To pokazuje da Srbija ide krupnim koracima napred, kada je u pitanju energetska tranzicija, da time povezujemo velike industrijske centre, da ciljevi koji su postavljeni pred nas, borba protiv klimatskih promena, rasterećenje energetske mreže kada je u pitanju i EPS i EMS u stvari nam pomaže ka tome i da svako ko je rekao ovde, a imali smo prilike da čujemo da nije isplativo graditi gasnu elektranu ne shvata kolika je odgovornost prema građanima Srbije da olakšate ovaj život, da privrednicima omogućite bolju komunikaciju između mesta gde se proizvodi određena roba i mesta gde ta roba treba da stigne.

Prema tome, to je sve odraz jedne velike odgovornosti, pre svega političke odgovornosti na kojoj je Aleksandar Vučić insistirao, od trenutka kada je postao premijer 2014. godine, pa i kasnije kada je postao predsednik. Znači, pokazatelj kojim putem treba ići i to je put za koji mi nikada nećemo odustati. Mogu da zaustavljaju Srbiju na ulicama Beograda i drugim gradovima, mi ćemo se i dalje truditi da radimo na poslu u kome će građani imati isključivo korist. Zato ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge. Hvala.

Napominjanje SNS dva minuta.

Prvo, od 2021. do 2027. godine povučeno je 378 miliona evra upravo zbog toga bi se pokazalo da postoji mogućnost povlačenja kohezionih fondova prema pravilima, standardima EU. I to je, naravno, pod patronatom Evropske komisije bilo.

Ono što je jako važno reći je da je ovde pokušaj da se kreira jedna paralelna realnost u kojoj ta funkcionalna demokratija u stvari treba da izgleda da mi ovde glasamo prelaznu Vladu, da mi jednostavno zaobiđemo građane pa postavimo neke političke faktore koji se nameću ovde i odlaze u Brisel da bi sebi obezbedili neku političku budućnost. Naravno da do toga neće doći.

Što se tiče samo IPARD-a, znači nije država ta koja povlači sredstva nego građani, pre svega poljoprivredni proizvođači koji moraju da se kandiduju i regrutuju ispred države, odnosno zajedno sa EU, da pokažu da su sposobni da povlače ta sredstva.

Prema tome, ovde mi imamo permanentno korišćenje političkih tema zarad toga da bi se kreirala priča kako ovde ništa ne funkcioniše, kako se ovde ništa ne radi, a realnost je potpuno drugačija.

Naravno, i predstavnici Evropske komisije kad dolaze ovde naravno da štikliraju upravo ono što je dobro, naravno da govore o tome da Srbija treba da ide dalje i da nas vide kao relevantne partnere. To je ono što najviše smeta, što je upravo na čelu te države predsednik Aleksandar Vučić zahvaljujući kome u stvari ovi pregovori idu dalje.

Hvala.

Predsedavajuća, ovlašćeni predstavnik SNS i naše poslaničke grupe.

Treba reći da je bilo jedno javno slušanje koje je Odbor za evropske integracije organizovao, gde se nalazi i predstavnik Evropske unije, a i predstavnici transportne organizacije na kojoj smo mi poslanici vladajuće koalicije izneli ove probleme koji se odnose na vozače i da su predstavnici transportne zajednice vrlo lako shvatili o čemu se tu radi i da tu nije samo Srbija u tom problemu, već i sve zemlje Zapadnog Balkana i da je interes same Evrope bio da se zaustavi toliki priliv vozača, da su na određeni način stopirali, na kraju krajeva, prevoz sa kojim oni trpe najveće štete, s obzirom da veliki broj kompanija ovde, i kada pričamo o izvozu u zemlje Evropske unije preko 33 milijarde evra, praktično bivaju uskraćeni kada je u pitanju transport.

Tako da su pronašli određene načine kako će da podrže uopšte vozače koji su poreklo zemalja Zapadnog Balkana. Ali, na toj sednici se niko od opozicije nije se bavio time nego su doveli predstavnika evropske zajednice, odnosno ambasadora Bekereta koji se bavio upravo onim što nije bila tema uopšte. Bavio se zakonima koji su iz oblasti pravosuđa i svim ostalim da bi se politički razračunavali sa Aleksandrom Vučićem i SNS i vladajućom koalicijom.

Prema tome, njihova zabrinutost ovde ne postoji, već samo pokušaj da sa jeftinim političkim poenima pričaju o ovoj temi i tako da ono što Srbija radi na tom putu da pomogne zaista ljudima koji posluju sa kompanijama iz država članica EU ima rezultate i jednostavno je u stalnom kontaktu kako da se prevaziđu bilo koji izazovi koji se nađu na tom putu.

Hvala.

Direktno pominjanje imena.

Što se tiče vozača koji su po svojoj delatnosti usmereni na ulazak u EU, govori se o vozačima Crne Gore, Albanije, Makedonije, Srbije i reč je o tome da su oni podneli zahteve šest meseci pre toga da se ovaj problem reši.

S obzirom da mi uopšte ne diktiramo tempo pregovora nego EU diktira tempo kad ćemo mi kao predstavnici država razgovarati sa njima, razgovarali smo onda kada smo bili pozvani na te sastanke. Do tada EU uopšte nije htela da razgovara sa vozačima, do trenutka dok oni nisu završili u pritvoru kada su direktno počeli da sprovode svoje zakone.

27/3 MT/MP

Ono što treba reći je da nisu samo zemlje Zapadnog Balkana potpale pod ovu uredbu, već i vozači Turske i Ukrajine, tako s obzirom da je došlo do velikog priliva, odnosno konkurentskih prednosti u odnosu na vozače EU. Dakle, EU je u stvari štitila svoje direktne interese za sve države koje su kandidati za članstvo u EU.

Prema tome, to nema veze uopšte sa nama, sa našom odgovornošću. Država se ovde postavila pre svega zaštitnički i sve advokate koji su mogli da reaguju u datom trenutku u državama članicama gde se to dešavalo su promptno reagovali. Zato mislim da uopšte ovakav napad na državu ne predstavlja uopšte bilo kakav čin na kome mi možemo u budućnosti da kažemo da ništa nismo uradili.

Naprotiv, baš smo se založili, pogotovo sa time što smo tražili da članovi transportne zajednice kao predstavnici EU ovde dođu direktno i čuju direktno probleme od same države, a to je pre svega mesto najmerodavnije za to parlament.

Tako da, mislim da ovakve lažne kampanje ne treba uopšte shvatati ozbiljno, kada su u pitanju predstavnici opozicije.

Hvala.

Od vremena ovlašćene grupe. Pre svega, ovi predlozi amandmana, predstavljaju ustvari ono što su sastavni deo postojećih već zakona kada govorimo o zaštiti životne sredine i to je ceo jedan set zakona i direktiva pogotovo kada je u pitanju klaster 5, koji je bio aktuelan, podsetiću još 2021. godine i kada pričamo o strategiji koja je rađena od strane Rudarsko geološkog fakulteta, tu su se jednostavno više katedri uključili i više organizacija, naravno pogotovo oni koji se odnose na zaštitu životne sredine iz civilnog društva da su prihvaćeni i svi predlozi upravo o kojima je kolega govorio, tako da sam se ja lično interesovala kod Ministarstva za rudarstvo i energetiku, šta je to što bi bilo problematično, kada je u pitanju ova tema, koju je kolega naveo i objasnili su mi upravo da je to sastavni deo strategije i postojećih zakona i da se ona podrazumeva kada je ona u pitanju uopšte donošenja strategija.

Strategija ne obuhvata pojedinačne slučajeve i lokalne samouprave, ona treba da važi za sve, pogotovo gde su nacionalni parkovi, gde su posebna područja zaštite u pitanju i zbog toga, ovaj amandman su odbijeni. Znači ono što treba reći, sastavni deo postojećih strategija, su upravo predlozi ovih amandmana. Hvala.

Zbog građana Srbije - znači, strategije su dugoročni planovi u kojima vi donosite određene strateške pravce kako ćete se u budućnosti o određenoj temi ponašati kao država. To znači ne amnestira zakonska rešenja koja su na snazi, a svi zakoni govore o tome da kada su u pitanju i upravljanje mineralnim sirovinama postoji tzv. institut javnog slušanja i postoji javna rasprava koja se obavlja u svakoj lokalnoj samoupravi u kojoj su određena nalazišta u kojoj treba da donesete odluku kako ćete u budućnosti raditi, zajedno u saradnji sa onima i koji su vršili istraživanja i onih koji rade zajedno sa državom.

Na kraju krajeva, postoji ta procena uticaja na životnu sredinu koja je zaista komplikovana, pogotovo za svakog od investitora i koji mora da dokaže da samo ekološki opravdani projekti mogu da se realizuju. Prema tome, mislim da ovakva strategija je svima potrebna. Na kraju krajeva, i EU ima svoje strategije za upravljanje mineralnim sirovinama i sve države koje su razvijene imaju ovakav vid strategija i naša je obaveza bila da se krajnje odgovorno odnosimo prema tome kako će to izgledati u budućnosti.

Da li će to biti realizovano, pre svega, zavisi od mnogo faktora, na kraju krajeva i samih lokalnih samouprava, od onih koji su zainteresovani - investitori, od ponašanja u odnosima sa lokalnim stanovništvom i to je inače i tema i država članica najrazvijenijih i u EU, u Sjedinjenim Američkim Državama, u Kini, u Ruskoj

30/2 GD/JG

Federaciji. Prema tome, ono što je za nas najvažnije, da su visoki ekološki standardi postavljeni i u ovoj strategiji i u svim zakonima koje smo usvojili. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, kolege poslanici.

Pre svega, imali smo prilike da vidimo kako neko konstruktivno predlaže određenu vrstu amandmana, kako neko zloupotrebljava, u stvari tu formu amandmana „briše se“ da bi se politički obračunavao i sa članovima Vlade i sa premijerom, smatrajući da je Zakon o trgovini nešto što potpada pod ličnu imovinu.

Ovde mi govorimo o interesu građana, o trgovini koja se odnosi na trgovinske lance, u odnosu dobavljača i u odnosu potrošača. To je ono što je, mislim u interesu svih nas.

Sa druge strane se zloupotrebila i tema, da mi četiri godine nismo otvorili ni jedan klaster, upravo zbog toga što u svakom izveštaju evropske komisije stoji da je Klaster 3 potpuno spreman za otvaranje. Ovde treba ponoviti hiljadu puta da su osnovni politički problemi, zbog čega se ne otvaraju klasteri, ne samo tri nego ni ostali, da je u pitanju priznavanje nezavisne države Kosovo, skidanje, odnosno uvođenje sankcija ruskoj federaciji i sada, kao jedan od novih tema se uvodi smanjivanje saradnje sa Narodnom republikom Kinom, kada je u pitanju ekonomska saradnja. Na kraju krajeva, evropska komisija je smanjila te kvote za čelik i povećala carine, prema tome samim tim ima mehanizme ekonomske, sa kojima želi, ne samo nama, nego svim državama EU da uništi saradnju sa Narodnom republikom Kinom, jer ona jedina ima tu prednost i taj prioritet.

Kada pričamo o parama plana rasta za EU, to je plan od 2024. godine do 2027. godine, to je plan koji podrazumeva dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde kredita, pod povoljnim uslovima. Znači, ono što se posmatra i što je cilj ovog plana rasta, to su ta četiri stuba koji se isključivo odnose na jedinstveno tržište, ekonomiju, pa jedan od ovih zakona o kojima sada pričamo, takođe je jedan od uslova unapređenja reformskih procesa, kada je u pitanju jedinstveno tržište. Zatim, pričamo o usvajanju tih reformi i prati EU i zato je i pretprošle i prošle godine 2025. dala 51,66 milijardi evra, u januaru 2026. godine 56,5 milijardi evra, što je ukupno 112 milijardi evra, upravo tako kako i idu naše reforme napred.

Prema tome, zaustavljanjem, zatvaranjem vrata EU radite vi koji tamo idete i tražite da se ugase uopšte bilo kakve dotacije, kada su u pitanju sredstva EU. Kada pitate, zašto odlazite tamo, vi odlazite upravo na neadekvatne adrese, gde nisu opšte kadar da odlučuju o finansijskim sredstvima EU prema Srbiji. To je ono što je pokazatelj da vi, u stvari namećete jednu temu ovde u društvu, kako postoji krađa izbora, jer ste svesni toga da u budućnosti nećete moći da pobedite ni Aleksandra Vučića, ni SNS, ni koalicione partnere.

Onda unapred pripremate jedan scenario u kome želite da uvedete međunarodni faktor, da bi ona u budućnosti pokušali da bude neki arbitar u tome ko je pobedio. Do toga neće doći, jer građani Srbije će dati još veću podršku državnoj politici, upravo zbog toga što ste vi ti koji zaustavljate uopšte proces evropskih integracija, nego i finansiranje škola, bolnica, digitalizacije u Srbiji kada je u pitanju opšte uvođenje 5g mreže, kada je u pitanju uvođenje promena zelenih tehnologija, kada je u pitanju konkretno bolnice i škole koje su dobile kotlove na pelet, znači zelene energije i to je ono što vi sada u ovom trenutku radite.

Pričate o sebi tamo, ne pričate o Srbiji, pričate o onome što vi treba da završite kao zadatak, zašta ste dobili od određenih faktora, da proglasite nezavisno Kosovo, da proglasite urušavanje Dejtona, Srbiju kao genocidnu tvorevinu i mislim da je danas svima jasno šta vi radite u EU.

10/2 VS/VZ

I da izjave zvaničnika Evropske komisije i EU, nisu jednostavno odraz onoga što vi radite i to je najgore što vi ovde pravite jedan paralelni realan svet u medijskom prostoru, ali građani, verujte mi, da su svesni toga ko govori istinu, a ko laže. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, dugo vremena smo mi članovi Odbora za evropske integracije i kolega koji je prethodno elaborirao šta znači koheziona politika kada je u pitanju saradnja Srbije i Evropske unije, i nije istina naravno da je ovaj dokument stajao u fioci kod prethodne ministarke za evropske integracije. Nasuprot tome, mi smo imali stalne debate upravo po ovoj temi kako treba da izgleda taj zakon, a uzimajući u obzir sve promene koje su se dešavale u samoj Evropskoj uniji po pitanju različitih politika zato što koheziona politika povezuje i deo koji se odnosi i na ekonomiju, znači finansiranje po određenim sektorima, vrlo lepo ste čuli od mog kolege koji su to sve sektori, ali o odraz određene solidarnosti i povezivanje ekonomskog osnaživanja samih regiona, znači određenih regiona koji se nalaze unutar Evropske unije, ne država, nego baš zato su jako značajni ovi projekti prekogranične saradnje koji se odnose na kohezionu politiku.

41/1 MV/MP 17.45 – 17.55

Mi smo u nekoliko navrata sa profesorkom Miščević upravo razgovarali o ovome kako treba u stvari da izgleda ovaj zakon. Ovaj zakon inače je ušao u skupštinsku proceduru 6. februara 2026. godine. Znači, pored ovih predloga zakonskih rešenja, naravno obaveza je bila i Srbije da predložimo određeni broj mera koji treba da se na određeni način sprovede da bi se obezbedilo, pored ove kohezione politike, i ono što se odnosi na sam plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Znači, te pare o kojima pričamo, dve milijarde ukupno, plus četiri milijarde kredita, to je za ceo Zapadni Balkan. Nije sad milijardu i po neko će da vam pokloni, četiri države, nego svaka od država mora da se kandiduje sa svojim projektima, a naravno i sa reformama koje sprovodi, da se pokazuje da postoji određeno unapređenje u ovim oblastima, pogotovo koja su vezana za ekonomiju, socijalnu politiku, zaštitu životne sredine.

Znači, to su suštinski stubovi unapređenja saradnje. Ne ovaj deo koji stalno želi da se nametne sa neke druge strane, borba protiv korupcije, demokratska prava. O tome slušamo svaki dan. O tom mi imamo određena mišljenja, u smislu toga da tražimo od drugih međunarodnih institucija, kao što je Venecijanska komisija, kao što su druge međunarodne organizacije, i naravno da poštujemo ta pravila. Ali, fokus u ovom zakonu jeste korišćenje fondova onoga trenutka kada vi postanete članica Evropske unije. Za to vreme vi morate da prilagodite različite standarde. Očito je da postoji unapređenje samog procesa reformi, zato što u protivnom ne bi prošle godine i ove godine dobili sredstva od Evropske unije.

Dakle, mi smo prošle godine dobili 51,66 miliona evra, a ove godine 56,5 miliona evra. Zašto to govorim? Zato što se očito negde u javnosti pokušava da se izvrne upravo ova istina o tome da je Srbija zaista na svom evropskom putu i jasno, transparentno i efikasno sprovodi ove reforme, uprkos tome što mnogi odavde politički faktori, koji misle da će sutra da sednu na ova mesta, odlaze i šire jednu iskrivljenu sliku o tome kako Srbija jednostavno nije zaslužila uopšte da dobija bilo kakva sredstva iz Evropske unije.

Ono što je važno da se kaže ka kohezionu politiku, a to ovim amandmanom očito pokazuje koliki stepen demokratičnosti bi bio u trenucima kada bi neki drugi preuzeli vođenje države, znači da ne bi uopšte bilo bilo kakve demokratije kada pričamo uopšte o sprovođenju kohezione politike, pa i pitanje kakav bi odnos Evropske unije i Srbije bio posle preuzimanje eventualnih takvih snaga vođenje države, pokazuje u stvari da postoje nekoliko instrumenata kada je u pitanju koheziona politika.

Znači, nisu fondovi samo iz budžeta Evropske unije, već postoje posebni fond za regionalni razvoj, zatim socijalni fond koji se odnosi na unapređenje, kohezioni fond i fond za pravednu tranziciju. Kao što vidite, ovde je izuzetno važna ta socijalna kategorija sa kojom se jednostavno želi da se taj regionalni razvoj ujednači, pogotovo za sve regione, kako oni kažu, koji se odnose unutar Evropske unije. Znači, ne pričamo o državama.

Kada pričamo o prekograničnim projektima, zato je jako važno da Srbija i dalje nastavi tu svoju regionalnu saradnju, jer kada pričamo o fondovima, odnosno o planu rasta za Evropsku uniju, onda pričamo upravo o Zapadnom Balkanu, o državama i u našem okruženju. Znači, i one moraju da postignu određena unapređenja svoje reformske agende, moraju da povlače određena finansijska sredstva, pogotovo kada su ti zajednički projekti u pitanju.

Tako da, postoje četiri stuba kada govorimo o planu rasta: približavanje, onome što se zove zajedničko tržište, jedinstveno tržište, unapređenje ekonomske integracije, to su standardi kada govorimo direktno o zakonima, i ovaj set zakona koji je zaštita potrošača, naknade trgovine i izmene i dopune Zakona o trgovini, upravo

41/2 MV/MP

jedan deo celog tog seta zakona koji treba da pokaže da mi zaista idemo napred kada je u pitanju ta evropska agenda. Zatim, imamo to ubrzanje reformi. Na kraju, imao podršku tzv. konvergenciji, odnosno to se odnosi upravo na zajednicu balkanskih zemalja.

Sada kada pričamo o tome šta je to što se finansira, primera radi, ove godine u januaru, kada je leglo tih 56,5 miliona evra, 26,3 je direktno bila podrška budžetu Republike Srbije, a ovih 30 milijardi su bili za projekte. Znači, vi morate da spremite projekte prema standardima EU. Ne možete da se igrate. I te priče – vi nećete da dobijete pare zbog ovog ili onog, jednostavno ne stoje. Ili imate spremne projekte ili nemate spremne projekte.

Tako da, podsetiću vas da je ovde nekoliko puta gostovao sekretar Evropske komisije, gospodin Kopman, koji je govorio – hajdemo da vidimo šta je to realno konkretno oko čega mi možemo da sarađujemo i da pokazujemo jednostavno taj vid saradnje, što će građani Srbije podržati, a na kraju krajeva i građani EU. To je upravo ovo o čemu je kolega govorio. To jesu putevi, to jesu bolnice, škole. Znači infrastruktura. To jeste deo koji se odnosi na digitalizaciju, jedan deo koji se odnosi na ukidanje rominga, pogotovo za zemlje Zapadnog Balkana. To su konkretni benefiti. Na kraju imate zelenu energiju, znači promenu kotlova na pelet, odnosno unošenje novih zelenih tehnologija zarad dobijanja čistih energenata. To su konkretno škole koje su zamenile svoje kotlove, bolnice. Znači, to su ti benefiti od kojih će građani zaista imati koristi.

E sada, kada govorimo o onom ekonomskom tržišnom delu, pokazala se inicijativa Evropske komisije da treba ispuniti određene standarde kad je u pitanju izvod pilećeg mesa. To znači da je ta mesna industrija zaista prepoznata kao dobra što se nas tiče, jer ne bi nas zvali da izvozimo pileće meso ukoliko za to ne postoje realne osnove. To je ono što u stvari nama pokazuje da je potpuno opravdano to učešće, kad kažemo u ukupnoj trgovinskoj razmeni od 58%, preko 74 milijarde evra na godišnjem nivou prošle godine sa zemljama EU, da ona jednostavno pokazuje da nas vidi kao merodavne partnere sa kojima zaista u budućnosti želi na polju tog jedinstvenog tržišta da sarađuje.

To za nas predstavlja jedan vid zaista podrške, u kojem želimo i dalje da napredujemo jer bez toga mi, kada pričamo o stopama rasta, ne bi mogli da postignemo i ne bi bili toliko zanimljiva privredna destinacija kada su u pitanju strane direktne investicije. Zato je za nas veoma važan ovaj zakon kada je u pitanju koheziona politika. Mi treba zaista i mislim da su članovi odbora zadovoljni i sa profesorkom Miščević i sa gospodinom Starovićem, zato što imaju direktnu saradnju sa članovima Odbora za evropske integracije, odgovaraju na direktna pitanja opozicije kada je ovakav vid pitanja. To je ono što za nas pokazuje da je i formiranje tog operativnog tela, koje je na čelu sada sa gospodinom Apostolovićem, potpuno opravdano. Zato što smo mi imali prilike na svaka tri meseca da razgovaramo i sa gospodinom Starovićem, ali imali smo sastanak i sa gospodinom Apostolovićem.

Tu smo saznali da će EU, naravno, ponovo promeniti svoju neku metodologiju kad je u pitanju proširenje članstva EU. Tu smo saznali da oni razmišljaju o neka tri modela. I ono što je predsednik Vučić izašao sa određenim predlozima o jedinstvenom tržištu, upravo takozvano obrnuto članstvo, jedan je od predloga sa kojim jednostavno EU negde pogurana da razmišlja o tome kako vidi buduće članstvo zemalja potencijalnih članica Zapadnog Balkana.

41/3 MV/MP

Kada oni nama sad spočitavaju – Crna Gora je mnogo uspešnija, Albanija je mnogo uspešnija po svemu tome, po određenim pitanjima mi sad vidimo da to baš i ne stoji tako, zato što mnoge stvari im traže da promene koje oni jednostavno u ovom trenutku nisu u stanju. S druge strane, imate Ukrajinu koju će izgleda primiti bez ikakvih poglavlja i svega, tako da ćemo se u jednom trenutku naći na vratima EU i jedna Ukrajina i Albanija i Crna Gora, a bogami i Srbija.

42/1 MZ/CG 17.55–18.00

Zato što ćemo mi uraditi sve što se tiče naših standarda kao da ćemo sutra ući u Evropsku uniju i jednostavno tu loptu vratiti u polje političke odluke same Evrope. Ako ne žele da imaju ovako sposobnog ekonomski, pravno i, na kraju krajeva, politički demokratskog partnera, onda je to njihova jednostavno odluka sa kojom oni ne znam koliko će moći jako da se nose u budućnosti, s obzirom da smo se mi pokazali, od svih ovih država, kao veoma konstruktivni partneri sa kojima i po pitanjima sa kojima se ne slažemo možemo da razgovaramo, i kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i kada su u pitanju sankcije Ruskoj Federaciji, i kada je u pitanju Dejton, za koji bi oni da ruše, ali nešto su se sada ućutali, i kada je u pitanju Srbija, kao zemlja koja je genocidna tvorevina, za koju se mnogi ovde zalažu što trče sada po hodnicima Evropske unije, da bi se pokazali kao neko ko može da nosi jednostavno te političke ideje i ruši Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju.

Koheziona politika je jako važna za građane Srbije. Mi upravo to i radimo da bi se razvijali, i ekonomski, i socijalno i ekološki, s obzirom da je to negde taj održivi razvoj. Za nas je to od velikog značaja. Mislim da je ovaj zakon pre svega srž cele ove sednice, zbog kojeg svi ovi ostali zakoni se donose, da bi nas stavili rame uz rame sa razvijenim ekonomijama. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, upravo sam htela da reklamiram člana 106. stav 2. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Tačka dnevnog reda su amandmani na Zakon o zaštiti potrošača, koji naravno obavezuje sve građane Srbije, jer sada govorimo o onom delu koji se odnosi na ažuriranje cena, pogotovo o tzv. onlajn trgovini, koja mislim da je od velikog značaja za sve građane Srbije.

Kada pričamo o ažuriranju cena, o digitalnom okruženju, o transparentnosti, kada su u pitanju sniženja, mislim da je to od velikog značaja da građani nešto čuju, pogotovo od stranaka koje se toliko zalažu da pobede na sledećim izborima.

Što se tiče nekih budućih datuma za izbore, oni su tu, za nas, uopšte nije problem da budu i sledeće nedelje. Nego ne znam kada su to pod svojim imenom te stranke izlazile na ove lokalne izbore? Nisu smeli ni u koaliciji da izlaze, a kamoli da izlaze pod svojim imenom i prezimenom.

Prema tome, kada dođe tačka dnevnog reda mora da se zna koji amandman i koji zakon se obrazlaže ovde u Skupštini.

Hvala vam. Ne tražim da se izjasnimo.

Replika na pominjanje direktno koje se odnosi na to kako mi i nemamo svoja imena. Svako od nas ima svoje ime na ovoj političkoj sceni i građani vrlo dobro znaju ko se za šta zalaže. Interesantno je kako njegovo ime nikada nije smetalo da bude pod okriljem Aleksandra Vučića kada je bio na našim listama, iako je bio od neke druge stranke predložen, ali se nalazio na listi koja je nosila naziv Aleksandar Vučić.

Prema tome, to je vrlo interesantno kada prelazite iz tabora u tabor, pa želite da budete novo lice, posle nekih 15 godina, da se dodvoravate nekim novim političkim idejama za koje mislite da će sigurno srušiti Aleksandra Vučića i državnu politiku i kada pričamo o zakonima koji se odnose upravo na zaštitu potrošača, nije problem da se zloupotrebe maloletnici u bilo kom zakonu jer smo to imali proteklih godinu dana prilike da vidimo da su oni zloupotrebljavali i ne samo studente koji su punoletni građani već i decu iz srednjih škola, pa čak iz osnovni i vrtića. To je ta politika koja će da izađe na izbore i koja će da pobedi Aleksandra Vučića. Pa, nisu toliko građani naivni, verujte mi. Hvala vam.

26/3 JJ/MP

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, najzad, mislim da je Parlament dobio zaista kvalitetnu raspravu kada su u pitanju teme koje smo čuli pre nekoliko minuta zato što je to pokazatelj da zaista Vlada Srbije ima šta da pokaže u svom dugogodišnjem radu, bez obzira što je ova Vlada isključivo profesora Macuta na funkciji godinu dana.
Očito da sam proces evropskih integracija koja je otvoren još 2014. godine, jednostavno nikada nije stao. To je ono što treba reći, pogotovo ovim predstavnicima opozicije koje smo imali prilike svašta da čujemo u svojim raspravama. Zato kažem da je ova prethodna rasprava bila zaista kvalitetna i pokazala je da zaista možemo da razgovaramo na argumentovan način, bez obzira što se ne slažemo u mnogim stvarima, ali nama je da iznesemo argumente koje govore o tome da je budžet za poljoprivredu 118 milijardi, nikad veći, nikad bolji kada pogledate protekle godine.
Treba reći da Evropska Unija i razvijene države ukidaju subvencije, pa tako ste imali proteste u Parizu koje su trajale preko skoro mesec dana upravo zbog ukidanja subvencije za poljoprivredu u tim razvijenim državama.
14/3 JD/VZ
Prema tome, mi moramo da pratimo šta se dešava sa državama članice EU u svakom segmentu društva, pogotovo sada kada imamo situaciju otvaranje ratnih dejstava na Bliskom Istoku, trajanje još uvek koje se dešava u Ukrajini i jednu totalnu podelu kada je u pitanju energetska politika na SAD i Rusku Federaciju.
U toj bici, naravno Evropa je izgubila neki korak u tom smislu kako će svoju energetsku politiku kreirati i biće u velikom problemu, jer najlakše bi joj bilo da se okrene Ruskoj Federaciji, ali to je nemoguće jer je od 2022. godine, potpuno ušla u kompletnu konfrontaciju.
Te budžete što je pravio od 2028. do 2034. godine će biti pet puta veći za odbranu, što govori o tome da će se situaciji komplikovati u budućnosti. To je ono o čemu predsednik Vučić je pokušao da kaže svim građanima Srbije, pa sada kako je shvatio ko.
Ova sednica koja govori o tome da imamo 10 zakona, 19 sporazuma, 4 odluke koje se odnose na zaštitu kulturnih dobara, 4 odluke koje govore upravo o zamenama članova u odborima iz opozicionih najviše stranaka kada je u pitanju Narodna skupština i dva koja se odnose na kadrovska pitanja, izbore članova institucija koja su u nadležnosti Narodne skupštine upravo govori o interesu građana.
Dok se neki politički faktori, bezimeni faktori ili oni koji imaju neka kodna imena kao što je Kaluđer, Alek, Cipiripi, bore da ruše Srbiju, pojedini opozicioni kandidati ovde vide sebe za buduće premijere i ministre nisu u ovoj sali, iako su hteli da raspravljaju o poverenju Vladi, nego su se upravo nalazili juče recimo kod ministra odbrane Narodne republike Nemačke, a danas već idu u Stokholm tražeći da se uvedu sankcije Srbiji i tražeći da sva sredstva koja je EU do sada upućivala građanima Srbije zaustave i upute, takozvanim demokratskim medijima za koje znamo ovde u Srbiji da inače nisu ni registrovani u Srbiji nego su određene franšize, kao što su Šolakovi mediji i da se preusmere na nevladin sektor, odnosno nevladine organizacije čiji su oni osnivači.
15/1 GD/MT 12.20 – 12.30
To je jedna velika sramota zato što vi rušite Srbiju pre svega je autoritet države koja u ovom trenutku, u najtežim trenucima pokušava da održi naravno evropski put i put evropskih integracija, dobre odnose sa Ruskom Federacijom, ali i odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina i SAD.
Prema tome, u ovom trenutku jedna mala Srbija koje je uvek bila na tranzitnom putu svih velikih sila ne odustaje od evropskih integracija iako su se političke elite u Briselu promenile, iako se njihova politika promenila. Ne samo prema Srbije, nego prema svim zemljama kandidata. Jednostavno, ona je menjala i svoju metodologiju. Ta metodologija, sećate se, bila je priča o otvaranju poglavlja, o tome da mi imamo priliku da otvorimo, zatvorimo poglavlja i da kažemo da određene teme su nesporne. I Srbija je otvorila 22 poglavlja, od 35, s tim što Srbija ima tu specifičnost da Poglavlje 35 se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, odnosno pokušaj da se Srbija prisili da prizna nezavisnu državu Kosovo.
Određene političke stranke, ovde, i opcije koje se nalaze u ovom parlamentu se otvoreno zalažu za ove ideje i pošteno je da se to kaže, prema glasačima Srbije, jer danas, sutra ne treba ih jednostavno lagati o tome. Ako neko želi i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji onda neka to kažu, nemojte da imamo slučaj kao za izbore. Kažu – ne zalažemo se za to, a kad se izbori završe onda kažu – ne, ne, uvesti sankcije Ruskoj Federaciji i jednostavno učiniti sve da bi određeni politički faktori se zadovoljili. A, da li će građani Srbije biti zadovoljni sa time, kada je u pitanju bila energetska politika po pitanju NIS-a, pogotovo pre uvođenja samih ovih sankcija od strane OFAK-a i SAD, to nikoga nije zanimalo. Niti je zanimala budućnost Srbije, niti ih sad zanima, upravo o ovome što je ministar poljoprivrede govorio, da li ćemo imati đubrivo, da li će cene energenata rasti tako da će inflacija jednostavno biti sve veća i veća. Jer, to već postaje realnost za mnoge države u regionu, pa i članice EU, upravo zbog toga što je jako bitno što mi razgovaramo po različitim temama.
Naš put, što se tiče EU, je jasan, transparentan, ne dvosmislen i jednostavno je efikasan, pogotovo kada su u pitanju ovi zakoni.
Pokrenulo se ovde pitanje hitnosti ove sednice, ovih zakona. Pa, ja stvarno ne razumem da određeni politički faktori ovde u Srbiji žive kao u jednoj svojoj slici, jednom svom filmu ne gledajući uopšte šta se dešava kada je u pitanju ta EU. Odlaze u Brisel, očito, kod jednostavno ne adekvatnih ličnosti, jer ono što treba da znaju to je da je sekretar Evropske komisije ovde dolazio i tražio konkretne rezultate. Da izveštaji Evropske komisije o spremnosti Srbije upravo govore ka tome da mi moramo da krenemo jednim upravo efikasnijim putem, da se sada otvaraju tri moguća scenarija za proširenja članstva u EU. To su ili tzv. obrnuto članstvo, zatim deo koji se odnosi, to su sve dileme evropskih parlamentaraca i Evropske komisije, nisu naše dileme. Zatim, ubrzano članstvo, kada je u pitanju otvaranje poglavlja, odnosno klastera i treće je da se jednostavno na tom putu, određene zemlje, posebno razgovara sa njima kako bi mogli da se primene zakoni u što kraćem roku. To je ono što negde nas gura da jednostavno shvatimo ovu temu jako ozbiljno.
Republika Srbija na inicijativu predsednika Vučića je oformila novi operativni tim, to ste vrlo dobro upoznati, na čelu sa gospodinom Apostolovićem i za nas je to od velikog značaja, što smo imali na Odboru za evropske integracije priliku da čujemo šta su ciljevi. Pre svega dinamika potpuno se promenila, i same EU, zatim 91 mera su cilj kada su u pitanju operativni koraci za Poglavlje 23 i 24, a ono što je najvažnije, i to je tražio sekretar Evropske komisije, konkretne aktivnosti što se tiče određenih infrastrukturnih projekata, što se tiče digitalizacije, što se tiče zelene energije.
15/2 GD/MT
Kad pričamo o infrastrukturi, to su upravo sredstva iz kohezionog fonda koja su u proteklih sedam godina ne mala, 378 miliona evra bila za Srbiju. Znači, tu su izgrađeni putevi, bolnice, škole. Kad pričamo o digitalizaciji inicijativa je ukidanje rominga za ceo region i na tome se aktivno radi. Tražilo se, naravno, za zelenu energiju i već su završeni projekti promene kotlova, znači, na pelet, uvođenje zelenih energenata u Priboju i u Novom Sadu. Na kraju imate njihovu inicijativu da se poboljša izvoz kada je u pitanju izvoz pilećeg mesa.
Ono što je jako važno za građane Srbije, svi ovi zakoni o kojima je i ministarka trgovine govorila i ministar poljoprivrede, upravo je taj set zakona sa kojima insistira EU da se u tom operativnom delu jednostavno mnoge stvari poboljšaju za naše poljoprivredne proizvođače i za prehrambenu industriju i mislim da je to od velikog značaja, a zašto hitnost ovih zakona i ove sednice, pa upravo zato – da bi naši građani osetili što pre boljitak.
Mi smo imali ovde prilike da čujemo sada u raspravi da su protiv smanjenja marži koje je Republika Srbija uvela, da jednostavno ne vide uopšte potrebu za usvajanje ovakvih zakona o kojima smo govorili kada je u pitanju trgovina i poljoprivreda i prehrambena industrija. Čak smo čuli juče da Srbiji nije potrebna gasna elektrana u Nišu koja treba da bude čvorište kompletne energetske diversifikacije koji inače EU insistira i samo da znate, Azerbejdžan je jedna država koja ima najveći broj evropskih kompanija kada je u pitanju gas i nafta i da EU kada je prekinula saradnju sa Rusijom najviše dotok gasa ide preko sporazuma sa Azerbejdžanom i sada ne razumem uopšte tu potrebu da određene stranke ovde traže da mi ne sarađujemo sa zemljama sa kojima sarađuje EU, gde EU odobrava ovakav vid saradnje, jer, na kraju krajeva, i njihove te energetske transferzale će biti u tom smislu i mi ćemo biti deo te energetske mreže.
Prema tome, mislim da je zadatak naš da se borimo za bolji život građana, mislim da je naš put evropski ne manje dobar nego što je proteklih godina bio. To pokazuje trgovinska i ekonomska saradnja sa državama članicama EU koja iznosi preko 59%, tačnije 58,9%, ukupne trgovine koju Srbija ima sa svim državama. Od toga 33 milijarde je sam izvoz, a 41,8 milijardi evra je uvoz. Znači, 79% je pokrivenost uvoza izvozom, što pokazuje u stvari veliku ekonomsku i trgovinsku stabilnost naše države kada su u pitanju evropske integracije.
Sada mi imamo odavde određene glasovi koji žele, jednostavno, sve ovo da se zaustavi, sve ovo upravo da ide u negativnom pravcu i mi smo imali prilike prošle godine, kada su bile blokade, da vidimo suštinski da politika tih bezimenih činioca, na čijem čelu treba da bude političar Đokić, treba da izađe pred građane i da kaže – mi želimo da zaustavimo Srbiju i građane Srbije zato što je Aleksandar Vučić predsednik i zato što ovakva politika ima svoje rezultate. Znate šta, građani Srbije nisu baš toliko nemi ni gluvi prema onome što vide. Na kraju krajeva, svakodnevno su svedoci toga šta se dešava u svetu i kako se bore svakodnevno za ekonomski opstanak svojih porodica i svoje dece.
Šta smo još imali priliku da čujemo kada je u pitanju koheziona politika? Ne vidite razlog zbog čega bi ona bila potreba da se usvaja sada. Pre svega, očito da mnogi ovde politički faktori ne znaju da od 2021. do 2027. godine mi smo iz tih kohezionih fondova imali određena sredstva i da to predstavlja u stvari prilagođavanje EU, standardima koje treba da obezbede usklađenost, odnosno ravnomerni regionalni razvoj kako smo mi to zvali i da uslov da biste to jednostavno povlačili ta sredstva je da država koja povlači ta sredstva treba da budu ispod 90% od tog dohotka po glavi stanovnika koji inače u EU u mesečnom iznosi 3.300 evra. Naravno da smo mi ispod tog proseka.
16/1 TĐ/LjL 12.30 – 12.40
To je jedan od uslova da ne samo kao jedna od država, ali jedna od članica koje su kandidati na ovom evropskom putu, naravno, moramo da spremimo sve instrumente da bi mogli da povlačimo ovakva sredstva. To znači konkretne projekte, to znači ovaj rad o kome su govorili ovde ministri i to znači kontinuiranu borbu upravo za evropske integracije.
Kada pričamo o tome da je koheziona politika nešto što nam za sada nije potrebno, upravo govorimo o tome da smo mi ovaj zakon imali od 6. februara ovde u raspravi, znači da ste imali prilike kao poslanici da pogledate na sajtu Skupštine ovaj predlog zakona, zatim smo imali nekoliko puta na sednicama Odbora za evropske integracije raspravu sa ministrom o tome, zatim smo imali prilike na javnom slušanju da čujemo ponovo jednu debatu široku kada je ova tema u pitanju i upravo te rezultate te kohezione politike i finansiranje iz ovih fondova smo imali prilike da čujemo iz unutrašnjosti, gde su te kancelarije za regionalni razvoj u stvari bile glavni činioci koji su nosili ove projekte koji su završeni.
Prema tome, mislim da je građanima Srbije jako važno da čuju istinu i ta istina ovde mora da se kaže, zbog toga što je pokušaj da se laž ovde predstavi kao istina permanentna, ne samo ovde u parlamentu nego i na tim medijima koji govore za sebe da su demokratski, a onda vidimo da u stvari nema ni "d" od demokratije.
Za nas je najvažniji deo kada govorimo uopšte o ovome da u životu možda možemo da budemo evrooptimisti ili evropesimisti, ali ono što je najvažnije je da svaka porodica želi da živi bolje i svaka porodica želi da zna koja je ta budućnost u kojoj će njihova deca živeti, kada je u pitanju Srbija.
Ono što se ova Vlada, a i prethodne vlade trudile, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, to je da uvek stvorimo jedan predvidivi ambijent kada je u pitanju uopšte privreda i kada je u pitanju naš život i uopšte u društvu promene koje se dešavaju, ali na ono što se dešava u svetu, na šta ne možemo toliko da utičemo, mi moramo uvek da budemo spremni da na adekvatan način sačuvamo pre svega našu državu, naš suverenitet, integritet, i kada je u pitanju KiM i kada su u pitanju politički pritisci uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i kada je bilo pokušaja rušenja Dejtonskog sporazuma, izmišljajući raznorazne rezolucije o tome da je Srbija genocidna tvorevina, iako mi imamo političke faktore koji se time bave, permanentno šireći jednu kampanju sa kojom mi želimo, na kraju krajeva, da se suočimo na izborima pred građanima.
To bi za nas predstavljalo jedan veliki zadatak da upravo čujemo koji su to argumenti zbog čega ovi politički faktori žele da dezintegrišu Srbiju ovakvim agendama. Neka kažu ko stoji iza tih agendi, jer nam je mnogo lakše da znamo sa kim razgovaramo, nego da slušamo ovde zvučnike koji jednostavno to na svoj način pokušavaju da Srbiju prikažu kao jednu nedemokratsku državu, jer od toga kako ćemo živeti u budućnosti nećemo imati nikakve koristi da raspravljamo o nečemu što je pokazatelj rušilačke politike Srbije nego nešto oko čega možemo konsenzusom da se složimo o tome kako bi Srbija mogla da ide dalje.
Zato je vrlo važno da proevropske partije ovde u parlamentu, bez obzira što su opozicione, glasaju za ove predloge zakona, ja se nadam da će pokazati svoj demokratski kapacitet, bez obzira što smo to mi predložili, jer to je inače inicijativa svih evropskih predstavnika ovde u Srbiji i Evropske komisije, jer tamo u izveštajima o stanju Srbije, reći ću vam, još na osnovu izlaganja ministra za evropske integracije, Srbija uopšte ne stoji tako loše kao što vi želite da pokažete. Ocenjuje se u dve mogućnosti, to je sam proces, u kome smo 11 poglavlja visoko ocenjeni, 11 umereno i 11 negde je potrebno još ih doraditi.
16/2 TĐ/LjL
Što se tiče same ocene spremnosti za ulazak u EU, u ocenama od 1 do 5 mi imamo ocenu 3,2. Nalazimo se odmah iznad Crne Gore koja ima ocenu 3.59 a koja je sada zvezda EU i jedan od prvih kandidata koji će ući. Iznad njih je Albanija, koja je na 3,8, za koju ste imali prilike da vidite kako izgleda ta demokratija na izbornim mestima. Tako da, očito je pitanje spremnosti ulaska u EU pitanje same Evrope, na koji način će ona kvalifikovati rezultate jedne države. Mi smatramo da to radimo u skladu sa interesima naših građana i tako će ostati.
U danu za glasanje naša skupštinska većina podržaće ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Građani Srbije moraju da znaju istinu pre svega, znači ovo što ste dobili objašnjenje koje se odnosi na cenu mleka, tako treba da dobijete objašnjenje i za cenu nafte i zašto je cena nafte kod nas skuplja bez obzira što imamo najsavremeniju rafineriju. Prvo, rafinerija nije u našem vlasništvu, pod jedan.

Pod dva, sam transport preko JANAF-a određuje taksa onog ko je vlasnik JANAF-a i tako je Mađarska imala tri puta veću naknadu, a mi imamo dva i po puta veću naknadu, nego zemlje EU i prema tome, ulazne komponente su mnogo veće kada govorimo uopšte o krajnjoj ceni proizvodnji litre nafte.

Treća stvar, cena električne energije nije uopšte poskupela i nismo najskuplji u regionu, bili smo najjeftiniji i upravo je zato MMF tražio da izvršimo određenu promenu kada je u pitanju klasifikacija potrošača do 1200 kilovata, a oni koji troše preko toga, da dođe do određenog povećanja i upravo zbog toga što smo imali najmanju cenu električne energije u regionu, ali i u EU. Zato su investitori dolazili da otvaraju fabrike, jer smo ovde imali najmanju cenu električne energije, jednostavno MMF je smatrao da to nije u redu, da mi se bavimo određenom vrstom konkurencije koja nije na tržištu baš adekvatna i zbog toga su tražili da na određeni način redefinišemo svoje odnose što se toga tiče, opet smo najpovoljniji i opet su investitori zainteresovani da dođu ovde i upravo zbog ovih stvari o kojima govorim, zato što smo predvidiva, jednostavno kada je ambijent u pitanju, privreda i kada je u pitanju stabilnost stranih direktnih investicija i to građani dobro znaju, jer ne bi bilo ni povećanja plata ni penzija, ni zapošljavanje ni otvaranje novih kapaciteta. Hvala.

Da odgovorimo za cenu električne energije. Prvo, sećate se da je od 1. oktobra 2025. godine stupila na snagu Metodologija za određivanje cene električne energije kojom je garantovano snabdevanje, posebno za stanovništvo, a posebno za privredu. Za stanovništvo je uvedena ta crvena zona kojom je praktično podignut prag, odnosno na 1.200 megavat sati, a koja govori o tome da svi oni koji su potrošili više od 1.200 plaćaju po većoj ceni. Ukupno povećanje cene je 5,5% na osnovu predloga Agencije za energetiku Vladi Republike Srbije koja je usvojila taj predlog, a na osnovu predloga i kompletne metodologije koju rade javna preduzeća.

O čemu se radi? Kada vi uvedete i pomerite te zone, znači kada dolazi zimska sezona, normalno je da ljudi koriste više električnu energiju u svojstvu svoje grejne sezone. Jednostavno smatraju da im je jeftinije da se time bave nego drugim alternativnim energentima. Tada dolazi do tog skoka jer lako pređete tih 1.200 kilovat sati i onda dolazi do povećanja tog računa koji sigurno nije više 5,5% nego ide do 30%, četrdeset, pedeset, što se naravno svodi na normalnu meru sada kada je prošla grejna sezona i sada ti računi koji dolaze će biti upola manji. To je ono na osnovu čega mi kažemo da je to opet najpovoljnija cena kada pogledate zemlje u regionu.

Kada pričamo o privredi, cene inače na TTF, na toj berzi su skočile više od duplo. Bila su nekada 60 evra po kilovat satu, sada su 120, a inače privreda od 98 do 105 evra pravi te ugovore, koji su opet manji nego što su cene na berzama. To znači da ipak država negde u određenom delu daje subvencije i samoj privredi i samom građanstvu. Preko 140.000 imate zaštićenih korisnika kada je u pitanju opšta cena električne energije, što znači da se ponašamo krajnje socijalno odgovorno. Nije istina uopšte da su ovolike cene, nego je najlakše, kada su tri meseca najjača u potrošnji da izračunate taj prosek, pa da kažete – ne vi ste povećali cenu više nego duplo.

S druge strane, kada pričate o nafti onda budite realni pa kažite da se Makedonija snabdeva iz grčkih rafinerija, da Republika Srpska ne kupuje baš uvek od NIS-a nego kupuje od drugih rafinerija. Prema tome, ta cena inače utiče na ulazne elemente koji predstavljaju i transport i proizvodnju. Na kraju krajeva, taj NIS je u vlasništvu Ruske Federacije, ugovor ste vi pravili a ne mi. Prema tome, cene na tržištu je određivao vlasnik Naftne industrije Srbije u saradnji sa Rafinerijom i tu izlaznu cenu davao na tržištu, naravno, na kome smo mi morali u svakom trenutku da budemo prisutni. Hvala.